NOVI PREDLOG O KOSOVU U OKVIRU DIJALOGA Srbija i Kosovo u "realnoj uniji"

Alter_Ego_

Stara legenda
Poruka
76.277
NOVI PREDLOG O KOSOVU U OKVIRU DIJALOGA Srbija i Kosovo u "realnoj uniji", obe strane dobijaju i gube ono što im pripada samo FORMALNO

Predlog o realnoj uniji nezavisnih država Srbije i Kosova, koje imaju zajedničko tržište, carinsku i monetarnu politiku, prvi je koji je u okviru unutrašnjeg dijaloga o KiM skrenuo pažnju predsedniku Aleksandru Vučiću.

8oPktkqTURBXy82MTQ2YTNhYmQ4Mzc1MzcwZGFjMTAxMDIxZTVjZDIzNi5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA



Pre mesec dana počeo je dijalog o Kosovu, a krajni cilj je da se pronađe rešenje za južnu srpsku pokrajinu, koje će biti prihvatljivo i za Srbe i za Albance. Predsednik Vučić, koji je te razgovore i pokrenuo, nedavno je javno izdvojio predlog koji je predstavio profesor ustavnog prava Vladan Kutlešić.

- Iznenađen sam onim što je govorio. Da smo imali te pameti pre 10, 15 ili 20 godina, možda bi neke stvari bile drugačije - rekao je Vučić.

Šta znači realna unija?

Kutlešić, koji je profesor Poslovnog i pravnog fakulteta Univerziteta Union - Nikola Tesla, za "Blic" objašnjava šta sve sadrži njegovo rešenje i kako bi ono moglo biti realizovano. On predlaže realnu uniju nezavisnih države Srbije i Kosova, koje bi ipak ostale međusobno povezane.

- Moj predlog pretpostavlja da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali bi ono ostalo institucionalno u vezi sa Srbijom. To bi bila carinska unija koja bi imala jedinstveno tržište i jedinstvenu monetarnu politiku. U tom slučaju, dinar ne bi morao da bude jedinstvena zvanična valuta, ali bi se koristio kao sredstvo plaćanje na Kosovu. Ovaj ekonomski segment za Srbiju je naročito važan, jer se naši proizvodi i dalje najviše kupuju na KiM, a unijom bi plasman srpskih proizvoda bio daleko lakši - kaže Kutlešić.

CCjktkqTURBXy9kN2Q2MzY3YmFkMTRmNjM0NTdjZjcyYmQwYjRlYmQyNi5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA


On navodi da i danas u svetu postoje primeri realnih unija, kao i da ih je bilo u prošlosti. Najbliži primer je po njemu Državna zajednice Srbije i Crne Gore, koja je opstala tri godine.

Manastirima funkcionalna autonomija

Njegov predlog predviđa i političku i teritorijalnu autonomiju za Srbe na severu Kosova, kojih je tamo oko 100.000, dok bi oni koji žive južno od Ibra dobili personalnu autonomiju (kulturnu, jezičku, informativnu...). Takođe, imovina Srpske pravoslavne crkve i srpski srednjovekovni kulturni spomenici, po njegovom rešenju, dobili bi funkcionalnu autonomiju, odnosno njima bi upravljao srpski Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ili organ na KiM kojeg bi plaćala Srbija.

Io4ktkpTURBXy8wNGFiZDVlMGFjMTlkMjJkN2QyMjM4YjIxOWIwYzI1Yi5qcGeTlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCw5UH2TIvcHVsc2Ntcy9NREFfLzFkNzRjYjQxNzA1OTUwNDM2NjI5Y2FiZDYwNmY1MGY2LnBuZwfCAA


- Ne možemo očekivati da srpski manastiri dobiju eksteritorijalnost, ali ne treba njima da upravlja ni kosovsko ministarstvo kulture. Mislim da je realno da u slučaju da prođe ovaj predlog srpski spomenici kulture dobiju funkcionalnu autonomiju - objašnjava Kutlešić.

Stolica u UN i obavezujući sporazum

Njegovo rešenje predviđa i da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama.

- U tom slučaju napravili bi obavezujući sporazum da u međunarodnim organizacijama Srbija i Kosovo ne mogu da glasaju jedni protiv drugih. Inače, Ukrajina je bila član UN i u vreme kada je bila deo SSSR - dodaje Kutlešić.

On navodi da Srbija više ne može da čeka i da suštinska autonomija više nije prihvatljiva za Albance, koji već sada imaju više od toga.

