Da li je filozofija traženje čoveka

sa filozofskim u meni najpre sam se upoznvao onako sanjarski, romantično, ono dečje čuđenje, polet, nada, oduševljenje i te stvari... mada sam uvek bio pesimista, melanholik i fan šopija.
sa godinama, sve sam više shvatao kakav je ovo pakao, a nihilizam i mizantropija su postale reči koje me jednim delom definišu.
na kraju, kao u pesmi I want cancer for christmas, filozofsko u meni svelo se na ovo -
We would spend a lifetime
Trying to figure out
How to make
Our hearts stop beating
 
hakim bej:
Ljudi ukrštaju argumente i ideje kao mačeve, drugi prate očekujući razrešenje,
a razrešenja ne može biti.

Da li je svrha i cilj filozofije traženje čoveka?
Traženje zakona i pravila?
Traženje boga?

Da li je nauka sistematsko traženje boga? :think:
Kliknite za proširenje...

" Filozofija se moze uciti kao trazenje samoga sebe u filozofiji, i kao razmisljanje o drustvu, historiji i svijetu uopce, na osnovu cega slijedi i vlastita metamorfoza ( promjena ) u misljenju i htijenju. Pred filozofijom treba stajati s otvorenim pitanjima sto meni filozofija govori i sto filozofija od mene ocekuje u ideji teorije i prakse. " :)

( Branko Bosnjak, Filozofija, Naprijed, Zagreb, 1989, str.5 )
 
Filozof misli da je baš on taj koji zna šta hoće, šta traži, šta ga motiviše i šta je njegov cilj. Naučnik na gotovo istovetan način misli da je baš on taj koji zna šta hoće, šta traži, šta ga motiviše i šta je njuegov cilj. To isto važi za pripadnika bilo kog polja života i rada i jednako važi za svaku osobu ove planete.
To je ono što čovek (mi) vidi iz svog humanog stanja svesti i što jedino može videti i razumeti. U pozadini je sasvim drugačija situacija. Svako od nas se našao na onom polju života i rada gde su mu potrebna iskustva i spoznaje koji su mu u datom stadijumu najneophodniji da proširi (ekspandira) svoju svest i kompletira vlastiti mozaik razumevanja sebe i života.
Na bilo kom polju da se nalazimo u samoj osnovi nas uvek vodi, motiviše, inspiriše ista esencija života nezavisno od različitosti terminologije. Kada god tražimo ili istražujemo na bilo kom polju uvek istražujemo i proučavamo sa jedinstvenim ciljem ma kako nama trenutno izgledalo.
Istina je da tek onda kada se naš lični mozaik dovoljno oslika i dovoljno uobliči u mogućnosti smo da nazremo celu sliku i da nazremo našu jedinstvenu pozadinu. Tada vidimo da sve ono što smo delili, secirali, klasirali nije nikada ni bilo podeljeno. Tek tada u nama narasta bliže definisana potreba koju možemo bliže ili preciznije čak i svesno usmeravati da bismo brže, ekonomičnije i jednostavnije dosegli cilj.
Sva naša usputna poimanja, verovanja, viđenja i razumevanja su bila parcijalna i drugačija nisu mogla biti. Iz tih razloga, ako se i ne razumemo nije strašno jer još nije vreme da se razumemo, jer još uvek svako od nas pojedinačno nije sebe dovoljno izgradio i još uvek nema dovoljno kompletiran vlastiti mozaik.
Prvom prilikom kada dve osobe imaju mozaike koji se bar u nekom delu preklapaju {matematički, kada imaju zajednički presek svoja dva pojedinačna skupa} onda počinju da nalaze tačke od kojih mogu jedan drugome pomagati u uzajamnoj nadogradnji i napredovati brže.
Istina izvan života kojeg svi živimo ne postoji. Istina je ugrađena u svakome od nas i istina će sve nas osloboditi ali istina koju mora svako realizovati a ta istina je najviše stanje svesti a to stanje svesti ne može opstajati niti postajati bez adekvatnog kapaciteta ljubavi.
Filozof ne razmatra ljubav iako bez nje ne bi mogao opstati ni jedan majušni deliš svog života. To isto važi za naučnika pa i za najnegativnije stvorenje ovoga sveta.
Pogledajmo najveće mafijaše i ubice svih vremena. Svi oni su imali makar jednu osobu do koje im je stalo i čija ljubav im je bila neophodna.

