АРХЕОЛОГИЈА

Па погледај кад сам ти поставио та питања у међувремену сам три књиге прочитао па даље ако нађеш за сходно на теми Зећани.
Ово све у назад са овим може да се брише.
 
Копао сам све време да нађем оно што је Ахил71 поставио Седов је у питању наравно делимично потврђује нека Јанковићева виђења. Дакле да се Срби неде доласком Авара деле у две групе једна ће поћи ка сверозападу али ће своје особености развити на Дунаву зидање камених утврђења и све оно што их издваја од осталих Словена
на северу.Ова група која заостаје на Дунаву концентрише се ту око рејона које је Јанковић највише изучавао и све време се врти око Аквиса. Са још неким племенима Тимочанима , Слоненима и другим неСрбима. Порврђује да су хришћани пре Ираклија и да Дукља постаје доминантно словенска у 9 веку. Срби насељавају на Балкану стара напуштена позноантичка утврђена места и већ постојеће насеобине. На њихово покретање и дељење непосредно утиче долазак Авара.Сврстава их у прасловенски савез из времена првих инеракција Иранаца и Словена доба Анта очигледно нешто блиско њима.

https://www.scribd.com/doc/312110459/Valentin-V-Sedov-Sloveni-u-ranom-srednjem-veku-odeljak-o-Srbima
 
Poslednja izmena:
Наш Божић је хвала Богу седмог Јануара.

То што сте прешли на грегоројански календар је један од доказа да вам није стало до православља и да не држите до својих корена и традиције, желите да ушићарите неку тренутну корист.
Јесте Of topic али:

Па и наше цркве су договарале прелазак на новији и тачнији каленар, и чак је усвојен Миланковићев календар. Али никад није заживео. Иначе тај је много ближи Грегоријанском него Јулијанском календару.

Без жеље да нешто паметујем, али приметио сам да се многи Срби изненаде када чују да је наш божић у ствари такође 24 Децембра. Само је у питању други календар.
Мало је чудно рећи да је божић 7. Јануара - користити као одредницу календар који не признајеш (Грегоријански) да одредиш неки датум у Јулијанском, где је то такође 24. децембра.
Прави се забуна.

ПС. Такође се изненаде кад им покажеш српске новине од пре краја првог светског рата, где се нормално слави (и честита) божић на 24. децембар.
 
Јесте Of topic али:

Па и наше цркве су договарале прелазак на новији и тачнији каленар, и чак је усвојен Миланковићев календар. Али никад није заживео. Иначе тај је много ближи Грегоријанском него Јулијанском календару.

Без жеље да нешто паметујем, али приметио сам да се многи Срби изненаде када чују да је наш божић у ствари такође 24 Децембра. Само је у питању други календар.
Мало је чудно рећи да је божић 7. Јануара - користити као одредницу календар који не признајеш (Грегоријански) да одредиш неки датум у Јулијанском, где је то такође 24. децембра.
Прави се забуна.

ПС. Такође се изненаде кад им покажеш српске новине од пре краја првог светског рата, где се нормално слави (и честита) божић на 24. децембар.

25. og
 
Без жеље да нешто паметујем, али приметио сам да се многи Срби изненаде када чују да је наш божић у ствари такође 24 Децембра. Само је у питању други календар.
Мало је чудно рећи да је божић 7. Јануара - користити као одредницу календар који не признајеш (Грегоријански) да одредиш неки датум у Јулијанском, где је то такође 24. децембра..
i sta kaze na to onaj ko bi po pravilu to morao najbolje da zna tj SPC ?

Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић.
Тог дана оваплотио се Исус Христос и постао човек.
Празнује се три дана.
Први дан Божића слави се 7. јануара.

http://www.spc.rs/sr/bozhitsh
 
http://www.nortfort.ru/hameenlinna/foto_c20.html
http://www.muzejs.cesis.lv/ru/istoriya-cesisskogo-novogo-zamka-/?print=1
https://books.google.rs/books?id=ek...4Q6AEwCnoECAgQAQ#v=onepage&q=форбурги&f=false

https://books.google.rs/books?id=Bm...4Q6AEwC3oECAMQAQ#v=onepage&q=форбурги&f=false

https://glukovarenik.livejournal.com/422503.html
https://ru.wikipedia.org/wiki/Замок_Прейсиш-Эйлау
https://yandex.by/collections/card/59083109432acd3161fd7023/