I Srbija i Kosovo na dobitku i gubitku

- Kosovo praktično ima status "države minus", odnosno države koja je pod međunarodnim protektoratom. Ovim predlogom oni bi dobili status države sa punim međunarodnim kapacitetom. Srbija bi, sa druge strane, skinula jedno političko breme i otvorila sebi put u EU. Takođe, za Srbe bi obezbedila više nego što bi dobili Zajednicom srpskih opština, a zaštitila bi i svoju imovinu na Kosovu - zaključuje Kutlešić.

pMRktkqTURBXy8zZDBjYjliNWFiNDdhZDc0N2FkZDBmMDlmZTljZTcyNS5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA



Po njegovom mišljenju obe strane gube - Srbija nešto što samo formalno ima - KiM, ali i Kosovo nešto što samo formalno ima - sever Kosova.

Kako do rešenja?

Deo njegovog predloga je i da se konačno rešenje usvoji na međunarodnoj konferenciji, a na kojoj bi učestvovali predstavnici najvećih svetskih sila - SAD, Rusije, Kine, Nemačke, Francuske...

- Oni bi bili garant ovog rešenja. Ukoliko ga državni vrh smatra realnim, prethodno bi morao da ubeđuje zapadne zemlje, Rusiju i Kinu da je ono ostvarivo. Takođe, Srbija bi morala da zatraži od Brisela da joj posle tako potpisanog sporazuma garantuje članstvo u EU - ističe Kutlešić.

Pet modela za Kosovo: od Severne Irske do dve Nemačke

Predlog profesora Vladana Kutlešića ne naslanja se ni na jedno do sada predloženo rešenje. Podela Kosova, koja bi za Srbe verovatno bila najprihvatljivija, u ovom trenutku nije realna. Zvanični Berlin predlagao je model dve Nemačke, a pominjali su se i Kiparski model, modeli Severne Irske, Južnog Tirola, Olandskih ostrva, Hongkonga...

(Nataša Latković)

http://www.blic.rs/vesti/politika/n...a-i-kosovo-u-realnoj-uniji-obe-strane/bh7v3kb

Ето, сад знамо на који начин Вучић покушава да прода Косово (и Метохију).

А иначе, за оне који не знају, Универзитет Унион - Никола Тесла је класична висока школа за продају диплома СНС кадровима. Цео тај универзитет држи СНС. (постоји још један Унион).

Једна ствар ми овде није јасна. Пише, "И Србија и Косово и на добитку и на губитку" а ја не видим шта Србија добија? Не само да не добијамо, него губимо далеко више од онога што сада имамо а Шћиптари добијају далеко више од онога што могу да замисле и у најлуђим сновима.
 
Profa nije sisao čoše od Avale...
Međutim...U pregovorima će se dobiti manje! Ovo je trebalo da ide u konspirativnu upotrebu,samo za državni vrh!
Nisam siguran da je dobro postupljeno,mada je lako moguće da je Vučiću saopšteno šta će Srbija maksimalno da dobije:kulturni
nekovrsni "pretoktorat" na staranje o pravoslavnim manastirima i posebne moguće "veze" sa severom Kosova uz "garancije" ulaska u EU...
Unija neće biti ni na konfederalnom principu,već na bilateralnom država učesnica...
Jednom rečju:profesor je smislio lepo pakovanje priznanja Kosova.
Ovo nije kritika već komentar realnih mogućnosti...:sad2:
 
Ovo je odlicna vest. Moci cemo da koristimo dinar kad budemo kupovali Albanke i ustedimo par procenata koliko bi nas ta zamena kostala u menjacnici.

Па нећемо моћи. Ми купујемо хрићшанске албанке са севера Албаније а никоме не пада на памет да купи лојакву са Косова.

- - - - - - - - - -

А динар не би био платежно средство у Албанији.
 
Ма какав професор, какви бакрачи. Зна се да Вучићеве газде траже и де јуре признање Косова од стране Србије после де факто признања које се већ догодило самим тим што владе Србије и Косова заседају, преговарају и потписују споразуме, затим на пример признавањем косовских пасоша, коалицијом са Харадинајем и да не набрајам, и не треба ту никакав професор са сендвичарског факултета да нам то објашњава.
 
Kakva unija kakvi bakraci ...

pa jedino sto treba da prihvatite je dinar kao platezno sredstvo. to je sve sto zahtevamo. da li ste spremni za taj veliki ustupak

- - - - - - - - - -

Па нећемо моћи. Ми купујемо хрићшанске албанке са севера Албаније а никоме не пада на памет да купи лојакву са Косова.

