bRu zLi
Poznat
- Poruka
- 9.401
Radiolog tvrdi: Nije tačno da osiromašeni uranijum izaziva kancer, zašto neko uporno insistira da smo prezračeni
"Gađali su oni i rafinerije. Gađali i fabrike raketnog goriva. Gađali i mnoge druge objekte gde je bilo mnogo kancerogenog materijala. Tužite ih za to. Tužite ih za kolateralnu štetu. Za mostove, vozove, bolnice, pijace...ima materijala puno"
"Da li sam kvalifikovan da govorim o radioaktivnim elementima? Pitanje koje će postaviti svako ko čita ovo što pišem. Radiolog sam, nisam nuklearni fizičar, sigurno će fizičar bolje od mene znati fizičke aspekte. Radiolog sam, nisam hemičar, sigurno će hemičar bolje od mene znati hemijske aspekte. Nesporno je. Radiolog sam, čitav život pazim da ne postanem žrtva radijacije, nikakvo dodatno zračenje mi nije potrebno".
Nauka ima tu sklonost da je mnogi osporavaju. Naročito je osporavaju oni koji smatraju da trebaju imati mišljenje o svemu. Nauka ne trpi mišljenja. Nauka je hladna, politički neobojena. Nauka ne priznaje povišeni ton kao argument. Nauka ne priznaje pseudofilozofske rasprave kao činjenice. Nauka se ne razmatra uz kaficu ili uz rakijicu. Nauka ima sklonost da je mnogi osporavaju ali nauka je uvek u pravu.
Radioaktivnost
Pominjanje radioaktivnosti stvara u običnom narodu osećaj straha. Objektivno, šta obični ljudi znaju o tome? Atomska bomba pala na Japan. Večiti strah od nuklearnog rata. Ako neko želi da uplaši šire mase samo da snimak pečurke nakon atomske eksplozije. Radioaktivnost se ne vidi. Radijacija izaziva rak, izaziva leukemiju. Strah, strah, strah i opet još dodatni strah. Radioaktivnost = strah.
Bitno je imati mišljenje i stav. Manje je važno da je to mišljenje i stav utemeljeno u činjenicama. Što bi se neko zamarao pa da razmišlja o radioaktivnim elementima, koliko ih ima i koji su. A tek izotopi. Onda dolazimo tek do alfa, beta, gama raspada i do x-zraka. Dolazimo i do dejstva na ćeliju, dejstva na organizme a sve to kada se uplete sa organogenezom, kancerogenezom, mutacijom... Stav i mišljenje nisu dovoljni, potrebno je znanje.
Nekome je osiromašeni uranijum pao na pamet a nama je pao na glavu. Tokom bombardovanja 1999. godine municija sa osiromašenim uranijumom je (po zvaničnim podacima - ja druge nemam) korišćena na području Kosova i Metohije. Izvršeno je 112 napada na 96 ciljeva sa prosečno 240 metaka po napadu od kojih je svaki imao po 300 gr osiromašenog uranijuma. U ostalom delu Srbije korišćen je samo uz granicu Kosova i to u 10 napada. To su podaci. Ono nađeno neeksplodirano je odneseno u Vinču.
Uranijum
A šta je uopšte Uranijum? Raste na drvetu? Proizvodi se u laboratorijama? Ne, on je sastavni deo zemlje. Sigurno ga ima jako malo? Ne, ima ga jako puno, jedan od 20 najrasprostanjenijih elemenata. Glavna mana je što je radioaktivan a vreme poluraspada mu je užasno dugačko. Raspada se alfa raspadom a alfa čestice ne mogu da prodru ni kroz običan papir.
Uranijum se nalazi u omotaču Zemlje. Najzaslužniji je za grejanje kore Zemlje i samim tim je obezbedio da se život oformi u ovom obliku na zemlji. Vreme poluraspada je identično starosti Zemlje. Ima ga u nekoliko oblika, tj izotopa U238, U235 i U234. Visoko obogaćeni se koristi kao nuklearno oružje a obogaćeni kao gorivo u nuklearnim reaktorima.
U Srbiji najviše uranijuma ima na prostoru od Beograda do Užica, odnosno od Svilajnca do Loznice. Uranijuma u zemljištu a količine nisu velike. Mnogo više ga ima u Makedoniji i Sloveniji i na Jadranu.
Osiromašeni uranijum (OU)
Šta je onda Osiromašeni Uranijum? Pravilnije je reći Potrošeni Uranijum jer to je ono što ostane kao otpad iz nuklearnih reaktora. Zašto se koristi baš on? Vojna industrija se razvija u dva smera, jedan je pravljenje što savršenijih oklopa a drugi što savršenijih načina za probijanje tih oklopa. Osiromašeni uranijum (OU) nije prvi na listi, drugi je i kao zaštita i kao probijač (prvi je volfram, tungsten) a koristi se jer je skoro besplatan (otpad).
