Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE
Prikazujem rezultate 1 do 20 od 20

Tema: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

  1. #1
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.247
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4435

    Podrazumevano Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    Dobro, poništili ste anatemu zvanu "tri priče".

    Stiglo je ... više.

    Glasaćete do ponedeljka, 20. novembra, do ponoći, po sistemu 3, 2, 1.

    Ideemooooo!

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 1

    ***

    Ima ljudi koji poveruju u božji put i hodaju njime. Ima i onih koji poveruju u svoj put pa traže da bog veruje u njih. Čoveka je lakše prevariti nego mu objasniti da je prevaren. Smernost je, iako nije očigledno, suprotnost poniznosti.
    Verujem u tebe, govorio mi je glas. Njega izgleda i ne zanima da li ja verujem, jos manje u sta.
    Osecam tek ukus koji nova ideja nosi, i priznajem da me taj ukus prijatno opija.
    Ali artukulisane ideje nema. Kada bih znao sta, znao bih kako. Ko ce mi reci ime mog cilja?
    Toceno, crno, narucio sam jos jedno prebirajuci po ciniji sa kikirikijem. Ziva muzika duboko i mirno prede, iskusno konstatujem da se bluz i ne sme drugacije slusati.
    Napipao sam telefon s namerom da zapisem misao o bluzu. Verujem u tebe, ponovo cujem, ovoga puta kao otpevan refren.
    Vera je licno osecanje, tvoja vera sluzi tebi a ne meni, zapisao sam umastivsi ekran telefona. Mastan i slan kikiriki je dobra fora, da gost brze ozedni.
    Ponovljena je tema, svi su u pravu. Sta napisati a da nije vec sto puta receno?
    Verujem u tebe. Da, da, znam, bluz pesme po pravilu predugo traju i na granici su da smore slusaoca. Ali nikada zaista ne predju tu granicu.
    I znam, nekome sloboda vredi vise od zivota, nekome zivot vredi vise od slobode. To odredjuje put. Meni idu samo zajedno.
    Dobijamo pohvale i zasluge nizbogcega i to nas iskrivljuje. Nije svaki kamen kremen, ali moze to postati. Ako poveruje.
    Odbijam da prihvatim i odbijam da pozdravim autoritete koji su ponizavajuci za mene. Postovanje uniforme ili titule je mehanizam ponizenja koje je bolesno drustvo nametnulo. Ali nisam narcisticki opsednut sobom, jer i sebe ne priznajem za autoritet. Moze se i mora ziveti bez ograde. Ograda se preraste u detinjstvu, kada prohodamo. Prva bozja zapovest je idi. Hodaj.
    Hodam ali u tome sam zadovoljan hodanjem a ne sobom. I pisanje se, u najvecoj meri, sastoji od brisanja. To je balans izmedju napisanih mudrosti i precutanih gluposti.
    Ratnik postaje nepotreban i suvisan kada se rat zavrsi. On tesko moze nestati, ali moze postati nesto mnogo vece: buntovnik. Nije tesko biti buntovnik, teze je biti covek. Slabost karaktera ne trpi iskrenost.
    Boreci se za jednakost stvaramo jednolicnost. Kao sto se siromasi ne mogu zasititi pravde, nesigurni zelje da sacuvaju bogatstvo, samoprognani zagrljaja.
    Bez vazduha umire samo covek, ali bez ljubavi umire covek u njemu. Kazna za greh je upravo taj greh, i to je najteza kazna.
    Verujem u tebe, ponovo. Placam novu turu i odlazim, uz obecanje sebi da cu, kad god i gde god se probudim, zapisati mamurne misli. Biranim recima na vetrenjace.

