Kombuha - napitak samuraja i mudraca

hirajgoagain:

što prave ljudi ne, samo vanzemaljci??

Kliknite za proširenje...

Ne, no samo ono što ja napravim. Objasnio sam gore kako sam je napravio. I to detaljno. Bojkotujem sve ono što bilo ko napravi i spakuje u bilo šta. Može mi se tako.

Centar za Prirodnjačke Studije

Dali ste možda čuli za napitak od kombuhe, da li je zaista delotvoran i da li ga preporučujete???

Taj napitak je dobar za izbegavanje. U pitanju je jedan od brojnih "lekova" kojima se manipulise ljudima. Jedini lekovi su zdrave zivotne navike, a sve drugo je prevara. Postoje neke biljne koje su poznate od davnina i koje mogu da ubrzaju proces lecenja, a ovo novo sto "otkrivaju" (zeolit, kombuha, noni...) su prevara za neinformisane, a takvi su skoro svi.

Kombuha nije lek, već napitak za čišćenje crevne flore i celog organizma...


Ne valja ako ga neko dobije od nekoga. Ja sam je napravio sam. Ali ja sam ja. Ojha.

Nisam nigde rekao da jedem margarin vec da cu da proverim tvoje tvrdnje da li je tacno da POSNI margarin nije posan jer si rekao da nije, a kako si dosao do tog zakljucka samo ti znas.

Kako mogu da mislim da sam bretarijanac kada svakog dana jedem najmanje tri puta. Ti si se opseo bretarijancima jer ne mozes ono sto oni mogu, da se hranis samo etrom iz vazduha. Patis se sa tegla kombuhom nekoliko meseci, a oni ko gospoda, udisu vazduh... siti i mirni.

Ja ću da je degustiram 12. januara. Nisam sipao industrijski šećer, već sirup od skuvanih jabuka. Za mene industrijska hrana ne postoji. A šta pišu ljubomorne margarinonje - baš me zabole...

Danas je isteklo 10 dana od potapanja gljive u čaj. Izvadio sam umnoženu gljivu, tačnije dve nove gljive. Debele su skoro kao prst. Razdvojio sam ih, a staru bacio (neke neznalice su ovde pisale kako "jedem" gljivu kombuhu, ona se ne jede, jadne neznalice). Skuvao sam dva čaja, jedan zeleni i jedan sa pola zelenog i pola crnog. Kad su se ohladili zasladio sam sirupom od kuvanih jabuka. Izgleda da im se ovaj zaslađivač baš sviđa, čim su se toliko "ugojile". Potopio sam ih u nove dve tegle. One će stajati tako narednih 10 dana. Tada ću napraviti 4 tegle, zatim 8, zatim 16, i tako geometrijskom progresijom. Za dva-tri meseca ću moći da pijem svaki dan po tri čaše od 2dl napitka kombuhe, koliko se preporučuje. Za sada imam samo ovu jednu teglu, koju sam procedio i nalio u tri čaše. ostalo je malo na dnu tegle. To ću ostaviti da stoji još tri dana, da se formira nova gljiva na vrhu, pa ću nju za ta tri dana staviti u novi čaj, zajedno sa to malo napitka. Popio sam jednu čašu. Izvanredna je. Ne vredi da vam opisujem koliko je dobra. Prava kombuha. Namaste.

Evo posle više meseci uzgoja kombuhe imam 16 tegli ovog napitka, sa tendencijom daljeg rasta, i konzumiram ga s vremena na vreme.

Evo, posle više od osam meseci, imam toliko tegli punih kombuhe da ne znam šta ću sa njima. I dalje skuvam zeleni čaj jednom ili dva puta nedeljno, kako kad, i u njega potopim gljivu sa sirupom koji sam pravim, u nekoliko tegli. Sve to stoji 10 dana, najduže, a onda se gljiva baca, a napitak konzumira. I tako uvek imam odličan prirodni energetski napitak. Ne bih ništa napisao na ovoj temi da jedan GMO sojonja nije na drugoj temi lagao u moje ime kako držim gljivu iz Indije, koja uzgred uopšte nije iz Indije, mesecima u tegli, a posle to jedem. Pa to niko ne drži toliko dugo i niko ne jede tu gljivu. Fuj. Radi se o jednom umišljenom forumskom veganu, koji se razvaljuje od GMO soje, njenih kobasica i njenog mleka, jer ima potrebu da kopira mesno-mlečnu ishranu. Koliko neko mora da bude zavidan, glupav i da nisko padne, pa da pokuša ovako da piše nebuloze u tuđe ime. Sramota me u njegovo ime. Tuga.

Zoran Jov:

Evo, posle više od osam meseci, imam toliko tegli punih kombuhe da ne znam šta ću sa njima. I dalje skuvam zeleni čaj jednom ili dva puta nedeljno, kako kad, i u njega potopim gljivu sa sirupom koji sam pravim, u nekoliko tegli. Sve to stoji 10 dana, najduže, a onda se gljiva baca, a napitak konzumira. I tako uvek imam odličan prirodni energetski napitak. Ne bih ništa napisao na ovoj temi da jedan GMO sojonja nije na drugoj temi lagao u moje ime kako držim gljivu iz Indije, koja uzgred uopšte nije iz Indije, mesecima u tegli, a posle to jedem. Pa to niko ne drži toliko dugo i niko ne jede tu gljivu. Fuj. Radi se o jednom umišljenom forumskom veganu, koji se razvaljuje od GMO soje, njenih kobasica i njenog mleka, jer ima potrebu da kopira mesno-mlečnu ishranu. Koliko neko mora da bude zavidan, glupav i da nisko padne, pa da pokuša ovako da piše nebuloze u tuđe ime. Sramota me u njegovo ime. Tuga.