Kada zrno sa OU konačno probije oklop a to se dešava tek nakon nekoliko pogodaka, u zatvorenom prostoru tenka nastane pakao. Sav uranijum se rasprši u sitne čestice u obliku magle. Tome moramo dodati eksplozivno punjenje koje shodno imenu eksplodira. Možda neko i preživi, ne znam, ne verujem. To je prvi efekt. Smrt.
Ako neko preživi imaće sledećih nedelja vrlo teško oštećenje bubrega sa skoro sigurnim dijalizama. Imaće problema sa plućima ali i sa mozgom. Ništa od toga sigurno nije dobro. Bubrezi će početi da se oporavljaju nakon 15 dana, pluća nakon 21, mozak obično nakon 28. Osoba neće dobiti nijedan oblik maligne bolesti, makar ne uzrokovan OU. Jednostavno, nema kancerogeno dejstvo.
Ukoliko u telu ostane neki geler sa OU imaće stalno probleme sa bubrezima. Da li će dobiti neki kancer? Neće, ne zbog OU.
Da li će neko u Vojvodini dobiti kancer ili leukemiju zbog OU na Kosovu? Kako? Nema potrebe da odgovorim da ne može, već samo pitam kako? Taj ko tvrdi da može samo neka objasni mehanizam, održiv, bez teleportovanja i molio bih...bez zračenja. To što je užasno dugačko vreme poluraspada znači da otprilike na svakih 5 do 6 hiljada godina okine po jednu alfa česticu.
Koristi li se taj OU negde još sem u municiji? E, tu čekam velike znalce. Kontejneri za prenos radioaktivnog materijala se oblažu njime da štiti od zračenja. Rendgen aparati se oblažu njime kao zaštita od zračenja. Ima ga u veštačkim zubima, sastavni je deo porcelana. U velikim civilnim avionima ga ima od 150 do 500 kilograma. U veštačkom đubrivu ga ima.
Ima ga u vodi koju pijemo, normalno ga ima, ne veštački. Ima ga u vazduhu. Ima ga u zemlji, ima ga u hrani. Konačno ima ga u našem telu, sastavni deo tela.
(nastavak sledi u sledecoj poruci - limit je 10 000 karaktera )
"Gađali su oni i rafinerije. Gađali i fabrike raketnog goriva. Gađali i mnoge druge objekte gde je bilo mnogo kancerogenog materijala. Tužite ih za to. Tužite ih za kolateralnu štetu. Za mostove, vozove, bolnice, pijace...ima materijala puno"
"Da li sam kvalifikovan da govorim o radioaktivnim elementima? Pitanje koje će postaviti svako ko čita ovo što pišem. Radiolog sam, nisam nuklearni fizičar, sigurno će fizičar bolje od mene znati fizičke aspekte. Radiolog sam, nisam hemičar, sigurno će hemičar bolje od mene znati hemijske aspekte. Nesporno je. Radiolog sam, čitav život pazim da ne postanem žrtva radijacije, nikakvo dodatno zračenje mi nije potrebno".
Nauka ima tu sklonost da je mnogi osporavaju. Naročito je osporavaju oni koji smatraju da trebaju imati mišljenje o svemu. Nauka ne trpi mišljenja. Nauka je hladna, politički neobojena. Nauka ne priznaje povišeni ton kao argument. Nauka ne priznaje pseudofilozofske rasprave kao činjenice. Nauka se ne razmatra uz kaficu ili uz rakijicu. Nauka ima sklonost da je mnogi osporavaju ali nauka je uvek u pravu.
Radioaktivnost
Pominjanje radioaktivnosti stvara u običnom narodu osećaj straha. Objektivno, šta obični ljudi znaju o tome? Atomska bomba pala na Japan. Večiti strah od nuklearnog rata. Ako neko želi da uplaši šire mase samo da snimak pečurke nakon atomske eksplozije. Radioaktivnost se ne vidi. Radijacija izaziva rak, izaziva leukemiju. Strah, strah, strah i opet još dodatni strah. Radioaktivnost = strah.
Bitno je imati mišljenje i stav. Manje je važno da je to mišljenje i stav utemeljeno u činjenicama. Što bi se neko zamarao pa da razmišlja o radioaktivnim elementima, koliko ih ima i koji su. A tek izotopi. Onda dolazimo tek do alfa, beta, gama raspada i do x-zraka. Dolazimo i do dejstva na ćeliju, dejstva na organizme a sve to kada se uplete sa organogenezom, kancerogenezom, mutacijom... Stav i mišljenje nisu dovoljni, potrebno je znanje.
