znanje?

Elevejt:

Znanje nam služi za ispoljavanje sebe, kroz realizaciju ideja/misli... i to je jedina njegova namena... dakle svrha znanja je da ga upotrebiš.
Međutim mi nismo to znanje, niti taj koji ga je upotrebio, kao ni bilo koja (ne)realizovana misao.
Već Onaj koji se umom reflektuje kroz sve navedeno, a zanešen ne uviđa da povremeno taj um treba maksimalno utišati, kako bi uvideo da nije čak ni to.

Kliknite za proširenje...

wirdz:

This state is a physical condition of your being. It is not some kind of psychological mutation. It is not a state of mind into which you can fall one day, and out of it the next day. You can't imagine the extent to which, as you are now, thought pervades and interferes with the functioning of every cell in your body. Coming into your natural state will blast every cell, every gland, every nerve. It is a chemical change. An alchemy of some sort takes place. But this state has nothing to do with the experiences of chemical drugs such as LSD. Those are experiences; this is not.

This state is a state of not knowing; you really don't know what you are looking at. I may look at the clock on the wall for half an hour -- still I do not read the time. I don't know it is a clock. All there is inside is wonderment: "What is this that I am looking at?" Not that the question actually phrases itself like that in words: the whole of my being is like a single, big question mark. It is a state of wonder, of wondering, because I just do not know what I am looking at. The knowledge about it -- all that I have learned -- is held in the background unless there is a demand. It is in the 'declutched state'. If you ask the time, I will say "It's a quarter past three" or whatever -- it comes quickly like an arrow -- then I am back in the state of not knowing, of wonder.

Krisnamurti

Kliknite za proširenje...

wirdz:

možda se varam, ali deluje mi da što me manje stvari zanima i interesuje, to sam nekako mirniji.
kao da što više znam, manje znam, nez kako to tačno da napišem, ali tako nekako.
u rl npr. mi je okej neki small talk sa jednostavnim, "običnim" ljudima, smaraju me "knowersi", filozofi.

Kliknite za proširenje...

coco bill:

Kada je govorio o znanju, Gurđijev je često govorio o tome kako znanje nije dato za svakog, odnosno, kako znanje o kojem je on govorio ne može postati opšte dobro. Znanje je, naime, daleko pristupačnije onima sposobnim da ga asimiluju nego što se to obično pretpostavlja; a cela nevolja je u tome da ljudi ili ne žele ili ne mogu da ga prime. Ali pre svega druga stvar mora biti shvaćena, naime, da znanje ne može da pripada svima, čak ne ni mnogima. Takav je zakon.

"Vi ovo ne razumete", govorio je Gurđijev, "jer ne razumete da je znanje, kao i sve ostalo na svetu, materijalno. Materijalno je i znači da poseduje sve odlike materijalnosti. Jedna od prvih karakteristika materijalnosti je da je materija na datom mestu i pod datim uslovima ograničena. Čak je i pesak u pustinji i voda u moru određena i nepromenljiva količina. Tako da ako je znanje materijalno, onda to znači da je njegova količina određena u određenom trenutku.
Može se reći da tokom određenog vremena, recimo stoleća, čovečanstvo ima na raspolaganju određenu količinu znanja. Ali znamo čak i iz običnog posmatranja života da materija znanja poseduje sasvim drukčije kvalitate shodno tome da li se uzima u malim ili velikim količinama. Uzeta u velikim količinama na datom mestu, to jest, od strane jednog čoveka, recimo ili od strane manje grupe ljudi, daje veoma dobre rezultate; uzeta u malim količinama, (to jest, pojedinačno od velikog broja ljudi), ne daje nikakve rezultate uopšte; ili može da da negativne rezultate, suprotne od onih očekivanih. Stoga je ako određena definitivna količina znanja distribuirana među milionima ljudi, svaki pojedinac će da primi veoma malo i ova mala količina znanja neće ništa promeniti ni u njegovom životu ni u njegovom razumevanju stvari. I bez obzira kako velik broj ljudi koji su primili malu količinu znanja, to neće promeniti ništa u njihovim životima, izuzev, možda što će ih učiniti još težim.

Ali, obrnuto, ako je velika količina znanja zgusnuta u malom broju ljudi, onda ovo znanje može da da velike rezultate. Sa ove tačke gledišta daleko je bolje da znanje bude sačuvano među malim brojem ljudi a ne reasplinjeno među masom."

On je svoju teoriju objasnio na primeru zlata.

"Ako uzmemo određenu količinu zlata i odlučimo da pozlatimo izvestan broj predmeta njime, moramo da znamo, ili proračunamo, koliko tačno predmeta može biti pozlaćeno sa tom količinom zlata. Ako pokušamo da pozlatimo veću količinu predmeta, oni će biti neujednačeno pokriveni zlatom, u zakrpama, i izgledaće mnogo gore nego da na sebi nemaju nikakvo zlato, a mi ćemo u stvari izgubiti zlato.