- - - - - - - - - -

А динар не би био платежно средство у Албанији.

pa mozemo to da trazimo. to bi bio veliki uspeh ove vlade i vucica. 10 :0 za srbiju.
 
pa jedino sto treba da prihvatite je dinar kao platezno sredstvo. to je sve sto zahtevamo. da li ste spremni za taj veliki ustupak

- - - - - - - - - -



pa mozemo to da trazimo. to bi bio veliki uspeh ove vlade i vucica. 10 :0 za srbiju.

Да тражимо да динар буде платежно средство у Албанији или да тражимо контигент Албанки (по могућству периодично)?
 
Да тражимо да динар буде платежно средство у Албанији или да тражимо контигент Албанки (по могућству периодично)?

moze. meni odgovara i muslimanka sa kosova

- - - - - - - - - -

doduse ja mislim da kad bi vucic pripojio nis velikoj albaniji i rekao kako on radi i kako ce srbi sad moci lakse da idu na letovanje u albaniju, njegovo glasacko telo morona bi aplaudiralo tom potezu.
 
А како би се звала та држава? На жалост, верујем да би већина Срба заслепљена митовима о Косову и комплексом величине била спремна да одустане од српске државе зарад стварање некаквог српско - албанског бућкуриша.
 
On predlaže realnu uniju nezavisnih države Srbije i Kosova

То није његов предлог, нити он то може да предлаже, као ни Вучић без референдума.
То је "решење" које Вучић мора да спроведе у дело јер је то прихватио оног момента кад је са ђаволом засадио тикве и сад испуњава задатке, а ставља друге у први план тако да изгледа да тотални кретени и дилетанти "предлажу решења", а не он.
 
Ма какав професор, какви бакрачи. Зна се да Вучићеве газде траже и де јуре признање Косова од стране Србије после де факто признања које се већ догодило самим тим што владе Србије и Косова заседају, преговарају и потписују споразуме, затим на пример признавањем косовских пасоша, коалицијом са Харадинајем и да не набрајам, и не треба ту никакав професор са сендвичарског факултета да нам то објашњава.

a izdaju odrađuju najveće patrijote SRS i SPS...malo prepakovane u SNS...ostali izdajnici u vidu DS, SPO, SSV,DSS...amateri za ,,srpske nacionaliste"

- - - - - - - - - -

А како би се звала та држава? На жалост, верујем да би већина Срба заслепљена митовима о Косову и комплексом величине била спремна да одустане од српске државе зарад стварање некаквог српско - албанског бућкуриша.

bitno je ko broji glasove
 
Ovo je odlicna vest. Moci cemo da koristimo dinar kad budemo kupovali Albanke i ustedimo par procenata koliko bi nas ta zamena kostala u menjacnici.

Добро да си поменуо Албанке. Таман да имам где да ставим овај текст са НСПМ.


Куда иде Србија

Како да се оженим?

Vladislav%20Djordjevic.jpg


Из године у годину расте број неожењених мушкараца. Како се они осећају? Какве су опште социјалне последице те чињенице? Овај оглед покушава да пружи одговоре на та питања.

Има много разлога зашто расте број неожењених младића, а један од њих је тај што девојке имају склоност да одлазе из малих места и села, а младићи да у њима остају неожењени и бездетни.
1. Сеоски егзодус

У антропологији већ дуже времена постоји сазнање да многи младићи остају неожењени и бездетни због одласка девојака у већа места. Непосредно после Другог светског рата тенденција је била да младићи из малих места и села одлазе да се школују у градове. Али сада је тенденција да на школовање у град одлазе двојке.

О тој појави етнолошкиња др Александра Павићевић из Етнографског института САНУ у књизи „На удару идеологија” (2006) пише: „Као да су нагло постали свесни тешког живота на селу, после Другог светског рата већина родитеља је желела да школује своју децу, управо да би их поштедела муке земљорадничког занимања. Првенствено су се школовала мушка деца, док је у новије време ова тенденција почела да узима супротан смер, са епилогом још погубнијим од раније праксе. Наиме, иако је школовање генерално стимулисало напуштање пољопривреде и села, у времену када су се примарно школовала мушка деца, рурални егзодус још није био у пуном јеку. Школовање се често сводило на стицање основног образовања, тако да је известан број ’школованих’ ипак остајао на селу. Школовање женске деце се међутим, у новије време јавља као неприкосновена обавеза родитеља, која се не завршава најнижим степеном образовања. Настављајући школовање у образовним установама другог и трећег степена, женска деца напуштају сеоску средину, дајући свој допринос поремећају старосне и полне структуре села.”[1]

Тачно је запажање др Александрe Павићевић да у „поремећају старосне и полне структуре села” има удела одлазак девојака на школовање у градове. То мишљење потврђују и њена емпиријска истраживања у селу Дубона.

