Српски народни календар

Поред имена месеци латинског порекла, која се у нашем језику користе од најранијих времена, и доминирају у средњовековним писаним изворима, српски народ је кроз векове користио и низ имена словенског порекла.

Испод је списак свих имена која сам успео сакупити: прво црквено, а затим сва народна, од оних општих до хришћанских, која у неким случајевима поред 'званичног' црквеног укључују и друга.

Јануар

• Богојављенски
• Сечен (сијечањ, сјечањ, сечањ, сечењ, сјечен, сичан), коложег (коложек), големи месец; богојављенски, светојовански, јовањштак, 'око Јована дне', 'око Светог Саве'

Фебруар

• Сретењски
• Љути, сечен (сечан, сечко, сечка), велики сечко, љутиј, вељача (авељача, овељача, велијача, веље), унор; сретењски

Март

• Благов(ј)ештенски
• Брезен (бресен, брезањ), ожујак, сухи, сушац, мали сечко, летник, лежак (љежак), ожујак, дерикожа; благов(ј)ештенски

Април

• Ђурђевски
• Цветен (цветањ), биљар, биљобер, травањ, мали травањ, брзосок, дубен, лажитрава; ђурђевски

Мај

• Спасовски
• Травањ (травен), велики травањ, свибањ, цветањ (цвијетањ, кветан), цвијетни, црвеник, черчешњак (црешњар, црешар); царски

Јун

• Петровски
• Трешњар (чрешњар, черешњар), изок, червен, црвеник, житвар, липањ (лепањ), липштак; петровски

Јул

• Илински
• Чрвен (чрвенц), српањ (српан), жар, жаркиј, лепец (липец), биљар, жетвар, светоилински, илијанштак (илијштак, илијинштак)

Август

• Госпођински
• Руин, српен (српањ, серпен), коловоз (коловоц), гумник; макавен, госпођински, великогоспођински, госодинштак, 'око Велике Госпе', праображденски

Септембар

• Михољски
• Рујан (рујен), вресен (бресењ), гроздобер, груден; михољски, михољштак, малогоспођински, 'око мале Госпе', бугуројчин

Октобар

• Митровски
• Листопад, шумопад, паздерник, рзијен; пејчин-месец, митров, митровски, митровштак, 'око Митра дне', лучински, лучинштак

Новембар

• Мратињски
• Студен (студени), груден, листопад, паздерник; мратињи, мратињски, мратинштак, светоандрејски, аранђеоски, 'око Аранђелова дне'

Децембар

• Божићни
• Студен (студени), просинац (просинец), гулемјут месец, коледар; никољштак, 'око Светог Николе', бужукјов, божићни, 'око Божића'

Тема је првенствено отворена с именима месеци на уму, али с обзиром да и неки други аспекти народног календара могу бити од интереса као предмети за дискусију (имена празника, рецимо), дајем теми општи назив.

Исправке и предлози су добродошли.

Zanimljivo.
Ja bih volela kad bi se koristili ovi staroslovenski (ako sam dobro razumela) izrazi.

Vidana:

Zanimljivo.
Ja bih volela kad bi se koristili ovi staroslovenski (ako sam dobro razumela) izrazi.

Kliknite za proširenje...

Pa pogledaj kako to lepo Hrvati rade i mirna Backa.

Vidana:

Zanimljivo.
Ja bih volela kad bi se koristili ovi staroslovenski (ako sam dobro razumela) izrazi.

Kliknite za proširenje...

Ја бих волео да их користимо напоредо. Латинска имена имају врло дугу историју у нашем језику, тако да би идеја њиховог потпуног потискивања била неприхватљива.

Реч је о српским називима за месеце од који добар дел имаја своје когнате и у другим словенским језицима.

haeul:

Ја бих волео да их користимо напоредо. Латинска имена имају врло дугу историју у нашем језику, тако да би идеја њиховог потпуног потискивања била неприхватљива.

Реч је о српским називима за месеце од који добар дел имаја своје когнате и у другим словенским језицима.

Kliknite za proširenje...

Pa, već su standardizovani nazivi, a prema našim narodnim nazivima u Bosni. Koriste ih u Hrvatskoj.

https://forum.krstarica.com/showthread.php/336083-stara-imena

просинац (просинец)

Увек ми се допадао овај назив, али први пут кад сам га чула, мислила сам да има везе са неким прошењем и просјацима и није ми имало смисла , све док нисам схватила да се назив односи на крај децембра/јануар. После краткодневице, око 21. децембра, дан почиње да се продужава и сунце сваки дан, мало по мало, просијава све јаче. Али тих првих дана, као да је сунчева светлост просејана кроз сито, танка је и бледа.

