Tesko da skolstvo u Americi moze tek tako da se nazove losim, jer je to jedan toliko velik i kompleksan sistem, da je glupo generalizovati.
Ovde se radi o klasicnim slucajevima vrsnjackog nasilja koje na zalost postoji u svim zemljama sveta i koje je postojalo u svakom vremenu. Na zalost deca su takva, u predtinejdzerskom i tinejdzerskom dobu znaju da iskazu zaista zversko ponasanje bez trunke kajanja. Zanimljivo je da recimo meksicki karteli, za novu generaciju ubica “sicarios” cesto regrutuju tinejdzere, jer su oni u tom dobu najegoisticniji, pokazauju najmanje empatije i kajanja is a malo rada mogu biti spremni za veoma zlobne stvari. Pre tog vremena dok su jos “deca” oni nisu podlozni takvim stvarima, kao ni nakon tog vremena, kada dobiju i zivotno iskustvo i ucvrste neki normalan sistem vrednosti.
Deca koja su zrtve nasilja znaju razlicito da reaguju na to. U zavisnosti od okruzenja u kojem odrastaju, u zavisnosti od pojedinca, mnogi znaju da nadju nacin da se sa tim nose i nakon nekog vremena losa iskustva u skoli ostanu samo losa secanja. U Americi je takva situacija da su deca nekako sklonija ekstremnim resenjima. Zasto je to tako, ima dosta razloga. Porodice su mozda malo distanciranije jedne od drugih, a deca generacijama odrastaju u okruzenju gde se neguje ta neka kultura “osvetnika”, nekog ko je spreman za jednu veliku stvar pred smrt.
Kao sto deca u Japanu, koje su zrtve nasilja, neretko dizu ruku na sebe, jer odrastaju u jednom krutom drustvu gde ne mogu da zive sa nekom sramotom.
Ovo Kazem zato sto se profesorima u svim delovima sveta prebacuje sto nisu nesto vise ucinili. Gorka istina je da su oni tu maltene nemocni. Kao sto sam pomenuo, problem su deca koja nemaju skrupula, koje u tim godinama ne plasi nikakva kazna, a nisu svesna sta to lose cine onome pored sebe. Na jos vecu zalost, nasilnik u skoli ce biti nasilnik do onog trenutka do kog mu se neko ne suprotstavi. Tako se prekida zacarani krug. Na zalost roditelji moraju da decu uce da se brane i verbalno i fizicki i mentalno. Dok god se ponasas kao zrtva dotle ces biti zanimljiv nasilniku. Kada ustanes protiv njega, taman pretrpeo batine ili nesto slicno, to je najcesce kraj, jer ni nasilnik ne zeli na maltretira nekog ko uzvraca. To je inace univerzalno pravilo i vazi ne samo za decu vec za svakog coveka.
Na licnom primeru sam uspeo da prevazidjem situaciju kada me na treningu (jedan borilacki sport), maltretirao jedan lik koji je bio i mladi reprezentativac. Bio je malo stariji od mene, nije bio nesto veci, ali nisam mu se suprotstavljao, najcesce verbalnim podje.bavanjima. Jednom sam tokom treninga slucajno pao na njega, nista strasno, izvinio sam mu se, opsovao me je. Onda sam ja njega opsovao jos brutalnije. On je krenuo ka meni, ja ka njemu tu smo se gurali, ostali su nas rastavili. Bio je u fazonu, posle treninga, ja reko vazi.
Na kraju treninga u sauni (koja je bila obavezna), prisao on meni u fazonu sve je ok. Od tada ko najbolji drugari, s tim sto je nastavio da maltretira one koje je do tada maltretirao. Ja sam izasao iz te grupe. Nije svejedno i nije mala stvar, ali to mora da sa ucini. Ne mogu profesori ni roditelji da te zastite svih 24 casa. Mora dete da se nauci da ne trpi. Ne mora to da bude fizicko maltretiranje, vec i verbalno i mentalno. Sve ostalo sto pricaju je glupost, odnosno prebacivanje krivice.