2. CaseStudy: Дубона

У етнологији већ дуги низ година постоји сазнање да у малим местима и селима има више неожењених младића него неудатих девојака. Теренска испитивања др Александре Павићевић потврдила су ту тезу. Она је забележила да младићи у шумадијском селу Дубона поздрављају идеју да девојке иницирају удварање. Тим поводом ауторка примећује: „Овакво размишљање постаје посебно занимљиво када се узме у обзир опсервација сеоског пароха који, као један од разлога постојања великог броја неожењених момака у селу, наводи управо страх савремених младића од неуспеха при удварању. И заиста, у читавој области већ неколико деценија постоји феномен ’продужене адолесценције’, који се поглавито односи на мушку популацију између 25 и 40 година старости, у оквиру које се налази знатан број неожењених младића и људи. У време истраживања, у Дубони је било тридесетак оваквих случајева, а приближан број се наводи и за Влашку, Шепшин и Малу Иванчу. Број неудатих девојака је занемарљив, што сугерише да је овај проблем првенствено проистекао из бројчане диспропорције мушког и женског становништва одређених узрасних групација у селу. Ова диспропорција, међутим, не почива на ређем рађању женске, у односу на мушку децу, него на интензивнијим брачним и професионалним миграцијама женског становништва у последњих двадесетак година двадесетог века, које се првенствено могу везати за већ поменуту праксу чешћег школовања женске деце.”[2]

Емпиријска истраживања потврђују постојање већег броја неожењених мушкараца у малим местима и селима, као и тезу да је то првенствено последица одласка девојака у град.

3. Др Александра Павићевић и Рада Дрезгић

Радовима др Aлександре Павићевић може се веровати. Она је мериторни научни радник. Чини се да је она у свом општем идеолошком опредељењу конзервативна. И социолошкиња Рада Дрезгић је мериторна научна радница. Но, она је у свом општем идеолошком приступу либерална. Без обзира на идеолошке разлике, теренска истраживања обе научнице недвосмислено указују на то да у малим местима и селима постоји велики број неожењених мушкараца. Због те диспропорције младићи осећају страх од удварања. То потврђује и понашање младића у Горњој Добрњи.

4. Casestudy: Горња Добрња

Социолошкиња Рада Дрезгић је у студији „’Бела куга’ међу ’Србима’ ” (2010) описала понашање неожењених младића у селу Горња Добрња у склопу акције организације „Сеоски праг”. Циљ „Сеоског прага” био је да омогући неожењеним сеоским младићима да упознају девојке из Украјине. Рада Дрезгић је била очевидац тог сусрета. Оно што се догодило помало је изненадило и њу и организаторе. Забележила је: „Многе ствари су се окренуле наглавачке у односу на намере Сеоског прага.”[3] Прво изненађење је било то да је иницијатива долазила од жена. Оне су биле те које су се колу прикључиле, а затим се распршиле „по кафани, започињући разговоре и иницирајући контакте. Тиме су Украјинке вишеструко прекршиле локална правила лепог понашања и родних норми. Неприкладност (непримереност) женске иницијативе у хетеросексуалној комуникацији је свакако једна од њих. Ове жене које су биле доведене да би спасле руралну мушкост – за коју се веровало да је угрожена тиме што српске жене одбијају да се удају за сеоске момке – ту исту мушкост су на забави угрозиле али на супротан начин: оне су сеоским момцима одузеле привилегију бирања и иницирања контакта. Украјинке су одлучиле да бирају.”[4]

knjiga2.jpg


По мишљењу Раде Дрезгић, иницирање контакта од стране жена није добродошло у сеоској средини. Заправо, проблем није био у томе што су жене иницирале контакте, него у томе што су средовечни младићи утучени дугогодишњим самачким животом. Они нису имали самопоуздања. Њега су имали млади мушкарци. Ауторка бележи: „Средовечни сеоски момци пак показали су се доста пасивним и без иницијативе да упознају гошће. Млади момци, који нити су били примарна циљна група пројекта нити су били заинтересовани за женидбу, били су много активнији и отворенији за друштвена догађања која је организовао Сеоски праг. Средовечне момке чија је мушкост већ била угрожена надвладали су тако и млади момци и жене из Украјине.”[5]

Рада Дрезгић, либералних и феминистичких инклинација, за неуспех сусрета окривљује средовечне момке. По њој, њихова пасивност је крива за неуспех акције „Сеоског прага”. Запажање је тачно, али не даје одговор на примарно питање: откуд то да у селу Горња Добрња уопште има толико неожењених средовечних момака? Да је консултовала своју колегиницу Александру Павићевић било би јој јасно: девојке су имале боље изгледе да мигрирају у градове. Тај процес је условљен многим чиноциома, а један од њих је „хипергамија”.

