Nesto tako jednostavno a jako komplikovano.
Jednostavno jeste a komplikovano nije. Izuzetno je teško doći do nje pa je zato tako mnogo vredna.
Tako teškom čini je upravo njena jednostavnost ono za šta um niti je treniran, niti je programiran, niti poseduje, niti može prepoznati a um je taj koji u ovom svetu operiše automatski, onako kako smo ga programirali. Program koji prepisujemo ili presnimavamo od naših najbližih i eventualno, jedva nešto malo promenimo ili podignemo na viši nivo.
Tek posle ogromnog broja života, iskustava, patnji i bola ali i radosti i prolazne sreće naša srca se polako otvaraju. Tada, sa unutarnje strane, ucuri po koja kap ljubavi.
Koje ljubavi?
One prave za kojom smo podsvesno tragali mnogo, mnogo života.
Pre tog trenutka svi opisi i sve teorije o ljubavi su obična farsa, prašina ili magla... Emocije su najviše i najduže smatrane za ljubav pa je zato toliko pesama i plakanja oko njenog struka, kukova, bujnih grudi, crne ili plave duge kose na prolećnom suncu negde na obali mora ili na livadi.
Pa ipak, sve to su faze kojima prolazimo i koje nam pomažu da sazdrevamo.
Zato se može reći da ljubav ili imamo i znamo šta je to ili je nemamo i nagađamo kao navijači Partizana i Zvezde.
Baš zato što je ljubav tek negde na kraju našeg životnog puta, u ovim svetovima, zato nje nigde nema u filozofskim naukama - ako je to uopšte ikakva nauka.
Pa šta je to ljubav?
*Ako ovo čita ateista ovde će verovatno prekinuti, a ako čita religiozni reći će 'Besmislica,...'
Istina je, pa ko proguta proguta, da je ljubav sama suština života koju znamo kao Duh ili Sveti Duh, Melodiju Sfera, Bani ili pod bilo kojim imenom...
Odnosno, mi kao Biće, Duša, jesmo ljubav jer smo i mi sazdani od iste suštine. Ali, naš um nije dozvoljavao da se mi ispoljimo i da mi budemo na kromilu našeg života.
Zašto?
Nedostajalo nam je iskustvo, zrelost i unutarnja snaga, ali i mudrost i razumevanje kako da ukrotimo svoj um i utišamo ga.
Tek kada dosegnemo ovu poslednju kariku tada više nema nagađanja, tada znamo i živimo ljubav.
Zato pravi poznavaoci života kažu, "Tek kada pojedinac nauči voleti sebe, svoje bližnje, svoju naciju i sve ljude planete i sav život i kada na kraju tog lanca spozna i zavoli Boga tada po prvi put počinje istinski voleti sebe."
Ipak, nezavisno od svega rečenog, svako biće ima slobodu i pravo da svoje razumevanje života i ljubavi živi - drugačije i nije moguće.
