Heroji odbrambeno-otadzbinskog rata

Nisam video da se negde govori o njemu. Nisam hteo da otvaram zasebnu temu i pisacu o njemu ovde.

Pre tacno 25 godina,na danasnji dan poginuo je jedan od najmladjih boraca Vojske Republike Srpske-Spomenko Gostic.Zasluzio je da se spomene,da njegova zrtva ne padne u zaborav i ne bude uzaludna.

Spomenko Gostic,heroj sa Ozrena,rodjen je 25.avgusta 1978 godine u Doboju a osnovnu skolu je pohadjao u Maglaju.Zbog ratnih desavanja u tadasnjoj Bosni i Hercegovini nije je zavrsio.Pocetkom rata 1992 godine umire mu majka a krajem godine baka mu gine usled granatiranja njegovog sela Jovici od strane takozvane Armije BiH.Prikljucuje se Vojsci Republike Srpske gde je na prvoj liniji fronta obavljao duznost kurira a kasnije pocinje da razvozi hranu borcima na liniji.2 puta je bio ranjavan,od toga jednom ranjen minom kada je kocijom naleteo na minu.Konji su poginuli a on je bio ranjen.U martu '93 godine muslimani pokrecu strahovitu ofanzivu na Ozren i vojska se povlaci dublje u planinu.On ostaje sa nekolicinom boraca da brani svoje selo.Kada je kuci posao da izvadi hleb iz peci za svoje ratne drugove granata je bila brza i smrtno ga ranjava.

Spomenko Gostic je dao intervju za tadasnji RTS i taj prilog video je jedan Srbin koji je godinama ziveo u Francuskoj.Dosao je po Spomenka da ga odvede iz pakla rata u Pariz ali Spomenko je to odbio uz reci:'Necu napustiti Ozren dok moja noga ne bude krocila u srpski Maglaj". Do skoro nijedna ulica,skola ili dom kulture nisu nosili ime Spomenka Gostica,a na godisnjicu njegove pogibije 2014. godine otkriven mu je spomenik u Maglaju.

Poginuo je sa 14 godina braneci svoj kucni prag.Opevan je u mnogo pesama koje cuvaju ovog malog decaka a velikog heroja od zaborava.
Prenecu jednu pesmu ovde koju je napisao pesnik Vasilije od Semberije:

"U nekoj zemlji u jednom ratu
Desetine mrtvih u jednom satu
Stotine mrtvih u jednom danu
U jednoj zemlji na Balkanu.

U jednoj zemlji gde krv se lije,
Gde niko nikog voleo nije,
Gde jedan decak golobradi,
Postade deo istorije.

Rodjen u selu u Jovicima,
Ne verujem vise da takvih ima
Tamo gde tuga nema kraja,
U Bosni negde kog Maglaja.

U krvavom ratu gde smrt ne bira
Obavlja decak duznost kurira
Stazama kozjim od cete do cete
Spomenko Gostic to hrabro dete.

Mogao je da ne bude blizu
Da bezbrizno seta po Parizu
Da ne legne mlad u hladnu raku
Junacko je srce u decaku

Nesrecnog marta nesrecnog sata
Na Jovice pade granata
Osta decak vecnim snom da spava
Pokrio ga veo zaborava,

Nije za njim zaplakala mati
Nije suza potekla ni tati
Sestra duge kose ne rasplete
Nikog nije imalo to dete.

Imao je cetrnaest leta
Voleo je zemlju kojom seta
Resio za Srpstvo da pogine
Neka ti je laka zemlja sine.

Tuganadlanu:

Nekad tokom istorije određeni narodi imaju svu čast do neba i zemlje jer su se pravedno borili i pravedno ginuli , a nekad to nije slučaj.

I tako to nije slučaj u zadnjem ratu na prostoru BiH i Hrvatske gde su ogromni zločini od strane srpskih zločinaca zasenili poštene patriote i koji su se LJUDSKI borili za svoju kuću i narod.

Začetnik teme se pita kako to da se slabo o tim junacima govori?? , pa postoji vrlo jednostavan odgovor i ja sam ga dao u predhodnom pasusu.

Slavili smo srpske junake iz neke davne prošlosti , slavili smo naše junačke osloboditelje srpske ustanike pod Karađorđem i Milošem , slavili smo naše junake iz 1.sv.rata , slavili smo i partizane koji su se borili protiv fašizma.

Ali smo 91' godine svoj narod svrstali među gubitnike i fašiste iz 2.sv.rata i opštenarodno ih rehabilitovali kao vredne , i zato ne čudi da je ološ među našim narodom doslovno ukrala naš ponos i hrabru zaostavštinu i bacila naš narod u blato zločina , pa su tako svi hrabri i pošteni ljudi iz zadnjeg rata doslovno zaboravljeni.