Mi smo praktično različiti samo po sadržajima naših kloparavih umova koji su samo radna memorija u ovom svetu i u budnom stanju. Ali to je praktično a život ipak nije mnogo praktičan u ovom svetu pa zato i kažemo da ima nešto transcedentno ili nesaznajno za dnevnu svest, ličnost, ego svest, humanu svest. Da, nesaznajno sve dok onaj naš mozaik ne nazremo i ne prepoznamo kao razuzmljivu sliku. Tada se počnu spajati parcijalna razumevanja našeg spoljašnog sa našim unutarnjim i tada dolazi ono što još nemamo sada u našim diskusijama.
I nije problem što ih nemamo već je 'problem' što ne znamo da ih nemamo. Svako od nas je sa stanovištem da baš on i samo on ima sve što je potrebno za razumevanje a da su svi drugi nekompletni. I sve dok druge vidimo nekompletnim to je znak da smo baš mi (ja, ti ili bilo ko pored nas) nekompletni.
Kada nam se čini da drugi ništa ne zna onda smo mi lično osoba kojoj manjka znanje. Ako je neko drugi taj koji nas iritira svojim lažima onda smo to mi. Ne važi ovo samo za polje psihologije a da ne važi i za polje nauke, filozofije, religije ili bilo koje drugo...
I tako mi uvek trubimo svoju trubu i svi drugi trube svoju trubu a da niko ni od koga ništa ne prihvata. Citiramo mudre i one tupave kako bismo pokazali da baš mi razumemo kao ptica koja se kiti tuđim perjem - dečja osnovno-školska priča koja oslikava odrasle ljude. I tako svakom našom pričom, diskusijom, psovkom, pametovanje i nazovi mudrovanjem pokazujemo drugima naše unutarnje siromaštvo i jalovost.
Izvinite na ove reči koje oslikavaju svakog od nas a možda i nikog - zavisi ko u njima vidi nešto istinito ili ne vidi ništa.
Onaj ko je u tuđim rečima nazreo nešto taj je do sada donekle i obogatio svoj mozaik...
Mi hoćemo da metodom prisile druge ubedimo u našu istinu a da ne shvatamo da istina ne može ući na naša vrata ako je ne prepoznamo pa na isti način ni ulazi ni kod drugog u njegovu svest.

Oh da, Da li je filozofija traženje čoveka?
Evo mog primera od pre dosta godiuna.
Iz Kanade sam pisao pismu mom prijatelju Đorđu - kremancu. Bio sam opušten i reči su tekle slobodno a tek kada sam pročitao video sam da je glasilo ovako:
"tražio sam čoveka svugde i nigde ga nisam našao. Ali tek onda kada sam ga prestao tražiti našao sam ga u sebi. Tu sam našao i čoveka i svetlost."
Nisam znao kakvu sam to 'nebulozu' napisao. Međutim, moja manijačka istraživanja su mi rekla da je tu čučala istina koju moja spoljašna, fizička svest nije razumela a koja je došla iz Mene, Bića/Duše. I tu je gde smo svi mi isti. Svi smo mi Bića koja će jednoga dana prepoznati i spoznati Sebe i readiti na svojoj punoj realizaciji.
Mi nismo Bog niti možemo biti jedno sa Bogom. Pa ipak, da ne bude zabune, mi jesmo bog (malo 'b') ali bog svog mikro univerzuma. To znači da mi sami kreiramo sebe i svoj život - uobličavamo svoje stanje svesti ili svoj mozaik.
Da vas ne zamara moja lična 'filozofija'. Jer ma koliko da današnja školska filozofija nema efekta i nema svrhe u direktnoj spoznaji istine, ipak svako od nas ima svoju filozofiju.
Moje poštovanje svima.
 
Poslednja izmena:
hakim bej:
Ljudi ukrštaju argumente i ideje kao mačeve, drugi prate očekujući razrešenje,
a razrešenja ne može biti.

Da li je svrha i cilj filozofije traženje čoveka?
Trženje zakona i pravila?
Taženje boga?

Da li je nauka sistematsko traženje boga? :think:
Kliknite za proširenje...

Filozofija je sve to u isti mah - tri u jedan.
A nauka pokušava sve te potrage da objasni, uklopi
i postavi na naučne noge. :)
 
Devojčica po imenu Filis napisala je pismo Albertu Ajnštajnu početkom 1936. godine, želeći da od njega dobije odgovor na pitanje da li se naučnici mole Bogu, odnosno, da li je moguće “verovati” i u nauku i u religiju.
1_Einstein.jpg

“Pokušaću da odgovorim što jednostavnije na tvoje pitanje. Naučnici veruju da se svaka pojava, uključujući i one koje su vezane za ljudska bića, događa prema zakonima prirode. Iz tog razloga naučnik ne može biti naklonjen verovanju da na tok događaja može uticati molitva, odnosno, želja koja se manifestuje natprirodno.
Ipak, moramo priznati da je naše znanje o tim silama nesavršeno, pa na kraju uverenost u postojanje vrhovnog duha počiva na nekoj vrsti vere. Takvo verovanje još uvek je rasprostranjeno, čak uprkos poslednjim dostignućima u nauci.
Ali isto tako, svako ko se ozbiljno bavi naukom ostaje uveren da se neka vrsta duha manifestuje u zakonima svemira i da je ona daleko superiornija od čoveka. Na taj način bavljenje naukom vodi do religioznih pobuda posebne vrste, koje su sigurno sasvim drugačije od religioznosti nekog naivnijeg”.
 
