Potreban savjet

NapusteniCovjek

NapusteniCovjek

Zainteresovan član
Poruka
322
Pozdrav ljudi. Pre svega zelio bi da se zahvalim svima koji ce procitati moju temu i posavjetovati me kako i sta dalje, i da se odmah izvinem za dugacak post.
Posto nemam nikoga kome bi ispicao svoje trenutno stanje odlucio sam da se registrujem na forum.

Imam 19 godina, osoba sam sa jednim tjelesnim deformitetom. Kako je kod nas obicaj tokom skolovanja, odrastanja pa do danas bio sam meta ismijavanja, ponizavanja, odbacivanja iz drustva i svega onog sto ide uz to. Kao svako djete tako i ja imadoh zelju za igrom i druzenjem, medjutim bio sam "prinudjen" da ostajem kuci i da smisljam nacine kako da provedem vrijeme i da se zabavim. Polaskom u srednju skolu nije se puno toga promjenilo, nije bilo toliko uvreda i ismijavanja ali sam i dalje sjedio sam u zadnjoj klupi, sam sam stojao na hodniku za vrijeme odmora. I dok su drugi pricali o izlazcima, dogovarali pica posle skole, ja sam stajao i razmisljao 4 godine, ali nista ne razmislih. Evo skoro dve godine nakon mature, jedni su na fakultetu, drugi su se zaposlili, izlaze, druze se, u vezama su, a ja sjedim kuci po cjeli dan i razmisljam sta i kako dalje. Na to sve zivim u maloj sredini tako da u nemam puno nekih mogucnosti. Dok su mi roditelji zivi ziv sam i ja, a sta posle? Strah me da ne ostanem sam, strah me da ne zaglupim, strah me buducnosti. Treba mi dugo da zaspim, a malo da se probudim.

Zasto ljudi imaju toliko predrasuda prema OSI, zasto nas smatraju manje vrijednima. I mi smo ljudi, i mi imamo potrebe kao i svi ostali..

Bojim se da ne padnemu depresiju, mada se bojim da vec i jesam :(
 
Vidi druze cini ti se da se drugi toliko druze i da je socijalizacija na nivou kao ranije,mozes i ovde videti koliko su ljudi sami i nezadovoljni po otvaranju slicnih tema,na fbu vidis takodje gde je svet otisao,parkovi su prazni,retko se igraju drustveni sportovi,kad se skola zavrsi svako na svoju stranu u jurnjavi za novcem,nece ti biti lakse ali ne propustas puno lepih stvari
 
Ima istine u ovone sto george napisa. Mozda ti se cini da se drugi ljudi puno zabavljaju ali... Da li je bas tako?
Ne znam kakav deformitet imas ali kako god, pametan si mlad covek, pismen (ocigledno) a i iz ovoga sto si napisao zakljucujem da si veoma fin i druzeljubiv. Nemoj da dozvolis da te taj deformitet pobedi. Mlad si i nije klise reci da je zivot pred tobom. Zaposli se i pokusaj da tu nadjes sebe. Komuniciraj sa ljudima, stekni drustvo i zivot ce ti biti lepsi.
Evo mene su ismevali sto sam iz sela (kada sam posao u skolu u grad) tako da ima nas koliko hoces koji smo na neki nacin bili ismevani kao klinci.
Kod mene u socijalnom radi lik koji nema ruku. Skroz od ramena. Ljudi ga obozavaju. Ne zato sto ga sazaljevaju zbog tog deformiteta nego zato sto je jedna jedina osoba u toj ustanovi koja je kulturna, nasmejana, pozitivna i radi svoj posao profesionalno i korektno i trudi se svima da pomogne. Dok su svi ostali namrgodjeni, nadrndani i izfrustrirani da ni rec ne smes da im kazes.
 