руисенски лом
tsarevets_main.JPG
 
Slicnih nalaza, a ne istih na oba Kosova? "Odredjene" vrste nakita tokom X-XI stoljeca. Koje? Nakit je u arheologiji srednjeg vijeka vrlo cesto i stvar mode (Milutin Garasanin), treba da napise tacno o kojim radionicama ili centrima proizvodnje se radi, pa onda se mogu donijeti zakljucci. Ovo drugo, sam sebe demantuje, nausnice kijevskog tipa...

Posto se radi o notornom sizofrenicaru Jankovicu, ne znam treba li ista komentarisati? Lesi, bona, pa na spavanje.

jankovic1.jpg

jankovic2.jpg


M. Popovic, V. Ivanisevic, Diskusija, Djordje Jankovic, Pogreb Srba u ranom srednjem veku,
Труды VI Международного Конгресса славянской археологии, Проблемы славянской археологии, Том 1, Москва 1997, str. 393.

Moje znanje iz oblasti istorije, arheologije, lingvistike, etnologije i antropologije je stvarno jalovo nakon svih procitanih radova i knjiga, tek onda me ljuta muka uhvati jer sam svjestan da skoro nista ne znam ali mogu svakako odmah da uocim cari duple penetracije...

jankovic1d.jpg

jankovic2.jpg


Дискусија - Марко Поповић, Вујадин Иванишевић, Ђорђе Јанковић, Погреб Срба у раном средњем веку, Труды VI Международного Конгресса славянской археологии, Проблемы славянской археологии, Том 1, Москва 1997, 393.

Tražio sam dosta dugo ovaj zbornik da vidim šta tačno piše u diskusiji oko ovog rada, kako Tandoori Masala kaže, šizofreničara Đorđa Jankovića. I sada moram priznati da sam malčice razočaran koliko je diskusija u Novgorodu bila vođena i kratkim opaskama koje su bile pružene. Potpisnik je Vujadin Ivanišević. Reč je o ovom radu (Slovenske osobine naselja poznorimskog doba na jugoistoku Panonije): https://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-naselja.html

Diskusija.jpg

Дискусија - Марко Поповић, Вујадин Иванишевић, Ђорђе Јанковић, Погреб Срба у раном средњем веку, Труды VI Международного Конгресса славянской археологии, Проблемы славянской археологии, Том 1, Москва 1997, 375 (mislim da je moguće da je Tandoori mašio broj stranice)

To je sve. Vrlo kratki komentar koji je odlučio da se osvrne samo na dve stavke; uvek sam skeptičan kada vidim da neko piše zadržaću se samo na...jer se to često koristi kao izgovor da se sve što je rečeno, a posebno osoba, diskredituje u celini.

:thumbdown:

Voleo bih da vidim malo više argumenata koji bi potvrdili ili pobili Jankovićeve teze.

P. S. S obzirom da na Rastku nedostaju ilustracije, evo ih iz Jankovićeve rasprave ovde:

Jankelja1.jpg

Jankelja2.jpg

Jankelja3.jpg
 
Poslednja izmena:
Славне ово што сам поставио је био Седов не Јанковић ја сам подвукао онај део где се слажу поставићу овде Јанковићев рад о Антима овде али их он зове Русима. Руисенску културу као и сличност на Дунаву су испоставили страни археолози и сорабисти нема везе са нама и Јанковићем.

Радионица по обојици је око Беча наслања се на Чешку у Пољску једним делом одговара терииторијама Сеуба и Маркомана то сам рекао отприлике погледај на теми српски етноним где сам цитирао Седова дакле грнчарија је са горњег Дунава долази до Аквиса до малог Дунава па иде сорабском марком и шири се у 7. Веку на велики део племена.

Иначе поредио сам се белим истраживањима Јанковића пре 2004.
Претпостављам да у оваква трусна времена радионица није могла имати фиксну адресу сви ратују а радионицу нико не дира она се богати.