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 2

    TRENUTNO REŠENJE

    „Kad već pričamo o tome, jednostavno ne mogu da se odlučim.“
    „Jasno, potpuno se slažem sa vama, čovek retko razmišlja o tome.“
    „Da, ali evo sada, kada pričamo, ni sam ne znam. Vidite moje ruke, one mi trebaju, ipak od njih živim, pošto, kao što sam već rekao, radim u održavanju.“
    „Razumljivo“, odvratio je.
    „Opet, noge su mi takođe neophodne za lakše obavljanje posla, stalno sam u pokretu.“
    Samo je klimnuo glavom.
    „Oči su mi podjednako potrebne, moram da vidim šta radim.“
    „Jasno.“
    „Tako je i sa sluhom, često čujem problem, pre nego što ga vidim“, nastavio sam da nabrajam.
    „Govor?“, pitao je.
    „Čovek bi pomislio da mi ne treba, ali često moram korisnicima da objašnjavam kako da preduprede buduće probleme ili da pravdam svoje troškove ili nešto treće.“
    Sedeo je i duboko razmišljao.
    „Jasno mi je da ste u velikoj nedoumici. Težak bi to bio izbor za svakog.“
    Nemo sam se složio, lomeći prste.
    „A šta mislite o nekim unutrašnjim organima?“
    „Nije da nisam pomišljao, ali opet, premišljam se.“
    „Mislite da vam je svaki bitan i neophodan?“, brižno je upitao.
    „Baš tako, svaki mi je neophodan za normalno funkcionisanje“, odvratio sam češkajući se po glavi.
    „Možda neki od parnih?“, učtivo je predložio.
    „Kad ste već spomenuli, pomišljao sam na bubrege, ipak ih imam dva, ali opet. Nisam baš siguran, znate, zdravlje mi baš nije idealno, ne smem da rizikujem suviše. Deca su mi još uvek mala, supruga nema posao.“
    Sedeli smo u tišini, obojica napregnuto razmišljajući, kako da iznađemo najbolje rešenje.
    Gledao sam oko sebe. Prijatno uređena kancelarija, obložena drvetom. Sve vreme se iz sakrivenih zvučnika čula opuštajuća muzika.
    „Koliko ste vi ono tražili?“, upitao je i zatim pogledao u ekran. „Ah, da, i nije naročito visoka suma. Možda bi ipak mogli da razmislite još jednom, možda samo jedno oko ili uho?“
    „Ma ne, ne mogu, nikako...“, odvratio sam.
    „Onda ima jedan organ, koji niste spominjali, ali mislim da bi ste mogli sa njim da završimo celu priču. Istini za volju, dobili bi ste nešto niži kredit, ali opet i to je bolje nego ništa. Mnogi naši klijenti se odlučuju baš za taj, jer smatraju da im je najmanje potreban. Zato je iznos, koji možemo da vam ponudimo relativno nizak.“, mirno je rekao i značajno me pogledao. Pratio sam njegov pogled i shvatio.
    „Uh, ne znam baš. Znate, malo mi je neprijatno da pričamo o tome. Nekako mi je, previše.“
    „Ali vidite. Budimo realni. Taj organ vam i nije toliko neophodan, zar ne? A to je i tako privremeno rešenje. Njegov nedostatak vas neće ometati u poslu i čim isplatite kredit, moći ćemo da vam pomognemo oko dobijanja biomehaničkog modela, po vrlo povoljnim uslovima “
    Skupio sam se u stolici i stisnuo noge.
    „Znam da vam je nelagodno da pričamo o tome, ali verujte mi, od tog svi počinju. Kažem vam, to je i tako samo privremeno, nekoliko meseci do godinu možda, dok ne dobijete biomehanički. Moram da vam kažem da ih žene, a i muškarci obožavaju.“
    „Mislite da se neće primetiti razlika?“
    „Ti modeli su nešto skuplji, ali napravićemo vam neki povoljan aranžman sa prihvatljivim ratama. A posle se možda odlučite za oko ili još bolje oba i rešite mnoge vaše probleme.“
    „Mislite? Toliko bih dobio za oči?“
    „Da. Znate da je trend kod najbogatijeg sloja stanvništva da koriste samo organske proizvode. Ništa biomehanika. Vi imate lepe oči, za taj par biste mogli da dobijete dobru cifru. Ugradili bi vam biomehaničke oči, možda lošijeg dizajna, ali zato apsolutno funkiconalne i bolje nego vaše prirodne. A isto važi i za ostale organe i čula. Treba da iskoristite organski trend. Ušparate na dizajnu, ali dobijete na funkcionalnosti i više vam ostane.“
    Razmišljao sam nekoliko minuta i na kraju prelomio.
    „Dobro, uzeo bih sada manji kredit i daću moj nejnepotrebniji organ.“
    „Nema problema“, odgovorio je bankar, smeškajući se.
    Izašao sam iz banke srećan, što sam dobio bar neki kredit. A taj organ, nije ni važno i tako je to samo privremeno, a da budem iskren, nije mi ni bio preterano funkcionalan..
    Nisam znao da ću se vratiti u banku već kroz dan ili dva(kao što je bankar verovatno znao). Supruga će me ispratiti rečima: „Bolje da se vratiš bez očiju, nego bez one stvari.“
    Ali to je već druga priča.
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.