Sigurno nije jednostavno, ali daleko si ti od toga da si bespomoćan, te niko ne treba tako da te tretira, a ponajmanje ti sam.
Momak si, šta god da je u pitanju, eto Bogu hvala zdrav razum imaš...
NE kloni duhom, nego razmisli i traži neko zanimanje - nešto gde ćeš spojiti ugodno i korisno - znači nešto što voliš raditi i što se može unovčiti
nARAVNO, bilo bi bolje da je to van kuće, radi socijalizacije, dešavanja, prijateljtsva, ljubavi...
ali, u krjnjjoj liniji, može i od kuće
i, OBAVEZNO, neki sport...kakav god da možeš obzirom na tvoju situaciju

ako ti nekad padne moral, potraži po internetu te priče...ja kad gledam neku reportažu o osobama sa invaliditetom, pa vidim kako se bore i kakve uspehe postižu u raznim sferama - dođe mi da i sebe i 10 ljudi oko sebe izmlatim za inertnost

i, NISI TI POVRŠAN, JASNO TI JE da nije čovek SAMO fizička pojava , dakle, one koji tako gledaju...ŠIC (PIS) iz okruženja...
 
Zvuci kao fraza, ali zaista je tako - najveci invaliditet koji mozemo imati je - kognitivni, psiholoski invaliditet, ( svoje lose misli i losa uverenja o nama samima) kada samo sebi, svojim mislima, koje kasnije pokrenu emocije razne, a one ponasanja ( obicno depresivna i izbegavajuca ) i ta ponasanja nas onemogucavaju u zivotu iako imamo i sve ruke noge, prste, oci, glas, sve. A ispadnemo najveci invalidi. Sto je jos i gore, jer covek sa pravim invaliditetom i ima na nekin nacin "opravdanje", dok ostali nemaju, ako izuzmemo da je opravdanje i imati mentalnih problemcica nekih, losih uverenja. A zapravo i jeste to opravdanje, ali ne i opravdanje da se osvesti i potrazi pomoc.

Pogledaj samo Nika Vujicica ! Vecina ljudi na svetu su pravi invalidi u odnosu na njega. A pogledaj sta mu sve fali. A SVE ima. Sta vise, dosta stvari i radi koje ne rade niti pokusali i obicni ljudi. Ja jos uvek nisam igrao golf a on jeste. Kladim se da je u tome uspesniji od mene. A opet ja nesto imam sto on nema.

Ako smem da pitam, o kojoj tacno invalidnosti se radi?
 
Hvala ti na odvojenom vremenu i savjetu. Trudim se da pronadjem posao ali s obzirom na manju sredinu i cjelokupnu situaciju malo je tesko ali ne odustajem :)
Sto se tice komunikacije i drustva, jako sam komunikativna osoba i nemam problem sa sklapanjem prijateljstava, medjutim kako je ovo malo mjesto uglavnom svako svakoga zna, a meni je iskreno dosadilo da se namecem u drustvo koje me izbjegava. Ko nece samnom necu ni ja sa njim.
 
pa koje su ti mogućnosti za dalje školovanje ili rad, ako ikako možeš školovanje mislim da je to dobro
sigurno ima neka, kopaj i po internetu, možda i nešto na daljinu
ima još ljudi sa problemima kao tvojim?
 
hirajgoagain:
pa koje su ti mogućnosti za dalje školovanje ili rad, ako ikako možeš školovanje mislim da je to dobro
sigurno ima neka, kopaj i po internetu, možda i nešto na daljinu
ima još ljudi sa problemima kao tvojim?
Kliknite za proširenje...

Sto se tice rada, najvise bi mi odgovarao posao u struci. U sustini nebi mi bio problem raditi bilo koji posao na kojem postoji mogucnost sjedenja, jer zbog prirode bolesti ne mogu dugo stojati. U mojoj blizoj okolini nema niko sa nekim problemima slicnim meni.
 
NapusteniCovjek:
...
Evo skoro dve godine nakon mature,
jedni su na fakultetu,
drugi su se zaposlili,
izlaze, druze se, u vezama su,
a ja sjedim kuci po cjeli dan
i razmisljam sta i kako dalje.
...
Kliknite za proširenje...

Ти си тај тип - то прво !
Као себе да гледам у појединим периодима живота.

Ал' да видиш како сам оживљавао и процветавао кад се појави било каква реална животна шанса !

Као друго, знај :
Када теби не иде - никоме не иде !
Све је то фарса, глуматање.
Сви ти твоји другари којима као "иде".

Живот је прича са уводом, разрадом и закључком.
Теби је сад ред да се запослиш.

Копај рукама и ногама да у томе успеш.
Шансу пре свега тражи међу својима, а то су ОСИ ! ;)
 
Књаз Милош:
Ти си тај тип - то прво !
Као себе да гледам у појединим периодима живота.