Послато са Nokia 3.1 уз помоћ Тапатока
 
Poslednja izmena:
http://www.carsa.rs/sloveni-zive-u-panoniji-jos-od-antickog-doba/

https://www.rastko.rs/arheologija/strifunovic/strifun-naselja_c.html

Ево Славене од Станка Трфуновића потрврде о томе. Исти извор Марцелан помиње ропске Сармате на истом месту који не говоре истим језиком баве се пољопривредом и сточарством.

https://www.rastko.rs/arheologija/strifunovic/strifun-naselja_c.html

Дакле ово му је признато и биће нема сумње као и ово из Подунавља јер овде говоримо о каталошким археолошким културама. Верујем у оно што је написао ЈОВАННЕНАД
да је разликовао грнчарију на додир руке "Хвала му на томе" али је лоше датовао тако да му је до 1994. све Јанковићево добро.

Дискредитују га "громиле" и Илири сад стоје та истраживања на Пештеру , Сјеници Стари Влах јер према турском попису становништво је влашко па се аутоматски покушава повезати са Власима морам рећи да је у овоме три светлосне године испред јер се Власи нису никада спаљивали а жртвовали волове такође тврди Прокопије Словени и Анти творцу муње.сад постоје случајеви спаљивања коња и домаћих животиња. Званична теза да Словени нису били коњаноци што се показало да није тачно да имају божанство Хорса и других коњских божанстава а према Масудију и Ибн Јакубу Срби су вође и племените спаљивали заједно са својим коњима.

Онда што се тиче Черњахов културе припадала је и Антима а источних Гота је дошло 80 чета а Черњахов култура је раширенна преко Украине и Русије тако да је то дебилно
него су ови "Паметњаковићи" су се оглушили о то па су рекли Анти су били прво Готи па Сармати па на крају славизирани!

Прокопије лаже!
Дакле човек који је са Велезаром био на свим ратиштима до Рима који је упознао чете најамника Словена , Анта и Гота био близак са њима и добро их разликовао као и Јустинијана да познвао карактер и афере њихових жена са ким су се јебале све и како им је који пеаштао љубоморе године са Трачанином усвојеним сином Велезара а није знао шта су Словени и Анти назвао их је Спори мислим као Скити јер живе раштркано на великим површинама разбацане кућице. Спор је код њега очигледно строантичко Скит јер наши манастири скитови су разбацани манастири раштркани а позноантички Скит је номад превод код њега је скиталица.
дакле људу из 20. и 21. века мисле да знају боље од њега ко су једни ако други! Неким људима треба одузети дипломе.
Са толико колико Тандори прича да је прочитао радова из археологије или није, или је доживео дуплу пенетрацију у мозак.
Све ми личи на журналисте који не читају радове већ критике за ког научника се шта прича и мисли то је валидно тако да ми је овај пример типичан за рекла-казала.

Трифуновић признаје да је наша археологија прихватила и увезла тумачења наших прекодунавских колега Мађара и Румуна без икакавих истраживања до ових 1990-их.
 
Poslednja izmena:
Ђорђе Јанковић
Словени у Северном Илирику 6. столећа
Ђорђе Јанковић, Филозофски факултет, Београд*

Кључне речи: Рани средњи век, Срби, Словени, Рус, Анти, Византија, Врање.

* Рад је настао као резултата рада на пројекту Министарства за науку, технологије и развој (ев. број.1481)

Овај део приче потврђује Седов с тим да Срби потичу из времена Анта тако да су испрва могли бити носиоци Черњахов културе
али она је препознатљива почетком 6 века на Дунаву а у 7. на Полабљу.
Ово даље што наводи Јанковић о унутрашњости Даклије , Дарданије , Македоније , Илирика видим да је регуларно изашло и верујем да ту има истине осим громила које наводи оне нису признате али нису толико битне за ови причу.