Većina Srba to zna i zato ne slavi te ljude ni blizu kao okolni narodi sa kojima smo ratovali , ali naš narod nema snage da odrekne ološa da bi konačno mogli i da damo počast tim hrabrim ljudima , jer ne mogu se slaviti i zločinci i junaci istovremeno , a najviše zbog toga što su zločinci predstavljeni kao najveći junaci što znači da je ovim poštenim ukradena sva zasluga našom glupošću i ludilu u koje smo upali.

p.s
Začetniče teme ,. zaboravio si još jedan detalj zašto se ne slave pošteni srpski junaci?! , e pa to je zbog toga što je naša divna domovina Srbija rekla da je Kosovo srce Srbije i da je Kosovo sveta srpska zemlja , a RSK je prodata , a BiH priznata kao država , što znači da ološ od tzv.patriota ima tačno merilo koje su srpske zemlje vrednije , pa se tačno tako i odnose spram njih , znači da je RSK bačena kao đubre , a RS manje vredna i manje "sveta" a da ne govorim kako nisu niti mogu biti srce Srbije , već možda neko slepo crevo ili treći bubreg.
Na tome možemo zahvaliti svim ovim lažnim patriotama koji se busaju u grudi , a prodali bi rođenu majku i ubijali tuđu decu i pljačkali tuđe a bogami i srpske kuće.

Kliknite za proširenje...

1. Ako borba Srba preko Drine i Dunava nije bila pravedna, čija je borba u tim ratovima bila pravedna i koji su kriterijumi na osnovu kojih se definiše pravednost borbe u ratu?

2. Kojim kantarom si izmerio da su najveći zločini nad civilima od svih ratova koje si nabrojao od Karadjordja na ovamo bili u ovom poslednjem?

3.Ako " ološ " od tzv. patriota svetom srpskom zemljom nazivaju samo Kosovo, a RS slepim crevom, trećim bubregom, dok RSK nemilice odbacuju kao djubre, koja je to kategorija ili grupa unutar srpskog naroda kojoj ti pripadaš a koja nema ovu vrstu skaradnog odnosa i koja sve srpske zemlje tretira na isti način i čime ste to pokazali?

Ne znam jesmo li pomenuli Rista Radovića?
I ima li ko više informacija o Janši iz posavine? Ne znam da li mu je ovo nadimak ili stvarno prezime.

OZEZI_OZEZI:

1. Ako borba Srba preko Drine i Dunava nije bila pravedna, čija je borba u tim ratovima bila pravedna i koji su kriterijumi na osnovu kojih se definiše pravednost borbe u ratu?

2. Kojim kantarom si izmerio da su najveći zločini nad civilima od svih ratova koje si nabrojao od Karadjordja na ovamo bili u ovom poslednjem?

3.Ako " ološ " od tzv. patriota svetom srpskom zemljom nazivaju samo Kosovo, a RS slepim crevom, trećim bubregom, dok RSK nemilice odbacuju kao djubre, koja je to kategorija ili grupa unutar srpskog naroda kojoj ti pripadaš a koja nema ovu vrstu skaradnog odnosa i koja sve srpske zemlje tretira na isti način i čime ste to pokazali?

Kliknite za proširenje...

Zna se ko je rat zapoceo i ko je tu bio napadan a ko se branio od koga.....To je svima vec jasno....Ovakve izjave kakva je ta koju si citirao ne sluze nikom na cast a u nasem narodu duboko je ukorenjena izdaja nazalost a to nije slucaj samo u danasnje vreme nego i mnogo puta kroz istoriju.Ja cu pokusati da ti odgovorim na ova 3 pitanja iako nisu postavljena meni,jer mislim da se gore citirani nece vracati ovde...

1) Borba Srba preko Drine bila je borba za ocuvanje srpskog nacionalnog bica koje je bilo ugrozeno napadina ostala dva konstitutivna naroda.To je bila neravnopravna borba u najblazem slucaju 2:1,da ne govorimo o pomoci stranih sila i pored svog pritiska srpski narod je uspeo da izbori stvaranje jos jedne srpske drzave,otvaranje koridora koji je uspeo da poveze krajine srpske,Kninsku i Bosansku krajinu sa,da ih tako nazovem,istocnim srpskim zemljama.

2)Ovaj zadnji rat je bio brutalan ali po broju civilnih zrtava ostaje duboko u senci drugog svetskog rata koji je najveci sukob u istoriji covecanstva.

3)Obe Krajine,i Kninska i Bosanska podjednako su vazne kao i Kosovo iako nisu sastavni deo Srbije. Moram nesto reci a nadam se da pri tome necu biti pogresno shvacen....narod koji je ziveo na prostoru Kninske i Bosanske Krajine oteran je puskom sa svog ognjista ili je na njemu mucenicki zavrsio ovozemaljski zivot dok se na Kosovu zemlja polako prodavala za visestruko vece sume novca od trzisne vrednosti zemljista i postepeno smo da tako kazem izgubili tu zemlju,a ovamo se ipak lila krv 3-4-5 godina...Nadam se da cete razumeti ovo kako sam objasnio ovaj odgovor.

