SPC i jednakost polova

BLAJBI

Zaslužan član
Poruka
103.720
XXI je vek....

Na sve strane se zene bore svim sredstvima (i izbore!) za jednakost polova....


Jedino kada je u pitanju crkva - tu cute i smerno saviju glavu pred popovima....


I prihvataju da su NECISTA BICA, pa zato ne mogu da udju ni u crkveni oltar....

Jedino su dobre kada DAJU PRILOG crkvi...

Tu ni jedna ne dize glas i sve se mire da su necistije od muskaraca....


Feministkinje i ostale GDE STE SADA da odrzite vakelu zatucanoj crkvi i "nastranim" popovima ?
 
Poslednja izmena od moderatora:
То и мени страшно смета.

Прилично лицемерно, жена може да буде кума на црквеној слави, може да да прилог, али не може да оде на Хиландар.

Како да не.
 
XXI je vek....

Na sve strane se zene bore svim sredstvima (i izbore!) za jednakost polova....


Jedino kada je u pitanju crkva - tu cute i smerno saviju glavu pred popovima....


I prihvataju da su NECISTA BICA, pa zato ne mogu da udju ni u crkveni oltar....

Jedino su dobre kada DAJU PRILOG crkvi...

Tu ni jedna ne dize glas i sve se mire da su necistije od muskaraca....


Feministkinje i ostale GDE STE SADA da odrzite vakelu zatucanoj crkvi i "... "popovima ?

Tema je bezveze i ne zanima me uopšte. Ovo što sam boldovao i zacrveneo, deder, priznaj da si namerno napisao. Kao, hteo si da napišeš "nastranim" a napisao si ovako? :cepanje:
 
Poslednja izmena od moderatora:
XXI je vek....

Na sve strane se zene bore svim sredstvima (i izbore!) za jednakost polova....


Jedino kada je u pitanju crkva - tu cute i smerno saviju glavu pred popovima....


I prihvataju da su NECISTA BICA, pa zato ne mogu da udju ni u crkveni oltar....

Jedino su dobre kada DAJU PRILOG crkvi...

Tu ni jedna ne dize glas i sve se mire da su necistije od muskaraca....


Feministkinje i ostale GDE STE SADA da odrzite vakelu zatucanoj crkvi i nasranim popovima ?

A sta bi to feministkinje trebale da kazu :?:
I otkad su to zene jednake:?:
Da li zena moze da nosi dzakove cementa:?:
Da li moze da lopata po ceo dan kao muski :?:
Da li je zena fizicki jaca od muskarca, :?:
Da li moze da radi u rudnicima, kao muskarac :?:
Zasto je Bog odredio da zena radja :?:
I ko kaze da su zene necista bica :?:
 
Tema je bezveze i ne zanima me uopšte. Ovo što sam boldovao i zacrveneo, deder, priznaj da si namerno napisao. Kao, hteo si da napišeš "nastranim" a napisao si ovako? :cepanje:

Pardon, popravio sam, trebalo je biti "nasTranim"......(Ako je to nesto bolje?) :lol:

Imas prava da te tema ne interesuje.

To je demokratija, ucis se.....

- - - - - - - - - -

A sta bi to feministkinje trebale da kazu :?:
I otkad su to zene jednake:?:
Da li zena moze da nosi dzakove cementa:?:
Da li moze da lopata po ceo dan kao muski :?:
Da li je zena fizicki jaca od muskarca, :?:
Da li moze da radi u rudnicima, kao muskarac :?:
Zasto je Bog odredio da zena radja :?:
I ko kaze da su zene necista bica :?:

Ocekujem da zene ovo prokomentarisu.....:ceka:

CRKVA KAZE da su zene neciste i ZATO ne mogu u oltar....
 
A sta bi to feministkinje trebale da kazu :?:
I otkad su to zene jednake:?:
Da li zena moze da nosi dzakove cementa:?:
Da li moze da lopata po ceo dan kao muski :?:
Da li je zena fizicki jaca od muskarca, :?:
Da li moze da radi u rudnicima, kao muskarac :?:
Zasto je Bog odredio da zena radja :?:
I ko kaze da su zene necista bica :?:

Треба да кажу да:
је то дискриминација
једнаке су поодавно, али те нико није обавестио
да ли мораш да носиш џакове цемента да би доказао да си једнак
да ли мораш да лопаташ по цео дан да би доказао да си једнак
да ли мораш да будеш физички јачи да би доказао да си једнак
да ли мораш да радиш у рудницима да би доказао да си једнак
да ли мораш да рађаш да би доказао да си једнак
Црква каже да су жене нечиста бића.