У списку, Хаеуле, у који си, богами, уложио велики труд, недостаје за месец мај славски назив. Мислим да је у питању Спасовски месец.


Поводом поделе времена, један од етнографа, Сима Тројанчевић, написа у једној од својих књига опаску да су Срби раније дан делили на само на 12 подеока (не на 24 сата) одн. на двочасе, "двојне сатове", што је упоредио са системом што су између Тигра и Еуфрата користили звездознанци. Не ради ми скенер нажалост, да пронађем тај део и поставим.

Naše nazive meseciu Bosni preuzeli su franjevci, a kao takve - Hrvati, iako s njima nemaju previše veze (pogledati nazive meseci kod Gaja u Danicz-i Horvatszk-oj)





Ovo je fra Matija Divković, Nauk krstjanski, 1683, ćirilica

Znak koji liči na ćirilično ћ Divkoviću je anteponirani znak za jotovanje, meki znak. Npr. ћн čitaj nj. А квадрат означава ћирилчно слово В.

Ja ponajvise volim kolovoz i srpanj.

Мркаљ, да ли би могао да поставиш неке примере употребе словенских назива за месеце у српским изворима? Теби ће то лакше поћи од руке.

Сребрена:

просинац (просинец)

Увек ми се допадао овај назив, али први пут кад сам га чула, мислила сам да има везе са неким прошењем и просјацима и није ми имало смисла , све док нисам схватила да се назив односи на крај децембра/јануар. После краткодневице, око 21. децембра, дан почиње да се продужава и сунце сваки дан, мало по мало, просијава све јаче. Али тих првих дана, као да је сунчева светлост просејана кроз сито, танка је и бледа.

У списку, Хаеуле, у који си, богами, уложио велики труд, недостаје за месец мај славски назив. Мислим да је у питању Спасовски месец.


Поводом поделе времена, један од етнографа, Сима Тројанчевић, написа у једној од својих књига опаску да су Срби раније дан делили на само на 12 подеока (не на 24 сата) одн. на двочасе, "двојне сатове", што је упоредио са системом што су између Тигра и Еуфрата користили звездознанци. Не ради ми скенер нажалост, да пронађем тај део и поставим.

Kliknite za proširenje...

Замолио бих те да га додаш списку је сам више нисам у стању да изменим пост. Унапред хвала

Нема на чему, и други пут!

Врло је прегледно сада по твом списку. Види још нешто:

Јануар-богојављенски, 'око Јована дне', 'око Светог Саве'
Фебруар-Сретењски
Март-Благов(ј)ештенски
Април-Ђурђевски
Мај-Спасовски
Јун-Петровски
Август-Госпојински, праображденски
Септембар-Михољски 'око мале Госпојине',
Октобар-Митровски
Новембар-Мратињски, 'око Аранђелова дне'
Децембар-Божићни

Синкопирани су почеци месеца.
Сваки празник је око 19.или 20ог у месецу до 25ог или 27ог (осим Сретења које је 15-ог) или се месец односи на следећи празнични датум (Петровдан 7.јула,па је петровски месец крај јуна,Петровдан и још мало...Ђурђевдан 6.маја па је ђурђевски месец крај априла до после Ђурђевдана, исто за Илинден, вероватно и Благовести која заборавих датум))
односно види се разлика у рачунању годишњих дана.


Вреди размишљати да ли је свака од три декаде имала посебан назив у поједином месецу, или свака седмица..

Кад Мркаљ даде лин за ону стару тему о именима месеца, подсетих се тамо два релативно чудна израза, мислим архаична.

Један месец назван је изоп- што је у ствари цврчак, дакле месец кад цврчци цврче,
а други паздерник, што је везано за поздер, отпатке у преради конопље..дакле месец кад се раде "конопљани" послови

Неки од поменутих народних назива уопште се не односе на календарске месеце, већ означавају временске периоде који нису строго одређени. То посебно важи за облике типа 'око ... дне'.

Такође, вероватно сте приметили да се у неким случајевима исти назив користи за два различита месеца. То се објашњава тиме што су неки називи наслеђени из периода пре досељавања из климатски нешто другачих предела, а ту је и чињеница да клима српских земаља није униформна. Зима стигне пре у планинске крајеве, а пролеће, у приморске и ниже крајеве у унутрашњости.

Орфелинови Вечити календари
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/822
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/319
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/4399


Календар "Шумадинац" из 1851.г., где је дат и опис пољских и осталих тежачких послова за сваки месец, па је корисно за поређење са именима месеца
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/2825

У Календару "Ружица" из 1829. још увек има назива на нашем језику
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/5004

Rasprava koju skenirah davno upravo na ovu temu:

Slaven777:

* Г. Јовановић, Народни називи месеци у Срба, у: Научни састанак слависта у Вукове дане. Реферати и саопштења 17/1, Београд 1988, 181—191.

