haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Дарко Танасковић: У муслиманском свету све боље разумеју проблем Косова и Метохије, многе од тих држава су веома осетљиве на питање територијалног интегритета
У свету се све више схвата да је то што Србија у вези с Косовом говори и заступа неупоредиво ближе реалности од приче оних којима се донедавно, из политичких разлога, априорно веровало, или се политички коректно сматрало да им треба веровати. А упорно превиђање, потискивање и изневеравање реалности законито у једном тренутку почне да се свети. Управо то отрежњујуће, па и болно суочавање са осветом презрене реалности код многих је довело до постепеног преиспитивања става у вези с "косовским синдромом".
Овако познати оријенталиста и амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић говори, за "Новости", о точку једнострано проглашене независности Косова, који је, повлачењем неких признавања и изостанком пријема у одређене међународне институције, као што је Унеско, почео, после низа година, да се окреће у супротном смеру.
* Дипломатска офанзива Србије у овој години дала је одличне резултате?
- Реч је несумњиво о дипломатском успеху, што не треба крити, али ни ову добијену рунду у надгорњавању с Приштином и њеним покровитељима у међународној заједници не би требало непримерено тријумфалистички величати као победу. Случај Мадагаскара је упозорење да морамо бити несмањено будни. Најважније је да, разложно оснаженог самопоуздања, трезвено сагледамо читаву ситуацију, анализирамо је у свим димензијама и изведемо закључке који ће нам омогућити да у будућности будемо још делотворнији у дипломатској борби за доказивање своје истине о Косову. Та наша истина увек мора бити што ближа реалности, јер различите и супротстављене "истине" стварају људи и народи, а реалност је само једна.
* Како сте успели два пута заредом да осујетите покушаје Приштине да се домогне чланства у Унеску?
- У односу на искуство из 2015. године, овогодишње је било у много чему различито. Тада је било теже, јер је кампања Приштине и њених савезника знатно дуже трајала, била је боље припремљена и праћена повремено бруталним притиском на поједине државе да се определе за пријем "Косова". Поред тога, представници неких држава нису знали ни где се "Косово" налази, па ни шта је то уопште "Косово", а не треба заборавити да свака држава у Генералној конференцији носи један глас. Овога пута је све било неупоредиво краће, али и крајње интензивно. Сада сви у Унеску знају у чему је суштина проблема. Најава подношења захтева доживљена је као непријатно изненађење, чак и за неке утицајне покровитеље косовске независности и заговорнике њеног афирмисања у међународној заједници. Срећом, нас овај авантуристички чин није затекао неспремне, тако да се брзо и ефикасно реаговало.
* Шта је преломило да Приштина овога пута одустане?
- Одустајање Приштине од покушаја подношења захтева за пријем у Унеско резултат је стицаја већег броја околности на глобалном, регионалном и унутрашњем, косовском плану, а наравно и учинак упорног, аргументованог и, очигледно, убедљивог дипломатског деловања Србије на свим нивоима, како у билатералним контактима с партнерима у свету, тако и у међународним организацијама.
* Какво би требало да буде решење за Косово?
- Нико данас не може да одговори на то питање свих питања. Зато је, претпостављам, и покренут унутрашњи дијалог. Биће нам, тако, ако ништа друго, лакше при души, а бистрије у глави, што свако истинско суочавање са самим собом, у овом случају колективно, неминовно доноси, уз одређену меру катарзе и потенцијално продуктивног унутрашњег растерећења, а зарад успостављања чвршћег темеља платформе за стратегијски осмишљено деловање у настојању да се за мучно "косовско питање" изнађе оптимално решење, ако је то у овом историјском тренутку уопште могуће. Оптимално, наравно, не значи и идеално.
* Видите ли "Косово" у будућности као чланицу неке од међународних организација, као што су Унеско, УН или Савет Европе?
- Ако не буде некаквих великих преокрета, мислим да, бар краткорочно, па и средњорочно, покушајима "Косова" да се домогне чланства у значајнијим међународним организацијама, поготово онима из система УН, што је један од приоритета Приштине и њених покровитеља, не цветају руже.
* Како одржати ту тенденцију?
- Онако како смо то и до сада чинили, уз стално побољшавање наших метода деловања, саборно, организовано, плански, са пуним учешћем и координацијом свих државних органа и друштвених субјеката, трезвеним уважавањем међународнополитичке реалности и кроз помно анализирање динамике светских процеса који утичу на постављање појединих држава. Главни услов успешности је, ипак, убеђеност у исправност онога што се ради и, на тој основи, изграђена свест да се нешто може постићи, упркос каткад веома неповољним околностима. Малодушност и дефетизам, неретко заогрнути рухом наводно супериорне реалистичности и прагматизма, руше свако позитивно прегнуће и воде у сигуран губитак.
* Иду ли дешавања у Каталонији наруку Србији?
- Иако Србија принципијелно и одлучно осуђује једностране потезе каталонских сепаратиста, објективно иду, као, уосталом, и референдум о независности у ирачком Курдистану.
* Занимљиво је да Косову опада рејтинг и у муслиманском свету?
- У муслиманским земљама све се боље разуме да у вези са статусом "Косова" нема никакве основе за испољавање исламске солидарности, јер није реч о територији на којој су ислам и муслимани на било који начин угрожени, већ су, сасвим супротно, у великој већини муслимански Албанци нарушили државни суверенитет и територијални интегритет Србије. Многе муслиманске државе су веома осетљиве на довођење у питање територијалног интегритета и своје конкретне државне и националне интересе претпостављају мистификацији и инструментализацији позива на свемуслиманску солидарност са браћом по Алаху, браћом од које су многи поприлично далеко од Алаха. Ово, наравно, не значи да, у савременим околностима, "Косово" није погодно место за деловање исламског експанзионизма и екстремизма на европском тлу. Напротив! Али то је већ друга, крајње озбиљна прича.
* Суринам и Гвинеја Бисао су повукли признавање, а шта би се догодило када би то урадила и нека европска земља, Чешка, на пример?
- Тешко је очекивати такве "реверзибилне" потезе европских земаља, чак и у случају једне Чешке, чији је председник Земан, за разлику од "прагматичне" владе, чврсто опредељен против независног статуса "Косова", и то не крије. Оно што се, међутим, већ може запазити код појединих држава јесте опадање ентузијазма за активно промовисање међународне афирмације "Косова" и опрезнији однос према овом парадржавном ентитету, размаженом недоношчету које неким својим поступцима као да отежава доток струје у инкубатор око кога је брижно окупљен сразмерно невелик конзилијум и даље несмањено упорних тутора.
* Како оцењујете избор Одри Азула за генералну директорку Унеска у светлу питања која су од кључне важности за Србију?
- Приликом сусрета с министром спољних послова Ивицом Дачићем, на маргинама заседања Генералне конференције, Одри Азуле је, поред осталог, јасно исказала намеру да се супротстави тенденцији непримерене политизације Унеска, специјализоване агенције УН у чијој су надлежности образовање, наука и култура. Остаје да се види да ли ће хтети, односно да ли ће успети да у пракси спроведе то несумњиво исправно опредељење.
* Када ће српско коло бити увршћено на листу светске баштине?
- Ако све буде у реду, наше коло би требало да буде уписано на листу светске нематеријалне баштине до краја године. Биће то значајно, оправдано и сасвим заслужено постигнуће. У Србији је, на овај или онај начин, са одржавањем и унапређивањем традиције народне игре, повезано око пола милиона људи, а "моравац" је, као тип кола, одавно искорачио преко националних културних медија.
▻ Извор: Вечерње Новости.
Poslednja izmena:
