Rekonstrukcija srpskih srednjovekovnih građevina

Mrkalj

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
32.429
Uz veliki pozdrav za Igora Bjelića. :hvala:


Ras - Gradina


Dr Igor Bjelić: "Ova rekonstrukcija predstavlja jedan moj mali doprinos u susret obelezavanju 800 godina krunisanja Stefana Prvovencanog. Rekonstrukcija je radjena dok sam imao malo slobodnog vremena, sa malo sredstava, velikim entuzijazmom. Trebalo bi imati na umu da svaka 3D rekonstrukcija predstavlja prakticno i jednu viziju kako je kompleks tvrdjave. Prema tome, moguca su i nesto drugacija tumacenja izgleda. Ovde uradjeni izgled predstavlja (koliko je meni poznato) PRVI POKUSAJ 3D REKONSTRUKCIJE dvora srpskog zupana unutar refugijalne tvrdjave Gradina u oblasti Rasa (na putu od Novog Pazara ka manastiru Sopocani). Uzivajte!"
 

Dr Igor Bjelić: "Manastir Banjska bio je jedan od najvecih u tadasnjoj srednjovekovnoj Srbiji. Ova vizija rekonstrukcije bazirana je na nekim ranijim radovima, ali i licnim. Rekonstrukcija ulazne partije uradjena je prema zamisli prof. Marice Suput, rekonstrukcija kule (pirga) i trpezarije prema prof. Svetlani Mojsilovic Popovic. Rekonstrukcija crkve rezultat je licnih analiza na bazi arhitektonskih fragmenata.

Tvrdjava Zvecan pominje se u prvim komentarima Ane Komnine u XI veku (1091.god), kada se opisuju borbe zupana Vukana i Vizantije. Sve do XIV veka okruzen je burnim dogadjajima, a sluzio je i kao zatvorska tvrdjava, povremeno i kao dvor. Rekonstrukcija je bazirana na zamislima ranijih istrazivaca V.Jovanivica, I.Zdravkovica, M. Popovica, ali i na licnim analizama. Unutar gornjeg grada nalazio se dvor, palata uz kapelu na vrhu, donzon, ekonomske zgrade i cisterne. Donji grad je posedovao dva objekta od kojih jedan ima podzemni lagum ka obliznjem izvoru pod tvrdjavom. U XIV veku dodate su i zidine podgradja koje su danas tesko uocljive."
 
Mrkalj:
Dr Igor Bjelić: "Manastir Banjska bio je jedan od najvecih u tadasnjoj srednjovekovnoj Srbiji. Ova vizija rekonstrukcije bazirana je na nekim ranijim radovima, ali i licnim. Rekonstrukcija ulazne partije uradjena je prema zamisli prof. Marice Suput, rekonstrukcija kule (pirga) i trpezarije prema prof. Svetlani Mojsilovic Popovic. Rekonstrukcija crkve rezultat je licnih analiza na bazi arhitektonskih fragmenata.

Tvrdjava Zvecan pominje se u prvim komentarima Ane Komnine u XI veku (1091.god), kada se opisuju borbe zupana Vukana i Vizantije. Sve do XIV veka okruzen je burnim dogadjajima, a sluzio je i kao zatvorska tvrdjava, povremeno i kao dvor. Rekonstrukcija je bazirana na zamislima ranijih istrazivaca V.Jovanivica, I.Zdravkovica, M. Popovica, ali i na licnim analizama. Unutar gornjeg grada nalazio se dvor, palata uz kapelu na vrhu, donzon, ekonomske zgrade i cisterne. Donji grad je posedovao dva objekta od kojih jedan ima podzemni lagum ka obliznjem izvoru pod tvrdjavom. U XIV veku dodate su i zidine podgradja koje su danas tesko uocljive."
Kliknite za proširenje...


;)
 
yHTdKan.jpg


- - - - - - - - - -

AYSlyfS.jpg
 
СВЕТИ АРХАНГЕЛИ
Sveti-Arhandjeli1a.jpg

Зидине манастира Свети Арханђели
Манастир у клисури Призренске Бистрице код Призрена, задужбина цара Душана. Монументалан манастирски комплекс, опасан масивним зидом, грађен је од 1343. до 1352. године, а обухватао је цркву Св. Арханђела, цркву Св. Николе, конак, библиотеку, болницу, трпезарију и друге објекте. Тешко је страдао кад су Турци 1455. заузели Призрен, а потпуно је запустео у другој половини XVI века. Разношење камена за градњу Синан-пашине џамије у Призрену (XVII в.) убрзало је пропадање манастира, сада у рушевинама које су конзервиране.
Главна манастирска црква Св. Арханђела, зидана за маузолеј цара Душана, била је петокуполна грађевина са основом у облику уписаног крста, троделном олтарском апсидом и отвореном спољном припратом. Фасаде од белог и црвеног мермера са богатим пластичним украсима, под од белих и плавих плоча у припрати, те подни мозаик у наосу, најлепши у ондашњој српској уметности, чине овај некад раскошни споменик изврсним примером споја визнтијског и романског градитељског схватања. Сматра се да је слабо очувани живопис надмашио онај из Дечана. У лепо обликовану гробницу у северном броду цркве био је сахрањен цар Душан после смрти 1355. године.
Sveti-Arhandjeli2.jpg

Sveti-Arhandjeli5.jpg

Реконструкција цркве Св. Арханђела​
На врхунцу привредне и политичке моћи српске средњевековне државе, пошто је 1346. српска црква уздигнута на ранг патријаршије, архиепископ Јоаникије освећен за првог српског патријарха, а Душан Немањић крунисан у Скопљу за цара Срба и Грка, на државном сабору у Скопљу 1349. објављен је Душанов законик, заправо првих 135 чланова најважнијег законодавног акта средњевековне Србије, а 1354. на сабору, вероватно у Серезу, допуњен је новим одредбама, тако да по нумерацији у науци има укупно 201 члан. Оригинал Законика није сачуван, али је познато 25 преписа из каснијег времена, међу којима су, претпоставља се, најстарији и најближи изгубљеном рукопису Струшки и Призренски препис. Призренски препис, настао у XV веку, чува се у Народном музеју у Београду.
Sveti-Arhandjeli3a.jpg

Душанов Законик
ИЗ ЗАКОНИКА ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА
Члан 171.


Наредба царска: Ако цар напише писмо или из срџбе, или из љубави, или из милости за некога, а то писмо нарушава Законик и није по правди и по закону, како пише Закон, судије том писму да не верују, само да суде и врше по закону.


Члан 172.


Све судије да суде по закону, право, како пише у Законику, а да не суде у страху од цара.

(Превод Димитрије Богдановић,
према Струшком и Атонском препису)
Sveti-Arhandjeli4a.jpg

Развалине манастира Св. Арханђели​
___________________________

1. "Србија између истока и запада" - Марлис Вујовић, Јован Јанићијевић, ИП "Београд" ДД, Београд, 1994. год.
2. "Срби у средњем веку" - Сима Ћирковић, "Идеа", Београд, 1997. год.
 
Нашем немару ни небо није граница.

Каква лепота. Зар смо баш све морали да градимо у тим јужним крајевима. Да се цар Душан није упуштао у југославијолике авантуре, да су наши владари градили мало више у западнијим, планинским крајевима, и посветили централизацији земље, наша средњовековна земља би вероватно дуже одолела непријатељу.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top