mislim da nije pisao, nego razgovarao sa ljudima, a drugi su zapisivali, nisam siguran.
- - - - - - - - - -
evo nešto:
60 detonatora za buđenje - Nisargadatta
1. Pre nego što manifestacija može da se desi, mora da postoji nešto što može da se manifestuje: to je Apsolut.
2. Bez ikakvog uzroka, spontano, to se dešava; ne postoji razlog. Ta svest je univerzalna - nema individualnosti. Ali kada se svest pojavi u određenoj formi koja je također nastala spontano i počne da funkcioniše u njoj, ta forma poprima osećaj da je individua i tako ono što je neograničeno ograničava sebe na određenu formu i tada nevolje počinju.
3. Svest je taj osećaj biti živ, biti prisutan, osećaj postojanja. Ona je ta ljubav za bivanjem koja je izvor i uzrok svih želja.
4. Ako je iskustvo tu, to je zbog pojave svesti. Ako svesti nema, nema ni iskustva. Apsolut ne može biti doživljen. Taj princip zna svest ili svedoči svesti; ako svest nije tu, svedočenje prestaje. Ti to ne možeš znati konceptualno, ti sam moraš postati TO.
5. Svi smo zaokupljeni ovim iskustvom od rođenja do smrti, ali niko ni ne pomišlja na stanje pre nego što su iskustva počela. Onaj koji ima jasno razumevanje ove svesti ne pridaje važnost nijednom iskustvu.
6. U ovoj zemlji, u ovom životu, ti stičeš nešto, ali zakon ove zemlje je da što god da stekneš ne možeš da izneseš iz nje. Sve što stičeš je zbog svesti, ali zakon zemlje, ovog života, je da ništa ne može da se iznese; jednom kada svest nestane, sve odlazi sa njom.
7. Kako se čovek ponaša u svetu? On zaboravlja šta je ono što zaista funkcioniše. On zaboravlja da su forme samo instrumenti za funkcionisanje svesti. On smatra sebe za entitet i provodi ceo svoj život radeći teško, pokušavajući da stekne nešto. Motiv za sve ovo je osećanje "ja" i "moje".
Sve vrste forme se neprekidno stvaraju i uništavaju - to je njihovo funkcionisanje.
8. Šta se dešava sa ovim osećajem entiteta kada svest nestane? Kada čovek umre, da li zna da je mrtav? Samo drugi ljudi mogu da kažu da je on mrtav.
9. Tvoje prvobitno stanje je stanje pre pojave ove svesti.
10. U tvom prvobitnom stanju nema svesnosti o svesti, pa se prema tome ni ne postavlja pitanje o znanju. Ovo znanje je u stvari neznanje i koje god znanje da se bazira na njemu takođe je neznanje. Svo tvoje znanje zajedno sa tobom treba da bude likvidirano - tada si oslobođen.
11. Ono što ne znaš, to je tvoje pravo stanje. Sve što je došlo nakon pojave ove svesti je višak soli u jelu - beskorisno je, svest je beskorisna.
12. Odbaci svaku misao, svako iskustvo, sve to se desilo nakon pojave ove svesti. Sem odbacivanja kao nečeg beskorisnog, nema ničega što treba učiniti, ničeg van tog čvrstog razumevanja koje te sve više i više apsorbuje.
13. Svet postoji samo dok je ovaj osećaj prisustva tu. Osećaj prisustva je u svesti - ne u mojoj ili u tvojoj svesti, već u univerzalnoj svesti. Sveukupna manifestacija zavisi od ovog osećaja prisustva, uopštenog osećaja prisustva. Kada ovaj osećaj prisustva nestane, gde je tvoj univerzum?
14. Došao sam do zaključka da svest i sve što se pojavljuje u svesti nije ništa drugo do ogromna obmana. Ne postoji niko ko je počinio tu obmanu - to je spontano dešavanje.
15. Univerzalna manifestacija je samo u svesti, ali Probuđeni ima svoj centar viđenja u Apsolutu. U prvobitnom stanju čistog bića, nesvesna svog postojanja, svest se javlja kao talas koji se širi vodom, a u svesti svet se pojavljuje i nestaje. Talasi se podižu i padaju, ali količina vode uvek ostaje ista.
16. Pre svih početaka, posle svih krajeva, ja jesam. Bez obzira što se događa, ja moram biti tu da tome svedočim.
17. Nije da svet ne postoji. Postoji, ali samo kao pojava u svesti - sveukupnost poznatog, manifestovanog, u beskonačnosti nepoznatog, nemanifestovanog.
18. Ono što počinje mora prestati, ono što se pojavljuje mora nestati. Trajanje neke pojave je relativna stvar, ali princip je da sve što je podložno vremenu i trajanju mora imati svoj kraj i samim tim nije stvarno.
19. Razmotri iz svog sopstvenog iskustva da li postoji išta trajno. Čak se i tvoja sopstvena slika o sebi uvek menja.
20. Sve je to deo sveukupnog funkcionisanja. Ono što se odvija je neka vrsta sna i ma šta da se desi biće deo sna. Sve pojave su samo pojave u svesti; svaka će biti tu onoliko koliko treba da traje, ali u osnovi ništa što se dešava nema nikakvu vrednost niti značaj.
21. Šta god da neko vidi ili opaža, on mora biti pre toga što je viđeno i opaženo. To je jednostavno.
22. Jednom kada spoznaš svoju pravu prirodu, tada biti živ ne znači biti individua, već to znači jednostavno biti deo ove spontane manifestacije.
23. Ti znaš da jesi. Zato što znaš da jesi sve se dešava. Spoznaj to znanje "ja sam". Kada budeš spoznao šta je to "ja-sam-stvo", veo misterije će biti otklonjen.
24. Znanje da jesi, je Bog. Posveti se tome i jednog dana ćeš shvatiti da ti nisi individua. Shvatićeš da si univerzalna svest koja ne može da pati; ne postoji ni bol ni zadovoljstvo za tu svest.
25. Šta je to što voliš sada? "Ja sam". Daj svoje srce i um tome, ne misli ni o čemu drugom. Kada ovo postane bez napora i prirodno, onda je to najviše stanje.
26. Zašto se poigravati sa idejama? Budi zadovoljan sa onim u što si siguran. Jedina stvar u koju možeš biti siguran je "ja jesam". Drži se toga i odbaci sve ostalo. To je joga.
27. Napusti sve ideje o sebi i jednostavno budi.
28. Teškoće se javljaju zato što tragaš za tim, zaboravljajući da je to ono što ti jesi. Ti kao subjekat tragaš sa sobom kao za objektom. Ti si ono za čim tragaš.
29. Jastvo je blizu i put do njega je lak. Sve što treba da uradiš je da ne radiš ništa. Tvoja spiritualna vežba je da budeš.
30. U čistoj svesti ništa se ne dešava.
31. Znanje "ja jesam" je najviši Bog, Guru; budi jedno sa tim, budi prisan s njim.
32. Sve što znaš je iz druge ruke. Samo "ja jesam" je iz prve ruke i ne traži dokaze! Drži se toga.
33. Oslobođenje nije postignuće već stvar hrabrosti, hrabrosti da veruješ da si već slobodan i da delaš u skladu sa tim.
34. Kada znaš ono što jesi, ti ujedno i jesi ono što znaš. Između bivanja i znanja ne postoji jaz.
35. Nema šta da se uradi. Samo budi. Ne čini ništa. Budi.
36. Svako iskustvo je privremeno, ograničeno i iluzorno. Sama realizacija nije iskustvo. To je otkriće bezvremenog faktora u svakom iskustvu. Svest je ono što čini svako iskustvo mogućim.
37. Sve dok budeš bio zainteresovan za ovaj manifestovani svet, nećeš imati vremena da odeš to korena. Koren je ta svest koja se pojavila kada si bio dete. Svest koju imaš sada ista je kao ta dečija svest; zadrži se na tome, to je dovoljno.
38. Ne čini ništa osim ovoga: nemoj da identifikuješ svest sa telom. Nema potrebe ni za kakvom spiritualnom vežbom osim da budeš svestan činjenice da se sve dešava samo u ovoj svesti. Možeš samo osećati svest, ne možeš je videti. Ti je znaš; ti znaš da jesi.
39. Ništa što bih ti rekao ne može ti koristiti u ovom svetu i zato ti kažem samo ono što jesi. Ako tražiš tu vrstu mira koja je neprocenjiva možeš je naći samo ako se ustoličiš u svesti sa čvrstim ubeđenjem. Pod ubeđenjem podrazumevam ubeđenje u koje se nikada ne sumnja, koje je čvrsto, nikada poljuljano ni uzdrmano - imaj takvu vrstu ubeđenja u svoje postojanje. Ne misli ni na šta drugo, nemoj se moliti ničemu drugom.
40. Nevolja je u tome što svi žele da steknu znanje o Jastvu bez napuštanja identifikacije sa telom, a to je kontradiktorno. Napusti ovu identifikaciju i sve će biti jednostavno.
41. Svako mora umreti, zato umri u svojoj pravoj prirodi. Zašto umreti kao telo? Nikada ne zaboravi svoju pravu prirodu. To možda mnogi ne mogu prihvatiti, ali to je činjenica. Ako već moraš imati ambiciju, neka to bude najviša, tako da baš u trenutku smrti budeš Apsolut. Odluči to sada čvrsto, sa sigurnošću i ubeđenjem. Tigar ti se približava: ti znaš da je smrt neizbežna ako te napadne. Zašto umreti kao kukavica? Napadni ga i možda će pobeći. Ali ako tigar samo prolazi pored tebe, nemoj ga napadati bez potrebe! Samo ako je apsolutno neophodno, skoči na njega.
42. Pusti telo i um da rade svoj posao, ali znaj da taj koji radi nisi ti - ti si osećaj prisustva.
43. U ovom konceptu prostora i vremena nalazi se sveukupna manifestacija u kojoj ti sebe smatraš za nešto odvojeno. Nema ničega odvojenog; ti si deo funkcionisanja celokupne manifestacije.
44. Vrati se na izvor: pre nego što se ovaj koncept bića "ja jesam" pojavio, koje je bilo tvoje stanje?
45. U tom stanju znanje je apsorbirano u znanju, ali znanje nije svesno sebe. Za takvo nešto je potreban instrument, a svest je taj instrument. U svesti, svest je svesna sebe, ali u stanju koje prethodi pojavi svesti, ko je tu i pomoću kojeg instrumenta on može biti svestan. U tom stanju koje nije umrljano ničim, nema uslovljenosti. Uzmimo npr. prostor. U prostoru su i mrak i svetlost; prostor postoji bilo da su tu mrak ili svetlost. Na isti način stanje pre svesti je uvek tu. Upravo sada ono je tu. Ono je srž svega. Čovek od znanja je onaj koji obitava u tom prostoru uprkos telu i umu.
