rastvaranje individualnog ja

ma nema. kolektiv nije božje biće. uvodjenje kolektivnog ja je u funkciji modeliranja socijalnih pojava. te logičnijeg delovanja kolektiva.

delom se to radi i zbog nemogućnosti naučnog objašnjenja ljudskog JA.

naime ljudsko JA (ljudsko biće) se ne može predstaviti kao skup čestica u pokretu.

kada bi tako bilo onda bi lako napraviti/zamislili dvojnika svakom čoveku. potpuno istovetnog. I koji bi onda to bio pravo(originalno) JA?

ljudsko JA nije samo ovo naše ovoživotno JA. ovo naše sadašnje JA je samo produžetak priče koja se prostire beskonačno u prošlost. mi nismo konačni.potpuni smo original.
 
Pogledajmo prvo kako funkcioniše jedna osoba da bismo govorili o kolektivu.
Za čoveka možemo reći da je načinjen od Višeg "JA" a to je ono što zovemo Biće u filozofiji odnosno Duša u religijama. Ima i druga imena kao što su Super Ego ili Nad svesno ili Više Svesno.
Ova svest, Biće/Duša jeste entitet načinjen od same esencije života pa ga još zovemo iskra Boga i to je ono što praktično jesmo mi sami. To je naš pravi identitet jer smo kreirani u svetovima čiste svesti gde nema vremena, prostora, energije niti materije. U svetu kojeg filozofija zove nesaznajnim a religijski lideri Ništavilom.

Oko nas kao Bića/Duše ili Višeg JA dolazi prvi omotač ili telo koje zovemo Eteričko ili Podsveno telo ili Podsvesni Um.
Zatim dolazi Mentalno telo ili sami um. Mnogi se identifikuju sa umom iako um niti misli niti može misliti već radi po principu računara.
Zatim dolazi novi omot ili Kauzalno ili Semeno telo.
Za njim dolazi Astralno ili Emocionalno telo koje je skopčano sa našim emocijama i od njega one kreću kao posebna energija.
Najzad dolazi Fizičko telo sa kojim se najveći broj ljudi identifikuje.
Dobro, gde je tu Niže "ja" ili Niže svesno biće, odnosno ego ili humana svest?
Da bismo mogli da operišemo u ovom svetu postoji jedan deo uma koji je za to zadužen i kojeg dobijamo uvek čistog kod svake inkarnacije.
U ovom radnom delu uma u budnom stanju, kojeg zovemo niža svest, ili kada čovek govori o svojoj svesti redovno misli na program kojehg je sam utisnuo upravo u ovaj radni deo uma.
Čovek kao jedinka ima svoj program u ovom delu uma, ali kao član porodice on u ovom delu uma ima sve one programe koji su zajednički za tu porodicu. Takođe ima sve one programe kjoji su zajednički za određeno masto življenja kao što su gradovi i sela ili pokrajine pa onda i države.
Tu su napakovani svi običaji, načini izražavanja/ispoljavanje sreće, tuge, ushićenja.. itd. itd...
To je razlog da kada ljudi kao zreli odu u drugu sredinu imaju problema da se uklope jer treba da se reprogramiraju a um je izuzetno krut.
To je razlog da kada se ljudi vrate iz druge zemlje gde se nisu uklopili ni posle nekoliko desetina godina, padnu na kolen ai ljube zemlju u kojoj su odrasli i sebe programirali, uz reči, da je njihova zemlja najbolja na svetu - iako niko drugi iz tog sveta ne mari i ne želi doći ovde (ili koja god da je ta matična zemlja).

Otuda, ima li kolektivnog svesnog?
Odgovor bi mogao biti i da i ne iako je i jedno i drugi neispravno i ispravno jer su to ipak samo programi u radnom delu uma koji svakako uvek imaju pripisane određene emocije, jer je tako zapisao program i uvek imaju ushićenja na određenu vrstu šale, hrane ili išta drugo ....

Otuda, šta je to na šta se misli kada se kaže da ga se treba osloboditi ili da ga treba rastvoriti?