5. „Хипергамија”

Антропологији је већ дуги низ година позната је појава под називом „хипергамија” (hypergamy). „Хипергамија” је универзална појава да девојке путем брачних (удадбених) веза на социоекономској лествици иду навише („хипер”). Разлог „хипергамије” лежи у биологији: у већој биолошкој вредности женске сексуалности, а тиме и потражње жена на брачном тржишту (marriage market). „Хипергамија” се очитује у томе да девојке путем удадбених веза лакше прелазе из мањих места у већа, тј. из нижег социоекономског статуса у виши. Осим биологије, „хипергамију” у последње време подстиче и феминистичка идеологија, која форсира запошљавање и школовање искључиво девојака.

6. Последице руралног егзодуса девојака

Одлазак девојака из малих места и села довео је до тога да младићи у малим местим и селима често остају без прилике да се ожене и оснују породице. Тај процес је довео и до тога да се повећао број девојака у градовима, а тиме и њиховог огорченог сексуалног и/или брачног такмичења. Отупљивање сексуалног морала у градовима последица је много чинилаца, а један од њих је и велика заступљеност девојака жељних „хипеегамије”.

7. Неожењени градски младићи

Проблем да се ожене имају и многи градски младићи. Разлога за то има много, али четири су најважнија.

Први је материјална неимаштина многих младића. Србија је држава која у Европи има најнижа лична примања, најниже минималне дохотке, а највећу стопу незапослености. Ти лоши економски показатељи делује депресивно на све. Ипак, делују емотивно негативније на мушкарце, него на жене. Мушкарци без посла обично се осећају анксиозно и депресивно. Њихово самопоуздање је уско везано за финансијско стање. Уколико имају новаца осећају се самопоуздано, а ако га немају осећају се несамопоуздано. И код жена постоји корелација између економског стања и самопоуздања, али она није тако чврста. Упркос свим социјалним променама које је донео феминизам још увек већина девојака очекује да младићи буду примарни финансијски стубови породица. Младићи то знају, па се они без новца осећају неуротично и депресивно.

usamljen.jpg


Други разлог за повећање броја неожењених младића је законодавни оквир. Радикалнофеминистички закони, посебно Закон о спречавању насиља у породици, делују на психе младића депримирајуће. Ти закони су писани тако да се лако могу злоупотребити. Младићи могу и за најбезазленији коментар упућен девојкама бити оптужени за „сексуално узнемиравање”. Закони, као и пропаганда која их прати, психички кастрирају младиће и чине да се нерадо упуштају у удварање.



http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/kako-da-se-ozenim.html
 
Трећи разлог су медији. У главнотоковским медијима – РТС, РТВ и Пинк – бројчано доминирају новинарке. Медији нису феминизовани само кадровски, него и идеолошки. Они шире идеологију „родне равноправности”, која погађа све мушкарце, а поготово оне неожењене. Медији подгревају незадовољство девојака тако што шире идеју да су оне „дискриминисане”, а младићи „привилеговани”. Далеко је то од реалности, али девојке под утицајем феминистичке пропаганде постају све незадовољније и огорченије.

Четврти разлог су институције. Неке институције, посебно судови и центри за социјални рад, постале су готово отворено антимушке. Многи мушкарци бију битку са овим институцијама борећи се за своја права приликом развода и/или старатељства над децом. Нису ретки мушкарци које државне институције шиканирају. Знајући то, све већи број младића одлучује да се не жени. А то је управо оно што идеолози „џендеризма” и прижељкују. У њиховој тајној агенди је управо растурање моногамног хетеросексуалног брака.

У целини узев, тешко економско стање многих младића, удружено са правним и пропагандним притисцима „џендеристичке” идеологије дестимулишу све већи број младића да се девојкама удварају.


8. „Мушкарци који иду својим путем”

Страх од удварања и финансијских последице евентуалног развода постао је већ светски проблем. У САД се формирао чак и покрет мушкараца који су одлучили да се девојкама не удварају. То су „Мушкараци који иду својим путем” (Меn Going Their Own Way). Код нас такaв покрет не постоји де јурe, али – како сугеришу бројни примери – он постоји де факто.