  2. #2
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.247
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4435

    Podrazumevano Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    Priča br. 3

    DIJETA

    Od sutra sam na dijeti. Na Limundu sam kupila polovni sokovnik, blender, mlin za semenke i secka za povrćke.
    Majušni pegavi poštar koji se loži na debele žene doneo mi ih je u lepo zapakovanim paketima, namignuvši šeretski, po običaju.
    Namignem i ja njemu ovaj put, sve misleći: "Ehehehehe, sad da vidiš kad za pet meseci skinem petsto kila! Moraćeš da nađeš drugo salce za namigivanje!"
    "Svako dobro , gospođice, u zdravlju da koristite, šta god da je.", kaže.
    "Mašinerija za klistir.", pomislim da kažem, ali ipak, žao mi ga, neću da zezam. Umesto toga kažiprstom povučem "ve" izrez majice jedno deset centi naniže.
    Zasjaše mu očice, lice mu se ozarilo. Kaže neka studija da pogled na obnažene ženske grudi produžava muškima život za 15 minuta. Neka ga, jadnička. Nisam ja bez duše. Ionako sam od sutra na dijeti, neće imati šta da gleda.
    Unesem i raspakujem spravice, pa ih lepo složim u kihinji na za to ranije predviđena mesta, tačnije, između saksija s cvećkama. Računam, estetika ima bitnu ulogu u motivaciji, ako je blender okružen cvećkama koristiću ga s više elana.
    Zatim pravim razmeštaj u stanu: treba napraviti više prostora za vežbe. Nego šta! To od sutra nije samo dijeta, to je preporod! triput dnevno serije od po 30 čučnjeva, 30 sklekova, ženskih, normalno, 30 upijača i tridesetak različitih vežbi razgibavanja. Gurnem fotelje uz jedan zid, a trosed uz naspramni, sto nabijem u ćoše, dignem stolice na njega. Nasred sobe zjapi go parket. Neka, ne mari - sad će stići one prostrane naručene strunjače. Našla sam neke s cvetićima, zbog estetike i elana, dakako.
    U onaj preostali slobodan ugao smeštam stolicu za masažu. Nego šta! Nakon vežbi i izladnjivanja, ništa lepše od masaže.
    Odem da izvadim iz veš mašine svoje nove trenerke za vežbanje. Sve za elan!
    Sad još samo sitnica: nabaviti neophodne namirnice za El Primo Đorno, Đorno Di Dijeta!
    S police za knjige koju sam napunila priručnicima za spremanje voćnih salata, povrćnih salata, salata koje u stvari nisu salate nego ozbiljni obroci jer u sebi sadrže recimo krompir ili meso; sirovim kuvarima, bio-kuvarima, non-gmo kuvarima... s te, dakle, police, dohvatim knjigu s najlepšim koricama, i na papirče počnem da zapisujem namirnice: suve šljive, kajsije, smokve... OK. Rogač, kakao, indijski orah... OK. Maslinovo ulje, laneno ulje, OK. Semenke: lan, ovas, bundeva... OK. 'Ajd u šoping!
    Sva poletna zgrabim torbu i novčanik, kad ono: cvrc! Novčanik prazan. Poslednjim parama sam platila secka, valjda.
    Šta sad? Kako u nove dijetne pobede bez namirnica?
    Otvorim frižider.
    Šerpa sarme od juče. Parče slanine. Komad tvrdog sira, cirka 750 grama. Kantica s čvarcima, dopola puna.
    Pa dobro jel mene neko ovde zayebava?!?
    Na donjoj polici ugledam kutiju sladoleda. Burbon vanila. OK. Sladoled nije mastan.
    Nije strašno.
    U redu je.
    I tako prvog dana dijete sedim zavaljena u fotelji s kašikom u desnici i s kilom sladoleda u krilu.
    Nije to što mislite!
    Konsultujem se s gosn Burbon Vanilom oko toga kako nabaviti one namirnice sa spiska.

