Роло Томази
Elita
- Poruka
- 19.134
Да ли је то уопште могуће, има ли икаквог смисла?
Ако погледамо теме и овде, на Крстарици- можемо јасно да видимо да се скоро свака претвара, пре или касније у најобичније свађе, размене сочних увреда, а сваки недостатак аргумената "компензује" свођењем "дискусије" на лични ниво и денунцијације недостојне одговора.
Жути против плавих, четници против партизана, левичари против десничара- у чему је смисао дискусија које увек и без изузетка- доведу до дубљег копања политичких ровова, личних антагонизама и оштрог сукобљавања дискутаната, који се најчешће заврше "бановањем" оних који први изгубе нерве?
Коме је у интересу такво политичко понашање у Србији (да не кажем- Срба), шта је томе алтернатива и којим се средствима може подићи свест људи о штети, која се оваквим маниром у дискусијама о важним политичким питањима причињавају?
Ово се, по мом дубоком уверењу тиче и самог ПДФ политика, јер ће, на крају (а за брзо време" на њему остати само патолошке свађалице и фрустрирани ликови са неколико модератора, што се већ десило на неколико форума.
Даље- колико политичко опредељење модератора утиче на усмеравање тока дискусије на темама, јер сам ја лично под утиском да се овде свашта толерише неколицини, а драконски кажњава друга "неколицина", првима супротстављена.
Лично немам проблем са модерацијом, јер нисам склон бесмисленим инаћењу са "нижим појавним облицима политичког ЈА", али примећујем да активност на Политици опада, услед замора дискутаната за изврдавање свих тих "Сцила и Харибди" које су најчешће поставили модератори, којима лично не замерам ништа- то је загуљен задатак када правила нису потпуно јасна, а дозвољен је уплив личног става.
Да ли је једини начин свађа, и ако јесте, у чему је смисао?
Ако погледамо теме и овде, на Крстарици- можемо јасно да видимо да се скоро свака претвара, пре или касније у најобичније свађе, размене сочних увреда, а сваки недостатак аргумената "компензује" свођењем "дискусије" на лични ниво и денунцијације недостојне одговора.
Жути против плавих, четници против партизана, левичари против десничара- у чему је смисао дискусија које увек и без изузетка- доведу до дубљег копања политичких ровова, личних антагонизама и оштрог сукобљавања дискутаната, који се најчешће заврше "бановањем" оних који први изгубе нерве?
Коме је у интересу такво политичко понашање у Србији (да не кажем- Срба), шта је томе алтернатива и којим се средствима може подићи свест људи о штети, која се оваквим маниром у дискусијама о важним политичким питањима причињавају?
Ово се, по мом дубоком уверењу тиче и самог ПДФ политика, јер ће, на крају (а за брзо време" на њему остати само патолошке свађалице и фрустрирани ликови са неколико модератора, што се већ десило на неколико форума.
Даље- колико политичко опредељење модератора утиче на усмеравање тока дискусије на темама, јер сам ја лично под утиском да се овде свашта толерише неколицини, а драконски кажњава друга "неколицина", првима супротстављена.
Лично немам проблем са модерацијом, јер нисам склон бесмисленим инаћењу са "нижим појавним облицима политичког ЈА", али примећујем да активност на Политици опада, услед замора дискутаната за изврдавање свих тих "Сцила и Харибди" које су најчешће поставили модератори, којима лично не замерам ништа- то је загуљен задатак када правила нису потпуно јасна, а дозвољен је уплив личног става.
Да ли је једини начин свађа, и ако јесте, у чему је смисао?