Praktično nas kao Biće/Dušu niko nikada ne može uništiti pa ni mi sami sebe. Otuda Više JA je večito i neuništivo i mi kao takvi neprestano ekspandiramo svoju svest i ljubav.
Onaj radni deo uma ili program se takođe ne može i nesme brisati ili uništavati, jer je nemoguće, jer bismo osobu moglu pre ubiti nego joj promeniti već upisani program gde spadaju ubeđenja, verovanja i ostale pikanterije koje zovemo pasijama uma.
Ovo poslednje, pasije uma, zahtevaju da ih korigujemo ili resetujemo na normalanop funkcionisanje kako ne bi zaustavljale naš duhovni proges a to je uvek ekspanzija svesti.
Dakle, kada neko dođe sa Istoka i kaže da je ego čovekov neprijatelj kojeg treba uništiti, otopiti ili eliminisati najbolji je znak da on nije upoznat sa funkcionisanjem čoveka kao ljudskog bića. (Ovde reč biće nije istog značenja kao i Biće kojim se misli na Dušu.)
Korigovanje ili resetovanje naših pasija (ega) moguće je samo kada sami osetimo potrebu da to odrađujemo, jer onda kada sagledamo da je kod nas problem kojeg treba korigovati to je znak da smo mi već pola odradili i znači da mi već imamo dovoljno zrelosti da to bezbolno odradimo.
Zato postoje snovi preko kojih pojedinac dobija pouke i uvide u svoje probleme i zato su snovi uglavnom simbolizovani ili skramblovani da ne bismo imali karambol već da proces produhovljenja teče bezbolno i baš onda kada smo tom pslu dorasli.

Ima jedan problem a to je zabluda čoveka da može odraditi korekciju svog ego bića čitanjem nadri-literature i nadri-duhovnjaka gde se danas uguravaju svi prostim čitanjem neke literature koja je daleko od poznavanja unutarnje strukture ili građe i načina funkcionisanja čoveka kao kompletnog bića.

Onome ko želi istinski duhovni razvitak potreban je učitelj najvišeg stanja svesti koji operiše kao unutarnji i spoljašni učitelj i kao takav iznutra poznaje svakog pojedinca bolje nego što sama osoba zna sebe.

Unutarnji učitelj i sama esencija žiuvota koju zovemo Duh ili Sveti Duh su jedno jedinstvo i imaju sveprisustvo, sveznanje i, naravno, svemoć.

Svako ko istinski želi istinu i žudi za njome, jer ima potrebu, zato što je to njegova sledeća faza duhovna razvitka, takav će uvek eksperimentisati i može pitati/zamoliti da mu se pokaže da li je istinita činjenica da ga Unutarnji učitelj dobro poznaje i da mu može pomoći na putu vlastitog duhovnog progresa.
Ukoliko je praktikan iskren i odgovoran posle izvesnog perioda praktikovanja, možda nekoliko dana ili nedelja, što zavisi od pripremljenosti osobe, rezultati neće izostati.

Tek sa takvim praktikovanjem pojedinac počinje da razume, da stiče uvid i da slaže svoj mozaik... Tek tada pojedinac počinje da zna.
Praktično, ovo nije oblast intelektualizma, filozofije ili klasičnih religija već je ovo duhovna nauka koja dolazi iz samog srca Kreatora/Boga.
 
Da li je sa ovim gore rečeno sve?
Ne, nije, postoji nešto što bi možda trebalo reći na temi Dragoljuba o kolektivnom svesnom.

Čovek kao jedinka istovremeno pripada svojoj porodici gde takava skupina ima svoj određeni, zajednički, nivo svesti i kao takvi imaju svoje misaone aktivnosti koje se kao i kod individualnih uvek manifestuju na nižim nivoima Astralnog sveta. Dakla, ta mala društvena zajednica ima svoju posebnu 'svest' ili 'misaono-elektronsku' celinu na tom nivou i njoj stalno dodaje ali i iz nje se na izvestan način napaja. Koliko će porodica biuti jaka i koliko fleksibilna zavisiće od svakog člana pojedinačno i od njihovih doprinosa da zajednička pravila budu poštovana kako bi svaki član mogao da zadovoljava svoje potrebe egzistencije i duhovnog razvitka.
Sve je dobro dok neko od članova ne počne nadrastati trenutne potrebe. Tada nastaju trzavice. Član ima potrebu za većim doprinosom ali i za većom slobodom. Ukoliko su pravila unutar zajedničke svesti kruta, ovaj jedan član će imati poteškoća da sebi pribavi neophodnu slobodu. Ima će osećaja da ga porodica guši...itd. itd.
Na sličan način se odvija na nivou grada, sela, i država ali i na nivou religija ili navijačkih grupa ili grupa po ma kojoj pripadnosti.
Iz tog razloga mi i možemo reći da svaka manja i veća zajednica ima svoju samostalnu svest iako to nikada nije svest u pravom smislu reči budući da su sve te tvorevine samo vrsta poluga ili alata za naš lični duhovni razvitak i one traju privremeno.
Velika je nevolja ako se usade kruta i gruba pravila na nivou država i religija kada takva pravila i/ili shvatanja zaglave zajednicu i drže je vekovima u ćor-sokaku....