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 4

    ***

    "Stavljate firmu u mirovanje?"
    "Ne, trajno zatvaram, posle 11 godina rada."
    "Čestitam", osmehivao mi se mladić iza šaltera udarajući pečat na rešenje.
    Ne zna on, u sebi konstatujem, nikada se nije usudio da sam pokrene posao. On ovde mora da poštuje radno vreme, dve pauze, plaćeni godišnji odmor, klimatizovanu kancelariju, slobodne dane za verske i one druge praznike, pravo na bolovanje, plaćena i neplaćena odsustva...
    Sećam se kako je bilo teško početi. Puna fascikla dokumenata, rešenja, potvrda, uverenja, taksi, zatim traženje poslovnog prostora, izrada pečata, sajta, reklame, kupovina opreme...
    Biti konkurentan na tržištu, kažu knjige. Kvalitetom svakako, ali kako nekoga ko još nije došao privući kvalitetom? Kvalitet su dobili oni što su mi ukazali poverenje, i samo oni.
    Cenom? Tako je, niska cena će privući širi krug. Ali spuštanje cene znači raditi na granici isplativosti, katkad i ispod nje. Cenu su na tržištu oborili oni koji rade iz hobija, bez para ili za flašu kokakole.
    Matematika je majka svih nauka. Kada budem znao koliki su mi troškovi, pravilno ću formirati cene.
    Otišao sam u poresku upravu i pitao koliko će ovo mene da košta, mesečno, godišnje, kakogod. "Ne znam", nezainteresovano je odgovorila polako ispijajući kafu. "Pitajte nekoga ko već radi, da biste znali otprilike, i za svaki slučaj ostavite bar još trideset posto sa strane, ukoliko dođe do promene. A doći će, kao svake godine."
    "Čekajte, ja pitam koliko VAMA treba da platim?"
    "Ne znam, rekla sam vam", nervozno je lupila po tastaturi. "Svaki dan mi dolazite sa istim pitanjima, ne mogu više da ponavljam, pitajte nekoga. I molim vas sada izađite, počinje pauza, piše vam na vratima od 10.30, trebalo je da pogledate."
    Zaključala se iznutra. Kroz vrata čujem muziku, i pitam se da li i njima naplaćuju muzički dinar kao frizerima, prodavnicama zdrave hrane, kioscima.
    Vredno sam radio, uzimao sebi srpski minimalac a ostalo pretvarao u evre i gurao u kovertu. Minimalac jer je početak, porašće zarada, doći će bolji dani kada se razradi posao. Izračunao sam da ako napravim pet hiljada dnevno, i subotom i nedeljom, moći ću da platim i iznajmljeni lokal i državu, komunalne i sve ostale takse. Za veću dnevnu zaradu, razmišljao sam, morao bih da kupim kilo belog mesečno i bar na pola sečem šećerom.
    Posle 15 meseci je stiglo rešenje od koga mi se zavrtelo u glavi. Obračunali su da mi je mesečna plata bila otprilike plata direktora komunalnog preduzeća i da na tu sumu moram da platim poreze, doprinose, takse, u roku od osam dana, uz pretnju zaplene imovine.
    U poreskoj su rekli: "Ne znam, tako je svima, mi nemamo ništa sa tim, možete u pošti uplatiti taksu za žalbu ali ona ne odlaže izvršenje."
    Da sam znao da će toliko koštati ili bih podigao cene ili ne bih ni otvarao firmu.
    Uplatio sam misleći da je to sve, a onda mi je stiglo konačno rešenje u kome piše da je izvršena korekcija i da moram da doplatim razliku u iznosu od još toliko. Rok osam dana, uz pretnju plenidbe imovine...
    "Ne znam, zašto to mene pitate, korekciju je izvršio zavod za statistiku, i ovo je konačna suma. Nemamo mi ništa sa time, najbolje da pitate nekoga. Ponovo ste došli pred pauzu, lepo vam piše na vratima.
    Uostalom šta vi privatnici hoćete, samo se bunite a imate lične šofere, jahte na moru, žene manekenke, kućne pomoćnice i batlere u svakoj vili, a ja sa završenom višom školom i kursom engleskog sedim ovde šest sati dnevno i po ceo dan da vas slušam za bednih sto hiljada. I klima nam crkava, i računari su stari, i stolice se klimaju. Šta još hoćete od mene? Šta? Izađite odmah. Pauza."

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 5

    POVREMENO MREŠĆENJE ŠARANA

    Neverovatna je to promaja...pojava...Mislim - to kad naiđe takva klimatska promena da niko,ali ama baš niko nije svestan šta se dešava, a dešava se eto već koju godinu za redom i sve je učestalije i taj balvan prosto upada u oko svakom, a niko ga ne vidi...
    Sve je krenulo naopačke još onih godina kad smo mi bili zasuti bombama i onim krtaškim...krstarećim kad je riba još bilo u izobilju i kad je nas bilo, no ne može se reći, isto u izobilju, već: bilo nas baš prenapučeno, ali od tih bombinga nismo ni primetili da se nešto ozbiljno počelo dešavati...
    Posle nam zasmetali i kemtrejsi i vakcine i nove bolesti,farmaceuti i masoni i ...,a sigurno je samo to da nismo ni mogli osetiti, a ni izmeriti to pojačano gravitaciono zračenje, koje ženama čini da ni za šta nisu, a muškima ni za doviđenja!
    A i neutrinski fluks da se ne priča! A o zračenjima nas samih,o vrtoglaicama koje nailaze iz nevezanog, o pošastima o kojima ne znamo ništa i za koje i nemamo senzore ni aparate, da se i ne priča...
    Panika?
    Zašto?
    Ama, umirale i nestajale vrste i rase i pre nas i šta je tu tako važno, iznenađujuće i neverovatno?!
    Možda se plašimo za našu decu, za naše unuke i praunuke...? Unuka će još i biti, ali praunuka...Teško... I sve ređe...
    Ne znam kome nije jasno da je naša pojava na ovoj planeti bila privremena...
    Povremeno se pojave tako neke vrste i rase...Koje fasciniraju same sebe...
    A onda eoni huje...