Kliknite za proširenje...

Istina vala...nego, ne primecuje se delovanje tog caja, osaim ako te nisu primili u samuraje....

Boljarin:

Istina vala...nego, ne primecuje se delovanje tog caja, osaim ako te nisu primili u samuraje....

Kliknite za proširenje...

Vala, vala, ala, bala... Šta se ne primećuje a šta primećuje preko foruma? Samuraja nema od XIX veka, a primali su samo Japance. Moji preci Crnogorci ratovali su protiv njih u Rusko-Japanskom ratu 1904-1905. Kad sledeći put budeš hteo planski i smišljeno da provociraš, barem nauči kako se to radi. Nemoj da budeš kao ovaj GMO sojonja kome je odavno objašnjeno da se kombuha ne jede već pije napitak koji ona stvara, ali on navalio da se jede pa da se jede... Osim ako te nisu primili u litaline...

Zoran Jov:

Vala, vala, ala, bala... Šta se ne primećuje a šta primećuje preko foruma? Samuraja nema od XIX veka, a primali su samo Japance. Moji preci Crnogorci ratovali su protiv njih u Rusko-Japanskom ratu 1904-1905. Kad sledeći put budeš hteo planski i smišljeno da provociraš, barem nauči kako se to radi. Nemoj d abudeš kao ovaj GMO sojonja kome je odavno objašnjeno da se kombuha ne jede već pije napitak koji ona stvara, ali on navalio da se jede pa da se jede... Osim ako te nisu primili u litaline...

Kliknite za proširenje...

Ne prvociram te, ali kada stavis samuraje i mudrace u naslov, a reklamiras kombuhu kako da ne komentarisem? Ajd evo sam reci, kako?

Moji preci su slavili svetog Stefana. Tako je bilo sve do 1945. godine. Tradiciju je prekinula Titova vladavina, a kasnije i moje koketiranje sa filozofijom i svim religijama podjednako. Brat je mio koje vere bio.

To naravno nema nikakve veze sa Mekom turizma na crnogorskoj obali. Ali ima veze sa Crnom Gorom.

Upravo pomislih na svog čukundedu, zastavnika u Crnogorskoj Vojsci, koji je 1904. godine, sa nekoliko desetina Crnogoraca, kao dobrovoljac otišao u Rusko-Japanski rat 1904-1905. I vratio se živ da pradedi ispriča svoje doživljaje.

Mojim junačkim precima je bilo malo to što su dobili bitke protiv svih onih koji su napadali naša brda, uključujući tu i Napoleonovog maršala Marmona, nego su se početkom dvadesetog veka zakačili čak i sa japanskim samurajima. Mašala.

Putovali su brodom iz Bara kroz Jonsko i Egejsko more, pa kroz Dardanele i Bosfor (uz grčku i tursku dozvolu) i preko Crnog mora do Sevastopolja, a odatle železnicom do Vladivostoka, odakle su upućeni na bojište u Mandžuriju. Čukunded je još kao dete slušao priče o mongolskoj najezdi na Rusiju u trinaestom veku, o tome kako su niski i fizički slabi Mongoli postajali nepobedivi kad bi seli na konje, i da su na konjima jeli, spavali, čak i vodili ljubav sa ženama. I kao inkarnacija tih ratnika kojima se divio još od malih nogu, pred njegovim očima pojavili su se Japanci, niski, ali veoma hrabri i borbeni ljudi, vojnici koje bi poželela bilo koja vojska na svetu. Na konju ili na sopstvenim nogama, bez obzira, bili su veličanstveni. Bespogovorno su se žrtvovali za svoju vojsku i domovinu.

Vatreno krštenje za crnogorskog zastavnika dogodilo se u prvoj bici u kojoj je učestvovao. Letele su glave, ruke i noge na sve strane, a mrtve trupine padale na krvlju natopljenu obema vojskama stranu mandžursku zemlju. Oko njega su sevali samurajski mačevi i ruske sablje, i leteli kuršumi sa svih strana. Crnogorski dobrovoljci borili su se požrtvovano i srčano, podjednako kao i Rusi i Japanci. Kao jahači apokalipse kojima ga je baba nekada plašila čitajući mu priče iz Biblije, naoružani pripadnici ako ne najstarijeg onda svakako jednog od najstarijih naroda na svetu probijali su se kroz brojniju rusku vojsku koseći vojnike kao travu. Svojim očima je video kako japanski vojnik uzima pušku od palog ruskog vojnika i u stavu mirno odaje počast ubijenom neprijatelju.

Bilo kako bilo, dogodilo se da je čukundedov kolega i drug, kapetan Lekso Saičić, pristao na dvoboj sa samurajem i ubio ga u tom dvoboju. O tome je po povratku u Crnu Goru ispevana pesma:




„...ej pade glava silnog samuraja.“ Gud, gud, gud... Svir, svir, svir... Ojha.

Čestitke na dobijenom dvoboju Lekso je dobio od admirala ruske flote Roženstvenka i admirala japanske flote Togoa.

Od tada se u Crnoj Gori poštuju samuraji. I ja sam, iako rođen u Srbiji, od malih nogu poštovao samuraje. I zato pijem kombuhu (a ne jedem gljivu koja se baca, a što je izmislio jedan GMO sojonja).

Vidiš da nisi moj nivo. Ma nisi mi ni do članaka. Mašala. Ojha. Ende. Ende und aus.

Ovo su osnovne zdravstvene prednosti kombuhe:

Poboljšava imunitet i probavu
Podstiče rad jetre i bubrega
Snižava krvni pritisak i visok nivo lošeg holesterola
Smanjuje bolove u zglobovima
Revitalizuje kosu s obzirom da je bogata vitaminom B
Potpomaže gubitak suvišnih kilograma