Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 76.250
SVE NAS OVO ČEKA NA BRZOM PUTU ZA EU Možemo li da UPRISTOJIMO Srbiju do 2025?
Vladavina prava, rešavanje statusa Kosova, problematična sloboda medija, korupcija, zajednička spoljna i bezbednosna politika u skladu sa onom koju propagira EU... Ovo je samo kraći spisak zadataka koje će Srbija morati da ispuni u narednih pet, šest godina, ukoliko želi da do Evorpske unije dođe "brzim hodom" do 2025. godine ili čak i ranije.
Međutim, postavlja se pitanje može li Srbija da sve ove teške zadatke ispuni u datim okolnostima i predivđenom roku i da konačno reši sporne tačke na kojima joj Evropa zamera već čitavu deceniju?
Ako je suditi prema izjavama državnih zvaničnika iz Srbije, ali i podršci koja stiže iz Unije, čini se da to nije nemoguća misija. Sa druge strane, kritike ne manjkaju kada su u pitanju skoro sve ove oblasti, i to u skoro svakom izveštaju koji stigne iz Evrope.
One su nekada direktnije, nekada "lepše upakovane", ali je suština da se Srbiji često spočitava da mora da se bavi vladavinom prava, reši pitanje korupcije, dok je svima jasno, a u više navrata i javno ponovljeno, da bez rešenja problema sa Kosovom, ulaska u Uniju nema jer "EU ne želi da uvozi konflikte".
Kosovo mora da se reši
Poglavlje 35 koje se bavi Kosovom, zapravo je uslovno poglavlje, i dok taj problem ne bude rešen, Srbija neće ni ući u EU. Ova tema kao da se podrazumeva u razgovoru sa evropskim partnerima, koji očekuju na kraju puta "pravno obavezujući sporazum".
Iako niko ne zna šta će u njemu pisati, pretpostavka je da on ne znači i formalno priznanje kosovske nezavisnosti, ali verovatno hoće neki vid saradnje u okviru koje nema problema, blokada, protivljenja članstvu u međunarodnim organizacijama...
Vladavina prava - uslov svih uslova
Poštovanje prava, nezavisno sudstvo i tužilaštvo, funkcionalne nezavisne institucije, borba protiv korupcije... To su standardi koje Srbija u ovoj oblasti mora da ispuni na svom evropskom putu. Sa druge strane, upravo je ovo oblast zbog koje zamerke skoro da ne izostaju, a tako je bilo i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. Zamerke se odnose na to što reforma pravosuđa nije sprovedena do kraja, ističe se i politički uticaj na pravosuđe, ali i to što problemi sa korupcijom i dalje postoje.
Štaviše, insistira se na tome da se procesuiraju i osude ovakvi slučajevi, naročito kada je reč o korupciji na visokom nivou. Upravo su ovo razlozi zbog kojih će Srbija u ponedeljak otvoriti dva od tri poglavlja u pregovorima sa EU. Kako prenose mediji, Nemačka i Francuska nisu zadovoljne napretkom koji je ostvaren u oblasti vladavine prava, odnosno u ispunjavanju Akcionog plana za poglavlje 23 koje se onosi na pravosuđe i osnovna prava, i da je to razlog zbog koga nisu dale "zeleno svetlo" za otvranje još jednog polgaljva uz ova dva.
Zabrinutost za medijske slobode
Sloboda govora i medija jedna je od tekovina demokratije ali, ako je suditi po izveštajima iz Unije, za nju u Srbiji postoji ozbiljna zabrinutost.
Time se bavio i izveštaj, ali i rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji koja je usvojena ove godine, u kojoj se, između ostalog navodi zabrinutost zbog pretnji, nasilja i zastrašivanja novinara. Poziva se i na istraživanje napada na novinare i medije, ali i na sprovođenje zakona o njima.
Spoljna politika - rak rana
Balansiranje Srbije između EU i Rusije nikome više nije nepoznanica, a ono što se stalno postavlja kao pitanje jeste dokle će moći tako? Zamerke na ovu temu skoro se čuju svakodnevno ali Srbija, bar za sada, "tera po svome".
Međutim, ovo je još jedna od stvari u kojoj neće moći da istraje jer će u nekom trenutku, morati da "preseče". Tačnije, balansiranje će moći da potraje sve dok Srbija ne bude u finišu pristupanja, što će značiti i uvođenje sankcija Rusiji. Takođe, zabinutost za zajedničke vojne vežbe dve zemlje veoma često se ističe kao problem, a jedan od njih je i Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu.
Šta kaže ministarka - možemo li to?
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović licitiranje rokovima tumači kao uočavanje realnosti od strane Evropske komisije i članica Unije da će politika proširenja, "ako ne bude ponovo uposlena i dobije zamajac, otići u penziju".
- Kada je reč o kritikama, one su nekada prenaglašene, a nekada izostaju, što nedvosmisleno pokazuje političku osetljivost procesa proširenja i za same članice. Srbija je ozbiljna i odgovorna država, i u mnogim stvarima ni danas ne zaostajemo za nekim članicama EU. Posla ima još, zato i mislim da je realno da nekoliko godina traje proces, biće tu uspona i padova. Cilj je bolji život, a evropske integracije su sredstvo - navodi ona.
Da je reč o vremenu i najavi da Srbija može do 2025. godine da ispuni sve šta se od nje traži smatra i Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.
Po njemu je rok nekoliko narednih godina za ispunjenje svih uslova apsolutno realan, tokom kojih Srbija može da usaglasi zakonodavstvo sa EU i implementira i spovede sve ono što se od nje traži.
- Mislim da su tu najvažnija dva procesa: rešiti odnose sa Prištinom i uskladiti spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU. Rekao bih da će se na tome najviše insistirati. Naravno da je važna i vladavina prava, ali ako se uzmu u obzir iskustva zemlja u okruženju, od Hrvatske preko Bugarske i Rumunije, neće se toliko insistirati na njima - navodi on.
Pregovor u Briselu
Da je bezbednosna i spoljna politika, odnosno poglavlje 31 jako važno, a da smo daleko od njegovog otvaranja, svedoči i to što je ono jedino za koje koje još nema izveštaja o skriningu.
Takođe, pitanje je i kako će Srbija u narednih nekoliko godina uspeti da ispuni kriterijume kada je reč o poglavlju 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine, za koje važi da je teško, obimno, i izuzetno skupo - procena je da će ono koštati oko sedam milijardi evra.
Zaštita životne sredine "koštaće" nekoliko milijardi evra
Foto: RAS Srbija
Zaštita životne sredine "koštaće" nekoliko milijardi evra
- To je dugoročna investicija u zdravlje ljudi, čistiju životnu sredinu, hranu koju jedemo, vazduh koji udišemo, vodu koju pijemo. To nema cenu. Dosta smo propustili, ali ako ima volje, ima i načina. Radimo na tome, zakonodavni okvir nije loš, ima još puno posla u zakonodavstvu, ali posebno u primeni. Tehnološki standardi koje donose strani investitori su jedan od načina bržeg usklađivanja sa standardima EU, ali pre svega jer je ekologija dugoročna investicija u bolji kvalitet života ljudi - kaže ministarka Joksimović za "Blic".
(Lana Gedošević)
http://www.blic.rs/vesti/politika/s...zemo-li-da-upristojimo-srbiju-do-2025/9s4dxv4
- - - - - - - - - -
Свињска хунта на власти никада неће моћи да упристоји Србију. Чак ни под "притиском" ЕУропе.
Зато, другари, могу слободно да вам кажем да имате среће. Србија неће у ЕУ до 2025. (осим ако случајно свињска хунта не падне са власти).
Vladavina prava, rešavanje statusa Kosova, problematična sloboda medija, korupcija, zajednička spoljna i bezbednosna politika u skladu sa onom koju propagira EU... Ovo je samo kraći spisak zadataka koje će Srbija morati da ispuni u narednih pet, šest godina, ukoliko želi da do Evorpske unije dođe "brzim hodom" do 2025. godine ili čak i ranije.
Međutim, postavlja se pitanje može li Srbija da sve ove teške zadatke ispuni u datim okolnostima i predivđenom roku i da konačno reši sporne tačke na kojima joj Evropa zamera već čitavu deceniju?
Ako je suditi prema izjavama državnih zvaničnika iz Srbije, ali i podršci koja stiže iz Unije, čini se da to nije nemoguća misija. Sa druge strane, kritike ne manjkaju kada su u pitanju skoro sve ove oblasti, i to u skoro svakom izveštaju koji stigne iz Evrope.
One su nekada direktnije, nekada "lepše upakovane", ali je suština da se Srbiji često spočitava da mora da se bavi vladavinom prava, reši pitanje korupcije, dok je svima jasno, a u više navrata i javno ponovljeno, da bez rešenja problema sa Kosovom, ulaska u Uniju nema jer "EU ne želi da uvozi konflikte".
Kosovo mora da se reši
Poglavlje 35 koje se bavi Kosovom, zapravo je uslovno poglavlje, i dok taj problem ne bude rešen, Srbija neće ni ući u EU. Ova tema kao da se podrazumeva u razgovoru sa evropskim partnerima, koji očekuju na kraju puta "pravno obavezujući sporazum".
Iako niko ne zna šta će u njemu pisati, pretpostavka je da on ne znači i formalno priznanje kosovske nezavisnosti, ali verovatno hoće neki vid saradnje u okviru koje nema problema, blokada, protivljenja članstvu u međunarodnim organizacijama...
Vladavina prava - uslov svih uslova
Poštovanje prava, nezavisno sudstvo i tužilaštvo, funkcionalne nezavisne institucije, borba protiv korupcije... To su standardi koje Srbija u ovoj oblasti mora da ispuni na svom evropskom putu. Sa druge strane, upravo je ovo oblast zbog koje zamerke skoro da ne izostaju, a tako je bilo i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. Zamerke se odnose na to što reforma pravosuđa nije sprovedena do kraja, ističe se i politički uticaj na pravosuđe, ali i to što problemi sa korupcijom i dalje postoje.
Štaviše, insistira se na tome da se procesuiraju i osude ovakvi slučajevi, naročito kada je reč o korupciji na visokom nivou. Upravo su ovo razlozi zbog kojih će Srbija u ponedeljak otvoriti dva od tri poglavlja u pregovorima sa EU. Kako prenose mediji, Nemačka i Francuska nisu zadovoljne napretkom koji je ostvaren u oblasti vladavine prava, odnosno u ispunjavanju Akcionog plana za poglavlje 23 koje se onosi na pravosuđe i osnovna prava, i da je to razlog zbog koga nisu dale "zeleno svetlo" za otvranje još jednog polgaljva uz ova dva.
Zabrinutost za medijske slobode
Sloboda govora i medija jedna je od tekovina demokratije ali, ako je suditi po izveštajima iz Unije, za nju u Srbiji postoji ozbiljna zabrinutost.
Time se bavio i izveštaj, ali i rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji koja je usvojena ove godine, u kojoj se, između ostalog navodi zabrinutost zbog pretnji, nasilja i zastrašivanja novinara. Poziva se i na istraživanje napada na novinare i medije, ali i na sprovođenje zakona o njima.
Spoljna politika - rak rana
Balansiranje Srbije između EU i Rusije nikome više nije nepoznanica, a ono što se stalno postavlja kao pitanje jeste dokle će moći tako? Zamerke na ovu temu skoro se čuju svakodnevno ali Srbija, bar za sada, "tera po svome".
Međutim, ovo je još jedna od stvari u kojoj neće moći da istraje jer će u nekom trenutku, morati da "preseče". Tačnije, balansiranje će moći da potraje sve dok Srbija ne bude u finišu pristupanja, što će značiti i uvođenje sankcija Rusiji. Takođe, zabinutost za zajedničke vojne vežbe dve zemlje veoma često se ističe kao problem, a jedan od njih je i Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu.
Šta kaže ministarka - možemo li to?
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović licitiranje rokovima tumači kao uočavanje realnosti od strane Evropske komisije i članica Unije da će politika proširenja, "ako ne bude ponovo uposlena i dobije zamajac, otići u penziju".
- Kada je reč o kritikama, one su nekada prenaglašene, a nekada izostaju, što nedvosmisleno pokazuje političku osetljivost procesa proširenja i za same članice. Srbija je ozbiljna i odgovorna država, i u mnogim stvarima ni danas ne zaostajemo za nekim članicama EU. Posla ima još, zato i mislim da je realno da nekoliko godina traje proces, biće tu uspona i padova. Cilj je bolji život, a evropske integracije su sredstvo - navodi ona.
Da je reč o vremenu i najavi da Srbija može do 2025. godine da ispuni sve šta se od nje traži smatra i Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.
Po njemu je rok nekoliko narednih godina za ispunjenje svih uslova apsolutno realan, tokom kojih Srbija može da usaglasi zakonodavstvo sa EU i implementira i spovede sve ono što se od nje traži.
- Mislim da su tu najvažnija dva procesa: rešiti odnose sa Prištinom i uskladiti spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU. Rekao bih da će se na tome najviše insistirati. Naravno da je važna i vladavina prava, ali ako se uzmu u obzir iskustva zemlja u okruženju, od Hrvatske preko Bugarske i Rumunije, neće se toliko insistirati na njima - navodi on.
Pregovor u Briselu
Da je bezbednosna i spoljna politika, odnosno poglavlje 31 jako važno, a da smo daleko od njegovog otvaranja, svedoči i to što je ono jedino za koje koje još nema izveštaja o skriningu.
Takođe, pitanje je i kako će Srbija u narednih nekoliko godina uspeti da ispuni kriterijume kada je reč o poglavlju 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine, za koje važi da je teško, obimno, i izuzetno skupo - procena je da će ono koštati oko sedam milijardi evra.
Zaštita životne sredine "koštaće" nekoliko milijardi evra
Foto: RAS Srbija
Zaštita životne sredine "koštaće" nekoliko milijardi evra
- To je dugoročna investicija u zdravlje ljudi, čistiju životnu sredinu, hranu koju jedemo, vazduh koji udišemo, vodu koju pijemo. To nema cenu. Dosta smo propustili, ali ako ima volje, ima i načina. Radimo na tome, zakonodavni okvir nije loš, ima još puno posla u zakonodavstvu, ali posebno u primeni. Tehnološki standardi koje donose strani investitori su jedan od načina bržeg usklađivanja sa standardima EU, ali pre svega jer je ekologija dugoročna investicija u bolji kvalitet života ljudi - kaže ministarka Joksimović za "Blic".
(Lana Gedošević)
http://www.blic.rs/vesti/politika/s...zemo-li-da-upristojimo-srbiju-do-2025/9s4dxv4
- - - - - - - - - -
Свињска хунта на власти никада неће моћи да упристоји Србију. Чак ни под "притиском" ЕУропе.
Зато, другари, могу слободно да вам кажем да имате среће. Србија неће у ЕУ до 2025. (осим ако случајно свињска хунта не падне са власти).
