Стаљин је затекао СССР с ралом, а оставио га са атомском бомбом

Према речима проф. Брдара, дрвено рало му је у наследство оставио Лењин, а не цар.
Мислим да је у овој емисији изрекао ту тврдњи http://ртс.срб/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2939343/.html

Ma yok! Em Brdar nema pojma, em je nista manji rusofob od engleske kraljice.

Drug Lenjin je drugu Staljinu u nasledstvo ostavio sijalicu:

lampa.jpg


Car narodu ne bi nikad dao ni struju ni sijalicu, sta ce mi? Zar nije dovoljno sto sve te moderne stvarcice on ima?
Sta ce to narodu?
 
http://www.levada.ru/2017/06/26/vydayushhiesya-lyudi/
Ево га и истраживање Левада центра, "страни агент" је невладина организација која је добила новац из иностранства, То не значи нужно да њено истраживање није тачно.
Није на одмет и поменути да је Лењин на 4. месту, после Путина и Пушкина.

Ово је објавила РТ
https://www.rt.com/politics/394158-russians-name-stalin-most-outstanding/
https://www.rt.com/politics/383597-stalins-popularity-in-russia-grows/
https://www.rt.com/politics/245577-russia-memorial-ngo-stalin/


А ово један други руски сајт, тиче се улоге Стаљина у рату
http://fom.ru/Proshloe/13313

Стаљин је популаран само због победе у рату, а не због не знам каквих његових ,,заслуга". Због победе у рату, Стаљин је популаран и код појединих антикомунистичких делова руског друштва. Веровао или не.

Тако да, ако ћеш већ да дрвиш о томе, онда прикажи целу слику, а не само део.
 
Poslednja izmena:
Стаљин је популаран само због победе у рату, а не због не знам каквих његових ,,заслуга". Због победе у рату, Стаљин је популаран и код појединих антикомунистичких делова руског друштва. Веровао или не.

Тако да, ако ћеш већ да дрвиш о томе, онда прикажи целу слику, а не само део.
Чуј веровао или не
Наравно да је популаран, чудно би било да је другачије
 
Непознавање ствари.Ми смо хранили СССР-пшеница, воће, поврће,конзерве итд су добијали од нас;)

Ма шта би СССР без вас
Чак вас нису примили у састав СССР-а, иако је Тодор Живков неколико пута покретао ту иницијативу
 
Da, stoji činjenica da je za vreme Staljina zemlja industializovana, da je unapređeno školstvo, da su stvoreni temelji za vrhunska tehnička dostignuća, razvijena infrastruktura i suprostruktura (recimo izrađen kanal do Moskve bez koga taj grad ne bi mogao opstati). Međutim sve to je plaćeno ogromnim ljudskim žrtvama , gaženjem svih mogućih ljudskih prava , stvaranjem sistema gde dominira egaletalistička ideologija i cinkaroška svest koje su u sprezi sa spoljnom ekspanziom po svaku cenu na kraju doveli do urušavanja sistema.
 
Poslednja izmena:
STALJINOVO OSTRVO KANIBALA: Najjezivija mračna priča koja je predstavljala kaznu goru i od smrti

Josif Staljin, tokom tridesetih godina, prvo je lišio slobode, a zatim i deportovao na hiljade političkih protivnika na izolovanu lokaciju pod nazivom „Ostrvo Kanibala“.



Nazino ostrvo je izolovano zemljište koje se nalazi u sredini reke u Sibiru, smešteno daleko od civilizacije i gotovo da zvuči kao savršeno mesto za odmor pravih ljubitelja prirode. Ali, baš i nije tako. Ovo ostrvo iza sebe ima veoma mračnu priču koja potiče još iz doba Sovjetskog Saveza, mnogo pre Drugog svetskog rata, u doba kada je Staljin tek ustoličavao svoju vlast na svaki mogući način.

Tih tridesetih godina širom zemlje su se vršile političke čistke neistomišljenika, a način na koji je to rađeno bio je i više nego brutalan. Humanije je bilo ubiti čoveka na licu mesta, nego ga poslati u gulag ili još gore, na ovo jezivo ostrvo.



Bolje u smrt nego u logor

Budući da je želeo da stvori jaku diktaturu, Staljin nije prezao ni od čega, zatvarao je članove partije, pripadnike vojske, svoje dojučerašnje kolege i prijatelje, pripadnike buržoazije i sve one koji su se ikada protivili bilo kojoj njegovoj zamisli. Želeo je da ih istrebi, eleminiše i odvoji od „zdravog“ društva koje je stvorio.