    - - - - - - - - - -

    Priča br. 6

    ***

    U noćnoj tmini
    svetiljka svetli
    požuda svima.
    Tek svitac neki
    što zna da voli,
    sam u daljini
    livadu krasi,
    Zemlju soli.


    Misli naviru u um kao mnoštvo insekata koje telima udara o vrelo staklo nocne svetiljke. Pokušavaju da dopru do izvora. Zašto su bube tako opsednute svetlom? Zato što beže od mraka koji je svuda oko njih? Zato što je žarulja sećanje na sunce koje su tako davno izgubile? Ne znam, znam samo da ne želim da budem meta jurišnika. Pokušavam da umirim um, da budem svestan gde sam, ko sam, šta radim, šta gledam, šta mislim. Uspevam, ali za kratko. Tvrdokrilci se zaleću, odbijaju i ponovo kidišu. Teške misli. Neko me razočarao, neko drugi je odgovoran. Bes. Postajem svestan rojenja oko sebe i nastupa tišina. Sijam još jače. Gasim se. Osećam da ka meni leti nešto zaista veliko, ne vidim šta, ali osećam težinu po komešanju u vazduhu, podrhtavanju stakla. Sablazan i haos. U nedostatku snage ponovo pevam u sebi:

    Jutro je blizu
    Sunce se rađa
    na radost svima.
    Tek svitac neki
    što zna da voli,
    sam u daljini
    livadu krasi,
    Zemlju soli.


    - - - - - - - - - -
    Poslednji put ažurirao/la Borac za prava zivotinja : 17.11.2017. u 19:24
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  3. #3
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.247
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4435