Sa jedne strane mi imamo obavezu drugima dati punu slobodu u smislu šta će raditi sa svojim životom i šta će primenjivati u svom ličnom, porodičnom ili obuhvatnijoj zajednici. Pa ipak, ako smo članovi te društvene zajednice imamo i obavezu da se iz nje istrgnemo ako nas guši u duhovnom razvitku.
Gotovo svaka zajednica pokušava imati svoja pravila kojima bi se održala i opstala u odnosu na druge zajednice. Iz ne-znanja najčešće prihvataju neka shvatanja i praktikovanja kao Bogom dana iako ona nemaju nikakve veze sa Bogom.
Takve prakse i mnogo običaja uistinu znaju zacementirati zajednicu i ne dozvoliti joj ni ekonomski progres. To je jedan od razloga velikog odliva ljudi, i to mladih, iz ovih podneblja jer njima nije omogućeno da ostzvaruju svoje pravo opstanka i zadovoljenje potreba duhovnog progresa.
Upravo ovaj momenat kaže koliko je neophodan zdrav ego kod jedne osobve kako bi znala kada i dokle trebe nastojati ostvariti svoje potrebe tamo gde trenutno jeste i da oseti momenat kada mora lično nešto preduzeti da se snađe u ovom svetu kako joj život ne bi propao.
Ovo nam govori da nijedan našredak jedne osobe ili ma kog nivoa društvene zajednice ne zavisi ni od kakvih spoljašnih faktora već jedino od unutarnjih faktora.
Ti 'faktori' mogu biti ekonomski, politički, religijski (utoliko gore ako se ovi faktori spregnu i guše svoju populaciju)....
Tema je ogrom,na i dosta je....
 
Poslednja izmena:
pesho:
dal postoji kolektivno ja?
Kliknite za proširenje...

Postoji , i navešću konkretan plastičan primer iz Srbije , i izvinjavam se unpreed zbog ružnih reči.

Kad navijači Partizana znani kao Grobari pevaju ono: "...A PORUKA ZA MURIJU I SUDOVE...DA MOGU SAMO QURAC DA NAM POPUSE...." , je dokaz kolektivnog "ja" , jer oni kao grupa ne pevaju da imaju više qurčeva(plural) već da imaju jedankolektivni qurac kojeg nude da im ga popuše.

Tako da kad vidim Grobare čim sa čuo tu pesmu ne mogu da ih ne zamislim kako jedan veliki penis iliti kolektivno "ja".:D
 
Tuganadlanu:
Postoji , i navešću konkretan plastičan primer iz Srbije , i izvinjavam se unpreed zbog ružnih reči.

Kad navijači Partizana znani kao Grobari pevaju ono: "...A PORUKA ZA MURIJU I SUDOVE...DA MOGU SAMO QURAC DA NAM POPUSE...." , je dokaz kolektivnog "ja" , jer oni kao grupa ne pevaju da imaju više qurčeva(plural) već da imaju jedankolektivni qurac kojeg nude da im ga popuše.

Tako da kad vidim Grobare čim sa čuo tu pesmu ne mogu da ih ne zamislim kako jedan veliki penis iliti kolektivno "ja".:D
Kliknite za proširenje...
Čitaj šta pišeš!z;)
 
STARI RIBNJAK.

ŽABA USKOČI –

PLOP.



Ovaj Bashov mali haiku imam ispisan blizu ribnjaka pored moje kuće.

Ja ga veoma volim.

Želio sam da on tu bude.

Tako da svaki put kada dolazim i odlazim... Basho je jedna od osoba koje ja volim.

Ništa posebno u tome: Stari ribnjak... To nije obična poezija.

Ona je veoma slikovita.

Samo zamislite: Stari ribnjak.

Žaba uskoči...

Vi skoro možete vidjeti stari ribnjak! Skoro čujete žabu, zvuk njenog skoka: Plop.

I sve se stiša.

Stari ribnjak je tu, žaba uskoči u njega, zvuk tog skoka je stvorio više tišine nego što je bilo prije.

Čitanje toga nije kao čitanje neke druge poezije – jedna pjesma, druga pjesma...

Ne, vi to pročitate i sjednete u tišini. Zamilite to.

Zatvorite oči.

Vidite stari ribnjak.

Vidite i žabu.

Vidite kako uskače.

Vidite talasanje na vodi.

Čujete zvuk.

I potom čujete tišinu koja slijedi.

To je objektivna umjetnost.

Mora da je Basho ovo napisao u veoma meditativnom raspoloženju dok je sjedio pored starog ribnjaka i gledao žabu.

I žaba uskoči.

Iznenada je Basho postao svjestan čarolije kako zvuk produbljuje tišinu. Nastalo je više tišine nego što je bilo prije.

To je objektivna umjetnost.

OSHO
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top