Ко су конструктори прасловенског језика?

Сребрена

Сребрена

Poznat
Poruka
7.967
Прасловенски језик је, по уобичајеној дефиницији , непостојећи али ипак, претпостављени заједнички језик свих Словена. Од њега немамо писаних (барем не поуздано засведочених) трагова, те се овај језик заснива пре свега на научничким реконструкцијама..

Интересује ме да ли неко зна ко су, поименце, научници који су реконструисали језик из кога су, по уобичајеној академској дефиницији, потекли сви словенски језици. И када су, у ком периоду, по ком договору, решили да је неопходна реконструкција.

Памтим када ми је један старији и угледни човек објашњавао како је функционисало решавање (читај:избегавање) одређених проблема у комунистичко време.Златно правило је било: чим наиђе шкакљива ствар, формирај комисију. Она ће да састанчи, чланови ће да расправљају унедоглед, доносиће и мењаће закључке, поништаваће, предлагаће итд..итд.. Проћи ће много времена, и шкакљиви проблем постаће много мање шкакљив.

Да ли је постојала икаква група научника, слависта, која је, налик александријским мудрацима, увидела правила и законитости постојећих словенских језика и на основу тога конструисала непостојећи језик ? Или је свако по својој вољи и ћеифу, убацивао самогласнике и ређао сугласнике? Цртао звездице?


Истовремено, волела бих да на овој теми расправимо и сврсисходност те обимне акције , коме је највише одговарало да се измисли пра-језик и зашто?
Чијим то интересима служи ?
 
Poslednja izmena:
Изгледа да се први опис непостојећег " прасловенског језика" (стављам наводнике да се не збуне случајни пролазници и помисле да стварно постоји неки такав језик ) појавио 1858.године у делу под насловом Kurzer Abriss der Geschichte der slavischen Sprache, аутора Аугуста Шлајхера., тако бар видим на руској википедији, одредница "прасл.", према http://www.ruslang.ru/doc/voprosy/voprosy1962-5.pdf


August Schleicher (1821-1868)
https://de.wikipedia.org/wiki/August_Schleicher

August_Schleicher_1869_Kriehuber.jpg


Рођен је у околини Вајмара, школован у Бону, познавалац оријенталних језика, познат као први линвиста који је гране језика цртао као гране дрвета. Непосредно пред смрт (узрок туберкулоза), измислио је причицу О ћелавој овци и коњима на непостојећем језику који ће бити проглашен претечом индоевропског (такође непостојећег језика) , односно "прото-индо-европски језик".

Причица гласи:

Avis akvāsas ka.

Avis, jasmin varnā na ā ast, dadarka akvams, tam, vāgham garum vaghantam, tam, bhāram magham, tam, manum āku bharantam. Avis akvabhjams ā vavakat: kard aghnutai mai vidanti manum akvams agantam.
Akvāsas ā vavakant: krudhi avai, kard aghnutai vividvant-svas: manus patis varnām avisāms karnauti svabhjam gharmam vastram avibhjams ka varnā na asti.
Tat kukruvants avis agram ā bhugat

Óvca i kònji
Óvca koja níje ìmala vȕnē vȉdela je kònje na brégu. Jèdan je òd njīh vȗkao téška kȍla, drȕgī je nòsio vèliku vrȅću, a trȅćī je nòsio čòveka.
Óvca rȅče kònjima: «Sȑce me bòlī glȅdajūći čòveka kako jȁšē na kònju».
A kònji rȅkoše: «Slȕšāj, ȏvco, nȃs sȑca bòlē kada vȉdīmo da čòvek, gospòdār, rȃdī vȕnu od ovácā i prȁvī òdeću zá se. I ȍndā óvca nȇmā vȉše vȕnē.
Čȗvši tō, óvca pȍbeže ȕ polje.