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    Priča br. 7

    SAPUTNICA

    Pojavila se u trenutku kada sam prvi put u životu saznao šta znači boriti se za vazduh dok se daviš u bujici vlastitog plača. Iskrao sam se bio sa žurke na prostranu, jednoličnu terasu petnaestospratnice, dobauljao do zarđale ograde, uhvatio se za nju i, skljokavši se, počeo da jecam zbog Tanje. Ophrvale su me patetične fraze o slomljenom srcu, izdanoj ljubavi i besmislenosti života bez „one prave“. Hteo sam da skočim i skončam. I tada sam je osetio. Tiha, gotovo lelujava nepoznata prilika iza moga levog ramena, vitkog stasa i svetlucave kose. Ni reč nije izustila, a znao sam svaku njenu misao. Osećao sam je preko pogleda koji je toliko uporno držala na meni, da mi se utisnuo na potiljak poput žiga.
    Znao sam šta hoće. Nudila se, ćutke, da bude moj trenutni lek za trenutnu lošu situaciju. No njeno trenutno, znao sam, podrazumevalo je i trajno. Takva je bila.
    Nisam se usudio da je pogledam u oči. Kukavica ili mazohista, uglavnom, nije mi se dalo da trenutno i trajno rešavam stvari. Zato sam pribegao privremenom rešenju: vratio sam se nazad, na žurku, bez nje, i dohvatio se flaše šetajućeg Džonija.
    Ujutro sam se probudio u krevetu Svetlane iz četvrtog pet. Bog da me ubije ako i dan danas znam kako sam tamo dospeo!
    - Jesmo li mi...?
    - Jesmo! – ciknula je Svetlana. – Nemoj sad da bi me ispalio! Nisi valjda od onih...
    Nisam bio siguran da sam od bilo kojih, ali mi je, u suštini, sve bilo svejedno. Tanju sam morao istisnuti iz glave, a uz dovoljno alkohola i povremenu Svetlanu, možda mi i uspe. Svetlanina kosa je bila tamno crvena. Ono što nisam mogao da shvatim je zašto sad, odjednom, ne mogu iz glave da istisnem onu drugu, svetlucave kose, koja mi se nudila na terasi.
    Nakon taman nekoliko meseci vucaranja i taman upisanih studija, Svetlana mi reče da je trudna.
    - Ubiću se! – rekla je.
    - Nećeš ti, ja ću. – promrljao sam, prevelika pizda da pomenem da je i dete moguće ubiti.
    Ostavio sam je da sikće i plače i odšetao do mosta. Da li mi je to trebalo? Je li bolje bilo da sam onda skočio? Možda zaista treba skočiti... Tako sam otprilike razmišljao, kad me iznenada zasvrbe onaj stari ožiljak na potiljku. Bila je tu, iza. Posmatrala me. Osvrnuo sam se tek napola, praveći se da u stvari ne gledam u nju. Smešila se, i pevušila: „Ja sam tvoj trenutni lek, za trenutnu lošu situaciju“.
    „Ali, veruj mi, to nije dovoljno“, šapnuo sam, i potvrčao nazad.
    - Snaći ćemo se nekako. – rekao sam Svetlani, i u novembru smo se venčali. Zaposlio sam se kao raznosač pica, iznajmili smo garsonjeru u nekom podrumu. Kiriju i račune su nam plaćali starci, drugačije ne bi išlo samo s mojom platom.
    Mali je umro sa šest meseci od neke komplikacije na bubrezima. Svetlana je pala u tešku depresiju, nisam mogao da je ostavim iako ostajanje nije imalo smisla. Pratio sam je na individualnu i grupne terapije, vodao je po prijateljima i parkovima, naložio je na feng šui i još poneku pozitivu. Volela je da joj čitam Rumijevu poeziju i Čapekove pripovetke. Vremenom sam počeo da primećujem kako raspored pegica na njenom vratu neobično podseća na sazvežđe Bika, s najlepšom pegom tačno na poziciji Aldebarana. Znao sam koliko jako i iz kog smera treba da duva vetar da bi se iz mora zatalasane kose pomolila ona jedna seda. Kada bi bila jako uzbuđena, treptala je, morzeovom azbukom, sve one reči kod kojih bi zamuckivala.
    Nakon četiri godine skupljanja hrabrosti za drugo, željeno dete, ostali smo u drugom stanju.
    Devet meseci kasnije, umrla je na porođaju.
    Trenutni lek, tajanstveno lelujavu kao i ranije, sam ugledao kako promiče iza doktora, dok mi je saopštavao da je, eto, barem dete živo i zdravo. Užasnut, potrčao sam za njom.
    - Šta ćeš tu? Šta ćeš tu? Šta ćeš ovde! – vikao sam kao pomahnitao. Nisam se obazirao na medicinsko osoblje koje me je zabrinuto posmatralo.
    Posmatrala me je ćutke, saosećajno. Nije joj ni palo na pamet da se ponudi kao trajno rešenje. Pa ipak, ponašao sam se kao da je upravo to uradila.
    - Ne! – urlao sam. – imam dete! Dete imam!
    Okrenuo sam se i otrčao do boksa s bebama.
    Nakon toga je nisam video decenijama. Ena je porasla, lepa na majku, s pegicama u obliku Andromede na čelu. Prva ljubav joj je bilo violončelo, druga Ivan. Za njega je udata, već sedmu godinu. Mene evo u parku, šetam kuče i unučiće. Pletemo venčiće od belih rada i nezaboravaka. Sasvim primereno, iz obližnjeg kafića se čuje Armstrong i „What a wonderful life“. I sasvim neprimereno, na susednoj klupi sedi ona. Posmatra me. Zamolim staru poznanicu iz šetnje da pripazi na ekipu, pa se uputim prema njoj.
    - Trenutni lek... – dobacim šifrovan pozdrav, naklonivši se, s poštovanjem.
    - Za nekadašnje loše situacije. – pomislila je. – Nije ti bilo potrebno.
    - Privremena rešenja su nekako... gurala stvari napred.- rekao sam.
    Slegnula je ramenima.
    - Ceo život je privremeno rešenje.
    - Možda. – slegnuo sam, ovaj put, ramenima ja. – Pa ipak, ume da bude lepo.
    Zamislila se koji trenutak, a onda izustila kratko „da“.
    Pozdravio sam se i vratio unucima. Znao sam da će uvek biti tu, da će me čekati.
    Pre nego što smo pošli kući, osmotrio sam je još jednom.
    Da li sam ja jedini koji je vidi? Verovatno. Ostali bi sigurno reagovali na njenu glatku belu lobanju koja viri pod kapuljačom.
    Neometana od prolaznika, ostala je da sedi na klupi, odevena u dugu, crnu, lelujavu odoru, i elegantnim koščatim prstima lagano ali predano oštrila svoju svetlucavu kosu.

