Jezički etimološki onomatopejni i motivacijski minimum. Kostur reči.

Mrkalj

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
32.441
Ovde možemo diskutovati o subetimonskim česticama, tzv. jezičkim minimumima, kosturima reči i, uopšte fenomenima koji su u domenu akustičke lingvistike.

PR

Na primer, onomatopejni minimum pr- nalazimo u rečima kao prhnuti, prdnuti, prkno, prsnuti, prasnuti, pre- (prestati, prekinuti, prebaciti, preleteti, preterati, prevazići i sl.), pro- (propasti, prozvati, propratiti, proći, progoniti i sl.), preko, preti (otprti, zapreti i sl.), pero, perun, prosto, prah, prašina, para itd.

ML

mulj, mumljati, mučati, muk, mutav, mleko, mlaz, musti, mlako itd.

Ova tema biće u sklopu postavaka novih pravilnosti i pravila u lingvistici koje će nam metodološki pomoći u dokazivanju kako je ideja o jednom jeziku praroditelju pogrešna.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
PR

Na primer, onomatopejni minimum pr- nalazimo u rečima kao prhnuti, prdnuti, prkno, prsnuti, prasnuti, pre- (prestati, prekinuti, prebaciti, preleteti, preterati, prevazići i sl.), pro- (propasti, prozvati, propratiti, proći, progoniti i sl.), preko, preti (otprti, zapreti i sl.), pero, perun, prosto, prah, prašina, para itd.
Kliknite za proširenje...
Prasnuti, prasak, praštati, prskati, perut, prhut, lepršati, prazan. itd.

- - - - - - - - - -

lofaspocelu:
Misliš da su prefiksi "pre i pro" onomatopejski minimumi??
Kliknite za proširenje...

Pa razmisli. Na primeru prefiksa pre-:

Prvo odredimo semantiku prefiksa: "previše, preterano" ili "preko", i odatle čitamo semantički prefiks: prevršiti, preleteti, preskočiti, pregaziti, prelaziti, prebaciti, pretrčati, prespavati, premazati, pregusto, presporo itd.


Minimum PR ukazuje da je nešto lagano, lepršavo, leteće, raspršivo, lako u smislu prosto ili jednostavno, nešto sa tendencijom pozicije iznad, prema gore.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Prasnuti, prasak, praštati, prskati, perut, prhut, lepršati, prazan. itd.

- - - - - - - - - -



Pa razmisli. Na primeru prefiksa pre-:

Prvo odredimo semantiku prefiksa: "previše, preterano" ili "preko", i odatle čitamo semantički prefiks: prevršiti, preleteti, preskočiti, pregaziti, prelaziti, prebaciti, pretrčati, prespavati, premazati, pregusto, presporo itd.


Minimum PR ukazuje da je nešto lagano, lepršavo, leteće, raspršivo, lako u smislu prosto ili jednostavno, nešto sa tendencijom pozicije iznad, prema gore.
Kliknite za proširenje...

Čekaj malo , kako si odredio semantiku prefiksa?? ,ovim rečima "previše, preterano" ili "preko"??.

Izvini Mrkalje , ali ja sam zbunjen jer mislim da se semantika prefiksa nikako ne može odrediti , to je isto kao kad bi određivali semantiku veznika "i,pa,ali,jer,..." , a kod veznika ja ne vidim nikakav onometopejski minimum.
 
Tuganadlanu:
Čekaj malo , kako si odredio semantiku prefiksa?? ,ovim rečima "previše, preterano" ili "preko"??.

Izvini Mrkalje , ali ja sam zbunjen jer mislim da se semantika prefiksa nikako ne može odrediti , to je isto kao kad bi određivali semantiku veznika "i,pa,ali,jer,..." , a kod veznika ja ne vidim nikakav onometopejski minimum.
Kliknite za proširenje...

Evo, gosn. Tugomire, odbunićemo te.

Npr. prefiks pred- : predvodnik, predsednik, pretplata, predujam, predstava, predumišljaj, pretpostavka - hajde, reci sam šta znači?

E, sad, zar nije jasno i u primerima: pregoreti, preći, prevežbati, preterati, presisati, prejesti se, preleteti?
 
Mrkalj:
Evo, gosn. Tugomire, odbunićemo te.

Npr. prefiks pred- : predvodnik, predsednik, pretplata, predujam, predstava, predumišljaj, pretpostavka - hajde, reci sam šta znači?

E, sad, zar nije jasno i u primerima: pregoreti, preći, prevežbati, preterati, presisati, prejesti se, preleteti?
Kliknite za proširenje...

Ah , izvinjavam se , mislim da moram apstraktnije promišljati.

Mrkalje , ispada da ovo tvoje zapravo potiče od prave onomatopeje tipa kad svi ovčari sa ovih prostora a i širom Evrope dozivaju i skupljaju svoje ovce uzvicima "Brrr , Prrr ,eja brrr...." jeste rešenje enigme?!.z:lol:
 
ево друже Мркаљу, верујем да ће те следећа теорија занимати :

Unified language theory

http://oldeuropeanculture.blogspot.rs/p/un.html

Иако се не слажем са аутором у целости, допада ми се начин размишљања, ево и његових примера :

Theoretically any random sound could have been used. But most likely the sounds used were natural sounds which already carried certain meaning and were well known to people already. The fact that we still find these sounds in words carrying meaning associated with these natural sounds, confirms that at least some if not all sound blocks were built around natural sounds.

Examples:

s - sound of one smooth thing sliding across another smooth thing
kr - sound of crashing
bo(a), vo(a) - sound of sheep and cows, which became through the association with white milk, the sound representing white. Through association with sound fvvv, the sound of air escaping our mouth, sound V became associated with transparent, see through, water, air
b - sound of hitting something alive made of flesh or hitting something with you palm. Became associated with solid matter and being.
ga - danger, pointing sound of flocking birds, which, became danger, pointing sound of people. Outstretched arm used to pointing also became ga, as did any pointy stick, like a branch and alter spear.
r - sound of scraping using tooted blade. ri - cut, rista - harvester, ritter - knight
sk - sound of cutting using sharp smooth blade. sek - cut and all related "sk" cut words in many languages
n - involuntary noise made while protecting yourself or something, boundary
k - sound of clapping, bringing things together associated with pointing, going toward
k,g - sounds for pointing
t,d - sound of hitting something hard, solid, not made of flesh
m - the only sound that can be made with our mouth closed and tong relaxed
pl - sound of spitting, splashing
l - sound of gliding your tong on something, really smooth things. Later became associated with horizontal, land, lying through the fact that most smooth lines in nature are horizontal.
lj - sound that activated saliva glands, slimy, watery smooth
pf - sound of blowing
tr - sound of rubbing something with your fingers. Trti - rub with your fingers, truniti - make crumbs, utrnuti - extinguish fire rub burning coals out, trn, tsrn - black, colour of extinguished coals
vr - sound of whirring
vrtr - sound of bow fire drill while producing fire. vrtra, vratra, vatra - fire.
pr - sound of farting. prkno - arshole, prljav – dirty, prnja – soiled rag
pis - sound of pissing, pishati - pis, pisati - write using stick which leaks
dub, dab - sound made by beavers when they cut wood. dubiti - chisel, dub - wood, oak
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
TM

tama, tmuša, tmina, tmica, tamnica, tmast i sl.

- - - - - - - - - -

Mrkalj:
ML

mulj, mumljati, mučati, muk, mutav, mleko, mlaz, musti, mlako itd.
Kliknite za proširenje...

Na osnovu ovog onomatopejnog minimuma, ML, dolazimo do zaključka da tzv. SMLOV (slovenske metateze likvida u osmom veku) nije bilo jer bi tobožnji koren prema važećoj patentiranoj teoriji SMLOV bio:

✧ prasl. *melko (stsl. mleko, rus. molokó, polj. mleko) ← germ. *melka- (njem. Milch)

dakle, vidimo da bi se izgubio onomatopejni minimum. To se dešava i sa rečju mlaz:

✧ prasl. *molzъ (rus. molózivo: prvo pomuzeno mlijeko, polj. młodziwo) ≃ v. musti

Dok se kod reči musti, u istini postaloj od ml(a)z-ti pa tako trajni vid koji se često koristi u porodiljtvu treba da glasi izmusti-izmlazati, već izgubljena veza sa mlekom i sa likvidom L kompenzuje na ovaj način:

✧ prasl. *mьlzti (stsl. mlesti, strus. mъlsti), lit. milžti ← ie. *h[SUB]2[/SUB]melg'- (lat. mulgēre, grč. amélgein)

Vidimo da onomatopeja nije mogla dati ni **melko ni **molz te da se u zvaničnoj etimologiji gubi očigledna onomatopejna veza između muže i mlaza s jedne strane te mleka i mlakog s druge. Naravno ova žrtva je radi jedne političke dobiti, a ta je:

✧ prasl. *melko (stsl. mleko, rus. molokó, polj. mleko) ← germ. *melka- (njem. Milch)

Odbacimo malo logike da dobijemo malo politike. :whistling:
 
RD

grupu I čini koren RUD
rudeti; rud - koji je crvenkast [ruda zemlja]; riđ ✧ prasl. rud
ruda ✧ prasl. i stsl. ruda (rus. rudá, polj. ruda), lit. raudas: crvenkast ← ie. *h[SUB]1[/SUB]rewdh-: crven (lat. ruber, grč. erythrós)
rđa ✧ prasl. *rъdja (stsl. rъžda, rus. rža, polj. rdza) ≃ v. ruda[SUP]1[/SUP]
rujan; ruj - poet. rumena, ružičasta boja; rumenilo ✧ ≃ slov. rujen, sl. rujný: živahan (?)
rumen ✧ prasl. *rumenъ (rus. rumjányj, češ. rumenъ) ← *rudmēn-, v. ruda[SUP]1[/SUP] (ovako valja!) :ok:
riđ - koji je boje rđe; riđast, crvenožućkast ✧ prasl. *rydjь (rus. rýžij, polj. rydzy) ≃ v. ruda[SUP]1[/SUP]


grupu II čini koren RAD, raditi, ✧ prasl. *raditi (rus. radét': brinuti se, stčeš. neroditi: ne htjeti), lit. rodyti: pokazati ← ie. * (H)reh[SUB]2[/SUB]dh- (skr. rādhyate: dospijeva, got. rodjan: govoriti)
grupu II čini koren RAD, radost ✧ prasl. *radostь, v. rȁd[SUP]1[/SUP]
grupu IV čini koren ROD, roditi, rod, rađati, roda; ✧ prasl. i stsl. rodъ (rus. rod, polj. ród), latv. rads: rođak ← ie. *wrdh-/*wrodh- (skr. vardhati: raste)
grupu V čini koren RED; ✧ prasl. i stsl. *rędъ (rus. rjad, polj. rząd), lit. rinda ≃ stir. rand: dio, stih
grupu VI čini koren RID; ✧ prasl. i stsl. rydati (rus. rydát', češ. rydati), lit. rauda: jadikovka ← ie. (H)rewd- (lat. rudere: vikati, stengl. réotan: plakati); (up. ridere, sorriso)
 
Interesantna je veza između rumen (od ruda) i grumen (od gruda).

grumen ✧ prasl. *grudmę (rus. grum), v. gruda
gruda, grudva ✧ prasl. *gruda (rus. grúda, polj. gruda), lit. grudas: žito ≃ njem. Gries: griz

Ovde vidimo fonološku anatomiju korena grumen tj. koje je značenje jedne foneme koja je dodata, fonema g-. Uporedi ruda : gruda.

Semantička razlika. Od rude postaje gruda sabijanjem, aglutinacijom; vidimo ga fonema g ima značenje snažnog sabijanja i kompaktizacije.
 
GR

gristi, grčiti, gorko, grko, grcati, Grk, zagrcnuti, zgrtati

I sada uporedimo isto značenje foneme g na primeru reči riti i (z)grtati, grnuti.

grnuti, grtati ✧ prasl. *gъrtnǫti (rus. dijal. gornút', polj. garnąć) ← ie. *h[SUB]2[/SUB]ger-: (lat. grex: stado, grč. ageírein: skupljati)

Naravno jednofonemski koren R daje glagol RITI koji rađa celu porodicu reči kao što je RITI, ORATI, RALO, RILO, RILCE, ROV, RTATI, RNUTI i sl.

- - - - - - - - - -

... i sad vidimo kako od sekundarnog minimuma GR (primarni je R) nastaje i GORA, od glagola grnuti. Gora je, dakle, (s)grnuta. A ono što je na gori, je gore, za razliku od onoga što je u dolu, dolini - to je dole.

✧ prasl. i stsl. gora (rus. gorá, polj. gora), lit. giria: šuma ← ie. *g[SUP]w[/SUP]erH- (skr. giri-: šuma, alb. gur: kamen)
✧ prasl. i stsl. dolъ (rus. dol, polj. dół) ← ie. *dhol- (grč. thólos: kupola, got. dals: dolina)
 
... gurati, gurnuti, grm, grmalj, grabiti, grebati, grob, gramziv i sl.

Ako je postojeća zvanična teorija o indoevropskom poreklu srodnih evropskih jezika tačna, onda ćemo je teorijom onomatopejne etimološke teorije konkretnih pojmova - za koju, za sada u segmentima, vidimo pravilnost i sistemnost - potvrditi. Da bi se pravilnost i sistemnost videla i potvrdila potrebno je biti malo pametan, dobro koncentrisan i pošten.
 
Mrkalj:
RD

grupu I čini koren RUD
rudeti; rud - koji je crvenkast [ruda zemlja]; riđ ✧ prasl. rud
ruda ✧ prasl. i stsl. ruda (rus. rudá, polj. ruda), lit. raudas: crvenkast ← ie. *h[SUB]1[/SUB]rewdh-: crven (lat. ruber, grč. erythrós)
rđa ✧ prasl. *rъdja (stsl. rъžda, rus. rža, polj. rdza) ≃ v. ruda[SUP]1[/SUP]
rujan; ruj - poet. rumena, ružičasta boja; rumenilo ✧ ≃ slov. rujen, sl. rujný: živahan (?)
rumen ✧ prasl. *rumenъ (rus. rumjányj, češ. rumenъ) ← *rudmēn-, v. ruda[SUP]1[/SUP] (ovako valja!) :ok:
riđ - koji je boje rđe; riđast, crvenožućkast ✧ prasl. *rydjь (rus. rýžij, polj. rydzy) ≃ v. ruda[SUP]1[/SUP]
Kliknite za proširenje...

Ovde sam zaboravio i oridev rus, rusa, ruso (riđ, crvenkast):

✧ prasl. *rusъ (rus. rúsyj: svijetlosmeđ, polj. rusy) ← *ruds-, v.
 
Na sledećem primeru lepo se uočava nad(tradicionalno)etimološki kriterijum kao pravilo:

ZR(K)

zrak, zreti, prozor, zrenje, prozračan, zrikav, zrcalo i sl.


Mrkalj:
ZR

Zreti, proziran, prozreti, prozor, zazor, zazirati, nazirati, nazor, obazrivost, obzor, obzir,
zrcalo, zrcaljenje
zrikav,

ozariti, ozaren,

zora, Zoran, Zorica,

zrak, zračenje, zrakast,

zreo, zreti...
Kliknite za proširenje...



- - - - - - - - - -

Mrkalj:
TM

tama, tmuša, tmina, tmica, tamnica, tmast i sl.
Kliknite za proširenje...

Potmulo, tmulo - u smislu tame zvuka.
 
Evo nečeg korisnog za tezu da određeni narodi imaju različite fonološke navike:

http://www.prva.rs/zivot/zabava/zan...gledajte-sta-radi-vas-jezik-dok-govorite.html

Na ovaj način može se uraditi komparacija aktivnosti motornih jedinica jezika govorilaca različitih jezika pri izgovoru istih fonema ili fonemskih grupa.

To napominjem u vezi sa svojom tezom sa su slovenske početne konsonantske grupe razbijane vokalom VL daje VOL, RB6 daje ARB, ML daje MAL i sl.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Zloban - poreklo reči
Odgovora
5
Pregleda
173
Sensei
Sensei
Sensei
Poreklo reči "rominja"
Odgovora
7
Pregleda
315
Сребрена
Сребрена
Nina
15 reči koje većina pogrešno izgovara
2
Odgovora
34
Pregleda
565
ИгарЈ
ИгарЈ

Back
Top