У наредним годинама, неки други лингвисти су, по вољи и сходно свом образовању, духовности и карактеру, правили верзије исте те причице о ћелавој овци, мењали је до различитих степена препознатљивости, и то су опет сврставали у прото-индо-европски језик.Тако је непостојећи језик могао бити различит од аутора до аутора, зависно од модног историјског тренутка, или глобалних ветрова.
Овде има тих других , петих и осталих верзија https://en.wikipedia.org/wiki/Schleicher's_fable

At later dates, various scholars have published revised versions of Schleicher's fable, as the idea of what PIE should look like has changed over time. The fable may serve as an illustration of the significant changes that the reconstructed language has gone through during the last 140 years of scholarly efforts.
 
Poslednja izmena:
Сребрена:
Прасловенски језик је, по уобичајеној дефиницији , непостојећи али ипак, претпостављени заједнички језик свих Словена. Од њега немамо писаних (барем не поуздано засведочених) трагова, те се овај језик заснива пре свега на научничким реконструкцијама..

Интересује ме да ли неко зна ко су, поименце, научници који су реконструисали језик из кога су, по уобичајеној академској дефиницији, потекли сви словенски језици. И када су, у ком периоду, по ком договору, решили да је неопходна реконструкција.

Памтим када ми је један старији и угледни човек објашњавао како је функционисало решавање (читај:избегавање) одређених проблема у комунистичко време.Златно правило је било: чим наиђе шкакљива ствар, формирај комисију. Она ће да састанчи, чланови ће да расправљају унедоглед, доносиће и мењаће закључке, поништаваће, предлагаће итд..итд.. Проћи ће много времена, и шкакљиви проблем постаће много мање шкакљив.

Да ли је постојала икаква група научника, слависта, која је, налик александријским мудрацима, увидела правила и законитости постојећих словенских језика и на основу тога конструисала непостојећи језик ? Или је свако по својој вољи и ћеифу, убацивао самогласнике и ређао сугласнике? Цртао звездице?


Истовремено, волела бих да на овој теми расправимо и сврсисходност те обимне акције , коме је највише одговарало да се измисли пра-језик и зашто?
Чијим то интересима служи ?
Kliknite za proširenje...

Za početak da otvorim dve podteme.

Postoje, ustvari, dva naziva tog hipotetskog jezika. Sam naziv "praslovenski" jezik znači da je to jezik predak današnjeg slovenskog, da je to drevni slovenski jezik. Međutim, svedoci smo da se u stranoj, neslovenskoj literaturi koristi naziv proto-slovenski, što ustvari znači "prvi slovenski jezik". Dakle, reč je o podmetanju zaključka na samom početku priče: pre ovog jezika nije bilo slovenskog jezika.

Drugo, rekonstrukcija reči se obavezno zaustavlja kada se dože do tzv. kognata iako slovvenska jezička sredstva omogućavaju dalju atimologizaciju tj. semantičko i leksičko uprošćavanje i ouopštavanje korena. Zašto se ovo ne dozvoljava, a ukazivanjem na kognate se odbacuje? Zato što bi smislenost daljeg slovenskog uprošćavanja reči koja ima "kognate" ukazalo na slovensko prvenstvo te reče, odnosno da su kognati, zapravo, pozajmljenice iz slovenskog jezika. Ovakvo prikazano prvenstvo slovenske reči ukazalo bi na Slovensko prisustvo u južnoj i Centralnoj evropi, koja je političko-istorijski rezervisana za Germane i njihove deklarativno kulturne uzore, ali političke satelite: male Rimljane i male Grke. Veliki Sloveni su pretnja i zato se svim političkim sredstvima, uključujući istoriografiju kao ideološko sredstvo, neprestano dele, umanjuju, udaljavaju od evrope, kulturno prigušuju, obeznačavaju i nipodaštavaju.
 
Kognat i pozajmljenica kao sredstvo manipulacije

Lažni utisak kognata. Pravilo fonološkog kvantnog skoka (IPTTL - Instant phonetic time travel law ili pravilo gluvog telefona).

Kada je jedan narod široko teritorijalno rasprostranjen kao slovenski, onda ne može čuditi zaimanje istih slovenskih reči od strane većeg broja stranih jezika jer narod koji zauzima veliko prostranstvo u kontaktu je sa većim brojem drugih naroda. Te strane reči kasnije se pronalaze u većem broju jezika i mogu se pogrešno proglašavati kognatima - rečima paralelnim potomcima zajedničke reči-pretka, umesto pozajmljenicama koje su pretrpele fonološke promene tipične zakonitostima jezika u koji su pozajmljivanjem dospele.