Voleo bih da ova tema dobije jos nekog sagovornika jer se na taj nacin,prisecajuci se onih koji slavno padose za nasu slobodu cuva i uspomena na te ljude,odaje im se pocast i ostaju upamceni u svom narodu kao znameniti ljudi koji su svoje zivote polozili na braniku otadzbine.Neka im je vecna slava!

Sedgwick, znaš li nešto o herojstvima izvesnih Kikora, Zorana i Vlade? Nih je neki lokalni pevač opevao u svojim pesmama,a mislim da su iz tih krajeva o kojima ti pišeš, Semberija i Majevica.

OZEZI_OZEZI:

Sedgwick, znaš li nešto o herojstvima izvesnih Kikora, Zorana i Vlade? Nih je neki lokalni pevač opevao u svojim pesmama,a mislim da su iz tih krajeva o kojima ti pišeš, Semberija i Majevica.

Kliknite za proširenje...

I ja sam pokusavao da nadjem nesto o njima ali nigde nissm nista nasao o ljudima opevanim u pesmi cuvenog Rokija Vulovica koji je manje-vise sve junake opevao u svojim pesmama. Nisam nasao njihova prezimena tako da ne mogu nista reci. Ali borili su se tu gde si rekao...kako kaze pesma:
"Semberija njima se divi
Majevica dobro znade
Da vecih junaka nema
Od Kikora,Zorana i Vlade."

U pesmi se spominje prva semberska brigada pa verujem da su se u njoj borili.

"Nikad nisi ti vidio brale
U akciji sta junaci rade
To su nasi hrabri dobrovoljci
Iz prve semberske brigade"

Ima i pesma o Majoru Kikoru isto u izvedbi Rokija Vulovica

"Hej hej Kikore,Majevicki vihore
Majevica hrabra s tobom postala
I zauvjek ostala!"

Bren:

Ne znam jesmo li pomenuli Rista Radovića?
I ima li ko više informacija o Janši iz posavine? Ne znam da li mu je ovo nadimak ili stvarno prezime.

Kliknite za proširenje...

Vojko Duronjic zvani Janša.
Strašno hrabar i sposoban vojnik i Veljkov zamenik.
Takodje postoji i pesma koje u jednom delu kaže "komandante reče Janša Modriča je naša, nema više ustaša"

Takodje treba znati da je garda panteri bila pomognuta u formiranju od Željka Ražnatovića . Oni su bili u veoma dobrim odnosima.

Ja bih takodje, ako se već bavimo ratnim dešavanjima, svrstao i Arkana. Bez osvrta na njegova dela pre rata u stranim zemljama. On je bio veliki srpski nacionalista i rodoljub, na stranu što je bio hrabar i odvažan vojnik i vodja. Zato ga naši neprijatelji ne vole i plasiraju razne priče i neistine. Njegova jedinica je bila odlično obučena i ulivala je strah neprijatelju.

Kao i većina nabrojanih, i onih koji nisu jos uvek nabrojani, doticni je izdan i ubijen od izdajnicke vlasti u Beogradu.

- - - - - - - - - -

Mitar Maksimović - Mando
Mandini Lavovi
Kapetan Dragan
Djordje Božović-Giška
Peša
I mnogi drugi...

Vojvoda Mando iz Ugljevika branio Majevicu rame uz rame sa Srpskom nacionalnom gardom poznatijom pod nazivom Panteri.Sta ti je sudbina prezivis rat a pogines u saobracajnoj nesreci...
Djordje Bozovic slavni komandant Srpske Garde poginuo u Gospicu 1991 godine..i njegova smrt je obavijena misterijom,da tako kazem kao i smrt porucnika Milankovica koji je ranjen na dalmatinskom ratistu a oporavljao se na VMA u Beogradu. Kazu da se Veljko poceo oporavljati i bivati sve snazniji da bi mu se najednom stanje naglo pogorsalo i da je umro...
Bosko Peric Pesa jedan od najmladjih komandanata u zadnjem ratu poginuo od muslimanske granate,a pre toga ranjavan nekoliko puta i uvek se vracao u borbu...