Jedan od najsigurnijih načina bilo je proterivanje u tajge Sibira gde su bili organizovani popravno-radni logori i kolonije poznatiji kao Gulag. Milioni ljudi su odvoženi tamo iz različitih razloga, počevši od toga da su bili protivnici režima do toga da su se našli u nedoba bez ličnih dokumenata, nije bilo baš neke selekcije, svako je bio na udaru režima i svako od njih je tamo prestajao da bude pretnja poretku iz razloga što ih je brinula samo jedna jedina stvar – kako da prežive.

Tada, u maju 1933. godine, njih oko 5.000 deportovano je na obale ostrva Nazino, novootvorenog radnog logora. I upravo tu, na tom mestu dešava se možda i najjezivija i najstrašnija priča o Staljinovoj diktaturi.

Od samog početka organizacija je bila očajna, prilikom deportacije poginulo je 27 ljudi na putu do ostrva. Što se tiče smeštaja, hrane, alata, adekvatnog obezbeđenja i ostalih potreba kada je radni logor u pitanju, stvar je bila još gora – ništa nije postojalo. Ostrvo koje je trebalo da bude radni logor odakle bi se ljudi slali na obližnja plodna polja bilo je močvarno i pusto, na prostoru širine 1.800 metara i dužine oko dva kilometra protezalo se ništavilo koje je posle prvih 5000 ljudi, naselilo još oko 1.200.


Igre gladi

Malo smekšavši i uvidevši da se situacija neće odvijati kako su predvideli, pripadnici vlasti su počeli da šalju na ostrvo brašno, ali taj čin se završio već prvog dana sa masovnim sukobom zarobljenika i čuvara koji je završen pucanjem u robijaše. Sutradan, proces je ponovljen ali sa izmenama, robijaši su morali da izaberu ljude (kapitene) iz svojih redova da ih snabdevaju.

Međutim, tu je situacija po logoraše bila još gora. Kapiteni su uglavnom bili kriminalci koji su gledali kako da profitiraju, pa su i brašno prodavali ostalim zarobljenicima. Čak i kada dobiju svoje sledovanje, budući da nisu imali na čemu da ispeku hleb, oni su ga jednostavno mešali sa rečnom vodom i tako ga jeli što je dovodilo do trovanja a zatim i do smrti.

Na ostrvu je ubrzo zavladao veliki haos, sa veoma malo hrane i bez zakona koji bi čuvao slabije, zarobljenici su ubrzo počeli da ubijaju jedni druge, a pojedini su postajali i kanibali.

O tome najbolje svedoče reči jednog od očevidaca haosa na ovom ostrvu:



„Na ostrvu je radio čuvar o imenu Kostja Venikov. On se zaljubio u jednu devojku, koju je štitio, a kada je morao da ode sa ostrva, poverio je svoju dragu drugu na čuvanje. On ju je, međutim, izgubio iz vida. Drugi ljudi su je ščepali, vezali za drvo, isekli joj dojke i mišiće. Bili su gladni, morali su da jedu. Kada ju je Kostja našao, još je bila živa, ali nije mogao da je spase.“

Očajni ljudi su pokušavali na sve načine da pobegnu sa ovog ostrva. Pravili su nesigurne splavove koji bi se raspali odmah po puštanju u reku, a čak i ako bi uspeli da nekako uspeli da pređu reku i da dođu do prostranstva Sibira, bili bi ubijani na mestu. Stotine leševa je plutalo vodom koja ih je ponovo nanosila na obale Nazina.



Kraji bilans mrtvih za mesec dana je i više nego strašan! Od 6.000 ljudi koliko ih je dopremljeno na ostrvo u maju, samo je 2.000 njih preživelo do juna, kada su prebačeni u drugi radni logor.

Dosta njih nikada nije dočekalo da osete ukus ponovne slobode. Oni su bili samo jedan mali deo od ogromnog broja onih koji su stradali usled Staljinove bolesne diktature.
 
Ma yok! Em Brdar nema pojma, em je nista manji rusofob od engleske kraljice.

Drug Lenjin je drugu Staljinu u nasledstvo ostavio sijalicu:

Pogledajte prilog 464605

Car narodu ne bi nikad dao ni struju ni sijalicu, sta ce mi? Zar nije dovoljno sto sve te moderne stvarcice on ima?
Sta ce to narodu?