Doktrina za otimanje jezičke baštine velikih naroda i za njihovo brojevno i teritorijalno potiskivanje u daljoj prošlosti

Kao zakonitost je opšte prihvaćeno da ukoliko je reč prošla kroz sve fonološke promene koje prate istorijski razvoj određenog jezika, ta se reč smatra kognatom reči sa kojom je poredimo, odnosno, smatra se da su imale odvojen razvoj iz zajedničkog "praindogermanskog" korena.

Hiljadu godina za jedan dan - fonološki kvantni skok

Mi smo, međutim, pokazali na primeru susednih jezika (mađarskog, šiptarskog i grčkog) da se novousvojena reč, dakle pozajmljenica iz slovenskog jezika u ove jezike vrlo brzo prilagođava prema fonološkim osobinama jezika primaoca. Na primer, prilikom usvajanja pozajmljenice - Mladen u engleskom jeziku postaje Malden, Vlah u turskom jeziku postaje Eflak, grad i brazda u mađarskom postaju gardoš i barazda, gradine u šiptarskom postaju gardine prilagođavajući se hiljadugodišnjem jezičkom razvoju jezika recipijenta tokom izuzetno kratkog vremena, praktično, na dnevnom nivou, kao u igri "gluvih telefona". Tako prilikom pozajmljivanja reč put od hiljadu godina pređe za jedan dan.

Prema tome, ovo je zakon: Osobine jezika, tj. artikulacijske preferencije jednog fonološkog sistema, mogu novu reč naglo prevesti kroz sve faze jezičkog razvoja. Ranije smo o ovome diskutovali po pitanju slovenskih reči, koje su doživele navodnu metatezu likvida: južnoslovensko gradina dalo je albansko gardine. To nisu procesi za koje je potrebno 1000 godina, već pet minuta i jedan jedini govornik (koji će umesto infarkt da kaže infrakt), a svi da prihvate. Evo, budući da sam ga prvi u istorijskoj i komparativnoj lingvistici uočio, proces ću nazvati instant phonetic time travel.

Prema tome, svaka reč koja se danas na osnovu ispraćenih glasovnih promena određenog jezika svrstava kao kognat, sledeći isti kriterijum može se smatrati i pozajmljenicom.

Da vidimo, koje su ideje vodilje i u kojoj meri indogermansko jezičko stablo važi, a u kojoj meri se jezici ponašaju kao gramatički kosturi na koje se po modelu anti-kreola lepe reči iz jezika sa kojima su u dodiru stvarajući lažni utisak kognata.
 
Poslednja izmena:
ИгарЈ:
Тему пребацити на теорије завера. https://forum.krstarica.com/forumdisplay.php/157-Teorije-zavera
Kliknite za proširenje...
Зашто? Ако добро разумем, Сребрана о прасловенском говори као непостојећем зато што је у целини реконструисан језик, баш као и праиндоевропски. Оба језика су свакако постојала, али облик који имају данас је вештачки конструистан. Изворни није сачуван.
 
Evo, da pokušamo na primeru utorka da prikažemo kako je koncept "praslovenskog jezika" ili (još netačnije nazvanog) proto-slovenskog jezika, pogrešan.

Rečnik etimologije kaže sledeće:
"✧ prasl. *vьtorъ: drugi (rus. vtorój, polj. wtóry) ≃ skr. vitaras: dalji "

Dakle, početak početaka slovenskog jezika je "protoslovenska reč vьtorъ koja znači drugi i kraj krajeva".

Međutim, ako se, recimo, setimo teške vode i vodonikovog izotopa deuterijuma vidimo da je protoslovenska reč vьtorъ sasvim izvesno nastala iz pred-protoslovenske reči dvьtorъ - odakle je mogla nastati i grčka reč Δευτέρα (ponedeljak kao drugi dan) i δεύτερος i obrnuto.
 