Imao sam ja na umu da za sve njih pisem ponaosob ali tema nije nesto preterano zazivela pa nisam hteo sam sa sobom da se dopisujem,da tako kazem....

sedgwick:

Vojvoda Mando iz Ugljevika branio Majevicu rame uz rame sa Srpskom nacionalnom gardom poznatijom pod nazivom Panteri.Sta ti je sudbina prezivis rat a pogines u saobracajnoj nesreci...
Djordje Bozovic slavni komandant Srpske Garde poginuo u Gospicu 1991 godine..i njegova smrt je obavijena misterijom,da tako kazem kao i smrt porucnika Milankovica koji je ranjen na dalmatinskom ratistu a oporavljao se na VMA u Beogradu. Kazu da se Veljko poceo oporavljati i bivati sve snazniji da bi mu se najednom stanje naglo pogorsalo i da je umro...
Bosko Peric Pesa jedan od najmladjih komandanata u zadnjem ratu poginuo od muslimanske granate,a pre toga ranjavan nekoliko puta i uvek se vracao u borbu...

Imao sam ja na umu da za sve njih pisem ponaosob ali tema nije nesto preterano zazivela pa nisam hteo sam sa sobom da se dopisujem,da tako kazem....

Kliknite za proširenje...

Takodje komandant belih vukova ubijen u saobraćajci cini mi se...
Veljko je preminuo pod čudnim okolnostima.
Drzava je ubila Arkana i za to angazovala nsjboljeg strelca sa najvecim prosekom u istoriji vojne i policijske akademije. Sve u svemu ja sam ubedjen da su ti ljudi bili heroji i da im se mnogo stavlja na teret i da ima mnogo neistina o njima.

- - - - - - - - - -

Postoji jos niz junaka o kojima bih mogao pisati.
Medjutim obzirom da su nasi ljudi progonjeni kao zveri od raznih fasistickih sudova, ne bih pominjao imena.

Ja do sad nisam spominjao nikog ko je i dalje ziv....Ima mnogo rodoljubivih lepih pesama o zadnjem ratu poput one koju je OZEZI OZEZI spomenuo...

Roki Vulovic je po meni takodje heroj.Njegova muzika je nabijena emocijama,osecanjima rodoljublja i patriotizma koja i danas u mirnodopsko vreme mnogo podize moral,patriotska osecanja i emocije tako da iskreno ne mogu ni zamisliti kako je bilo ljudima koji su slusali pesme o sebi...Izuzetak je Major Branko Pantelic o kom je pesma snimljena nakon njegove pogibije.

Mozemo kaciti i takve pesme,samo da nikoga ne vredjaju direktno ako sam dovoljno jasan...

Rokijeve pesme su specificne jer se u njima mnogo govori a nista se direktno ne kaze...Bez vredjanja na nacionalnoj ili verskoj osnovi.....

Evo I pesma u kojoj se pominje Janša.

Evo jos par pesama koje nisu toliko poznate .

Ovu Pesmu o Jansi moram sada da poslusam a ovo dole nabrojano ne zna se sta je bolje od boljeg...

Evo i od mene poneka:

O Pukovniku Peri Colicu,komandantu cuvene Pete Kozarske Brigade

Evo I od mene ova...Lepa, tragična pesma...

Povod za probijanje Koridora Zivota! Neka im je vecna slava!

Slucajno sam naisla na ovu diskusiju,a trazila sam ima li negde nesto objavljeno o smrti Jovana Micica koji je na zalost preminuo prekjuce 13.05.2018. posle duze bolesti, naslucujete verovatno u pitanju je bio kancer.
Pravo ime KIKORA je Jovan Micic.
Zoran se prezivao Lopandic i on je nazalost preminuo prosle godine isto od raka.Prilog o tome imate na linku .
Od trojice junaka opevanih u pesmi "Junaci 1.Semberske brigade" ostao je Vlado Simic koji zivi u Bijeljini.Ima i profil na Fb,pa ko zeli moze ga potraziti. Nek je jos dugo ziv i zdrav.

E sad u pravu ste o njima se nista ne zna ili je vrlo tesko naci nesto na Netu. Ali upornom potragom moze, jer eto sve sto sam ovde napisala izvor je Net. Hvala Rokiju sto nas je upoznao sa nekima od junaka ratova 90-ih. Ja volim da kazem da je Roki Filip Visnjic novijeg vremena.
Toliko od mene nadam se da sam Vam bar malo pomogla sa informacijama. Pozdrav.

Kao osnivacu ove teme drago mi je kad neko nesto napise,da ne ispadne da pisem sam sa sobom....zao mi je zbog njegove smrti,sva trojica su zaduzili srpski narod i najmanje sto mozemo je cuvanje uspomene na njih.
Slazem se da je Roki jedan od najboljih,ustvari,najbolji pevac proslog rata..njegove pesme imaju poentu,tezinu,znacenje i ulivaju strahovit moral svakom ko ih slusa... neka je ziv i zdrav jos 100 godina i on i svi koji su se borili i stvorili nam Srpsku Republiku a neka je vecna slava onima koji padose za slobodu!

Заслужили су и они и тема ћирилицу . . .

Sta znam to internet pismo mi nije toliko bitno i nije sastavni deo identiteta jednog naroda kao sto je to rukom pisano pismo,da se tako izrazim...

