Pisanje knjige u paru

H

Hallucinoman

Početnik
Poruka
19
Pored smajlija, o kojima postoji tema i koje ću uskoro uvesti u svoje skribotine, zanimam se još jednom idejom... pisanje u paru.

Jedna knjiga, dva autora.
Da bi fazon imao smisla, muško i žensko. Spisatelj i spisateljica.
Suprotni polovi, dijametralne razlike u razmišljanju, mentalnom sklopu i dosegnutim altitudama i dubinama svesti.
Ista priča, iz različitih perspektiva, malo ona, malo on, malo ona, više on... :grin:
Kaj mislite? Prednosti? Mane? Ikad bilo?

Znam, upuštati se u ovakav poduhvat sa jednim ženskim mozgom ravno je braku ili samoubistvu u najavi, ali...
Ali moramo da unesemo malo života u ovu i ovakvu srpsku književnost, ozbiljnu i dosadnu.
Ako su M. Vidojkovića nazvali "injekcijom adrenalina" u našoj književnosti, definitivno imamo problem.
Ja ću da pokušavam da ga rešim, da unesem bre malo života u te ustaljene i atrofirane sisteme i norme, da prvo razbudim čitaoca a onda ga i nasmejem.
Duhovit smo narod, zašto nam je književnost preozbiljna?
Zašto je Momo Kapor bio usamljen? Zašto zvati nešto što te nasmeje - književnost light?
Pa neka je i light, low tar and even lower cholesterol, samo neka postoji!
Smajliji...
Pisanje u paru...
Malo duha, pokoji osmeh, makar i cinični... :twisted:

:idea: MALO ŽIVOTA, BRE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Sh'a ka'ete? ;)
 
Pa ja kazem da upravo ovih dana to radim sa jednim likom, al' ne znam da l' cu i da uradim, zivot je pun neizvesnosti, a pisanje posebno... :lol:

Inace, nije to novo ni nepoznato ni kod nas (a u belome svetu vec odavno). Pavic i njegova second-wife Jasmina napisali su pre par godina knjigu na tu foru, jedna prica, iz dva razlicita ugla, muskog i zenskog. I cak nije ni losa, mislim, knjiga.


A knjizevnost nam je preozbiljna jer smo mi megalomanski narod, patimo od osecaja velicine u svim smislovima, pa i u umetnickom. (Preporuka za citanje: Karakterologija Jugoslovena, Dimitrije Dvornikovic, i sve ce vam biti jasno o nama). Ako ne pisemo o ratovima, kolektivnim tragedijama, ubistvima kraljeva i knezova, pokoljima... onda i ne vredi pisati. Srpskoj knjizevnosti je oduvek nedostajalo pisaca poput pomenutog Kapora, ili hrvatskog Pavlicica, Tribsona.... (hrvatska knjizevnost je njima obilovala). To su dobri pisci, ali ne preozbiljni, koji umeju da zadrze paznju citalaca, i imaju da kazu nesto vise od kuvarskih recepata i tugaljivih ljubavnih prica (nemam nista protiv ljubavnih prica, samo je ketch u tome kako su napisane - a oni su umeli da ih dobro napisu).

I jos jedno Inace: nije tacno da nemamo takvih pisaca mladje generacije. Imamo Srdjana Valjarevica, imamo Dusana Gojkova, imamo Anu Rodic, nenada Jovanovica, Rasu Komninca... citajte, ljudi, svoje kolege, ima ih koji zaista vrede, a vec imaju i svoje mesto u ovoj knjizevnosti. Kako mislite da vas sutra citaju, ako vi njih ne citate?
 
Snezana67:
Pa ja kazem da upravo ovih dana to radim sa jednim likom, al' ne znam da l' cu i da uradim, zivot je pun neizvesnosti, a pisanje posebno... :lol:

Inace, nije to novo ni nepoznato ni kod nas (a u belome svetu vec odavno). Pavic i njegova second-wife Jasmina napisali su pre par godina knjigu na tu foru, jedna prica, iz dva razlicita ugla, muskog i zenskog. I cak nije ni losa, mislim, knjiga.


A knjizevnost nam je preozbiljna jer smo mi megalomanski narod, patimo od osecaja velicine u svim smislovima, pa i u umetnickom. (Preporuka za citanje: Karakterologija Jugoslovena, Dimitrije Dvornikovic, i sve ce vam biti jasno o nama). Ako ne pisemo o ratovima, kolektivnim tragedijama, ubistvima kraljeva i knezova, pokoljima... onda i ne vredi pisati. Srpskoj knjizevnosti je oduvek nedostajalo pisaca poput pomenutog Kapora, ili hrvatskog Pavlicica, Tribsona.... (hrvatska knjizevnost je njima obilovala). To su dobri pisci, ali ne preozbiljni, koji umeju da zadrze paznju citalaca, i imaju da kazu nesto vise od kuvarskih recepata i tugaljivih ljubavnih prica (nemam nista protiv ljubavnih prica, samo je ketch u tome kako su napisane - a oni su umeli da ih dobro napisu).

I jos jedno Inace: nije tacno da nemamo takvih pisaca mladje generacije. Imamo Srdjana Valjarevica, imamo Dusana Gojkova, imamo Anu Rodic, nenada Jovanovica, Rasu Komninca... citajte, ljudi, svoje kolege, ima ih koji zaista vrede, a vec imaju i svoje mesto u ovoj knjizevnosti. Kako mislite da vas sutra citaju, ako vi njih ne citate?
Kliknite za proširenje...

Mi imamo mene i mislim da je to sasvim dovoljno 8). E sad na stranu to sto su moja dela vecinom melanholicna i siva, anemicna. To je skandinavski uticaj i ja u tome ne vidim nista lose.
A pisanje u paru,,,hmm, to mi deluje vise kao namerno sabotiranje individualnog dara za pisanje. Moji likovi su moja deca, i stvarno ne mogu da gledam kako se jos neko mesa u sve to, pa makar to bila i moja Najvoljenija.
 
Zavisi kakvu pricu pises. I o cemu. A mnogo zavisi i od forme.
Epistolarna forma je zapravo pisanje iz obe perspektive, naravno, ukoliko preneses pisma obe strane.

Net poznanstva su, recimo, dusu dala za obradu iz oba ugla, pod pretpostavkom da obe strane imaju dara za pisanje i da zele da zajedno naapisu jednu istu pricu, svako iz svog ugla. Ali to je moja ideja, nemo' da mi je neko mazne :twisted:

Da, zaboravih, Mihajlo Pantic, David Albahari i jos jedan treci napisali su nekoliko zajednickih prica, doduse, sve su iz muskog ugla, ali iz razlicitih muskih uglova. I to je zanimljivo.
 
Zanimljiva ideja i mislim da je vec provaljena, ali nije zgoreg da bude vise takvih izdanja.
Elem, predlog koji je Snezana dala, tj. nacin pisanja koji je predlozila sasvim je prirodan. Musko i zensko, dva ugla... Logicno sasvim.

Jedva cekam da vas citam :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Mika
Precenjene knjige
3 4 5
Odgovora
112
Pregleda
2.278
ZgodniDevac
ZgodniDevac
Baudrillard
Gita Serenji u izdanju Partizanske knjige
Odgovora
1
Pregleda
125
Black_star
Black_star
Neno
Izabrane najbolje knjige milenijuma
Odgovora
1
Pregleda
18
suave
suave

Back
Top