Да, за разлику од великих љубитеља народа Лењина и Стаљина који су народу ,,подарили" масовну глад која је била последица њихових реформи и колективиззација. Друже, манимо се демагогије која служи томе да се пљује велики пријатељ српског народа- Свети Цар Николај Романов.

Свети Цар је стао у заштиту Срба, Стаљин је примао Рафићев ХСС на конгресе Конинтерне и нудио усташама признање НДХ.

То је још једна разлика Светог Цара и ђурђијанског диктатора. ;)
 
Да, за разлику од великих љубитеља народа Лењина и Стаљина који су народу ,,подарили" масовну глад која је била последица њихових реформи и колективиззација. Друже, манимо се демагогије која служи томе да се пљује велики пријатељ српског народа- Свети Цар Николај Романов.

Свети Цар је стао у заштиту Срба, Стаљин је примао Рафићев ХСС на конгресе Конинтерне и нудио усташама признање НДХ.

То је још једна разлика Светог Цара и ђурђијанског диктатора. ;)

Pre nego sto pocnete ovde da velicate Ruske careve nije na odmet da uzmete neku malo ozbiljniju knjigu u ruke na tu temu.

Romanovi su bili OKUPATORI Rusije!

Pa zar ti samo ime "Romanov" nesto ne govori?

A masovne gladi je tih godina bilo svuda u svetu. Vidis ono sto Ukrajinci danas nazivaju "Gladomor" ili "Holodomor" je isto tako cak i gore bilo u Jamerici, samo se to tamo drugacije zvalo: "DEFARMING"....

Bice da je i Amerima kriv Staljin sto su masovno umirali od gladi, zar ne?
Drugo, kad vam Ukrajinci spamuju neke slike "Golodomora" dobro obratite paznju da su mnoge od njih identicne sa Americkim. Mnogo toga su oni "pozajmili" u cilju propagande.

defarming.jpg


I tu nije zgorega uzeti neku dobru knjigu u ruke, inace smesni u diskusijama ispadamo...
 
Poslednja izmena:
Pre nego sto pocnete ovde da velicate Ruske careve nije na odmet da uzmete neku malo ozbiljniju knjigu u ruke na tu temu.
.

Свој став о Романовима, руској историји и свему управо и темељим на озбиљним књигама и студијама. А твој став о тој теми, извини, чини ми се да управо није изграђен на литератури и књигама. Наравно, ту подразумевам озбиљну литературу, а не марксистичко-лењинистичке памфлете и агитроп. ;)

Romanovi su bili OKUPATORI Rusije!
Pa zar ti samo ime "Romanov" nesto ne govori?

Ево, на пример ова тврдња никако не може да се базира на озбиљним књигама и литератури, већ на једном агитрпоу и памфлетима.

Ти ,,окупатори Русије" су од руске државе направили светску силу, Империју која је њиховом владавином све више јачала и јачала. Ти ,,окупатори Русије" су поразили једног Наполеона и скоро целу западну коалицију која се била намерачила да сломи и уништи Русију. ,,Окупатор Русије" Петар Велики сломио је западњаке код Полтаве, а ,,окупатор Русије" Свети Цар Николај је ратовао против Немаца (чак својих рођака из кајзерове династије) да би заштитио православне Србе.

Док је ,,ослободилац Русије" Лењин дошао немачким возом и немачким парама, изазвао револуцију у сред рата и касније потписао срамни издајнички, антируски споразум са Немцима. На тим темељима, као и на каснијем крвавом злочину над последњим Романовима, изграђен је безбожни СССР- држава заснована на мржњи према руском народу, која је цепала руски етнички и национални простор.

Тек је Стаљин, кад су га приморале историјске околности, прекинуо антируско и антиправославно лудило бољшевизма, окренуо се руским националним и православним вредностима, да би мотивисао руски народ да се бори против Немаца. И он је тада почео да се позива на славне личности и симболе из времена владавине омражених ,,окупатора Русије"- Романова.
Толико о томе и о твојој ,,озбиљности".
A masovne gladi je tih godina bilo svuda u svetu. Vidis ono sto Ukrajinci danas nazivaju "Gladomor" ili "Holodomor" je isto tako cak i gore bilo u Jamerici, samo se to tamo drugacije zvalo: "DEFARMING"....