DOKUMENTARNI FILM SUZE GOVORE ISTINU ALEKSANDAR MASLESA

Александар Маслеша је најмлађи погинули борац Требињске бригаде.
У Требињу стадион малих спортова носи његово име, а прије неколико година је постојала иницијатива и да му се посвети једна улица у насељу Сајлово код Новог Сада.

Заувијек у нашем сјећању...


Omaž vojvodi i našim herojima

27.09.2017.



Krstovdan je tužan praznik za sve Bobance, Trebinjce i Hercegovce, jer su na na ovaj veliki hrišćanski praznik, 27-og septembra 1994. godine na brdu Kiser iznad Boračkog jezera poginuli vojvoda Nedeljko Vidaković, major Dragan Slijepčevič, kapetan Ljubiša Popović, a teško ranjen najmlađi borac Trebinjske brigade i cijelog Hercegovačkog korpusa VRS Aleksandar Masleša, koji je preminuo na VMA u Beogradu nakon tri mjeseca.

O vojvodi Neđu Vidakoviću, komandantu slavne Bobanske čete, njegovoj hrabrosti, čojstvu i junaštvu najbolje govore riječi neprijateljskih vojnika i oficira Hrvatske vojske, poput Ratka Dragovića Kleka i drugih, koji su se nakon rata u svojim meomoarima divili hrabrosti i viteštvu boraca Bobanske čete i njihovog slavnog komandanta vojvode Neđa Vidakovića. Vojvoda i njegovi saborci grčevito su branili svoje domove i ognjišta, i imali možda i presudnu ulogu u odbrani Popovog polja i Trebinja od agresije Hrvatske vojske iz pravca Dubrovnika u ljeto 1992. godine. Dvije godine prije vojvodine pogibije, u rodnom selu Rapti na Bobanima, poginuo je njegov rođeni brat Savo Vidaković, a tokom rata na breniku otadžbine život je položilo 18 pripadnika Bobanske čete Trebinjske brigade.

Skromni, nenametljivi i požrtvovani vojvoda Neđo je istinski heroj svog vremena koji je izgubio svoj život pokušavajući spasiti svoje saborce, i uz vojvodu Rada Radovića primjer kako naš narod u najtežim vremenima iznjedri velike ličnosti koje stanu na čelo kolone, daju svijetli primjer ostalima i štite svoj narod u presudnim istorijskim trenutcima. Mnogo više od hrabrosti i herojstva, pamti se njihovo čojstvo i viteški ljudski odnos prema protivniku.

Iako je njihova uloga za odbranu otadžbine i stvaranje Republike Srpske nemjerljiva, nažalost mnogi borci, heroji i istinske patriote su nepravedno zapostavljeni u posleratnom periodu, i nemaju ulogu u društvu koju zaslužuju. Igrom sudbine danas je u Bileći sahranjen Novo Tomanović, dobrovoljac i saborac vojvode Rada Radovića koji je tokom Mitrovdanske ofanzive ranjen u dva navrata u samo jednom danu, i koji je od prvog predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića odlikovan ordenom za hrabrost. Nadati se da će se brojne nepravde prema našim istinskim herojima i njihovim porodicama ispraviti u narednom periodu, i da će društvo i narod napokon umjesto taloga cijeniti istinske, skromne i nenametljive heroje i njihova velika djela.

Nebojša Vukanović

http://nebojsavukanovic.info/omaz-vojvodi-i-nasim-herojima/

Nakon duzeg vremena da se i ja oglasim. Ovaj put govoricu o jednoj ljudskoj velicina kakva tesko da ce se vise roditi. Govoricu o jednom isposniku,koji je umro mucenickom smrcu u haskom kazamatu u iscekivanju da bude premesten u zemlju u kojoj je trebalo da sluzi dozivotnu kaznu zatvora.Govoricu o jednom od najboljih svetskih obavestajaca svog vremena koji je bio postovan i od strane neprijatelja.Govoricu o coveku koji je s osmehom prihvatio presudu dozivotnog zatvora. Rec je o Generalu Zdravku Tolimiru.

General Zdravko Tolimir rodjen je u Popovicima kod Glamoca 1948. godine. U rodnom mestu zavrsio je osnovnu skolu a vojnu akademiju zavrsio je u Beogradu.Odlazio je u inostranstvo na dodatno skolovanje gde je odlicno savladao Ruski i Engleski jezik.Tokom svoje vojnicke karijere sluzbovao je na vise mesta u bivsoj nam socijalistickoj republici. Ratna desavanja zaticu ga u Dalmaciji gde mu je nadredjeni oficir bio legendarni General Ratko Mladic. Kada se JNA povukla iz tadasnje BiH i pocelo se sa formiranjem VRS Mladic i Tolimir prelaze u Republiku Srpsku. Bio je nacelnik bezbednosno-obavestajnog sektora VRS tokom celog trajanja rata. Penzionisan je ukazom predsednice RS Biljane Plavsic 1996. godine.Bio je ucesnik Dejtonskog mirovnog sporazuma i visoko postovan od strane zapadnih vojnih kolega.