Почетком четрдесетих година Анти пљачкају Тракију, а затим Склавени 545., док су истовремено Анти преговарали са Царством о насељавању наспрам Мале Скитије, да би спречавали Хунима пролаз преко Дунава (Прокопије 1955: 30-31). Да је уговор са Антима закључен, поред неких археолошких налаза, показује околност да су Кутригури 551. упали у Илирик преко Паноније. Велики склавенски поход уследио је 548., када су опустошили Илирик до области Драча, освајајући утврде које нико није бранио јер су сматране за сигурне, пљачкајући, заробљавајући и слободно претражујући терен, док их је илирска војска пратила не смејући да се упусти у отворен сукоб (Прокопије 1955: 38). То је време када су могла страдати утврђења у Сиринићкој жупи. Ови словенски напади су узрок склањању оставе из Добре, јер обале Дунава и пут у Ђердапу у то време нису били подесни за нападе коњице већ пешака. Околина Врања страдала је очигледно у другом хунском нападу, 544, како то показују оставе са локалитета Кале код Клиновца и из Грнчара.

"Ако узмемо да су Прискови Боиски, који са другим племенима пребегавају у византијску војску средином прве половине 5. столећа (Приск 1955: 9), заправо из земље Бојки одакле су дошли и Срби Константина VII Порфирогенита "

http://www.rastko.rs/arheologija/delo/13046
 
Poslednja izmena:
Епохално археолошко откриће код Александровца

13.08.2019.

На археолошком локалитету на подручју села Виткова, код Александровца Жупског, захваљујући вишегодишњем труду ентузијаста из Завичајног Музеја Жупе, јуче је археолог Сања Црнобрња Красић ископала највећу од свих до сада пронађених „Жупских Венера“, за коју се процењује да је стара 6.000 година, речено је Танјугу у Завичајном музеју Жупе.
Према речима Сање Црнобрње Красић — реч је о епохалном открићу из периода млађег неолита и припада Винчанској култури.
„Потврдиле су се претпоставке да је у Виткову био религиозни центар Винчанске културе, јер је Жупска Венера виша од 30 центиметара. Вршили смо редовна истраживања терена, зато што је житељима села Витково потребан водовод. Пред крај истраживања стигли смо до открића које ће одушевити свет — наше налазиште је старије од египатских пирамида“, казала је Црнобрња Красићева.
Она је напоменула да је у току конзервација изузетног археолошког открића.
 
Bedemi u Šarkamenu isti kao oni u Rimu!

S. M. Jovanović | 20. avgust 2019.
Ovogodišnja istraživanja na lokalitetu "Vrelo" u blizini Negotina arheolozima ponudila iznenađujuća otkrića. Širina zidina zagonetka, jer je praktikovana samo u prestonicama






Umesto da razotkrije svoje tajne, kasnoantički lokalitet "Vrelo" u Šarkamenu, čini se, iz godine u godinu pokazuje sve veću misteriju. Istražujući ovog leta prostor između dve kule zapadne kapije, arheolozi su otkrili da se neuobičajeno širok bedem prostire sve do južne kule.

- Znali smo na prostoru kapije da je bedem udvojen i da je širine oko pet i po metara, međutim, nismo znali da je ta širina bedema sve do južne kule zapadne kapije. Izuzetno monumentalan, širok bedem za koji sad nemamo neko funkcionalno objašnjenje zašto bi zid između te dve kule i prostor zapadne kapije bio te monumentalne širine - kaže dr Sofija Petković, viši naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu, rukovodilac radova na "Vrelu".
Takvi su bedemi, vele arheolozi, u arhitekturi Rimskog carstva veoma retki. Oni su rezervisani samo za prestonice, tipa bedema Aurelijanovog u Rimu, odbrambenih bedema Konstantinopolja...
- Ovo je, ipak, jedno manje utvrđenje, dimenzija 100 puta 100 metara. Čak i da je ono branilo carsku rezidenciju, takva širina bedema je neshvatljiva - kaže dr Petković.
Šarkamensko zdanje, kvadratnog oblika, sa 10 kula, otkrivaju arheolozi, sa unutrašnje strane uz južni, severni, zapadni i istočni zid, ima prostorije u nizu.