Kliknite za proširenje...

Хаеуле, сетих се, захваљујући Мркаљу где још постоји директна веза наших језика и колидара/календара

Мркаљ је честитао данашњи празник, Ђурђевдан, на другом пдф-у

Mrkalj:

Срећан Ђурђевдан!

Kliknite za proširenje...

И осим ђурђевка, и ђурђевског цвећа (ваљда ћу да нађем фотку касније) који су у пуном цвату на тај датум, тачну средину пролећа, свакако има још таквих термина. Тренутно могу да се сетим само крушке петровке ( зрела је уочи Петровдана)

Ово је цвет који у мом крају зову "ђурђевским цвећем", а видим тек са да је прави назив млечика

https://www.google.rs/search?rlz=1C......1c..64.img..0.0.0....0.rKPeaAsU5qc#imgrc=_

Још пре недељу дана видела сам, око моје викендице, да је цветала..расте и у хладу посвуда..Има дугачко (и меко) стабло и плету од њега венац којима се, још увек, украшавају улазна врата и капија, а негде и без венца..само се закаче појединачне биљке на капију или дуж ограде.

Slaven777:

Rasprava koju skenirah davno upravo na ovu temu:

Kliknite za proširenje...

Nažalost, postimage je obrisao sve slike koje sam na njega kačio, uključujući praktično stotine i stotine stranica iz raznih knjiga, izvora, itd...tako je i stradalo i ovo.

Neko se seća da sam imao ozbiljnije probleme sa kompjuterom; nemam i nisam u mogućnosti da ponovo okačim ovo. Možda eventualno samo da ponovo nabavim. Ali ko mi kriv kada nisam uopšte nalazio za značajnim da čuvam išta, već samo po potrebi stavljao na Forum Krstarice. Samo vrlo je demotivišuće to što se desilo (izuzetno, zato što je sajt delovao dugo godina vrlo stabilno).

Slaven777:

Nažalost, postimage je obrisao sve slike koje sam na njega kačio, uključujući praktično stotine i stotine stranica iz raznih knjiga, izvora, itd...tako je i stradalo i ovo.

Neko se seća da sam imao ozbiljnije probleme sa kompjuterom; nemam i nisam u mogućnosti da ponovo okačim ovo. Možda eventualno samo da ponovo nabavim. Ali ko mi kriv kada nisam uopšte nalazio za značajnim da čuvam išta, već samo po potrebi stavljao na Forum Krstarice. Samo vrlo je demotivišuće to što se desilo (izuzetno, zato što je sajt delovao dugo godina vrlo stabilno).

Kliknite za proširenje...

Na internetu je faktor "VEČITOST" oko 100 puta manji nego u RL-u.

- - - - - - - - - -

Sajtovi su firme, oni se gase i rađaju. Još je depresivnije to što nema mogućnosti čuvanja podataka na duže vreme. CD-ovi, DVD-ovi, pa i odloženi HDD-ovi: sve propada nakon nekoliko godina (2-15 godina).

Решење лежи у складиштењу података на више локација. Квалитетније мирко СД картице, које су отпорне на влагу и температурне екстреме, данас имају капацитет до чак 400 ГБ, и животни век од 12 до 15 година (већина бољих произвођача има трогодишњу или петогодишњу гаранцију). Животни век таквих уређаја можете продужити ако не датотеке пребацити на рачунар пре отварања (дакле, уместо да гледате филм са тврдог диска, прво га пребаците на рачунар).

А разни сервиси за онлајн складиштење података - Mega, Google Drive, Yandex.Disk или N Drive (јужнокорејски претеча Гугловог сервиса) - никако неће сви нестати преко ноћи, осим ако нас не задеси нека озбиљан катастрофа.

Slaven777:

Nažalost, postimage je obrisao sve slike koje sam na njega kačio, uključujući praktično stotine i stotine stranica iz raznih knjiga, izvora, itd...tako je i stradalo i ovo.

Neko se seća da sam imao ozbiljnije probleme sa kompjuterom; nemam i nisam u mogućnosti da ponovo okačim ovo. Možda eventualno samo da ponovo nabavim. Ali ko mi kriv kada nisam uopšte nalazio za značajnim da čuvam išta, već samo po potrebi stavljao na Forum Krstarice. Samo vrlo je demotivišuće to što se desilo (izuzetno, zato što je sajt delovao dugo godina vrlo stabilno).

Kliknite za proširenje...

Хтедох да питам па сам ископао ову стару тему,на википедији сам прочитао ово:

Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. века.

Kliknite za proširenje...

али нигде не могу да пронађем ништа више,где је нађен,шта пише,итд.Дали можда неко зна нешто више о овом првом помињању нашег календара?