Optuzen je za navodni genocid u Srebrenici i Zepi jula '95te.. 2005. godine Haski tribunal je podigao optuznicu protiv generala Tolimira koji se smatrao glavnim organizatorom skrivanja Generala Mladica. Znali su da do Mladica nece doci sve dok je Tolimir slobodan. Postoje brojne kontroverze oko hapsenja Generala Tolimira. U zvanicnoj verziji navodi se da je General uhapsen prilikom pokusaja nelegalnog ulaska na teritoriju RS sto je on demantovao pri svom prvom pojavljivanju pred medjunarodnim tribunalom. Tom prilikom General Zdravko Tolimir rekao je kako je uhapsen u Beogradu u jednom stanu a potom prebacen na lokaciju na kojoj je navodno uhapsen. General Tolimir izrucen je Haskom Sudu 2007 godine a 12.12.2012. osudjen je na dozivotnu kaznu zatvora.General Tolimir umro je u pritvorskoj jedinici 09.02.2016. godine i sahranjen je na Bezanijskom groblju u Beogradu.

Nakon ovih lako dostupnih podataka rekao bih rec-dve o Generalu Tolimiru. General Tolimir bio je desna ruka generala Ratka Mladica i mnogi koji su se pojavili kao svedoci u postupku protiv njega rekli su da je on vise bio jednak Ratku Mladicu nego sto mu je bio podredjen. Tesko je shvatiti da narod koji branis na sve nacine pokusava da te izruci onima protiv kojih si se borio.Bas takva sudbina zadesila je Generala Tolimira kao i mnoge druge na celu sa Legendarnim Generalom Mladicem. O isposnickom zivotu Generala Zdravka Tolimira najbolje govore reci Svestenika Voje Bilbije koji je puno vremena proveo sa Srbima utamnicenim u Haskom kazamatu.Koliko su "pravedna" sudjenja Srbima tamo govori podatak da su sve dozivotne presude izrecene tamo dosudjene upravo Srbima.Medju njima su i Ratko Mladic,Ljubisa Beara,Momir Talic,Milan Martic...Koliko se fleksibilno smatra genocid govori upravo primer General Tolimira koji je osudjen zbog genocida u Zepi kada su ubijena trojica muslimana,a ako se ne varam u presudi je stajalo da je to pogodilo celokupnu muslimansku zajednicu u Zepi...Da li je neko pitao Srbe kako je i koliko njih pogodila Kravica,Bratunac,Sase,Fakovici,Milici i tako dalje...Ista ta Srebrenica koja je bila proglasena za zasticenu zonu sluzila je kao baza vojnika Nasera Orica koji su je koristili kao sigurnu kucu za prepade na okolna srpska sela. Srpske se zrtve zaboravljaju,preko njih se gazi a Srbima se dosudjuju dozivotne i visegodisnje robije. O cistom srcu i savesti Generala Tolimira govori i nacin na koji je reagovao cuvsi sramnu presudu,prekrstio se uz osmeh koji je otkrio koliko zaista nema krivice na njegovoj dusi.


General Tolimir napisao je jednu predivnu pesmu pred sam kraj svog zivota koju cu u celosti preneti ovde:

Najlepsi je dan kad je Pricesce,
Tada nam srce lupa jace
O kada bi moglo biti cesce,
Kad ga se prisjetim dusa mi place.

Za nas je Pricesce slovo crveno,
Njemu se raduje dusa i tijelo,
Oko bez sjaja,umorno,sneno
Njemu se raduje bice nam cijelo.

I svaki iscekuje taj dan rado,
O njemu sniva,o njemu zudi,
Kad Gospod pricescuje svoje stado,
I gleda je li preostalo ljudi.

Iskrenih vjernika njegove vjere,
I da li poste,da li se mole,
Dal u zivotu imaju mjere,
Da li ga se boje,da li ga vole.

Daje im krv i tijelo svoje,
Oprasta grijehe za zivot ceo,
Onima sto se kaju,sto ga se boje,
Onima sto su Gospoda deo.

Svaki se od nas danima sprema,
Moli se,posti,metanije pravi,
Bez Boga izlaza nikome nema,
I svaki od nas Gospoda slavi.

Ovu tamnicu tuge i zla,
U Manastir smo pretvorili Pravoslavni pravi,
Uz nas je svevisnjeg sila sva,
Gospodu se molimo,on se slavi!

Danas nam otac Bilbija stize,
Dace nam Pricesce,moliti se s nama,
Danas ce nam Gospod biti najblize,
Iz duse i srca nestace tama.