9. Последице пораста броја неожењених младића

Пораст броја неожењених и разведених мушкараца има вишеструко негативне последице. Најуочљивија последица пораста броја неожењених мушкараца је демографски пад. Како расте број неожењених мушкараца, тако се смањује број рођене деце. Како рад Раде Дрезгић и других истраживача сугеришу, пораст броја неожењених мушкараца у корелацији је се распрострањеношћу „беле куге”.


natalitet-1-670x447.jpg


Пораст броја неожењених мушкараца одражава се и на погоршање менталног здравља. Наиме, неожењени мушкарци склони су депресији. Наравно, то је генерализација. Има много срећних самаца и много депресивних ожењених мушкараца. Упркос тим случајевима, општи тренд је тај да се неожењени мушкарци хронично осећају тужно и потиштено. То може да пређе у тешку депресију. Лоше расположење неки покушавају да ублаже алкохолизмом, али то обично само погорша стање. Неожењени мушкарци су склони и другим аутодеструктивним понашањима. Неки одлуче да депресију напросто окончају самоубиством.

Ниско самопоштовање неожењене младиће може да води и ка другим деструктивним понашањима. Да би своје стање поправили, неки се упуштају у криминал. Неретко их то доведе до затвора и тако лоше стање учини још горим.

Друштво са великим бројем самаца склоно је да буде друштво са малим бројем рођене деце, поготово оне у брачним везама, а великим бројем психопатолошких и социопатолошких појава: алкохолизма, самоубистава, криминала итд. За све је боље да неожењених мушкараца буде што мање.

10. Закључак

Стално расте проценат неожењених младића. Како показују теренска истраживања др Александре Павићевић и Раде Дрезгић у селима и малим местима има много неожењених младића, јер су девојке отишле у град да би се школовале, радиле и/или удале. Младићима из Млаих места и села не иде на руку закон „хипергамије”.

И велики број градских младића има проблем да се ожени. Разлога за то има много, али у корену свих њих лежи идеологија „родне равноправности”. Младићима је све теже да добију добро плаћен посао. Многи раде за мале плате, а многи су и незапослени. Без новца младићи имају мало изгледа да се ожене. Знајући то, многи се повлаче у себе и избегавају свако удварање.

Феминистички закони и пропаганда додатно отежавају младићима пут ка девојкама. Младићи се све више плаше удварања и то с добрим разлозима. Девојка која је школована и са добрим примањима не одлучје се лако за везу са младићем који није високог социјалног статуса. Младићи се плаше удварања не само зато што могу бити одбијени, него и зато што могу бити чак и тужени.

Младићи се све више устручавају од удварања. То је већ постао озбиљан социјални проблем. Није на изгледу поправљање економског стања младића, нити ублажавање радикалнофеминистичких закона и пропаганде, па се чини да ће број неожењених младића и даље расти, на жалост и тугу свих.

Библиографија



Антонић, Слободан, „Искушења радикалног феминизма: моћ и границе друштвеног инжењеринга”, ЈП Службени гласник, Београд, 2011.

Дрезгић, Рада, „’Бела куга’ међу ’Србима’: о нацији, роду и рађању на прелазу векова”, Институт за филозофију и друштвену теорију, И. П. „Албатрос плус”, Београд, 2010.

Ђорђевић, Владислав, „Мит о патријархату: да ли су мушкарци дискриминисани?” Mеtaphysica, Београд, 2009.

Милић, Анђелка, „Женски покрет на раскршћу миленијума: извештај о емпиријском истраживању у Србији и Црној Гори”, Одељење за социологију Филозофског факултета, Београд, 2002.

Павићевић, Александра, „На удару идеoлогија: брак, породица и полни морал у Србији у другој половини XX века”, Етнографски институт САНУ, Београд, 2006.

Павле, Патријарх српски, „Жена у Православној цркви”, Издавачки фонд Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Београд, 2011.

Спасић, Биљана С., „Зашто Срби нестају?”, 9. допуњено издање, издање аутора, Крагујевац, 2006.

Стојановић, Јовица, „Страх од жена: феномен женске агресивности”, Чигоја штампа, Београд, 2012.
 
Svašta :D
Što onda jednostavno ne priznamo paradržavu i kraj priče.
Čuj on hoće državnu zajednicu Srbije i "Kosova" hahaa šta će nam to?

Државна заједница Србија и Црна Гора? Елегантан начин да се доврши разбијање Србије, а да "наши" политичари не буду криви, тј. да остваримо нову "побједу".
 
Добро да си поменуо Албанке. Таман да имам где да ставим овај текст са НСПМ.


Куда иде Србија

Како да се оженим?

Vladislav%20Djordjevic.jpg


Из године у годину расте број неожењених мушкараца. Како се они осећају? Какве су опште социјалне последице те чињенице? Овај оглед покушава да пружи одговоре на та питања.