- Naša je ideja da sve te prostorije otkrijemo postupno. Radili smo sada na zapadnom sektoru, na prostorijama u zaleđu severne kule zapadne kapije. Naša ideja i cilj je da u narednih nekoliko godina čitavu južnu polovinu ovog utvrđenja, od zapadne kapije ka jugozapadnoj kuli, preko celog južnog bedema ka istočnoj strani do istočne kapije, u potpunosti konzerviramo i prezentujemo javnosti - kaže Gordan Janjić, arheolog i viši muzejski savetnik Muzeja Krajine, koordinator projekta.
13bedemi%20(3).jpg

Do arheološkog nalazišta, koje je svetu 1996. dalo jedinstven nalaz, nakit carice majke, i dalje nema asfaltiranog puta. Ekipa arheologa, međutim, nastoji da svojim radom opravda očekivanja Ministarstva kulture, lokalne samouprave u Negotinu i obe institucije, Muzeja Krajine i Arheološkog instituta, te ovaj lokalitet stavi na mapu stalne arheološke turističke ponude Srbije, gde mu je odavno i mesto.

- Radi se na 30 kilometara od grada, na pet kilometara od prvog naseljenog mesta, u jednoj rečnoj dolini u kojoj uslovi nisu najadekvatniji za petnaestak radnika i četiri člana stručne ekipe. Ali, evo mi se borimo sedmu godinu zaredom, kao i pre toga 15 godina, sa verom i nadom da će ova naša arheološka istraživanja doprineti razjašnjavanju svih činjenica vezanih za rimskog imperatora Maksimina Daju, koji je vladao od 305. do 313. godine. I ne samo razjašnjavanja u smislu arheološko-istorijskih činjenica, već i u smislu konzervacije i prezentacije ovog lokaliteta, da bi on mogao što je pre moguće da postane predmet interesovanja turista i posetilaca - dodaje Janjić.
Dr Sofija Petković i Gordan Janjić
13bedemi%20(1).jpg

RADNICI
Arheolozima na "Vrelu" tokom ove kampanje pomagali su i članovi Omladinske zadruge, ali i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Okružni zatvor u Negotinu.
ISTRAŽIVANjA
Iako je ovo nalazište bilo poznato još od 1889., kada ga je prvi put zabeležio Feliks Kanic, a prvi skicirao arhitekta Đurđe Bošković 1947., "Vrelo" se prvi put istraživalo 1975., a intenzivnije tek od 1994. pa sve do 2003. Posle desetogodišnje pauze, istraživanja su nastavljena 2013. i od tada već sedam godina su redovna.
13bedemi%20(2).jpg
 
Postaviću i ovde svoju poruku sa susedne teme...daleko više pripada ovde. Vezano za aferu oko otkrića u Belici i tvrdnji Milorada Stojića:

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Inače, odgovor pisma od Raika Krausa preuzeo sam iz ove prezentacije: http://media.gimnazijajagodina.edu.rs/2016/05/prezentacija-1.pptx

Prezentacija je jedan savršeni primer kako i u najmlađim uzrastima može da se vrši istraživački rad. Evo članaka u kojima su pomenuti stranci objavili rezultate svojih ispitivanja nalaza iz Belice:

https://uni-tuebingen.de/fakultaete...chungsgeschichte-und-laufende-untersuchungen/
https://uni-tuebingen.de/fakultaete...ungsprojekte/belica/authentizitaet-der-funde/

Dakle, potvrdili da se u izvesnom broju figurica radi o falsifikatima iz skorijeg vremena. Kada su Nemci utvrdili da je reč o nalazima koji nisu autentični, ubrzo su izgubili interesovanje za Belicu generalno i projekat je bio ugašen još 2014. godine. Citiraču iz Krausovog članka turobni zaključak:

R. Krauß:
Damit ist das Fundensemble insgesamt nicht authentisch und kann als eine Zusammenstellung von archäologischen Funden mit nachgemachten Steinfigurinen entlarvt werden. Bei dem vermeintlichen Fundplatz handelt es sich tatsächlich um eine Siedlung des entwickelten Frühneolithikums mit einem ausgeprägten Grabensystem. Es ist gut möglich, dass die als original frühneolithisch anzusprechenden Stücke aus dem Fund von Belica von dieser Fläche stammen. Angesichts des bewußten Täuschungsversuches kann aber auch das nicht mit Sicherheit angenommen werden.