    - - - - - - - - - -

    *****

    That's all folks! Izvolite, glasajte!
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  4. #4
    Drevna Kornjača sanja* (avatar)
    Učlanjen
    25.03.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.600
    Tekstova u blogu
    170
    Reputaciona moć
    178

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    pecaroševa priča broj 5 zbog poente koja mi se najviše dopala, tri poena.
    šesta priča, za lepotu - dva poena
    druga priča, jedan poen zbog malečkog razočaranja, jer sam se ponadala da će dotični organ biti mozak
    Čim neko pokuša da mi se uvuče u dupe, ja pomislim da ima neke zadnje namere...

  5. #5
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.247
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4435

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  6. #6
    Aktivan član Napast (avatar)
    Učlanjen
    13.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.319
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    Borka mislim da je malo vremena do ponedeljka za glasanje, treba produžiti rok
    Praštanje je osnov ljubavi a ljubav osnov života.

  7. #7
    Elita Baudrillard (avatar)
    Učlanjen
    25.07.2016.
    Pol
    muški
    Poruke
    16.072
    Reputaciona moć
    1052

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    1 - 3
    7 - 2
    5 - 1

  8. #8
    Aktivan član Napast (avatar)
    Učlanjen
    13.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.319
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    od mene za sada 3 poena za priču broj 7,
    naknadno ću raspodeliti ostatak bodova pošto su mi tri priče skoro podjednako dobre svaka na svj način i iz svojih razloga i ne znam koju da izostavim
    ostale priče mi se takođe sviđaju...
    sve u svemu jako dobar krug,
    Poslednji put ažurirao/la Napast : 19.11.2017. u 18:26
    Praštanje je osnov ljubavi a ljubav osnov života.

  9. #9
    Drevna Kornjača sanja* (avatar)
    Učlanjen
    25.03.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.600
    Tekstova u blogu
    170
    Reputaciona moć
    178

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    ja sam glasala možda ishitreno, ali nek ostane tako

    Jedna koja mi se na prvo čitanje nije dopala sad mi je jako dobra, jedna druga mi se i dalje prilično dopada samo mi smeta nedovršenost, neusklađenost kraja s početkom.

    jeste dobar krug.
    Čim neko pokuša da mi se uvuče u dupe, ja pomislim da ima neke zadnje namere...

  10. #10
    Ističe se flaj (avatar)
    Učlanjen
    16.10.2011.
    Pol
    ženski
    Poruke
    2.104
    Reputaciona moć
    478

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    Priča broj 1 - 3 poena
    Priča broj 7 - 2 poena
    Priča broj 5 - 1 poen

    Sve priče su baš dobre, pozdrav autorima.
    Ovaj redosled je samo privremeno rešenje i ne utiče na vrednost ostalih.
    nebo je moja zastava

  11. #11
    Aktivan član Napast (avatar)
    Učlanjen
    13.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.319
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    mene je sedma kupila ovim pasusom, tu sam znao da ću joj najverovatnije dati 3 poena:

    . Svetlana je pala u tešku depresiju, nisam mogao da je ostavim iako ostajanje nije imalo smisla. Pratio sam je na individualnu i grupne terapije, vodao je po prijateljima i parkovima, naložio je na feng šui i još poneku pozitivu. Volela je da joj čitam Rumijevu poeziju i Čapekove pripovetke. Vremenom sam počeo da primećujem kako raspored pegica na njenom vratu neobično podseća na sazvežđe Bika, s najlepšom pegom tačno na poziciji Aldebarana. Znao sam koliko jako i iz kog smera treba da duva vetar da bi se iz mora zatalasane kose pomolila ona jedna seda. Kada bi bila jako uzbuđena, treptala je, morzeovom azbukom, sve one reči kod kojih bi zamuckivala.
    naročito ovo za pegice zvezede sedu treptanje

    trebalo je u priči samo izostaviti onaj kraj gde se na tako očigledan način otkriva da je prilika smrt. Ili je trebalo potpuno izostaviti objašnjenje ili ga dati mnogo suptilnije.
    Praštanje je osnov ljubavi a ljubav osnov života.

  12. #12
    Drevna Kornjača sanja* (avatar)
    Učlanjen
    25.03.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.600
    Tekstova u blogu
    170
    Reputaciona moć
    178

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    da, treći red odozdo u toj priči je čist višak.
    Čim neko pokuša da mi se uvuče u dupe, ja pomislim da ima neke zadnje namere...