Има много разлога зашто расте број неожењених младића, а један од њих је тај што девојке имају склоност да одлазе из малих места и села, а младићи да у њима остају неожењени и бездетни.
1. Сеоски егзодус

У антропологији већ дуже времена постоји сазнање да многи младићи остају неожењени и бездетни због одласка девојака у већа места. Непосредно после Другог светског рата тенденција је била да младићи из малих места и села одлазе да се школују у градове. Али сада је тенденција да на школовање у град одлазе двојке.

О тој појави етнолошкиња др Александра Павићевић из Етнографског института САНУ у књизи „На удару идеологија” (2006) пише: „Као да су нагло постали свесни тешког живота на селу, после Другог светског рата већина родитеља је желела да школује своју децу, управо да би их поштедела муке земљорадничког занимања. Првенствено су се школовала мушка деца, док је у новије време ова тенденција почела да узима супротан смер, са епилогом још погубнијим од раније праксе. Наиме, иако је школовање генерално стимулисало напуштање пољопривреде и села, у времену када су се примарно школовала мушка деца, рурални егзодус још није био у пуном јеку. Школовање се често сводило на стицање основног образовања, тако да је известан број ’школованих’ ипак остајао на селу. Школовање женске деце се међутим, у новије време јавља као неприкосновена обавеза родитеља, која се не завршава најнижим степеном образовања. Настављајући школовање у образовним установама другог и трећег степена, женска деца напуштају сеоску средину, дајући свој допринос поремећају старосне и полне структуре села.”[1]

Тачно је запажање др Александрe Павићевић да у „поремећају старосне и полне структуре села” има удела одлазак девојака на школовање у градове. То мишљење потврђују и њена емпиријска истраживања у селу Дубона.

2. CaseStudy: Дубона

У етнологији већ дуги низ година постоји сазнање да у малим местима и селима има више неожењених младића него неудатих девојака. Теренска испитивања др Александре Павићевић потврдила су ту тезу. Она је забележила да младићи у шумадијском селу Дубона поздрављају идеју да девојке иницирају удварање. Тим поводом ауторка примећује: „Овакво размишљање постаје посебно занимљиво када се узме у обзир опсервација сеоског пароха који, као један од разлога постојања великог броја неожењених момака у селу, наводи управо страх савремених младића од неуспеха при удварању. И заиста, у читавој области већ неколико деценија постоји феномен ’продужене адолесценције’, који се поглавито односи на мушку популацију између 25 и 40 година старости, у оквиру које се налази знатан број неожењених младића и људи. У време истраживања, у Дубони је било тридесетак оваквих случајева, а приближан број се наводи и за Влашку, Шепшин и Малу Иванчу. Број неудатих девојака је занемарљив, што сугерише да је овај проблем првенствено проистекао из бројчане диспропорције мушког и женског становништва одређених узрасних групација у селу. Ова диспропорција, међутим, не почива на ређем рађању женске, у односу на мушку децу, него на интензивнијим брачним и професионалним миграцијама женског становништва у последњих двадесетак година двадесетог века, које се првенствено могу везати за већ поменуту праксу чешћег школовања женске деце.”[2]

Емпиријска истраживања потврђују постојање већег броја неожењених мушкараца у малим местима и селима, као и тезу да је то првенствено последица одласка девојака у град.

3. Др Александра Павићевић и Рада Дрезгић

Радовима др Aлександре Павићевић може се веровати. Она је мериторни научни радник. Чини се да је она у свом општем идеолошком опредељењу конзервативна. И социолошкиња Рада Дрезгић је мериторна научна радница. Но, она је у свом општем идеолошком приступу либерална. Без обзира на идеолошке разлике, теренска истраживања обе научнице недвосмислено указују на то да у малим местима и селима постоји велики број неожењених мушкараца. Због те диспропорције младићи осећају страх од удварања. То потврђује и понашање младића у Горњој Добрњи.