Na nas ce prizvati Svetoga Duha,
Da sa nama bude i da nas snazi,
Dace nam po parce osvestanog kruha,
Od Boga niko nije nam drazi.

Otac nas Voja beskrajno voli,
I suze zbog nas cesto lije,
Za svakog od nas se godinama moli,
Za nas bi dao oci obadvije.

Spali i grijehe moje ognjem svojim,
Ispuni me radoscu Gospode Hriste,
Jer tebe jedinog se Gospode bojim,
I daj mi krvi svoje preciste.

Nikad se tako zivelo nije,
Zivotom uzornim,zivotom Hrista,
Nikad od kad nas sunce grije,
U nasim dusama samo Hristos blista!

Sami prosudite kakv je ovo covek bio,i da li je bio ratni zlocinac kakvim pokusavaju da ga predstave u svetu.Ja znam da on to nije bio i da ce u mom pamcenju ostati jedna od najsvetlijih figura zadnjeg rata i mogu samo reci da tih nekoliko godina koje je proveo u zatvoru nisu nikakva cena za to sto je stvorio jos jednu srpsku drzavu zapadno od Drine koju danas imamo!

Neka mu je vecna slava i hvala!

Aleksandar Masleša, istinski heroj Trebinjske brigade!

Autor:Božo Morić
21.03.2013.

Aleksandar Masleša, osamnaestogodišnji mladić i najmlađi poginuli borac slavne Trebinjske brigade, istinski je heroj Dučićevog grada i neko sa kim se ponose svi Trebinjci i Hercegovci.

aleksandar maslesaIako se o njegovom slavnom podvigu i hrabrosti u vremenima kada su se branila ognjišta i otadžbina malo zna, on je ipak zauzeo jedno posebno mjesto u srcima Trebinjaca i svih onih koji su ga poznavali. Bio je dijete. Nakon drugog razreda srednje škole u Trebinju odlazi na prve linije i zajedno sa veličanstvenom, a kako neki kažu, i zlatnim slovima ispisanom Bobanskom četom, kreće u borbu za slobodu srpskog naroda i naše otadžbine.

Otac Drago, majka Ljubica i sestra Aleksandra živjeli su do 1991. godine u Dubrovniku, a dika trebinjskog ratišta, borac bez mane, bio je džudista, iza sebe imao pet pojaseva i veliki broj medalja i diploma. O njemu su u ta srećna vremena pisali mnogi mediji u Dubrovniku, ali nažalost ratni sukobi na prostoru bivše Jugoslavije njegovu porodicu i njega „dovode“ u grad podno Leotara. U Trebinju upisuje srednju Ugostiteljsku školu, jer je u to vrijeme jedino mjesta bilo u njoj. Kao dijete pokazivao je veliko interesovanje za vojsku. U avgustu mjesecu 1993.god. sa 16 godina, dobrovoljno je pristupio Bobanskoj četi slavnog vojvode Nedeljka Vidakovića. Iste godine je lakše ranjen na Ročištima iznad Poljica (Popovo poplje). „Znajući njega, ranjavanje me nije iznenadilo, jer je on bio uporan i znao je više o vojsci nego oni vojnici koji su bili generacijski stariji od njega“ kaže za portal TrebinjeLive Drago Masleša, otac pokojnog Aleksandra Masleše, i dodaje da ovo nije zaustavilo Aleksandra, jer je on sve do poziva da se javi u vojsku 11. oktobra 1994. u Han Pijesak, bio pripadnik Bobanske čete.

Nakon poziva da se 11. oktobra javi u Vojsku Republike Srpske u Han Pijesak, Aleksandar je bio strašno ljut i razočaran jer je on već neko vrijeme bio na prvim linijama ratišta. Vojvoda Vidaković mu je dao odsustvo kako bi se pripremio za Vojsku i Aleksandar odlazi iz Trebinja kod svoje babe na planinu, u Crnu Goru. Na planini je preko radija čuo da je njegov prijatelj Jovo Kolak poginuo. Tada pješke silazi sa planine do Nikšića i auto-stopom dolazi Jovu na sahranu. U isto vrijeme Bobanska četa se spremala da ide i preuzme položaje na Borcima poviše Konjica. Aco se pridružuje njima i kreću oko 20. septembra 1994. godine. „Ne idi pred kasarnu! Idem sa njima i biće šta bude“, rekao je tada Aleksandar svojoj majci. Ljubica nije otišla pred kasarnu, i ne sluteći da će to biti posljednji Aleksandrov odlazak na ratište. Nekoliko dana nakon toga, 27. septembra 1994. god od iste granate ginu vojvoda Nedeljko Vidaković, kapetan Dragan Slijepčević i major Ljubiša Popović, a u istom rovu Aleksandar Masleša je teško ranjen, i hitno je prebačen helikopterom za Podgoricu. Prilikom pada granate Vojvoda se bacio preko Aca, i isti geler je Vojvodu usmrtio, a Aca ranio. Za događaj koji će života koštati njegovog sina, njegov otac Drago je saznao zadnji, a rekao mu je zet na mostu. Nakon saznanja da mu je sin ranjen i prebačen u Podgoricu, Masleše zovu Ljubičinog brata u Podgoricu, i on im javlja da hitno dođu jer je Acu potrebna krv kako bi se uradila operacija. Dobrovoljni davaoci su dali krv, ali operacija nije urađena odmah. Naime, Aco je šesnaest dana bio u komi, i tek nakon što se probudio, operaciju, koja je trajala šest sati, uradio je doktor Pero Lompar. Prema riječima Draga Masleše doktor Lompar je cijelu operaciju bio uz Aca, bez ijednog minuta odmora. „I sada kad god spomenem to ime, treba da ustanem, jer je to izuzetan čovjek i znao je o Acu više nego ja“. Od koga je dobio tako detaljne i tačne informacije, za Draga je i danas ostala nepoznanica.