Kažu da je Ajnštajn rekao i ovo:
"Što se više bavim naukom, sve više verujem u Boga".

A nauka se muči i znoji da dokuči suštinu, dok se Bog smeška i
zadovoljno trlja bradu.

Meni je bar lako, nisam cepidlaka i ne pravim pitanje,
kada me zaboli glava od dumanja - odem na plivanje. :)
 
louiskrstic:
Mi nismo Bog niti možemo biti jedno sa Bogom. Pa ipak, da ne bude zabune, mi jesmo bog (malo 'b') ali bog svog mikro univerzuma. To znači da mi sami kreiramo sebe i svoj život - uobličavamo svoje stanje svesti ili svoj mozaik.
Da vas ne zamara moja lična 'filozofija'. Jer ma koliko da današnja školska filozofija nema efekta i nema svrhe u direktnoj spoznaji istine, ipak svako od nas ima svoju filozofiju.
Moje poštovanje svima.
Kliknite za proširenje...
Samosvest-svest o sebi ,jednostavno i neminovno,vodi umišljenoj megalomanskoj sujeti!
I filozofija i teologija i mistika ,ali i Laze,prosto vrve raznoraznim "bogovima"...
Ljudska civilizacija preteško opterećuje ovu planetu baš takvim umišljenim ljudskim sranjem:da je ova planeta
tu samo zbog njegovog veličanstva čoveka!
A kad tamo "...čovek je skup kostiju i kože-čovek je vreća govana!":mrgreen:
 
louiskrstic:
Mi nismo Bog niti možemo biti jedno sa Bogom.
Kliknite za proširenje...

'Mi' jesmo manifesacija individualizovane volje i pažnje istog Bića. To Biće sebe doživljava i Bogom i čovjekom, kao uostalom i svime što postoji u kreaciji. Stoga, centriranjem volje i pažnje Biće određuje čim se doživljava.
Kada kažeš 'Mi', već podrazumijevaš individualizaciju, tj. odvojenost volje i pažnje od Boga, jer tad postojanje percipiraš kao mnoštvo odvojenih individua sa 'sopstvenom voljom i pažnjom'. To jeste istina koju Biće s centriranom voljom i pažnjom razumom percipira u individualizaciji, ali ta istna je iluzija i relativna je samo projekciji naših individualnih iskustava. Ranije, u istom tekstu, rekao si da odvojenost zaista ne postoji, s čim se slažem. U drugim riječima: svi i sve jesmo Jedno. To Jedno (Biće) sebe doživljava kroz mnoštvo individualizovanih projekcija u kojima centrira svoju volju i pažnju i na taj način ostvaruje iluziju odvojenosti.

Naravno, kada kažeš 'Mi', s tim naglašavaš odvojenost stvorenja i samim tim naglašavaš da 'Mi' u odvojenosti nismo Bog. Međutim, ako bi mogao vratiti svoju pažnju u Boga (a moguće je) tada bi iluzija mnoštva nestala, 'Mi' više ne bismo bili, ali zato bez prekida postojanja našom pažnjom bismo osvijestili Boga u sebi. Ne, to nije nikakav bog sa malim slovom b, to je isti jedan Bog koji je osnova svih kreacija. Misliti da je svaka individua bog sam za sebe upravo jeste odlika ega koji sebe pokušava uzdići na nivo postojanja, Bića, koje nije. Jedno sa Bogom 'Mi' ne možemo biti, tačno, ali zato povratkom volje i pažnje u sebe (u apsolut) individuallizacija nestaje, Svjesnost apsoluta (Bića) o 'nama' (o sebi individui) nestaje a na njeno mjesto se uzdiže Svijest kojom postojanje sebi potvrđuje da ono jeste sve-što-jest, tačnije da ono jeste apsolut koji se upravo na račun Svijesti-o-sebi doživljava Bogom.