Сребрена:
Изгледа да се први опис непостојећег " прасловенског језика" појавио 1858.године у делу под насловом Kurzer Abriss der Geschichte der slavischen Sprache, аутора ,August-а Schleicher-а (1821-1868)
https://de.wikipedia.org/wiki/August_Schleicher

August_Schleicher_1869_Kriehuber.jpg
Kliknite za proširenje...

Најпродуктивнији ученик Аугуста Шлајхера био је (имењак) August Johann Heinrich Leskien (1840-1916)., посебно у Лајпцигу. Један је од оснивача журнала Archiv für slavische Philologie, централна фигура Неограматичара.
https://en.wikipedia.org/wiki/August_Leskien

August_Leskien-234x300.jpg

Leskien formulated their main doctrine, namely that phonetic laws have no exceptions (Ausnahmslosigkeit der Lautgesetze). Leskien's hypothesis was that phonetic shifts do not occur randomly or haphazardly, but instead are the product of directly observable conditions. Among the students that Leskien taught are: Jan Niecisław Baudouin de Courtenay, Ferdinand de Saussure, Leonard Bloomfield, Nikolai Trubetzkoy, Karl Verner and Adolf Noreen. Thus Leskien can be seen as a key founder of modern comparative linguistics, particularly in the fields of Baltic and Slavic languages.
Kliknite za proširenje...

Његов Handbuch der altbulgarischen (altkirchenslavischen) Sprache.( Heidelberg1871 ) постао је основица за проучавање старословенског језика.
И данас је.
Године 1909 штампао је Граматику староблгарског језика, а 1914.године Граматику српско-хрватског језика.
.
 
haeul:
Све је почело са Августом Шлајхером и његовим Kurzer Abriss der Geschichte der slavischen Sprache..
Kliknite za proširenje...

Нисам успела да нађем појединачни спис Курцер Абрис на мрежи, али, опет по мрежи, укључен је у обимније дело ИНДОГЕРМАНСКОГ (није индо-европски) ГОВОРА.. :think::think::think:

x1hvtj.png


У поднаслову је набројан и altslawishen (старословенски), али, колико сам прелистала књигу, осим литванског присутан је само altbulgarisch ( старобугарски).

https://archive.org/stream/compendiumderve00leskgoog#page/n4/mode/2up
 
Indogermanisch је швабоцентрични назив за индоевропски који користе швабофони, а то Altbulgarisch је подједнако ужасан назив за црквенословенски. Altslawisch и Altbulgarisch су синоними.

Следећи светли пример наших северозападних суседа, и неретких душмана, предлажем да и ми усвојимо назив 'индословенски'.

Не стојим најбоље с немачким, али ако се не варам, Kurzer Abriss der Geschichte der slavischen Sprache у преводу гласи 'Кратки преглед историје словенског језика'. Та књига означава само почетак процеса реконструкције прасловенског. Нисам најбоље упознат с тим како се тај процес развијао у том раном периоду (имајмо на уму да је он још у току), али знам да су значајну улогу у њему играли Шлајхерови ученици, и ученици њихових ученика.
 
Poslednja izmena:
haeul:
Indogermanisch је швабоцентрични назив за индоевропски који користе швабофони, а то Altbulgarisch је подједнако ужасан назив за црквенословенски. Altslawisch и Altbulgarisch су синоними.

Следећи светли пример наших северозападних суседа, и неретких душмана, предлажем да и ми усвојимо назив 'индословенски'.

Не стојим најбоље с немачким, али ако се не варам, Kurzer Abriss der Geschichte der slavischen Sprache у преводу гласи 'Кратки преглед историје словенског језика'. Та књига означава само почетак процеса реконструкције прасловенског. Нисам најбоље упознат с тим како се тај процес развијао у том раном периоду (имајмо на уму да је он још у току), али знам да су значајну улогу у њему играли Шлајхерови ученици, и ученици њихових ученика.
Kliknite za proširenje...

Upravo.

Mrkalj:
Bilo je pitanja na ovu temu ("zavera", "kompleksi") pa ću kratko odgovoriti.

