КласичноЛибералан
Poznat
- Poruka
- 8.243
Господо, ситуација је алармантна.
1) Усвајањем нерационалног и ничим поткрепљеног универзалног бирачког права, државна потрошња избила је на 40% у XX и XXI са просечних 15% у XIX веку. Упркос многобројним наметима, тржишна привреда задржала је улогу праведног редистрибутера богатства, док је поменута државна прерасподела махом помогла популистима и паразитима.
2) Све психопате које су доспеле на власт: Блер, Клинтон, Буш, Лењин, Стаљин, Милошевић, Хитлер, Јосип, Садам, Путин, Робеспјер, Кромвел; изабрала је директно или прећутно - сиротиња.
3) Просечан политичар, за разлику од монарха, добија привремени мандат коју му омогућава да државу третира као рент-а-банку. Покупи и уграби све што се за четири године може опељешити, ситуира кумове, швалерке и родбину, да би на крају касицу препустио следећем паразиту.
С тим на уму, да ли се слажете са увођењем ограниченог бирачког права тј. рестрикцијом хране која партитократе одржава у животу? Постоје разни цензуси: имовински, образовни, домицилни, старосни, порески. Одокативно, чини се да је имовински и образовни цензус најправеднији. Истовремено изузима старлете и самоуправљаче.
Који је ваш рецепт за ефикасну доместикацију народа напаћеног, ако не ограничење бирачког права?!
1) Усвајањем нерационалног и ничим поткрепљеног универзалног бирачког права, државна потрошња избила је на 40% у XX и XXI са просечних 15% у XIX веку. Упркос многобројним наметима, тржишна привреда задржала је улогу праведног редистрибутера богатства, док је поменута државна прерасподела махом помогла популистима и паразитима.
2) Све психопате које су доспеле на власт: Блер, Клинтон, Буш, Лењин, Стаљин, Милошевић, Хитлер, Јосип, Садам, Путин, Робеспјер, Кромвел; изабрала је директно или прећутно - сиротиња.
3) Просечан политичар, за разлику од монарха, добија привремени мандат коју му омогућава да државу третира као рент-а-банку. Покупи и уграби све што се за четири године може опељешити, ситуира кумове, швалерке и родбину, да би на крају касицу препустио следећем паразиту.
С тим на уму, да ли се слажете са увођењем ограниченог бирачког права тј. рестрикцијом хране која партитократе одржава у животу? Постоје разни цензуси: имовински, образовни, домицилни, старосни, порески. Одокативно, чини се да је имовински и образовни цензус најправеднији. Истовремено изузима старлете и самоуправљаче.
Који је ваш рецепт за ефикасну доместикацију народа напаћеног, ако не ограничење бирачког права?!