- Poruka
- 6.684
Milorad Stošljević, ljudima u Novom Sadu poznatiji kao Mile Pica, čovek koji je otvorio prvu piceriju u Jugoslaviji, vratio se posle 20 godina u svoj grad i ponovo otvorio piceriju.
Prošlo je gotovo 45 otkad je Mile posetio Italiju i odlučio da baš u Novom Sadu, u blizini zgrade Socijalnog, otvori prvu piceriju u Jugoslaviji.
Posle dve decenije života u Americi, Mile vidi kako se sve promenilo, od finansijskog stanja pa do međuljudskih odnosa. Uostalom, kolika je promena u pitanju, govori i anegdota da su se ljudi, nakon što je te 1973. godine otvorio piceriju, stideli da kažu šta žele da naruče, jer je reći "pica" bilo "bezobrazno".
Zbog toga su, kad bi želeli da "naruče onu stvar", govorili jednostavno da im se jede "mala", "srednja" ili "velika". U razgovoru za 021.rs Mile kaže da je ideja da otvori piceriju u Novom Sadu s početka sedamdesetih bila suluda.
"U to vreme smo odlazili u Trst i jedan prijatelj me odveo na picu. Ja ništa odvratnije nisam probao. Toliko mi se dopala (smeh). Ali vidim da je to dobra ideja, svi je jedu. Bio sam klinac tad, imao sam 19 godina, ograničen u finansijskim sredstvima. Otac i majka su mi govorili da to ne dolazi u obzir, pitali se da li sam normalan. Drugari su me zezali, jer u ono vreme nisi ni mogao da izgovoriš reč 'pica'. Ipak sam pokušao i sve što sam uložio u piceriju bilo je isplaćeno u prvih nekoliko dana. Kako nisam imao dovoljno novca, od komšiluka sam pozajmiljivao tanjire. Neko je dao pet, neko tri-četiri, sve je bilo različito. Posle sam napravio štos, pa sam uvek kupovao različite tanjire", priča za 021 Mile o svojim počecima.
Na početku rada, kaže, nije bilo prijatno, jer bi ljudi probali picu i ostavljali. Uz male korekcije i prilagođavanja ukusa ovom prostoru, "bezobrazna" reč pica postala je popularna među Novosađanima.
Ipak, u svom vrtoglavom uspehu, Mile nije zaboravio na prijatelje koji su mu pomagali. Zbog toga se zahvaljuje, kako kaže, dobrom društvu, kao što su Đorđe Balašević, ali i svita tadašnje FK Vojvodine, predvođene legendama kluba kao što su Ratko Svilar i Slobodan Bobe Pavković.
Sticajem okolnosti, Mile Pica je postao i, kako sam priznaje, dete još jednog čuvenog novosadskog ugostitelja - Đorđa Stanisavljeva, poznatijeg kao Bata Pežo.
"Kada sam išao u Čelarevo, slupao sam automobil i morao sam da idem u bolnicu. Bata je napustio svoju kafanu i odvezao me. Tada smo se upoznali. Posle toga, pa do njegove smrti, nismo se razdvajali", priseća se naš sagovornik.
http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Ve...tio-u-Novi-Sad-i-ponovo-otvorio-piceriju.html
Prošlo je gotovo 45 otkad je Mile posetio Italiju i odlučio da baš u Novom Sadu, u blizini zgrade Socijalnog, otvori prvu piceriju u Jugoslaviji.
Posle dve decenije života u Americi, Mile vidi kako se sve promenilo, od finansijskog stanja pa do međuljudskih odnosa. Uostalom, kolika je promena u pitanju, govori i anegdota da su se ljudi, nakon što je te 1973. godine otvorio piceriju, stideli da kažu šta žele da naruče, jer je reći "pica" bilo "bezobrazno".
Zbog toga su, kad bi želeli da "naruče onu stvar", govorili jednostavno da im se jede "mala", "srednja" ili "velika". U razgovoru za 021.rs Mile kaže da je ideja da otvori piceriju u Novom Sadu s početka sedamdesetih bila suluda.
"U to vreme smo odlazili u Trst i jedan prijatelj me odveo na picu. Ja ništa odvratnije nisam probao. Toliko mi se dopala (smeh). Ali vidim da je to dobra ideja, svi je jedu. Bio sam klinac tad, imao sam 19 godina, ograničen u finansijskim sredstvima. Otac i majka su mi govorili da to ne dolazi u obzir, pitali se da li sam normalan. Drugari su me zezali, jer u ono vreme nisi ni mogao da izgovoriš reč 'pica'. Ipak sam pokušao i sve što sam uložio u piceriju bilo je isplaćeno u prvih nekoliko dana. Kako nisam imao dovoljno novca, od komšiluka sam pozajmiljivao tanjire. Neko je dao pet, neko tri-četiri, sve je bilo različito. Posle sam napravio štos, pa sam uvek kupovao različite tanjire", priča za 021 Mile o svojim počecima.
Na početku rada, kaže, nije bilo prijatno, jer bi ljudi probali picu i ostavljali. Uz male korekcije i prilagođavanja ukusa ovom prostoru, "bezobrazna" reč pica postala je popularna među Novosađanima.
Ipak, u svom vrtoglavom uspehu, Mile nije zaboravio na prijatelje koji su mu pomagali. Zbog toga se zahvaljuje, kako kaže, dobrom društvu, kao što su Đorđe Balašević, ali i svita tadašnje FK Vojvodine, predvođene legendama kluba kao što su Ratko Svilar i Slobodan Bobe Pavković.
Sticajem okolnosti, Mile Pica je postao i, kako sam priznaje, dete još jednog čuvenog novosadskog ugostitelja - Đorđa Stanisavljeva, poznatijeg kao Bata Pežo.
"Kada sam išao u Čelarevo, slupao sam automobil i morao sam da idem u bolnicu. Bata je napustio svoju kafanu i odvezao me. Tada smo se upoznali. Posle toga, pa do njegove smrti, nismo se razdvajali", priseća se naš sagovornik.
http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Ve...tio-u-Novi-Sad-i-ponovo-otvorio-piceriju.html