Bice da je i Amerima kriv Staljin sto su masovno umirali od gladi, zar ne?
Drugo, kad vam Ukrajinci spamuju neke slike "Golodomora" dobro obratite paznju da su mnoge od njih identicne sa Americkim. Mnogo toga su oni "pozajmili" u cilju propagande.
Да, нмије спорно да се и у другим земљама десила глад, али је факт да се то десило и у Рудији као последица комунистичких ,,реформи", разних колективизација,. итд. То су једноставно чињенице, глад се десила и узалудно је да ти то проглашаваш ,,украјинским лажима", итд. То нису аргументи. Велика глад се десила, можда не у мери у којој неки украјински националисти говоре, али се ипак десила. Нема ту никакве ,,пропаганде", то су чињенице.

Сад упореди на пример, Столипинове реформе и љихов учинак (и број жртава) и упореди Стаљинове реформе, које узгред нису Стаљинове него Троцкијеве а Стаљин их је доследно спровео иако је отерао Троцког, и видећеш на чијој су страни истина и историја.

I tu nije zgorega uzeti neku dobru knjigu u ruke, inace smesni u diskusijama ispadamo...
Ту се слажем са тобом...
 
Da, stoji činjenica da je za vreme Staljina zemlja industializovana, da je unapređeno školstvo, da su stvoreni temelji za vrhunska tehnička dostignuća, razvijena infrastruktura i suprostruktura (recimo izrađen kanal do Moskve bez koga taj grad ne bi mogao opstati). Međutim sve to je plaćeno ogromnim ljudskim žrtvama , gaženjem svih mogućih ljudskih prava , stvaranjem sistema gde dominira egaletalistička ideologija i cinkaroška svest koje su u sprezi sa spoljnom ekspanziom po svaku cenu na kraju doveli do urušavanja sistema.

Па ево данас имаш људска права, геј права, мањинска права, пасја права, па уживај...

- - - - - - - - - -

STALJINOVO OSTRVO KANIBALA: Najjezivija mračna priča koja je predstavljala kaznu goru i od smrti

Josif Staljin, tokom tridesetih godina, prvo je lišio slobode, a zatim i deportovao na hiljade političkih protivnika na izolovanu lokaciju pod nazivom „Ostrvo Kanibala“.



Nazino ostrvo je izolovano zemljište koje se nalazi u sredini reke u Sibiru, smešteno daleko od civilizacije i gotovo da zvuči kao savršeno mesto za odmor pravih ljubitelja prirode. Ali, baš i nije tako. Ovo ostrvo iza sebe ima veoma mračnu priču koja potiče još iz doba Sovjetskog Saveza, mnogo pre Drugog svetskog rata, u doba kada je Staljin tek ustoličavao svoju vlast na svaki mogući način.

Tih tridesetih godina širom zemlje su se vršile političke čistke neistomišljenika, a način na koji je to rađeno bio je i više nego brutalan. Humanije je bilo ubiti čoveka na licu mesta, nego ga poslati u gulag ili još gore, na ovo jezivo ostrvo.



Bolje u smrt nego u logor

Budući da je želeo da stvori jaku diktaturu, Staljin nije prezao ni od čega, zatvarao je članove partije, pripadnike vojske, svoje dojučerašnje kolege i prijatelje, pripadnike buržoazije i sve one koji su se ikada protivili bilo kojoj njegovoj zamisli. Želeo je da ih istrebi, eleminiše i odvoji od „zdravog“ društva koje je stvorio.

Jedan od najsigurnijih načina bilo je proterivanje u tajge Sibira gde su bili organizovani popravno-radni logori i kolonije poznatiji kao Gulag. Milioni ljudi su odvoženi tamo iz različitih razloga, počevši od toga da su bili protivnici režima do toga da su se našli u nedoba bez ličnih dokumenata, nije bilo baš neke selekcije, svako je bio na udaru režima i svako od njih je tamo prestajao da bude pretnja poretku iz razloga što ih je brinula samo jedna jedina stvar – kako da prežive.

Tada, u maju 1933. godine, njih oko 5.000 deportovano je na obale ostrva Nazino, novootvorenog radnog logora. I upravo tu, na tom mestu dešava se možda i najjezivija i najstrašnija priča o Staljinovoj diktaturi.

Od samog početka organizacija je bila očajna, prilikom deportacije poginulo je 27 ljudi na putu do ostrva. Što se tiče smeštaja, hrane, alata, adekvatnog obezbeđenja i ostalih potreba kada je radni logor u pitanju, stvar je bila još gora – ništa nije postojalo. Ostrvo koje je trebalo da bude radni logor odakle bi se ljudi slali na obližnja plodna polja bilo je močvarno i pusto, na prostoru širine 1.800 metara i dužine oko dva kilometra protezalo se ništavilo koje je posle prvih 5000 ljudi, naselilo još oko 1.200.


Igre gladi

Malo smekšavši i uvidevši da se situacija neće odvijati kako su predvideli, pripadnici vlasti su počeli da šalju na ostrvo brašno, ali taj čin se završio već prvog dana sa masovnim sukobom zarobljenika i čuvara koji je završen pucanjem u robijaše. Sutradan, proces je ponovljen ali sa izmenama, robijaši su morali da izaberu ljude (kapitene) iz svojih redova da ih snabdevaju.

Međutim, tu je situacija po logoraše bila još gora. Kapiteni su uglavnom bili kriminalci koji su gledali kako da profitiraju, pa su i brašno prodavali ostalim zarobljenicima. Čak i kada dobiju svoje sledovanje, budući da nisu imali na čemu da ispeku hleb, oni su ga jednostavno mešali sa rečnom vodom i tako ga jeli što je dovodilo do trovanja a zatim i do smrti.

Na ostrvu je ubrzo zavladao veliki haos, sa veoma malo hrane i bez zakona koji bi čuvao slabije, zarobljenici su ubrzo počeli da ubijaju jedni druge, a pojedini su postajali i kanibali.

O tome najbolje svedoče reči jednog od očevidaca haosa na ovom ostrvu:



„Na ostrvu je radio čuvar o imenu Kostja Venikov. On se zaljubio u jednu devojku, koju je štitio, a kada je morao da ode sa ostrva, poverio je svoju dragu drugu na čuvanje. On ju je, međutim, izgubio iz vida. Drugi ljudi su je ščepali, vezali za drvo, isekli joj dojke i mišiće. Bili su gladni, morali su da jedu. Kada ju je Kostja našao, još je bila živa, ali nije mogao da je spase.“

Očajni ljudi su pokušavali na sve načine da pobegnu sa ovog ostrva. Pravili su nesigurne splavove koji bi se raspali odmah po puštanju u reku, a čak i ako bi uspeli da nekako uspeli da pređu reku i da dođu do prostranstva Sibira, bili bi ubijani na mestu. Stotine leševa je plutalo vodom koja ih je ponovo nanosila na obale Nazina.



Kraji bilans mrtvih za mesec dana je i više nego strašan! Od 6.000 ljudi koliko ih je dopremljeno na ostrvo u maju, samo je 2.000 njih preživelo do juna, kada su prebačeni u drugi radni logor.

Dosta njih nikada nije dočekalo da osete ukus ponovne slobode. Oni su bili samo jedan mali deo od ogromnog broja onih koji su stradali usled Staljinove bolesne diktature.

Ох каква штета, замисли да данас тамо депортујемо све те Дачиће, Бајтовиће, Вучиће,Кркобабиће, Стефановиће и остале....

Али нее, данас ти онај што је убио Тијану Јурић има ТВ са 100 канала, ђакузи и теретану у затвору, Кристијан Голубовић сваки пут изађе са сваког робијања све дебљи, то су наша достигнућа данас...
 
Да, али Стаљин није депортовао такве као што је Дачић него оне који су му замерали што је руске територоије давао другима, што је учествовао у стварању наказних творевина попут ,,Украјине", итд.

Такви као Дачић и Ђилас били су десне руке Стаљину. Па и Дачић и Ђилас проистекли су из истог миљеа из ког је Стаљин- комунистичког. Тако да, манимо се демагогије, гледајмо чињенице.
 
Да, али Стаљин није депортовао такве као што је Дачић него оне који су му замерали што је руске територоије давао другима, што је учествовао у стварању наказних творевина попут ,,Украјине", итд.

Такви као Дачић и Ђилас били су десне руке Стаљину. Па и Дачић и Ђилас проистекли су из истог миљеа из ког је Стаљин- комунистичког. Тако да, манимо се демагогије, гледајмо чињенице.

Колико ја знам, Стаљин је укидао неке творевине, попут Чеченске Републике, а то да је он руске територије давао другима, то ти онако офрље тврдиш.

А таквих као Дачић је била гомила тамо, то су они којима је само битна власт, и сад неко треба да жали што је та гомила говнара, увлакача, и лезилебовића страдала у партијским обрачунима, како да не.
 