  13. #13
    Primećen član shonery (avatar)
    Učlanjen
    06.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    873
    Tekstova u blogu
    47
    Reputaciona moć
    68

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    Uh, realno mi treba još neki glas... Tema se činli ačudnom, ali izgleda da su autori, ipak uspeli da izvuku mnogo od iste...

    Priča 7 - 3
    Priča 3 - 2
    Priča 5 - 1
    Put večno ide, nikada ne prestaje.....

    carpe diem, uvek i sada

  14. #14
    Aktivan član Napast (avatar)
    Učlanjen
    13.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.319
    Tekstova u blogu
    19
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    neka bude ovako:
    7- 3 poena
    2 -2 poena, sviđa mi se ideja
    3 - 1 poen - kao neka vrsta dobrodošlice
    pozdrav za sve učesnike
    Praštanje je osnov ljubavi a ljubav osnov života.

  15. #15
    Primećen član
    Učlanjen
    03.06.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.000
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    Priča br. 7 - 3 poena - Ne vidim manjak suptilnosti u nagoveštaju da je reč o smrti. Čak je i direktno ukazivanje na smrt efektnije jer poništava tragove patetike u koju nesrećne ljubavne priče umeju da skliznu.

    Priča br. 2 - 2 poena - Futuristička priča koja lako može biti nečija realnost. Ako metaforički posmatramo, priča je realistička jer je bankarstvo oduvek pokazivalo tendenciju da isisava životnu energiju svojih žrtava.

    Priča br. 6 - 1 poen - Neobična igra lirizma i misaonosti.

  16. #16
    Početnik Salvatore__ (avatar)
    Učlanjen
    07.09.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    17
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    šesta - 3p
    sedma - 2p
    druga - 1p

    fine su i ostale. Prva povremeno van koncepta; treća i četvrta već vidjene, u sopstvenom okruženju; peta ima nešto što me je odbilo iako mi se cela zamisao teksta dopala

  17. #17
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.247
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4435

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    Hajd još malo glasanja ... do sutra ujutru.
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  18. #18
    Veoma poznat hakim bej (avatar)
    Učlanjen
    14.11.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    12.662
    Tekstova u blogu
    179
    Reputaciona moć
    946

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    A bre pritiska me Napast da glasam,
    dovoljno se dugo čitamo da je postalo lako je prepoznati autore.
    Razume se da mi se najviše sviđa moja priča (šala) jer je ja dublje od vas poznajem
    Dijeta je možda očekivana i laka, ali mi je topla, greje i veseli. Zaslužena 3 poena. Svi smo mi u toj priči, samo umesto hrane imamo nešto svoje.
    Šestu priču čitajte odvojeno, ne sa ostalima. Odmorite od kompa a zatim pročitajte samo nju. Dva poena samo zato što ne može dva puta tri.
    Između banke i šarana je teško odlučiti. Obe su orvelovskohakslijevski istinite. Ipak bod za banku, ipak, zbog truda.
    Hvala i ne zamerite. Ostale nisam komentarisao, ali jesam uživao čitajući ih.


    *Mali korak za konkurs ali veliki za hakima
    Poslednji put ažurirao/la hakim bej : 20.11.2017. u 23:37
    Pobuni se, uvek. Bez obzira na ishod.
    Makar završio u lancima.
    Jedini način da se osećaš kao čovek.

  19. #19
    Moderator Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.247
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4435

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    Priča br. 7 - 3 poena
    Priča br. 5 - 2 poena
    Priča br. 3 - 1 poen
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  20. #20
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    26.472
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na temu PRIVREMENO REŠENJE

    Krenem da raščitam priče,kad -pročitao ih već!
    Dežavu?
    I sve mi nešto poznato,ali nema veze...
    (Da nije ovo neka stara tema?)
    Elem:
    3-3 i kratko:"...Da li mene neko ovde zajebava?..." Koja autofolorancija!
    2-2...bolje da si je oko izbio!
    I 7-1 slažem se da je najbolja,ali kao da sam je čitao negde-znao sam kraj već na početku ili je bila u Zoni sumraka...

Slične teme

  1. Prozni konkurs na temu PRIVREMENO REŠENJE
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 15.11.2017., 12:32
  2. GLASANJE na temu HRANA
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 76
    Poslednja poruka: 21.10.2012., 07:53
  3. GLASANJE na temu DRVO
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 144
    Poslednja poruka: 07.10.2012., 11:59
  4. GLASANJE na temu Sitnicarenje
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 58
    Poslednja poruka: 14.09.2012., 00:45
  5. GLASANJE na temu....PLES SENKI
    Autor Nina u forumu Arhiva takmičenja
    Odgovora: 62
    Poslednja poruka: 12.08.2012., 09:52

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •