Ako se procita "Otkrivenje" po Jovanu , videce se da ce doci to vreme koje neki prizeljkuju i da ce i "zene da budu liturzi i da zalaze iza Svetinje nad Svetinjama , u Vitlejemsku pecinu , da turisticki posecuju Svetu Goru" , ali to vreme ima i svoje ime i rok trajanja "koje ce Isus Hristos skratiti radi malobrojnih , da i oni ne potpadnu pod nepomenika" ...
"... - Oce Andreje, obicno se kraj sveta povezuje sa dolaskom antihrista. Koga samo nismo nazivali antihristom - Petra I, Lenjina, Staljina, cak i Gorbacova. A ko je antihrist po crkvenom shvatanju, sta od njega ocekivati?
- Kao prvo, Apostol Jovan u svojim Poslanicama (ne u Otkrovenju) govori da ima mnogo antihrista. U tom smislu antihrist napisan malim slovom - to je svaki covek koji je u stanju aktivne borbe sa Crkvom. U uzem smislu antihrist - to je lik Gospoda Hrista u ogledalu. Uopste, za anticku i srednjovekovnu kulturu ogledalo je veoma cudan predmet, u kojem postoji nesto nepravilno. U enciklopediji "Mitologije naroda sveta" pomenut je clanak o antihristu, koji prati dobra ilustracija - freska sa jedne italijanske katedrale iz vremena renesanse, gde je naslikan antihrist, koji stoji usred gomile ljudi. Taj antihrist spolja veoma lici na Gospoda Hrista: ima odeÊu kao Gospod Hristos, kosu kao Gospod Hristos, frizuru kao Gospod Hristos, i lice, i uopste je kao Gospod Hristos. Razlikuje se samo jednom detalju - ima zle oci.
Ne treba zaboraviti da prefiks "anti" na grckom jeziku ne oznacava samo protiv, nego i "umesto". Antihrist dolazi umesto Hrista, tj. zamenjuje sobom Hrista. I da bi takva zamena mogla "proci", on treba veoma da lici na Hrista. Ovde postoji neki lik u ogledalu: mi znamo da je Gospod Hristos tri i po godine propovedao na zemlji, tri i po godine zemaljske sluzbe. Tacno toliko po Otkrovenju, tri i po godine, trajace zemaljska vladavina antihrista. Gospod Hristos je cinio cudesa, nesumnjivo ce i antihrist "ciniti cudesa". Gospod Hristos je imao Svoje ucenike, Svoju Crkvu, naravno da ce i antihrist nesto tako imati. Gospod Hristos se javio citavom svetu, nesumnjivo da ce se i antihrist javiti citavom svetu, i takodje ce biti spreman apsorbovati u sebe i potciniti svojoj vlasti, svojemu "evandjelju" sve kulturne, nacionalne i religiozne tradicije, svaku od njih izokrenutu po njegovom, naravno.
Slicnosti ima mnogo. Ali kako govori Cesterton, ako covek koga ne interesuje sadrzaj uzme, recimo, dve novine, od kojih se jedna naziva "Ateist", a druga "Katolik", naci ce u njima mnogo zajednickog: isti modeli, stampani jednom istom tehnologijom, dogadjaje, redakcijske clanke, i takodje stranacki feljtoni i novosti. S tacke gledista strukturalizma, sve je veoma slicno, no bila bi velika greska izvesti zakljucak da su ateizam i katolicanstvo jedno te isto. Takodje i u nasem pitanju - spoljasnosti ce biti slicne. Razlika je u namerama. Zbog cega Hristos odbacuje zemaljsku vlast? Zbog cega je antihrist uzima? Namere su suprotne.
...
- Oce Andreje, nekako je uzasno tesko razmisljati o kraju sveta
- A zasto vas toliko plasi to saznanje o kraju? Pa kraj - thelos na grckom, "cilj" - ima znacenje ne samo kraja, vec i neke zavrsenosti, ispunjenosti, postizanje nekog cilja. Zato, ako nastane istorijski kraj, to znaci da u istoriji postoji i smisao. Eto, ako u njoj ne bi postojao kraj, ona bi se shvatala, po recima Dostojevskog kao "djavolov vodvilj": neko beskonacno stremljenje koje nikuda ne vodi. Posto Hriscanstvo utvrdjuje kraj istorije, ono spasava ideju istorije, utvrdjujuci postojanje smisla u njoj. Zato, kada govorimo o kraju sveta, pretpostavljamo pozitivnost istorije. To nije istorijski nihilizam
Naravno, ja predobro shvatam da u hriscanskoj filozofiji istorije, kao uopste u hriscanskom shvatanju coveka, postoji veoma mnogo svetlih tacaka, ali i nekih protivurecnih i nejasnih Delimicno, u Hriscanstvu do kraja nije jasno postoji li u istoriji progres ili regres. Hriscanin ima pravo da razmislja i ovako i onako. Ali o Hriscanstvu je moguce reci nesto sto je jednom Cercil rekao o demokratiji: "Demokratija je uzasna stvar, ali je sve ostalo - gore". Hriscanstvo je, s tacke gledista filozofije, stvar, moze biti, ne uvek pravolinijska, ne potpuno logicna, mozda ne potpuno ubedljiva, ali je sve ostalo gore, sve ostalo je necovecnije.
- Da, ali u svojoj knjizi o antihristu vi pisete: "Hriscanstvo je ubedjeno u svoj istorijski poraz". Sta nam ostaje da kazemo onima koji sumnjaju, sa cime prici citaocima?
- S pitanjem: a sta covek zeli da dobije? Sta se bojao da izgubi, a sta je mastao da dobije? Ako covek postavi za svoj cilj da dobije zemaljsku vlast i zemaljska zadovoljstva, onda ce, povezavsi se sa Pravoslavnom Crkvom, on, naravno, izgubiti sve. A ako covek hoce da ugodi svojoj dusi, tada znamo sta je Jevandjelje kaze: gore je coveku ako ceo svet zadobije, a naudi svojoj dusi. A zastiti dusu je jedino moguce sasvim je nasitivsi Vecnoscu, punocom Bivstvovanja, punocom Smisla, punocom Radosti. I to je moguce, ja sam duboko ubedjen, jedino u Pravoslavlju. Zato mi cesto govorimo: nama je sve lose, nama je mnogo lose. (Mislim, svaki pravoslavni covek ce reci zajedno sa Visockim: "Ne, u Crkvi nije sve tako"). Veoma je tesko, veoma je bolno biti pravoslavan, zato sto kada zovemo u Pravoslavlje, mi zovemo ne na beskonacni banket zivota, ne na piknik na ivici civilizacije. Mi zovemo na boj. U tom boju ponekad buntuje tvoj sopstveni konj, ponekad napade ne zaustavljas. No najtuznije je to sto neke strele lete iza ledja, a pozadi, gde ocekujes podrsku, najednom osecas pustos Situacija je na osnovu predjasnjeg odredjena: s Hristom ce dusi biti neizdrzljivo, ali bez Njega potpuno ocajno.
- Znaci nebo postaje sve dalje, ali njemu treba i dalje stremiti?
- Naravno. Ili, znate, cak ne sasvim tako. Nebo uvek postaje blize, zato sto nebo ima jednu zelju - da se kao kisa izlije na Zemlju. Ali ljudi neprekidno otvaraju svoje kisobrane i njima kolju nebo. Zasto se onda zalimo na nebo? Zatvori svoj kisobran.".
Sa :
http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/krajsvetacarstvoantihrista.html
- - - - - - - - - -
Jevandelje po Mateji, glavi 24:22, opisuje svetska stanja pre Njegovog drugog dolaska.
Isus reče da:
"I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranijeh radi skratiće se dani oni".