Ал' да видиш како сам оживљавао и процветавао кад се појави било каква реална животна шанса !

Као друго, знај :
Када теби не иде - никоме не иде !
Све је то фарса, глуматање.
Сви ти твоји другари којима као "иде".

Живот је прича са уводом, разрадом и закључком.
Теби је сад ред да се запослиш.

Копај рукама и ногама да у томе успеш.
Шансу пре свега тражи међу својима, а то су ОСИ ! ;)
Kliknite za proširenje...

Razumijem te u potpunosti. Trudim se da pronadjem posao ali ne ide, kao i za sve bez necije pomoci je jako tesko, a i ako bi nasao nesto sto mi odgovarapitanje da li bi poslodavac "imao razumjevanja" i prihvatio me. Da sam u gradu vec odavno bi se ja uvukao medju svoje :) ali ovako ...
Doci ce i moji dani samo da raspolozenje uspori sa padanjem :D
Hvala ti!
 
Има једна фора коју користим кад год блокирам.
Музика је једна од неколико "хобија" које имам.

Кад немам шта да радим, свирам - вежбам к'о луд !
Умео сам својевремено и на улицу да изађем да свирам.

Поприлично сати проводим и на компјутеру.
У задње време покушавам да усавршим "Ексел"
( имам скоро 60 година )
видим да можеш људима које мрзи да правиш табеле
и лепо то да наплатиш !
Све то иде преко нета, муштерија може да буде са било ког дела планете !

 
Poslednja izmena:
Књаз Милош:
Има једна фора коју користим кад год блокирам.
Музика је једна од неколико "хобија" које имам.

Кад немам шта да радим, свирам - вежбам к'о луд !
Умео сам својевремено и на улицу да изађем да свирам.

Поприлично сати проводим и на компјутеру.
У задње време покушавам да усавршим "Ексел"
( имам скоро 60 година )
видим да можеш људима које мрзи да правиш табеле
и лепо то да наплатиш !
Све то иде преко нета, муштерија може да буде са било ког дела планете !

Kliknite za proširenje...

Moj citav dan je uglavnom sveden na sjedenju za racunarom. Sto se tice rada u MS Office-u svaki njegov program sam posebno ucio u skoli tako da znanja imam, jedini je problem sto sam slab sa engleskim jezikom. Takodje, poceo sam da se zanimam i sa radom u Photoshop-u tako da i tu prekratim vrijeme :)
Hvala na linkovima
 
bRu zLi:
Zvuci kao fraza, ali zaista je tako - najveci invaliditet koji mozemo imati je - kognitivni, psiholoski invaliditet, ( svoje lose misli i losa uverenja o nama samima) kada samo sebi, svojim mislima, koje kasnije pokrenu emocije razne, a one ponasanja ( obicno depresivna i izbegavajuca ) i ta ponasanja nas onemogucavaju u zivotu iako imamo i sve ruke noge, prste, oci, glas, sve. A ispadnemo najveci invalidi. Sto je jos i gore, jer covek sa pravim invaliditetom i ima na nekin nacin "opravdanje", dok ostali nemaju, ako izuzmemo da je opravdanje i imati mentalnih problemcica nekih, losih uverenja. A zapravo i jeste to opravdanje, ali ne i opravdanje da se osvesti i potrazi pomoc.

Pogledaj samo Nika Vujicica ! Vecina ljudi na svetu su pravi invalidi u odnosu na njega. A pogledaj sta mu sve fali. A SVE ima. Sta vise, dosta stvari i radi koje ne rade niti pokusali i obicni ljudi. Ja jos uvek nisam igrao golf a on jeste. Kladim se da je u tome uspesniji od mene. A opet ja nesto imam sto on nema.

Ako smem da pitam, o kojoj tacno invalidnosti se radi?
Kliknite za proširenje...
u pravu si..samo sto od najranijeg detinjstva od roditelja pa na dalje raznih tetki strinki vrtica skolskih i obrazovnih ustanova koji se svi od reda iz petnih zila trude da od dece stvore te kognitivne invalide.pa onda razni drustveni mediji casopisi farme i parovi ..

mislim sad sta je tu starije kokoska ili jaje ..da bi shvatio da patis od kognitivnog invaliditeta treba prvo da budes kognitivan jel tako a kako da budes kognitivan kad patis od kognitivnog invaliditeta..zacarani krug medjutim i ako uspes da nekim cudom uvidis da si kognitivni invalid..nisi tim invalidom postao preko noci..postajao si njime dvajes ili vise godina..koliko ti vremena onda treba da se izlecis od tog invaliditeta? u dvajes godina shvatis da si kognitivni invalid I onda potrosis narednih dvajes godina da se izlecis od tog invaliditeta..uz duplu muku i trud jer kako kazu navika je jedna muka a odvika dve..ti imas 40 godina i potpuno promasen zivot. stalno kaskas za drugima iz tvoje generacije koji zahvaljujuci sreci su rodjeni u boljim porodicama i odgajali su ih pametniji roditelji a sve je zapozeto necijim tudjim izborom..nisi sam mogao da biras koji ce ti biti roditelji..I da li ce oni biti normalni ili nece
 
Što se posla tiče... Ne razumem se u programiranje, možda ima i ovde neko da ti kaže nešto više o tome, ali čini mi se da bi ti to bila dobra opcija. Programeri su tražena roba, IT sektor doživljava pravi bum i ovde, posla ima dosta. Ti si jako mlad, mogao bi da upišeš neku višu školu ili fakultet, stekneš potrebno znanje. Radio bi za računarom i bio solidno plaćen.
 
sto ce reci slazem se sas kolegu mrmota..zabatali ti sve ostalo i posveti 100 posto svog vremena pravljenju para..kad budes imao pare ce dimas I drustveni status a kad imas drustveni status ribe ce ti same dolaze..tvoj hendikep nece ni da primete..
 
Martial:
a danas u srbiji sa srpskim drustvenim prilikama i perspektivama ako imas para nemas mane..phe
Kliknite za proširenje...

Nazalost tako je, ali bice bolje jednog dana. :)

- - - - - - - - - -

Martial:
sto ce reci slazem se sas kolegu mrmota..zabatali ti sve ostalo i posveti 100 posto svog vremena pravljenju para..kad budes imao pare ce dimas I drustveni status a kad imas drustveni status ribe ce ti same dolaze..tvoj hendikep nece ni da primete..
Kliknite za proširenje...

A ja se slazem sa tobom i kao sto rekoh kolegi @mrmot bice bolje jednog dana :)
 
Poslednja izmena:
Martial:
u pravu si..samo sto od najranijeg detinjstva od roditelja pa na dalje raznih tetki strinki vrtica skolskih i obrazovnih ustanova koji se svi od reda iz petnih zila trude da od dece stvore te kognitivne invalide.pa onda razni drustveni mediji casopisi farme i parovi ..

mislim sad sta je tu starije kokoska ili jaje ..da bi shvatio da patis od kognitivnog invaliditeta treba prvo da budes kognitivan jel tako a kako da budes kognitivan kad patis od kognitivnog invaliditeta..zacarani krug medjutim i ako uspes da nekim cudom uvidis da si kognitivni invalid..nisi tim invalidom postao preko noci..postajao si njime dvajes ili vise godina..koliko ti vremena onda treba da se izlecis od tog invaliditeta? u dvajes godina shvatis da si kognitivni invalid I onda potrosis narednih dvajes godina da se izlecis od tog invaliditeta..uz duplu muku i trud jer kako kazu navika je jedna muka a odvika dve..ti imas 40 godina i potpuno promasen zivot. stalno kaskas za drugima iz tvoje generacije koji zahvaljujuci sreci su rodjeni u boljim porodicama i odgajali su ih pametniji roditelji a sve je zapozeto necijim tudjim izborom..nisi sam mogao da biras koji ce ti biti roditelji..I da li ce oni biti normalni ili nece
Kliknite za proširenje...

Jel ja trebam da uporno prilazim ljudima koji me izbjegavaju, da bi eto imao "prijatelje" jer zivim u mjestu gdje se svi poznaju i nemam mogunost da upoznam nekog drugog? Kako da nesto napravim kad pored podrske roditelja nemam podrsku okoline? Kako da nadjem neku aktivnost ili da se bavim nekim sportom kad kod nas sport za OSI nije toliko zastupljen? I kako onda da se covjek ne povuce u sebe?
Sto se tice moji roditelja, ja sam ponosan na njih jer se oni od prvog dana bore da ni po cemu ne zaostajem za drugima, a opet dzaba ti sve kad nemas prijatelje
 
NapusteniCovjek:
Pozdrav ljudi. Pre svega zelio bi da se zahvalim svima koji ce procitati moju temu i posavjetovati me kako i sta dalje, i da se odmah izvinem za dugacak post.
Posto nemam nikoga kome bi ispicao svoje trenutno stanje odlucio sam da se registrujem na forum.

Imam 19 godina, osoba sam sa jednim tjelesnim deformitetom. Kako je kod nas obicaj tokom skolovanja, odrastanja pa do danas bio sam meta ismijavanja, ponizavanja, odbacivanja iz drustva i svega onog sto ide uz to. Kao svako djete tako i ja imadoh zelju za igrom i druzenjem, medjutim bio sam "prinudjen" da ostajem kuci i da smisljam nacine kako da provedem vrijeme i da se zabavim. Polaskom u srednju skolu nije se puno toga promjenilo, nije bilo toliko uvreda i ismijavanja ali sam i dalje sjedio sam u zadnjoj klupi, sam sam stojao na hodniku za vrijeme odmora. I dok su drugi pricali o izlazcima, dogovarali pica posle skole, ja sam stajao i razmisljao 4 godine, ali nista ne razmislih. Evo skoro dve godine nakon mature, jedni su na fakultetu, drugi su se zaposlili, izlaze, druze se, u vezama su, a ja sjedim kuci po cjeli dan i razmisljam sta i kako dalje. Na to sve zivim u maloj sredini tako da u nemam puno nekih mogucnosti. Dok su mi roditelji zivi ziv sam i ja, a sta posle? Strah me da ne ostanem sam, strah me da ne zaglupim, strah me buducnosti. Treba mi dugo da zaspim, a malo da se probudim.

Zasto ljudi imaju toliko predrasuda prema OSI, zasto nas smatraju manje vrijednima. I mi smo ljudi, i mi imamo potrebe kao i svi ostali..

Bojim se da ne padnemu depresiju, mada se bojim da vec i jesam :(
Kliknite za proširenje...

:rida:

Koliko si jak...

Meni ne zvučiš depresivno. Zvučiš mi zdravo i pored svega što ti se desilo.

Ako imaš uslova, upiši fakultet, to ti je moj savet.

Na fakultetu ćeš možda sresti ljude malo šireg uma, koji će ti biti prijatelji.

A i da ne budu, po meni je to druženje samo gubljenje vremena... Mislim na ta ćaskanja i sl.

Osim ako nemamo nešto baš interesantno da popričamo.

Po meni je mnogo lepše da se zabavljaš u životu...

A to možeš ako recimo izučavaš nešto što ti je interesantno.

Čak i bez fakulteta, možeš od kuće preko yt da slušaš predavanja najboljih svetskih profesora i da uživaš 24h...

Muzika, umetnost, šta god te zanima... Sada sve možeš na netu da nađeš... I da se zabaviš toliko da ne poželiš ni da se sretneš ni sa kim.

Ja razumem da čoveku uvek fali ono što misli da ne može da ima...

Ali... Pogledaj recimo Stivena Hokinga... Čoveka boli uvo što je telesno ometen... On i dalje uživa u životu...

Nikada ne treba uživanje u životu da ti zavisi od drugih...

Ljudi smao smaraju glupostima (čast izuzecima), ali većina priča i druženja je totalno gubljenje vremena...

Pre uzmi pročitaj neku knjigu i sl.

Ili ako možeš negde da radiš...

Bitno je da nađeš sebi neku zanimaciju koju možeš, i da uživaš... Onda je život lep, a ne kad se srećeš sa drugima i slušaš njihove nebuloze, kukanja, politiku i gluposti... Mislim... Koga boli k za to...


I kakav napušteni... Nebitni su bre...

Uzmi uči neki jezik, bilo šta, na netu imaš materijala koliko hoćeš...

Mani se definisanja sebe kao nekog koga su odbacili neki smarači. Svašta... Ne treba ti niko da bi bio srećan. Samo neka zabava koju možeš i sam da praktikuješ.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top