Надовезао бих се на Сребранин одличан коментар:
Обичај
кићења јелке је прво заживело у североисточним, протестантским крајевима данашње Немачке, и делу Балтика који је био под контролом Германа. Традиција се првобитно ширила понајвише међу лутеранима, и из тог разлога се, без неких чвршћих доказа, доводи у везу баш са Мартином Лутером. Било како било, ова традиција се у 18. веку још увек сматрала као искључиво протестантска - у ужем смислу, лутеранска - и тек почетком 19. века почиње да се шири на остатак Европе, и хришћанског света уопште. Првобитно, међу богатијима, а касније и остатком становништва. Везе са немачком су убрзавале тај процес, и тако се кићење јелке појављује у Америци већ на крају 18. века, захваљујући севернонемачким досељеницима. У Британији, Данској и Аустрији, прве божићне јелке се појављују у прве две деценије 19. века, док се у Француској, католичкој земљи без неких претераних веза са Немачком, прва божићна јелка појављује тек средином 19. века.
Рекао бих да др Радојчић греши. Традиција кићена божићне јелке међу германофонима северне Србије скоро сигурно је последица постепеног ширења тог обичаја у Аустроугарској, од почетка 19. века, а не руског утицаја. Срби су, с друге стране, преузели обичај кићења
новогодишље јелке (у нашем случају то није божићна јелка) од Руса, који су га и измислили.
Такође, треба имати на уму да је процес усвајања
1. јануара као првог дана године текао одвојено од процеса прихватља грегоријанског календара. Краљевина Југославија је увела грегоријански календар у службену употребу 1919, али 1. јануар је прихваћен као први дан године знатно пре, вероватно под утицајем Русије. Зато се данас 13. јануар (1. по јулијанском календару) слави као
Српска нова година, иако је први дан године по црквеном календару заправо 1. септембар.
Дакле, имамо
три Нове године - две грађанске, и једну црквену:
- Грегоријанску, 1. јануара
- Јулијанску/српску, 13. јануара
- Црквену, 1. септембра
Прва користи грегоријански, а друге две, јулијански календар.
Српску нову годину неки доживљавају као православни празник; чак се може чути и назив
Православа нова година. То је заправо погрешно. Црквена (православна) нова година је 1. септембра. Српска нова година се слави по јулијанском календару, али она је грађанска, никако црквена, и код нас се обележава још од времена стварања наше нововековне државе - па можда и пре, у севернијим крајевима, с обзиром на руски утицај и то да је 1. јануар у Русији усвојен као први дан године 1700.
Одсуство православне компоненте никако не умањује значај Српске нове године, као празника са врло богатом историјом, која укључује и покушаје сузбијања.
zašto obeležavamo baš 1. janua 2018. godiner? Zašto je ovo početak nove kalendarske godine?
, ево неких занимљивости о слављењу :