Nažalost, ovo je tužna realnost cele priče navodno senzacionalnih otkrića iz Belice. :( Moguće je da su falsifikati nastali još oko 2002. godine, odnosno nedugo pre otkrića i sasvim je moguće da je Života Milanović jedan od zaverenika, ako ne i glavom i bradom autor nekih od figurica koje su otkrivene. U Stojićevu moguću umešanost u falsifikovanju ovih predmeta ne bih ulazio, ali ono što je činjenica jeste da je falsifikator (ko god da je u stvarnosti) naneo srpskoj arheologiji i Srbiji generalno nepopravljivu štetu. S jedne strane, narušen je ugled što znači da će nam stranci manje verovati kada to bude stvarno potrebno i kada se otkrije nešto zaista gotovo neverovatno (biće Opet ludi Srbi falsifikuju nešto) pa neće biti ni interesa da se novac uloži, a ovakav tip istraživanja strašno je skup. Sa druge, kako Kraus za ključuje (gore podebljano), s obzirom da se radi o autentičnom neolitskom arheološkom lokalitetu, falsifikatori su naneli strašnu štetu jer sada zbog toga što se dogodilo bačena je stigma čak i na figure koje bi trebalo da su autentične.

Zaključak klinaca iz postavljene prezentacije:

Pogledajte prilog 596938

Iz cele priče vezano za aferu nalaza iz Belice, mogu zaključiti dve stvari:

1) Stanje medija u našoj zemlji je užasno. Ne interesuje ih istina, niti potencijalna šteta koju mogu naneti svojim pisanjem, već samo puki senzacionalizam i pregledi. Javna glasila su vrlo malo informativnog karaktera
2) Milorad Stojić je barem delomice preuveličao stvari do te mere da je i sam doprineo širenju pogrešnih uverenja u vezi sa nalazima iz Belice
 
Археолошка истраживања у Керчу

Сензационално археолошко откриће код Свињаричке чуке
© Sputnik / Виталий Тимкив

29.09.2019.

Пратите нас
Стручњаци су потврдили да на археолошком локалитету Свињаричка чука постоје остаци из праисторијских и протоисторијских заједница. Ради се о артефактима типичним за старчевачку културу, преносе „Новости“.
После друге фазе истраживања у долини Свињаричке реке, стручњаци су закључили да многобројни археолошки остаци указују на „константно насељавање речне терасе од стране праисторијских и протоисторијских заједница“.
Резултати овогодишњих истраживања показали су да је овај простор, у непосредној близини касноантичког локалитета Царичин град, био насељен у доба средњег неолита, позног неолита, као и током средњег и позног бронзаног и старијег гвозденог доба, односно у периоду од шестог до првог миленијума пре нове ере, пишу „Новости“.
Истраживања су обављана у оквиру две археолошке сонде у којима је укупно истражено 180 квадратних метара. Најстарији досад откривени остаци могу се датирати у шести миленијум пре нове ере, а ради се о артефактима типичним за старчевачку културу.
Истраживачки хоризонт становања, површине око 36 метара квадратних, садржи не само велики број алатки, уломака керамике и фрагмената фигурина, већ и могуће остатке поднице пећи.
Истраживачи указују на то да откривени слој рушевине, који се састоји од малобројних остатака архитектонских елемената који су интензивно горели, указују на грађење у техници плетира и лепа, који прекрива различите керамичке посуде, алате и друге налазе.
„Будуће анализе органских остатака са зидова посуда показаће да ли се њихов оригинални садржај очувао и након 7.500 година. У млађим слојевима откривени су остаци угла куће и уломци керамике који се прелиминарно могу датовати у други миленијум пре нове ере, односно у средње или позно бронзано доба. Речна тераса на којој лежи локалитет била је насељена и током старијег гвозденог доба, односно током првог миленијума пре нове ере“, истиче Барбара Хорејш, директорка Института за оријенталну и европску археологију (ОРЕО) из Беча.
На ову чињеницу указују остаци јама, архитектуре и уломци керамике пронађени на локалитету. Стручњаци додају да се најмлађи археолошки остаци могу довести у везу са суседним локалитетом Царичин град, односно са позноантичким и византијским периодом.
Како је најављено, истраживања која се планирају за наредну годину треба да дају детаљније податке и дубљи увид у прошлост овог региона, који је био насељен раним пољопривредним заједницама у области Пусте реке, пре око 8.000 година.
 

Back
Top