Nekome je osiromašeni uranijum pao na pamet a nama je pao na glavu. Tokom bombardovanja 1999. godine municija sa osiromašenim uranijumom je (po zvaničnim podacima - ja druge nemam) korišćena na području Kosova i Metohije. Izvršeno je 112 napada na 96 ciljeva sa prosečno 240 metaka po napadu od kojih je svaki imao po 300 gr osiromašenog uranijuma. U ostalom delu Srbije korišćen je samo uz granicu Kosova i to u 10 napada. To su podaci. Ono nađeno neeksplodirano je odneseno u Vinču.
Uranijum
A šta je uopšte Uranijum? Raste na drvetu? Proizvodi se u laboratorijama? Ne, on je sastavni deo zemlje. Sigurno ga ima jako malo? Ne, ima ga jako puno, jedan od 20 najrasprostanjenijih elemenata. Glavna mana je što je radioaktivan a vreme poluraspada mu je užasno dugačko. Raspada se alfa raspadom a alfa čestice ne mogu da prodru ni kroz običan papir.
Uranijum se nalazi u omotaču Zemlje. Najzaslužniji je za grejanje kore Zemlje i samim tim je obezbedio da se život oformi u ovom obliku na zemlji. Vreme poluraspada je identično starosti Zemlje. Ima ga u nekoliko oblika, tj izotopa U238, U235 i U234. Visoko obogaćeni se koristi kao nuklearno oružje a obogaćeni kao gorivo u nuklearnim reaktorima.
U Srbiji najviše uranijuma ima na prostoru od Beograda do Užica, odnosno od Svilajnca do Loznice. Uranijuma u zemljištu a količine nisu velike. Mnogo više ga ima u Makedoniji i Sloveniji i na Jadranu.
Osiromašeni uranijum (OU)
Šta je onda Osiromašeni Uranijum? Pravilnije je reći Potrošeni Uranijum jer to je ono što ostane kao otpad iz nuklearnih reaktora. Zašto se koristi baš on? Vojna industrija se razvija u dva smera, jedan je pravljenje što savršenijih oklopa a drugi što savršenijih načina za probijanje tih oklopa. Osiromašeni uranijum (OU) nije prvi na listi, drugi je i kao zaštita i kao probijač (prvi je volfram, tungsten) a koristi se jer je skoro besplatan (otpad).
Kada zrno sa OU konačno probije oklop a to se dešava tek nakon nekoliko pogodaka, u zatvorenom prostoru tenka nastane pakao. Sav uranijum se rasprši u sitne čestice u obliku magle. Tome moramo dodati eksplozivno punjenje koje shodno imenu eksplodira. Možda neko i preživi, ne znam, ne verujem. To je prvi efekt. Smrt.
Ako neko preživi imaće sledećih nedelja vrlo teško oštećenje bubrega sa skoro sigurnim dijalizama. Imaće problema sa plućima ali i sa mozgom. Ništa od toga sigurno nije dobro. Bubrezi će početi da se oporavljaju nakon 15 dana, pluća nakon 21, mozak obično nakon 28. Osoba neće dobiti nijedan oblik maligne bolesti, makar ne uzrokovan OU. Jednostavno, nema kancerogeno dejstvo.
Ukoliko u telu ostane neki geler sa OU imaće stalno probleme sa bubrezima. Da li će dobiti neki kancer? Neće, ne zbog OU.
Da li će neko u Vojvodini dobiti kancer ili leukemiju zbog OU na Kosovu? Kako? Nema potrebe da odgovorim da ne može, već samo pitam kako? Taj ko tvrdi da može samo neka objasni mehanizam, održiv, bez teleportovanja i molio bih...bez zračenja. To što je užasno dugačko vreme poluraspada znači da otprilike na svakih 5 do 6 hiljada godina okine po jednu alfa česticu.
Koristi li se taj OU negde još sem u municiji? E, tu čekam velike znalce. Kontejneri za prenos radioaktivnog materijala se oblažu njime da štiti od zračenja. Rendgen aparati se oblažu njime kao zaštita od zračenja. Ima ga u veštačkim zubima, sastavni je deo porcelana. U velikim civilnim avionima ga ima od 150 do 500 kilograma. U veštačkom đubrivu ga ima.
Ima ga u vodi koju pijemo, normalno ga ima, ne veštački. Ima ga u vazduhu. Ima ga u zemlji, ima ga u hrani. Konačno ima ga u našem telu, sastavni deo tela.
(nastavak sledi u sledecoj poruci - limit je 10 000 karaktera )