Raspodela znanja zasnovana je baš na istom principu. Ako je znanje dato svima, niko neće dobiti ništa. Ako je sačuvano među pojedincima, svako će primiti ne samo dovoljno da zadrži već i da uveća ono što je primio."

Na prvi pogled ova teorija izgleda veoma nepravedna, jer je položaj onih koji su, da tako kažem, uskraćeni za znanje zato da bi drugi mogli da prime više, tužan i nezasluženo teži nego što treba da bude. U stvari to uopšte nije tako; i u raspodeli znanja nema ničeg nimalo nepravednog.

Činjenica je da ogromna većina ljudi ne želi nikakvo znanje uopšte, oni odbijaju njihov udeo, i ne žele da prime ni ono što im je dodeljeno opštom raspodelom za svrhu života. Ovo je naročito evidentno u periodu masovnog ludila kao što su ratovi, revolucije itd., kad ljudi iznenada izgube i ono malo zdravog razuma što imaju i pretvore se u potpune automate prepuštajući se masovnom uništavanju u ogromnom broju, drugim rečima gubeći čak i instinkt samo-održanja. Usled toga velike količine znanja ostaju, da tako kažemo, nezauzete i mogu se raspodeliti među onima koji shvataju njegovu vrednost.

U tome nema ničeg nepravednog jer oni koji primaju znanje ne uzimaju ništa što pripada drugima, ništa drugima ne uskraćuju; oni uzimaju samo ono što su drugi odbacili kao beskorisno i što bi u svakom slučaju bilo izgubljeno kad ga oni ne bi uzeli.

Sakupljanje znanja jednih zavisi od odbacivanja znanja drugih.

Kliknite za proširenje...

sasasta:

Samo pogledaj oko sebe šta ljudi praktikuju. Pogledaj samo šta je slava, dan posvećen božanstvu te porodice ili kuće. Kakvi se običaji praktikuju.

Sveti Đorđe - Jarilo
Sveti Vid, tj, Vidovdan - Svetovid
Sveta Petka - Mokoš
Sveti Ilija - Perun

Bar jednom u životu si rekao ''Daj Bože''. Spoji to i dobićeš povik upućen Dajbogu. Ne samo ti, nego svi mi. Tako da to je utemeljeno u nama.

Crkva je vekovima uzimala šta joj odgovara, a izbacivala šta joj ne ide u prilog. Ako te zanima lako ćeš naći.

Tako da, ovo nije nikakvo izvrtanje činjenica. Srbi su uvek bili mnogobožci.

A šta je praktikovanje Uskrsa, Božića i ostalih Hrišćanskih praznika no paganizam. Slavljenje Sunca. No, to je druga tema.
(Kosingas, 6. maj 2017 15:31) # Link komentara

Kliknite za proširenje...

wirdz:

Zamisli da si nekad govorio neki strani jezik, ali si jednog dana poceo da ga zaboravljas, i otada svakog dana zaboravljao malo po malo. To zaboravljanje naucenog je Zen.

"Hiljadu puteva do Zena"

Kliknite za proširenje...

coco bill:

Kada je govorio o znanju, Gurđijev je često govorio o tome kako znanje nije dato za svakog, odnosno, kako znanje o kojem je on govorio ne može postati opšte dobro. Znanje je, naime, daleko pristupačnije onima sposobnim da ga asimiluju nego što se to obično pretpostavlja; a cela nevolja je u tome da ljudi ili ne žele ili ne mogu da ga prime. Ali pre svega druga stvar mora biti shvaćena, naime, da znanje ne može da pripada svima, čak ne ni mnogima. Takav je zakon.

"Vi ovo ne razumete", govorio je Gurđijev, "jer ne razumete da je znanje, kao i sve ostalo na svetu, materijalno. Materijalno je i znači da poseduje sve odlike materijalnosti. Jedna od prvih karakteristika materijalnosti je da je materija na datom mestu i pod datim uslovima ograničena. Čak je i pesak u pustinji i voda u moru određena i nepromenljiva količina. Tako da ako je znanje materijalno, onda to znači da je njegova količina određena u određenom trenutku.
Može se reći da tokom određenog vremena, recimo stoleća, čovečanstvo ima na raspolaganju određenu količinu znanja. Ali znamo čak i iz običnog posmatranja života da materija znanja poseduje sasvim drukčije kvalitate shodno tome da li se uzima u malim ili velikim količinama. Uzeta u velikim količinama na datom mestu, to jest, od strane jednog čoveka, recimo ili od strane manje grupe ljudi, daje veoma dobre rezultate; uzeta u malim količinama, (to jest, pojedinačno od velikog broja ljudi), ne daje nikakve rezultate uopšte; ili može da da negativne rezultate, suprotne od onih očekivanih. Stoga je ako određena definitivna količina znanja distribuirana među milionima ljudi, svaki pojedinac će da primi veoma malo i ova mala količina znanja neće ništa promeniti ni u njegovom životu ni u njegovom razumevanju stvari. I bez obzira kako velik broj ljudi koji su primili malu količinu znanja, to neće promeniti ništa u njihovim životima, izuzev, možda što će ih učiniti još težim.

