Moja Srbija!

Српски еснафски крст из 1763. године на главном градском тргу у Сентандреји, у Мађарској. Направило га је Српско привилеговано сентандрејско трговачко друштво, у знак захвалности што је тадашња епидемија куге заобишла ово месташце. Овај крст је само један од подсетника на време када је, бежећи од Турака 1690. године, око 8000 Срба предвођених патријархом Арсенијем III Чарнојевићем нашло спас у Сентандреји. Чак и данас, у овом градићу се осећа дах српске историје и прошлих времена. Од некадашњих седам православних храмова, у Сент Андреји, у којој је седиште Будимске епархије Српске православне цркве, данас су остала само четири. У граду се може посетити и Музеј Српске православне цркве, Трг Вука Караџића, родна кућа Јакова Игњатовића.



27655250_10157257577624968_6816359011992631454_n.jpg
 
СТОЈАН НОВАКОВИЋ, српски историчар, писац, књижевни критичар, преводилац, политичар и дипломата, умро је на данашњи дан (18. фебруар) 1915. године. Био је премијер Краљевине Србије у два наврата, миснистар образовања три пута, министар унутрашњих послова и један од најуспешнијих и највештијих српских дипломата (Константинопољ, Беч и Санкт Петерсбург). Као запажени интелектуалац биран је на место председника Српске краљевске академије, на чело Народне библиотеке и Српског ученог друштва, био је професор Велике школе, члан српске, југословенске и руске академије.


Stojan.jpg
 
У званичном немачком документу који се односи на бомбардовање Београда, предоченом на послератном суђењу, Народна библиотека је означена као један од првих циљева. У првом истражном исказу, датом официрима Народноослободилачке војске Југославије средином маја 1945. у месту Купинец код Загреба, немачки генерал Александар Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер издао наређење за потпуно разарање Београда. „У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно“, нагласио је Лер. На питање југословенских официра зашто баш Народну библиотеку, одговорио је: „Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа.“ У пожару је изгорео фонд библиотеке од око 350 000 књига.



27973796_10157257396649968_1969937811537373671_n.jpg
 
А тај задатак се наставља да спроводи другим средствима до дана данашњег. Најновији пример о " демитологизацији" Срба као захтеву, то јасно показује.
 
vučji čopor:
А тај задатак се наставља да спроводи другим средствима до дана данашњег. Најновији пример о " демитологизацији" Срба као захтеву, то јасно показује.
Kliknite za proširenje...

Да, прво су комунисти наставили тим путем, а данас и ови несрећници који служе актуелним светским господарима.
Супер смо ми шта проживљавамо у континуитету већ 100 година.
 
Први српски буквар” инока Саве, јеромонаха у манастиру Дечани, штампан је 1597. у штампарији „Ђулијано Рампацети”, у Венецији. Бурна времена, брзо су буквар бацила у заборав, па за њега није знао ни Вук Караџић.



А за буквар се случајно сазнало. Најпре је 1893. руски конзул у Скадру Крилов прво издање, штампано у Венецији 20. маја 1597, поклонио новинару и преводиоцу Окици Глушчевићу, а касније је, 1921, друго издање, штампано 25. маја 1597. у Дубровнику, гдје је био на пропутовању, купио инжењер Милорад Димитријевић, из Београда.


Током 1903, Љуба Стојановић је приређујући Каталог Народне библиотеке Србијеуврстио Први српски буквар инока Саве у дела српске писмености.

Bukvar.png
Bukvar.png
065837.jpg
 
Комбинујући употребу пројекција и књиге на расклапање, Марко Темпест на визуелни начин представља причу, која нас оставља без даха, причу о Николи Тесли, „највећем научнику који је икада живео“, од његовог тријумфалног изума наизменичне струје до последњих дана које је провео у беспарици.

 
Ајвар је специјалитет балканске кухиње, направљен од црвене паприке. Користи се као додатак многим јелима, а врло често се једе једноставно намазан на хлеб. Уз паприку се најчешће додаје и плави патлиџан. Ајвар се традиционално прави на јесен, када је пуна сезона паприке, од љутих и од слатких паприка и користи се целе године. Припрема се ручно у отвореним шерпама на шпорету на дрва. Испечене паприке најпре морају мало да одстоје у затвореној посуди, како би се охладила и да би се лакше ољуштиле и очистиле од семенки. Паприке се потом самељу и кувају неколико сати у великим шерпама, уз додатак уља и белог лука. Након што се ајвар скува, одлаже се у тегле и спрема за зиму.


28058470_10157284854739968_1076459852401890896_n.jpg
 
Руски двор је ипак имао највећи број Српкиња. Историчар Дејан Танић, који се бавио пореклом цара Ивана Васиљевича Грозног, открио да је цар имао српске претке.

– Његова мајка Јелена Василијевна Глинскаја и баба Ана Јакшић су Српкиње. Цар Иван Грозни је дете кнегиње Јелене и руског великог кнеза Василија Ивановича, регента Русије од 1533. године. Како је цар рано остао без мајке и оца, бригу о њему преузела је баба, принцеза Ана Јакшић од Србије, која га је упознала са српском традицијом и учењем Светог Саве – истиче Дејан Танић.


ana-jaksic.jpg
 
Од свих српских принцеза најпопуларнија и најлепша је била Јелена Петровић Савојска. Била је жена краља Виторија Емануела и претпоследња краљица Италије. Рођена је на Цетињу, али је младост провела на руском царском двору. На пријему поводом венчања цара Николаја Другог је упознала напуљског принца Виторија Емануела. Венчани су 24. октобра 1896. Њихови потомци Јоланда Маргарита Савојска, Мафалда Марија Савојска, Умберто Савојски, Ђована Савојска, Марија Франческа Савојска доживели су и 21. век. Краљица Јелена Савојска преминула је 1952. године у Монпељеу. Католички бискуп Ришар из Монпељеа иницирао је да се она прогласи за светицу.


rep-Jelena-Savojska-kraljica-I.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top