Колико ја знам, Стаљин је укидао неке творевине, попут Чеченске Републике, а то да је он руске територије давао другима, то ти онако офрље тврдиш.

А таквих као Дачић је била гомила тамо, то су они којима је само битна власт, и сад неко треба да жали што је та гомила говнара, увлакача, и лезилебовића страдала у партијским обрачунима, како да не.

Не тврдим ја ништа ,,офрље", Стаљин је био активни део револуције која је раскупусала руску Империју. У првој бољшевичкој влади био је комесар за националност задужен за стварање ,,нових република", Украјине, Белорусије, итд. Од тих република стваране су нове нације. Не можеш ме убедити да Стаљин није био део свега тога. Наравно да је био.
На пример, Стаљин је Пољацима дао руски град Бјелосток, као и Пшемисл који је руска армија 1914. ослободила од аустроуагрских окупатора. Стаљин је Литванији дао Виљнус, руском крвљу извојевани Мемел. Дакле, и Стаљин је покллањао руске градове шаком и капом.

На Русију, руску истрорију и културу почео је да се позива тек кад је почео рат, јер је знао да ако се позива на Маркса, Лењина и ,,светску револуцију" неће митивцисати Русе да се боре. Тад се позвао на тековине омражених Романова, руских царева и кнезова.

А та прича како је Стаљин ,,таманио тајкуне" је најобичнија демагогија, око Стаљина су били углавном креиминалци, мафијаши и опртунисти који су ласкањем ,,великом вођи" добијали привилегије, док је руски народ умирао од глади. Хрушчов, који је Украјини дао руски Крим, био је Стаљинов кадар, веран Стаљину ко пас, све док овај није умро. Попсле се одрекао од њега. Ето, такви су били Стаљинови кадрови.
 
Не тврдим ја ништа ,,офрље", Стаљин је био активни део револуције која је раскупусала руску Империју. У првој бољшевичкој влади био је комесар за националност задужен за стварање ,,нових република", Украјине, Белорусије, итд. Од тих република стваране су нове нације. Не можеш ме убедити да Стаљин није био део свега тога. Наравно да је био.
На пример, Стаљин је Пољацима дао руски град Бјелосток, као и Пшемисл који је руска армија 1914. ослободила од аустроуагрских окупатора. Стаљин је Литванији дао Виљнус, руском крвљу извојевани Мемел. Дакле, и Стаљин је покллањао руске градове шаком и капом.

На Русију, руску истрорију и културу почео је да се позива тек кад је почео рат, јер је знао да ако се позива на Маркса, Лењина и ,,светску револуцију" неће митивцисати Русе да се боре. Тад се позвао на тековине омражених Романова, руских царева и кнезова.

А та прича како је Стаљин ,,таманио тајкуне" је најобичнија демагогија, око Стаљина су били углавном креиминалци, мафијаши и опртунисти који су ласкањем ,,великом вођи" добијали привилегије, док је руски народ умирао од глади. Хрушчов, који је Украјини дао руски Крим, био је Стаљинов кадар, веран Стаљину ко пас, све док овај није умро. Попсле се одрекао од њега. Ето, такви су били Стаљинови кадрови.

Стаљин је био комесар за неруске националности, а то да је он измишљао нације и цртао границе међу републикама, то први пут чујем. Чим је избила револуција и срушило се царство, територије су одмах почеле да проглашавају сувереност, на пример Грузија, три балтичке републике су се одмах осамосталиле ако се ја добро сећам, и биле самосталне све до 1940. Такође и Финска, која је 1940. и ратовала против СССР.
Пољаци су поразили црвену армију мислим 1921. и држали део Белорусије све док Стаљин није 1939. вратио тај део у договору са Немцима.

А кадрови као кадрови, какви су данас, то знамо и видимо, такви су били и тада, зато и кажем да није никаква штета што је гомиле тих назовикадрова страдало по гулазима.

Иначе, ево ти једна карта расељавања у СССР-у:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Prisi...Savezu#/media/File:Karte_Entkulakisierung.png

Људи су пресељавани у пусте области, што је позитивно, читави народи су по казни померани да би се разбила етничка хомогеност која је била претња држави, камо среће да се наставило с тим.

А онда Стаљин умре, дође онај лупеж Хрушчов, почне да се извињава због Стаљинових акција, и за пар деценија оде СССР у пропаст.
 

Back
Top