Ali, obrnuto, ako je velika količina znanja zgusnuta u malom broju ljudi, onda ovo znanje može da da velike rezultate. Sa ove tačke gledišta daleko je bolje da znanje bude sačuvano među malim brojem ljudi a ne reasplinjeno među masom."

On je svoju teoriju objasnio na primeru zlata.

"Ako uzmemo određenu količinu zlata i odlučimo da pozlatimo izvestan broj predmeta njime, moramo da znamo, ili proračunamo, koliko tačno predmeta može biti pozlaćeno sa tom količinom zlata. Ako pokušamo da pozlatimo veću količinu predmeta, oni će biti neujednačeno pokriveni zlatom, u zakrpama, i izgledaće mnogo gore nego da na sebi nemaju nikakvo zlato, a mi ćemo u stvari izgubiti zlato.

Raspodela znanja zasnovana je baš na istom principu. Ako je znanje dato svima, niko neće dobiti ništa. Ako je sačuvano među pojedincima, svako će primiti ne samo dovoljno da zadrži već i da uveća ono što je primio."

Na prvi pogled ova teorija izgleda veoma nepravedna, jer je položaj onih koji su, da tako kažem, uskraćeni za znanje zato da bi drugi mogli da prime više, tužan i nezasluženo teži nego što treba da bude. U stvari to uopšte nije tako; i u raspodeli znanja nema ničeg nimalo nepravednog.

Činjenica je da ogromna većina ljudi ne želi nikakvo znanje uopšte, oni odbijaju njihov udeo, i ne žele da prime ni ono što im je dodeljeno opštom raspodelom za svrhu života. Ovo je naročito evidentno u periodu masovnog ludila kao što su ratovi, revolucije itd., kad ljudi iznenada izgube i ono malo zdravog razuma što imaju i pretvore se u potpune automate prepuštajući se masovnom uništavanju u ogromnom broju, drugim rečima gubeći čak i instinkt samo-održanja. Usled toga velike količine znanja ostaju, da tako kažemo, nezauzete i mogu se raspodeliti među onima koji shvataju njegovu vrednost.

U tome nema ničeg nepravednog jer oni koji primaju znanje ne uzimaju ništa što pripada drugima, ništa drugima ne uskraćuju; oni uzimaju samo ono što su drugi odbacili kao beskorisno i što bi u svakom slučaju bilo izgubljeno kad ga oni ne bi uzeli.

Sakupljanje znanja jednih zavisi od odbacivanja znanja drugih.

Kliknite za proširenje...

stnco:

Moja malenkost se usuđuje da ospori onaj deo koji govori o zlatu. Zlato je, kao što se zna, materijalno, i sastojise od određenog broja atoma pa svaka pozlata smanjuje broj atoma u nekoj početnoj količini. Međutim, znanje nije potrošno. Ako naučiš Teoriju gravitacije nisi ništa umanjio, tako da neki iza tebe može da nauči istu količinu znanja o gravitaciji pa i da uveća ako dokaže nešto što se do tada nije znalo.

Kliknite za proširenje...

coco bill:

Zlato ima svoju estetsku vrednost, dakle ako izgubi na estetici gubi i na vrednosti.
Ako na određenoj površini ne pozlatiš sve, ta površina je estetski neugledna i to zlato gubi na vrednosti.

Znanje ima svoju vrednost u razumevanju, ako nema razumevanja, znanje ne vredi ništa.
Ti možeš naučiti napamet Teoriju gravitacije, ali ako nisi razumeo čemu ta teorija služi, ona za tebe nema nikakvog značaja.

Znanje je ograničeno stepenom razumevanja, a nemaju svi ljudi isti nivo razumevanja.
Samim tim što je znanje ograničano ono je i materijalno, a postaje i potrošno ukoliko ga nudiš onome koji ne može da razume.

Kliknite za proširenje...

wirdz:

Zamisli da si nekad govorio neki strani jezik, ali si jednog dana poceo da ga zaboravljas, i otada svakog dana zaboravljao malo po malo. To zaboravljanje naucenog je Zen.

"Hiljadu puteva do Zena"

Kliknite za proširenje...