И да, жене могу да носе џакове цемента и да лопатају по цео дан, има их и у рудницима, али физичка снага не значи супериорност.
 
Pardon, popravio sam, trebalo je biti "nasTranim"......(Ako je to nesto bolje?) :lol:

Imas prava da te tema ne interesuje.

To je demokratija, ucis se.....

- - - - - - - - - -



Ocekujem da zene ovo prokomentarisu.....:ceka:

CRKVA KAZE da su zene neciste i ZATO ne mogu u oltar....

Zasato bi zene savile glavu pored crkvom koja ih GRUBO PODCENJUJE?

A na drugim mestima pruzaju jezik i bore se?
 
a ne znam...
razmišljam da su žene možda intuitivnije, samim tim - otvorenije za duhovnost?
mada muškarci možda bolje verbalizuju.
da li je u prethodnom periodu bila potrebnija verbalizacija, objašnjenja, razumevanje...
mada, moguće da je još uvek veoma potrebno?
eto, o tome razmišljam... ne znam, možda lupam.
 
a ne znam...
razmišljam da su žene možda intuitivnije, samim tim - otvorenije za duhovnost?
mada muškarci možda bolje verbalizuju.
da li je u prethodnom periodu bila potrebnija verbalizacija, objašnjenja, razumevanje...
mada, moguće da je još uvek veoma potrebno?
eto, o tome razmišljam... ne znam, možda lupam.

Nemam ja nista protiv vere ni duhovnosti zene, ali ima protiv PONASANJA CRKVE u savremenom svetu. O tome se radi.
 
XXI je vek....

Na sve strane se zene bore svim sredstvima (i izbore!) za jednakost polova....


Jedino kada je u pitanju crkva - tu cute i smerno saviju glavu pred popovima....


I prihvataju da su NECISTA BICA, pa zato ne mogu da udju ni u crkveni oltar....

Jedino su dobre kada DAJU PRILOG crkvi...

Tu ni jedna ne dize glas i sve se mire da su necistije od muskaraca....


Feministkinje i ostale GDE STE SADA da odrzite vakelu zatucanoj crkvi i nastranim popovima ?

Nemaju sve žene želju i potrebu da uđu u crkveni oltar, daju prilog crkvi, odu u Hilandar i popovima dokazuju bilo šta... A naročito ne savijaju smerno glavu pred popovima i daleko od toga da misle da su nečista bića.... :roll:
 
Nemaju sve žene želju i potrebu da uđu u crkveni oltar, daju prilog crkvi, odu u Hilandar i popovima dokazuju bilo šta... A naročito ne savijaju smerno glavu pred popovima i daleko od toga da misle da su nečista bića.... :roll:

Не ради се о томе да ли желимо или не, него да нам је ускраћено и ако пожелимо.
 
Nije Blajbi protiv Boga.

Ko zeli da veruje - neka veruje, to je njegovo parvo.

Ali, Blajbi je protiv CRKVENIH I POPOVSKIH NASTRANOSTI, a to je SASVIM NESTO DRUGO!

Prave vernice prihvataju crkveno učenje bezrezervno a
nevernici nemaju pravo da se mešaju u to a da ne
govorim o zabludelim komunistima koji posle propasti
komunističke religije traže krivca u Crkvi i Bogu.
 
То и мени страшно смета.

Прилично лицемерно, жена може да буде кума на црквеној слави, може да да прилог, али не може да оде на Хиландар.

Како да не.


http://www.spc.rs/sr/uloga_zhene_u_crkvi

" Улога жене у Цркви

Размишљање једне интелектуалке

Готово свакодневно можемо прочитати или видети у вестима на телевизији, кад год се спомиње Црква и црквеност, како је Црква традиционално мачо оријентисана, што подразумева да све важне одлуке доносе мушкарци – свештенослужитељи, а жене служе као декор, пратећа интелигенција задужена за послушност, покоравање и беспоговорно прихватање налога које им дају црквени ауторитети.


Они који негују само несимпатију према Цркви, са несимпатијом у њој виде само забринуте, престареле или фанатизоване младе, забрађене жене у дугим сукњама и без трунке шминке на лицу.

Активнији анимозитет према Цркви већ подразумева да се изрази протест због укидања женског права на абортус (жене у црном, против жена са марамама), а, у најразвијенијем облику богоборства, екстремне феминистичке групације и њихови придружени чланови – мушкарци, по потреби рата са Црквом – феминисти, као највећи друштвени проблем не виде ни незапосленост, ни тешку економску ситуацију, ни распад вредносног система, већ наводну чињеницу да је Православна црква конзервативна, те жене не могу постати свештеници, а забрањен им је и приступ на Свету Гору. Они који се не буне што нема жена рудара, оштро су против одсуства жена – свештеника. Они који не могу да добију визу ни за једну земљу која је потписница шенгенског споразума, силно би да израде женске визе за Хиландар.

Усуђујем се да кажем да су само у Цркви аутентични феминисти максималисти, који теже нечем изнад сваке толеранције и равноправности – равноправности у љубави. Како ја то знам? Лично!

Учинићу једно јавно признање или јавну исповест, везану управо за вечерашњу тему.

Дакле, сама сам васпитана у духу равноправности и еманципације, у породици која је била бројчано женскија, са оцем који није одговарао опису доминантног патер фамилиас-а, већ се веома радовао рођењу женске деце и посматрао нас као мислећа и пуноважна бића.

Уз породични контекст, у време када сам ја одрастала, био је популаран и модел слободоумних, оштрих и независних жена, нека панк варијанта модела жене Амазонке.

Кад се томе дода и чињеница да сам студирала психологију, тзв. женски факултет, на тзв. слободоумном Филозофском факултету, јасно је да сам имала све предуслове да постанем права феминисткиња. Од идеје да сам не само довољно паметна, већ и паметнија од великог броја мушкараца који су, по опште важећим друштвеним критеријумима, промовисани у праве интелектуалце, до идеје о томе да независној жени није потребан ни муж, а, повремено и уверења да није неопходан ни други родитељ за рођење детета о коме она одлучује. Позиција критичког ума још је више избрушена боравком на психотерапијским едукацијама. Додуше, појавила се могућност да се дозволи мушкарцу да буде други родитељ, пре свега, зато што су све студије указале да су за нормалан развој детета ипак потребна оба родитеља.

Мој бунт се сводио на стално такмичење са мушкарцима, посебно у традиционално мушким занимањима, те сам тако ишла у теретану као да се припремам за нинџу, систематски развијала асертиван став (да могу да надговорим и поразим већину мушких саговорника), па до бављења политиком, које је, у то време, захтевало и физичку и психичку снагу (јурцање по улицама са мушком полицијом, одговори на девалуирајуће и ласцивне коментаре мушкараца – посланика за скупштинском говорницом, али и ван ње).

У то време, иако сам крштена и васпитана у религиозној породици, уз високо вредновање Православља, управо због слободе, нисам могла да себе пронађем у Цркви, како због природног отпора према икаквој дисциплини, тако и због лошег имиџа (ја, као панкерка, са алкама и бодљама, међу женама и мушкарцима скрушеног и повремено, по мојој личној процени, чак депресивног изгледа?!)

Одлазила сам у цркву кад осетим потребу, што неретко и данас чујем од многих номиналних хришћана, мислећи да је то све што ми се у цркви пружа.

Посланице и друга обраћања наших епископа нисам гледала са истом оштрином као саопштења неких других, еминентних интелектуалаца, али пре због страхопоштовања.


...


Боравак на разним психолошким или политичким студијама по свету, посебно у Америци, где је тренд Уважите жене да бисте победили! уведен од стране тадашњег председника Клинтона, резултирао открићем сексуалног узнемиравања на послу, увођењем женских лобија – тај боравак довео је дотле да се још више утврдим у уверењу да припадам суштински јачем полу, који својом активношћу још само то треба и да докаже.

Но, када је бесплодни бунт довео до горког спуштања на земљу, када ме је напустио и бес што жене баш неће да се понашају као паметнија и одговорнија бића, када сам схватила да никаква друштвена позиција, моћ ни признање не могу да унесу смисао у живот пролазних и пропадљивих бића, сетила сам се Цркве. И постала – жена у Цркви!

На тежак и болан начин сам схватила да је суштински све тако једноставно и да постоје само две чињенице – живот и смрт.

Ако смо у животу и неравноправни, смрт је нешто што нас чини равноправнијим него икада, нешто пред чим су равноправно немоћни и жене и мушкарци! Тек ту сам схватила да су сва моја бунтовања, такмичења и потраге за смислом и припадањем некој елитној заједници били само деривати страха од смрти, на који ни једна од група, мрежа, организација није могла да ми пружи задовољавајући одговор.

Осим – Цркве. Цркве коју сам тада, као неко ко је крштен деценијама пре, први пут доживела као Живу, као Тајну и као једину заједницу која гарантује победу над смрћу! Свугде можете наћи забаву, интелигентне истомишљенике, заинтересоване колеге, партере за дуеле, свађу или размену позитивних емоција, али ја сам тражила гаранцију за вечни живот.
И, како то бива, кад се сетите смрти, и живот постаје квалитативно различит. Љубав која побеђује смрт, усељава се у живот и помаже да и себе, и свет око себе видите другачије.

Одушевљење открићем Цркве резултирало је мојим дисциплиновањем, које први пут нисам схватила као потчињавање и женски компромис. Како каже наш Патријарх, дисциплина је неопходна, нарочито уморнима и очајнима.

...

То је био лакши део.

Тежи је оно што, верујем, представља проблем многим лаицима – народу Божјем, независно од пола. Који су и какви моји таланти, како да ускладим своје дарове и како да уопште пустим у погон потенцијале од Бога дароване, а да то не буде ни претерано адаптирано, ни претерано бунтовно функционисање?!

Иако још увек имам више питања него одговора, поделићу са вама оне одговоре који илуструју тезу са којом сам почела – тезу о томе да су хришћани, као максималисти, и највећи феминисти!

Црквено, библијско и јеванђелско схватање жене не само да није дискриминаторно у односу на њене капацитете и слободу, већ даје жени достојанство, које јој ни у најслободнијој феминистичкој фантазији није дато!

У библијској приповести жена се назива човечицом, оном која стоји наспрам мушкарцу, равноправна у љубави, у боголикости, у шансама да се од иконе Божје развије у подобије Божје.

Као што Бог у једној личности не би био Љубав, већ се модел, еталон Љубави налази у Богу као Тројици, ни људско биће не би, као затворена јединка, могло да буде Његова слика.

Или, како каже Павле Евдокимов, човек је изнад разликовања мушко – женско. Може се чак рећи да су та два вида човека у замисли Божјој толико нераздвојна да једно људско биће, узето одвојено и посматрано за себе, није у потпуности човек. У бићу одвојеном од своје допуне постоји само половина човека.

Мит мушкарца-пастува и контрамит жене-Амазонке јесу ћорсокаци.

Хришћанско тумачење односа међу половима не инсистира на равноправности, већ иде корак даље од тога – тежи равноправности у љубави. А сврха љубави је да двоје једно буду.

Иако су данас веома популарне књиге које говоре о томе да су жене са Венере, а мушкарци са Марса, могло би се поставити питање: зар нису сви Господњи? Мушкарац и жена јесу двојединка, двоје и једно у исти мах, што превазилази и сада већ општепознату констатацију о постојању женског и мушког дела личности (анима и анимус).

И мушкарац и жена имају веома аутентична и специфична призвања, уз заједнички пут узрастања до светости, која није полно условљена!

Свети апостол Павле се не обраћа само мушкарцима са свети. Он говори свем народу Божјем...."...
 
То и мени страшно смета.

Прилично лицемерно, жена може да буде кума на црквеној слави, може да да прилог, али не може да оде на Хиландар.

Како да не.

Licemerno je da neke zene traze da se menjaju religije u kojima je bog predstavljen kao muskarac a ne traze da se menjaju iskljucivo zenske religije. Ako je iskren motiv uvodjenja demokratije, onda uvek treba krenuti od svog dvorista.


Nemam ja nista protiv vere ni duhovnosti zene, ali ima protiv PONASANJA CRKVE u savremenom svetu. O tome se radi.

Niko te ne tera da ides u Crkvu. Radi svoj posao i pusti druge da rade svoj.
 

Back
Top