Indogermanistika je stvorena da bi pružila kvazinaučni supstrat ideologiji, a tako i ideološki okvir nemačkoj stalnoj ekspanzionističkoj težnji. (Tačka!) Ta ideologija deluje analogno "hrvatskom državnom pravu" koje, sem analogije, sa indogermanistikom ima u osnovi fabrikaciju. I jedno i drugo predstavlja osnovu da se narod s vremena na vreme povede u fanatične ekspanzionističke ratove. Jedina razlika je što je ideologija "HDP" na ovom forumu dobila svoj epilog vivisekcijom, posebice zaslugom kolege Statlera y Waldorfa na temi Hrvatski kraljevi.

Sve ideje, koje zastupam, koje na prvi pogled varljivo deluju ksenofobno i agresivno, upravo su suprotnost - pokušaj u pronalaženju konstante u harmoniji međunarodnih odnosa, baziranoj na naučnim činjenicama, a ne kvazinaučnim konstrukcijama uzdignutim na pijedestale teorija.

Dakle, ostaje da se pokuša u uspostavi "indoslavistike".
Kliknite za proširenje...

- - - - - - - - - -

I ne samo to, početni, "iskreni", naziv "indogermanski" psihološki govori o težnjama i primislima germanskog političko-istoriografskog diskusa.
 
Који је ниво језичке сличности (по критеријуму међусобне разумљивости итд.) између најближих словенских и балтичких језика, у поређењу са међусобно најудаљенијим германским дијалектима?

Mrkalj:
I ne samo to, početni, "iskreni", naziv "indogermanski" psihološki govori o težnjama i primislima germanskog političko-istoriografskog diskusa.
Kliknite za proširenje...
Апсолутно. Ко то не види, затвара очи пред очигледним чињеницама.
 
Poslednja izmena:
Preuranjena makedonska paradigma sredinom 19. veka kao svedočanstvo trajne germanske namere ograničavanja srpstva u državotvornom usponu


U doba rane slavistike njeni su oci smatrali kako je staroslovenski jezik, kao neupitno južnoslovenski jezik, nastao na srpskoj organskoj osnovici srpskog dijalekta okoline Soluna.

qrai0oE.jpg

KOPITAR, Gramatika: Alt-Slavisch = Alt-Serbisch, Grammatik der Slavischen Sprache in Krain, Kärnten und Steyermark ,1808.

Da bismo ovo prikazali opisaćemo kako je nordijska slavistika promenila tri paradigme u traženju za Germane ideološki što prihvatljivijeg odnosno što neutralnijeg prikaza nastanka staroslovenskog jezika (ili prikaza ćirilometodske standardizacije staroslovenskog), a u stvarnosti starosrpskog jezika.

1. Na početku slavistike, ceo južnoslovenski prostor istočno od franačke granice smatran je srpskim. Kada gledamo kako Nemanjići "osvajaju" Ras, "osvajaju" Prizren, "osvajaju" Skoplje itd. oni ustvari uspostavljaju vlast autohtonog srpskog naroda na svojem sopstvenom prostoru oslobađajući ga od Grka-Romeja i Tatara-Bugara.

2. Politički forsiranu promenu srpsko-južnoslovenske paradigme možemo pratiti kroz drugostepenu i trećestepenu korekciju početnog i naučno-iskrenog stava: drugostepena korekcija kaže: staroslovenski jezik nije dijalekat srpskog već je dijalekat bugarskog jezika. Razlog za izmenu starosrpski u starobugarski leži u činjenici da je u to doba Nemac postao kralj Bugarske, te da se radije pristajalo na istorijsko pravo i prostorno protezenje Bugara prema Solunu nego Srba, koji su pokazivali značajno viši stepen suvereniteta kako su se sami oslobodili osmanske vlasti. Tako u dobrom delu slavističke literature iz 2. 1/2 19. veka imamo poistovećivanje staroslovenskog sa starobugarskim, dok neki autori čak isključivo koriste ovaj drugi naziv - "starobugarski jezik" u značenju staroslovenskog ćirilometodskog standardnog jezika. I dok anglosaksonska literatura znatno duže istrajava na početnoj poziciji otaca slavistike, da je crkvenoslovenski jezik stari srpski dijalekat, pa pišu kako "srpski narod ima prevod Biblije na svom jeziku iz 9. veka" dotle bugarski slavisti do današnjeg dana "nejebući živu silu" staroslovenski jezik nazivaju starobugarskim, iako su stari Bugari govorili tatarskim jezikom. :tease:

Ovde i ne ulazimo u geografsko lutanje u kome ni dan danas nema konsenzusa je li staroslovenski jezik nastao na organskoj osnovici slovenskog dijalekta iz okoline Soluna ili pak na osnovici dijalekta Velike Moravske što bi ukazivalo na prostor južne Panonije, tačnije Srema, još tačnije - Sremske Mitrovice. I zaista, Vaš autor vrlo čvrsto smatra da je gramatička osnova slovenskih dijalekta na krajnjem južnoslovenskom jugu, kako danas, tako i u prošlosti, usled neprestanog i masovnog mešanja Srba sa neslovenima tokom starog veka doživljavala pojednostavljivanja jezičke gramatičke strukture. A da je zaista tako i bilo na jug do Moreje i Krita govore u prilog tvrdnje o tačkastoj koncentraciji helenskog stanovništva, dominantno u priobalje, činjenica o tačkastoj organizaciji polisa, gradova-državica koji su, sva je prilika, u najbliskijem zaleđu imali Srbe i Romane stočare. Samim tim jezik Makedonije i Moreje bio je podložan gramatičkim pojednostavljenjima čije učinke možemo sagledati kako u današnjem makedonskom i bugarskom jeziku tako u devetovekovnim srpskim dijalektima tih oblasti.

3. Trećestepeno, korektivno, skretanje sa osnovne slavističke naučno-korektne paradigme o srpskom jeziku kao osnovici staroslovenskog jezika dolazi kao konačno slovenofobno distanciranje germanocentrične istoriografije od nacionalnih predznaka staroslovenskog dajući mu konačne regionalne obrise nazvavši ga "makedonskim dijalektom" južnoslovenskog jezika krajem 19. veka (? naći tačnu godinu).

I sada, ako imamo na umu i opasku Erika Hobsbauma da đaci nordijske istoriografske škole prvo uspostave političko-ideološku paradigmu kao okvir koji onda postepeno popunjavaju, vidimo koliko je uspostava "makedonskog" jezika-dijalekta u 2. 1/2 19. veka, ustvari, ili prejudiciranje ili simptom ciljeva nemačke imperijalističke politike koja je svoje lice otvoreno prikazala tek sredinom 20. veka, 1947. kada je stvoren makedonski standardni jezik kao definitivno okončanje procesa stvaranja makedonske nacije.


***

Ako stvari postavimo korektno, Prusi su takođe Sloveni, odnosno, ako sledimo nordijsku paradigmu razbijanja slovenskog korpusa, onda su Balti. Ne znam po kom koriterijumu su i Englezi i Bavarci - Germani, ali, iako su jezički sličniji ili makar "tu negde" sa Slovenima, Litvanci i Pusi su - Balti, a ne Sloveni. Zašto? Zato što za germansku istoriografsku školu ne može biti drugačije nego da su "Sloveni izašli iz jedne male močvare kod Černobilja, nakotili se i popunili pola Evroazije". Kada bi se takozvani Balti (ovde govorimo iskuljučivo po pitanju jezika) smatali Slovenima kao što se Englezi smatraju Germanima, onda bi se odmah videlo da su Sloveni zauzimali pola Evrope već u starom veku.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
Upravo tako, a Prusi su takođe Sloveni, odnosno, ako sledimo nordijsku paradigmu razbijanja Slovenskog korpusa, onda su Balti. Ne znam po kom koriterijumu su i Englezi i Bavarci - Germani, ali, iako su jezički sličniji ili makar "tu negde" Litvanci i Pusi su - Balti, a ne Sloveni. Zašto? Zato što za germansku istoriografsku školu ne može biti drugačije nego da su "Sloveni izašli iz jedne male močvare kod Černobilja, nakotili se i popunili pola Evroazije". Kada bi se takozvani Balti (ovde govorimo iskuljučivo po pitanju jezika) smatali Slovenima kao što se Englezi smatraju Germanima, onda bi se odmah videlo da su Sloveni zauzimali pola Evrope već u starom veku.

Da ne dužim, nastaviću na Srebreninoj temi o praslovenskom:
https://forum.krstarica.com/showthr...ког-језика?p=35187524&viewfull=1#post35187524
Kliknite za proširenje...

Ova arbitrarna podela suštinskih Slovena na Slovene i Balte pre svega je u duhu popunjavanja nordijsko-istoriografskog predumišljenog okvira o istorijskoj mladosti slovenske etnolingvističke grupe. I, u suštini, što su nordijski autori mlađi, nemaju mnogo iskustva, nadobudni su i lakše ih je prozreti.
 
haeul:
Још нема одговора на моје питање. Биће да се нико није ни бавио том темом.
Kliknite za proširenje...
Bave se lingvisti valjda i hiljadu godina tom temom, ali svako ima svoju teoriju tako da ne moze neko da ti imenuje " konstruktora"
praslovenskog jezika jer se ne radi ni o fizici, ni o metafizici nego se raznorazni lingvisti vec stotinama godina zajedno sa
arheolozima i etnolozima raspravljaju sta je i kako je, a narocito gde nastalo.

Uzdrzavaj se od koriscenja " svabocentricni" jer to ne postoji ili konkretnije postoje i Shvabe i njihov dijalekt, ali je to nekoliko
miliona ljuid koji zive oko i u Stutgartu. Ovi iz Lajpciga, Drezdena ili Hamburga nisu Shvabe iako bi to za njih bio kompliment
kao sto i jeste kompliment u Nemackoj da nekoga oznacis Shvabom.
Nadjoh negde ( neki Schvaba pisez:lol:) da je pre Hrista taj neki pregermanski nastao u ruskim stepama, a on to tvrdi na osnovu
reci koje postoje za kola ( zaprega), nijive, zemljoradnju.
 
Rayela:
Bave se lingvisti valjda i hiljadu godina tom temom, ali svako ima svoju teoriju tako da ne moze neko da ti imenuje " konstruktora"
praslovenskog jezika jer se ne radi ni o fizici, ni o metafizici nego se raznorazni lingvisti vec stotinama godina zajedno sa
arheolozima i etnolozima raspravljaju sta je i kako je, a narocito gde nastalo.

Uzdrzavaj se od koriscenja " svabocentricni" jer to ne postoji ili konkretnije postoje i Shvabe i njihov dijalekt, ali je to nekoliko
miliona ljuid koji zive oko i u Stutgartu. Ovi iz Lajpciga, Drezdena ili Hamburga nisu Shvabe iako bi to za njih bio kompliment
kao sto i jeste kompliment u Nemackoj da nekoga oznacis Shvabom.
Nadjoh negde ( neki Schvaba pisez:lol:) da je pre Hrista taj neki pregermanski nastao u ruskim stepama, a on to tvrdi na osnovu
reci koje postoje za kola ( zaprega), nijive, zemljoradnju.
Kliknite za proširenje...
Онда употреби германоцентрични. Ја то 'шваба' користим помало подругљиво. То нема никакве везе са самим Швабама, разуме се.

Знам да се бави, али постоје научни методи за утврђивање блискости међу језицима. Рекао бих да словенски и балтички језици нису поређени на тај начин.
 
haeul:
Онда употреби германоцентрични. Ја то 'шваба' користим помало подругљиво. То нема никакве везе са самим Швабама, разуме се.

Знам да се бави, али постоје научни методи за утврђивање блискости међу језицима. Рекао бих да словенски и балтички језици нису поређени на тај начин.
Kliknite za proširenje...
Koristis jer nisi svestan da to uopste nije uvreda nego kompliment i onda za mene tvoji strucni komentari veze s mozgom nemaju.
Da se vratimo na temu. Nije ni meni ni jasno ni logicno da nemacki lingvisti uopste i koriste izraz baltickoslovenski.
To je nadmenost, nipodastavanje cak i ovoh baltickih naroda, a o nama Slovenima i da ne govorim. Uvek smo im bili i ostali
moneta za podkusurivanje, a ocigledno konje za trku nemamo pa ostaje kako oni kazu i smisle.
 
Rayela:
Koristis jer nisi svestan da to uopste nije uvreda nego kompliment i onda za mene tvoji strucni komentari veze s mozgom nemaju.
Kliknite za proširenje...
Не осећај се увређеном, драга моја. Па наравно да 'Шваба' није увреда. То је име народа. Али ја тој речи, баш као и било којој другој, могу употребити подругљиви. То, наравно, не мења природу саме речи, нити то како је други употребљавају.

Da se vratimo na temu. Nije ni meni ni jasno ni logicno da nemacki lingvisti uopste i koriste izraz baltickoslovenski.
To je nadmenost, nipodastavanje cak i ovoh baltickih naroda, a o nama Slovenima i da ne govorim. Uvek smo im bili i ostali
moneta za podkusurivanje, a ocigledno konje za trku nemamo pa ostaje kako oni kazu i smisle.
Kliknite za proširenje...
Данас то не користе то само немачки лингвисти. Да они на нас не гледају претерано благонаклоно - у прошлости је то било још израженије - свакако је тачно, али све даље од тога захтевало би одговор на моје питање. Без тога, не могу рећи да ли је третирање балтичких језика као нечега посебног оправдано. Просто, не знам довољно о њима.
 
Мене највише интересује пут научењака , којом се то стазом ишло да би се од германских индо-тенденција одн."Курцер Абриса" и "Компендија" стигло до небулоза типа да "срна и кошута" потичу из (научном конструкцијом добијених) прасловенских речи "рог и безрог".

Чини ми се ,иако не успевам да детаљније претражујем, да је та стаза водила преко Русије,судећи по цитатима које ћу да поставим.

Године 1867. наш филолог Јован Бошковић http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=јован_бошковић
Jovan-Boskovic-rsz.jpg


......објављује "Прилог за познавање "садашњега стања" српске граматике" , првобитно у оквиру часописа Вила.
. На неколико места саркастистично пише да руски академици познају само једног филолога- Аугуста Шлајхера
https://books.google.rs/books?id=8T...epage&q=прошло време граматика српски&f=false

стр 8
content


Нагађам да се ради о Срежњевском , не тврдим још:
стр 9
content


По следећем Бошковићевом цитату речи Васиљевића, Шлајхер је био једини кога Руска академија цени и коме планира да да награду за научну обраду упоређивања словенских језика. Бошковића то љути : (стр 15 и 16 ):

content


content
 
Poslednja izmena:
Сребрена:
Изгледа да се први опис непостојећег " прасловенског језика" (стављам наводнике да се не збуне случајни пролазници и помисле да стварно постоји неки такав језик ) појавио 1858.године у делу под насловом Kurzer Abriss der Geschichte der slavischen Sprache, аутора Аугуста Шлајхера.
Kliknite za proširenje...

Много је гори овај Курцер Абрис него што сам очекивала, а нисам очекивала много.
Шлајхер познаје словенске језике само из Шафарикових описа..Тек наредних година писаће да би волео да научи српски , под условом да неки студент оде код њега. Копирам почетак Курцер Абриса и чекам коментаре, ја сам заиста максимално разочарана. Од науке ни "н".


000076.jpg

000077.jpg


000078.jpg


000079.jpg


000080.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

bernardo
Сличности руског и бугарског језика
Odgovora
19
Pregleda
213
Casual Observer
Casual Observer
M
Слово Џ у српски језик је ушло из турског језика?
2
Odgovora
34
Pregleda
581
buudala
buudala
Neno
Zaboravljene reči koje su koristili Srbi
Odgovora
5
Pregleda
203
ИгарЈ
ИгарЈ

Back
Top