Dragoljub69:
Samosvest-svest o sebi ,jednostavno i neminovno,vodi umišljenoj megalomanskoj sujeti!
I filozofija i teologija i mistika ,ali i Laze,prosto vrve raznoraznim "bogovima"...
Ljudska civilizacija preteško opterećuje ovu planetu baš takvim umišljenim ljudskim sranjem:da je ova planeta
tu samo zbog njegovog veličanstva čoveka!
A kad tamo "...čovek je skup kostiju i kože-čovek je vreća govana!":mrgreen:
Kliknite za proširenje...


'Čovjek' je odraz cjelovitog projektovanog skupa duše-razum-tijela. 'Čovjek', kao stvorenje, se potvrđuje Svjesnošću-o-postajućem-sebi-stvorenju (sklopu). Svjesnost je duh 'čovjeka'. Da je bilo koji od ova tri elementa tog skupa različit od onog koji upravo čini taj duh 'čovjekom', čovjek tad ne bi bio... odraz bi reflektovao ka Biću nekakvo drugačije stvorenje; majmuna, mrava, leptira, vazduh recimo.

U poistovjećenju sa duhom projektovanog sklopa (onoga što se u duhu ogleda) Biće taj sklop doživljava 'sobom'. Nije za čudo da se stoga poistovjećenjem s duhom 'čovjeka' apsolut (postojanje) doživljava 'ljudskim bićem'. Poistovjećenjem Bića sa kreacijom stvara zabludu u Svjesnosti Bića-čovjeka, koja ga uvjerava da je svaki sklop koji je sličan njegovom uistinu takođe jedno biće, kao što i za sebe poistovijećenog sa tim sklopom misli da jeste. Samo jedno Biće postoji. Sve ostalo su stvorenja s kojma se to jedno Biće poistovjećuje i zamisli... u poistovjećenju sa stvorenjem Biće razumom zaključuje: "Ja jesam biće". Naravno da ono već jeste Biće, jer jedino Biće ima moć da ostvari i svjedoči kreaciji, da stvara i da sebe poistovjećuje sa stvorenim, da misli i da zaključuje. "Oni, koji su kao i ja, 'živi', pokretni, sa sposobnošću aktivnog izbora, takođe, kao i ja moraju biti bića... 'živa bića', zaključuje dalje... zabluda do zablude. Odatle zabludama nema kraja jer se svi zaključci koji slijede donose na pogrešnim premisama.
 
Poslednja izmena:
mekflaj:
ovako više ne ide, razvaljujem se od alkohola i muzike, moram otići na neko duhovno putovanje u divljinu i vratiti se drugačiji
primetio sam kako moji misaoni kapaciteti koji inače pate od erektilne disfunkcije, tamo ojačaju i počnu da produkuju ideje
Kliknite za proširenje...
Није у питању промена средине већ промена фокуса пажње. Наш ум је духовни желудац и ту смо ми поистовећени са овцама.
Зашто баш овцама?
Овце су преживари: прво пасу а после враћају храну из бурага и поново прежвакавају.
Ми као умови радимо исто то. Прво се хранимо пажњом а после у уму прежвакавам оно чиме смо се кроз пажњу нахранили.
Прочитамо књигу и после премишљамо о њој. присуствујемо свађи и после прежвакавамо то у свом уму изводећи свакакве закључке у зависности какве нам идеје долазе. Те идеје које нам долазе док прежвакавамо су наша храна на духовном нивоу.
Из желуца храна иде у танко па дебело црево где се издвајају витамини и по нека штетна материја коју после додатно пречисте бубрези..
Тако је и са идејама које се издвоје у процесу прежвакавања нашег ума. Има ту штетних и добрих идеја које ми као врховна свест нашег ума треба да пречистимо.
Погледајмо живот Николе Тесле, Није дозволио да свакакви садржаји уђу у његов ум, Није се ни с женама дружио. Свој ум је ханио само одабраном храном и можемо да видимо шта је добио. Духовни пост се своди на то да се ум храни једноличном храном да би се из ње извукло што више. Јер наш ум не воли тешко варљиву храну, он више воли забаву, спорт, серије, музика, то су за њега колачићи од који се гоји и уништава самог себе. Све је више неспособних умова. неспособних да се у њима роди иоле вредна идеја. Начин на који храниш свој ум ће од тебе створити један такав безвредан ум.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
"Simpsonovi" i filozofija.
Odgovora
3
Pregleda
270
suave
suave
LBarbara
Zabranjeno je...
2
Odgovora
45
Pregleda
1.018
Hari Poter
Hari Poter
atič ok caragam
Smrt je deo života, a život je deo...
2
Odgovora
26
Pregleda
405
Vilgefortz
Vilgefortz

Back
Top