Drago i LJubica Masleša Drago i LJubica Masleša

Operacija je uspješno izvršena, i bila je samo jedna u nizu. Nakon toga, početkom decembra, Aleksandar je prebačen na Vojno-medicinsku akademiju u Beograd, radi daljeg liječenja. Inače, jedan od razloga za slanje na VMA je i to što je Aleksandar ostao bez oka, te se na VMA trebala uraditi estetska operacija. Pošto je utvrđeno da se Aleksandar treba prebaciti na VMA, doktor Lompar je pozvao MUP Crne Gore i zatražio helikopter. Crnogorski MUP ga je bez ijedne riječi odobrio. Istog dana helikopter je sletio ispred bolnice u Podgorici i Aca prebacio na VMA. Međutim, nakon što je sletio i što je u njega prebačen Aco, javljeno je da helikopter ne može odmah poletjeti zbog nevremena na Maganiku. Aco je na ledu i minusu bio više od jednog sata, i prema ličnom ubijeđenju Aleksandrovog oca Draga, tu se prehladio i nastali su dalji problemi.

Trebinjskom borcu su na VMA urađene tri operacije. Dvije su bile uspješne, a treća.... kraj mladog života. Nakon treće operacije Acu se stanje pogoršalo, a njegov otac koji je sve vrijeme bio uz njega, kako kaže, preživljavao je najteže trenutke u životu. Period od 10 do 16. januara zauvijek će ostati u sjećanju Draga Masleše. Tog 16. januara Aleksandar je napustio ovaj svijet, i preselio se kod Gospoda Boga koji ga je i kao mnoge druge odabrane prizvao sebi, očito je Bogu bio preči. Mi grešni na zemlji ostali smo bez borca anđelskog lika, a Bog je dobio bogougodnog Aleksandra Maslešu.

Mnogo je onih koji zaslužuju priznanja i nagrade, ali lik i djelo Aleksandra Masleše zaslužuje jedno, a to je poštovanje. Mi Trebinjci nikako da shvatimo značaj tog mladog divnog čovjeka i njegovog svijetlog životnog puta, na koga će ostati vječna uspomena u gradu na Trebišnjici dok god neko u njemu živi, dok u njemu sunce izlazi, dok se Leotar uzdiže iznad njega....

Stadion malih sportova „Aleksandar Masleša“ dobija novi izgled

Gradonačelnik grada Trebinja, Slavko Vučurević, nedavno je priredio prijem za porodicu Masleša i tom prilikom istakao da će najmlađi poginuli borac Trebinjske brigade, koji je svoj život nesebično uložio u borbu za otadžbinu, konačno u Trebinju dobiti obilježje na Stadionu malih sportova u naselju Bregovi. “Osjećajući dug prema žrtvi i prema svemu onome što je preživjela porodica Masleša, donio sam odluku da se to u najkraćem mogućem roku riješi”, istakao je tada Vučurević. stadion aleksandar maslesa

Gradonačelnik Vučurević i načelnik Odjeljenja za boračko-invalidsku zaštitu Rajko Ćapin, 08. marta posjetili su porodicu Masleša i prema riječima Ljubice Masleša to je za nju i njenog suprugu bilo veoma prijatno iznenađenje.

Realizacija projekta uređenja Stadiona malih sportova „Aleksandar Masleša“, prema saznanjima portala TrebinjeLive, kasni zbog nepovoljnih vremenskih prilika. Slova za natpis su već naručena u livnici u Bileći, a čim vremenski uslovi dozvole krenuće se sa uređenjem ovog sportskog objekta.





https://trebinjelive.info/2013/03/21/aleksandar-maslesa-istinski-heroj-trebinjske-brigade/

Покретач теме. За њега је био то што је био, за неке друге је био грађански, за неке верски, итд..
И не драми, нико ти није обрисао поруке, већ су пребачене на одговарајућу тему.