4. Casestudy: Горња Добрња

Социолошкиња Рада Дрезгић је у студији „’Бела куга’ међу ’Србима’ ” (2010) описала понашање неожењених младића у селу Горња Добрња у склопу акције организације „Сеоски праг”. Циљ „Сеоског прага” био је да омогући неожењеним сеоским младићима да упознају девојке из Украјине. Рада Дрезгић је била очевидац тог сусрета. Оно што се догодило помало је изненадило и њу и организаторе. Забележила је: „Многе ствари су се окренуле наглавачке у односу на намере Сеоског прага.”[3] Прво изненађење је било то да је иницијатива долазила од жена. Оне су биле те које су се колу прикључиле, а затим се распршиле „по кафани, започињући разговоре и иницирајући контакте. Тиме су Украјинке вишеструко прекршиле локална правила лепог понашања и родних норми. Неприкладност (непримереност) женске иницијативе у хетеросексуалној комуникацији је свакако једна од њих. Ове жене које су биле доведене да би спасле руралну мушкост – за коју се веровало да је угрожена тиме што српске жене одбијају да се удају за сеоске момке – ту исту мушкост су на забави угрозиле али на супротан начин: оне су сеоским момцима одузеле привилегију бирања и иницирања контакта. Украјинке су одлучиле да бирају.”[4]

knjiga2.jpg


По мишљењу Раде Дрезгић, иницирање контакта од стране жена није добродошло у сеоској средини. Заправо, проблем није био у томе што су жене иницирале контакте, него у томе што су средовечни младићи утучени дугогодишњим самачким животом. Они нису имали самопоуздања. Њега су имали млади мушкарци. Ауторка бележи: „Средовечни сеоски момци пак показали су се доста пасивним и без иницијативе да упознају гошће. Млади момци, који нити су били примарна циљна група пројекта нити су били заинтересовани за женидбу, били су много активнији и отворенији за друштвена догађања која је организовао Сеоски праг. Средовечне момке чија је мушкост већ била угрожена надвладали су тако и млади момци и жене из Украјине.”[5]

Рада Дрезгић, либералних и феминистичких инклинација, за неуспех сусрета окривљује средовечне момке. По њој, њихова пасивност је крива за неуспех акције „Сеоског прага”. Запажање је тачно, али не даје одговор на примарно питање: откуд то да у селу Горња Добрња уопште има толико неожењених средовечних момака? Да је консултовала своју колегиницу Александру Павићевић било би јој јасно: девојке су имале боље изгледе да мигрирају у градове. Тај процес је условљен многим чиноциома, а један од њих је „хипергамија”.

5. „Хипергамија”

Антропологији је већ дуги низ година позната је појава под називом „хипергамија” (hypergamy). „Хипергамија” је универзална појава да девојке путем брачних (удадбених) веза на социоекономској лествици иду навише („хипер”). Разлог „хипергамије” лежи у биологији: у већој биолошкој вредности женске сексуалности, а тиме и потражње жена на брачном тржишту (marriage market). „Хипергамија” се очитује у томе да девојке путем удадбених веза лакше прелазе из мањих места у већа, тј. из нижег социоекономског статуса у виши. Осим биологије, „хипергамију” у последње време подстиче и феминистичка идеологија, која форсира запошљавање и школовање искључиво девојака.

6. Последице руралног егзодуса девојака

Одлазак девојака из малих места и села довео је до тога да младићи у малим местим и селима често остају без прилике да се ожене и оснују породице. Тај процес је довео и до тога да се повећао број девојака у градовима, а тиме и њиховог огорченог сексуалног и/или брачног такмичења. Отупљивање сексуалног морала у градовима последица је много чинилаца, а један од њих је и велика заступљеност девојака жељних „хипеегамије”.

7. Неожењени градски младићи

Проблем да се ожене имају и многи градски младићи. Разлога за то има много, али четири су најважнија.

Први је материјална неимаштина многих младића. Србија је држава која у Европи има најнижа лична примања, најниже минималне дохотке, а највећу стопу незапослености. Ти лоши економски показатељи делује депресивно на све. Ипак, делују емотивно негативније на мушкарце, него на жене. Мушкарци без посла обично се осећају анксиозно и депресивно. Њихово самопоуздање је уско везано за финансијско стање. Уколико имају новаца осећају се самопоуздано, а ако га немају осећају се несамопоуздано. И код жена постоји корелација између економског стања и самопоуздања, али она није тако чврста. Упркос свим социјалним променама које је донео феминизам још увек већина девојака очекује да младићи буду примарни финансијски стубови породица. Младићи то знају, па се они без новца осећају неуротично и депресивно.

usamljen.jpg


Други разлог за повећање броја неожењених младића је законодавни оквир. Радикалнофеминистички закони, посебно Закон о спречавању насиља у породици, делују на психе младића депримирајуће. Ти закони су писани тако да се лако могу злоупотребити. Младићи могу и за најбезазленији коментар упућен девојкама бити оптужени за „сексуално узнемиравање”. Закони, као и пропаганда која их прати, психички кастрирају младиће и чине да се нерадо упуштају у удварање.



http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/kako-da-se-ozenim.html
ne treba ni da se zenis ako nemas pare. Ili bar posao. prirodna selekcija
 

Back
Top