Прекојезички и остали тајни језици и писма

Мопојапа бапабапа попо опоцупу знапалапа јепе препекопојепезипичкипи гоповопор.
Капад мепе јепе напаупучипилапа. гоповопорипилепе смопо тапакопо капаопо дапа ипимапамопо сопопствепенипи тапајнипи јепезипик.
Бипилапа јепе топо оподлипичнапа вепежбапа запа слопогоповепе ипи вопокапалепе.

Дапа липи ипи випи гоповопорипитепе препекопојепезипичкипи гоповопор?


- - - - - - - - - -

Ашокошо јеше мношогошо тешешкошо наша слошовошо п-ш, мошожеше даша сеше пришичаша наша свашакошо слошовошо.

Нараприримерер нара слороворо р-р.
Ицилици наца слоцовоцо ц-ц, паца даца лицицици наца "цицинцацарскици".

Nepe.

PS. E, ae kaži cipiripi?

Цижипижирижипижи

Орокереј?

Srebrena:

Цижипижирижипижи

Орокереј?

Kliknite za proširenje...

Zvuči kao da jednom rukom kucaš a u drugoj držiš... hilti.

Mrkalj:

Zvuči kao da jednom rukom kucaš a u drugoj držiš... hilti.

Kliknite za proširenje...

Да, и много је дугачко..зато је било могуће да се користи као тајни језик, посебно кад збрзаш.
Уобичајено је са п, баба је тако стално говорила.
Али мени је било касније, а и сада, занимљиво да убацујем и друге могућности.
Одлична је говорна вежба, требало би да мала деца то играју, била би им боља и дикција, и дељење на слогове, важно и за књижевност и музику..а свакако помаже покретљивост ума. У раду логопеда било би драгоцено, нађаприђимеђер зађа неђекеђе глађасођовеђе.
Ићилићи заћа нећекеће "тећешкеће" глаћасоћовеће. (Ова реченица у брзом темпу интонативно личи на маџарски)

Написано мало и губи драж, а у говору је много симпатично.

Попокупушапај сапа упукупућапанипимапа.

Битно правило је како ћеш да поставиш два сугласника која "урамљују" вокал, напр

Ми-лош постаје Мипи-лопош (ш само додаш без "репетирке")
браш-но постаје брапаш-нопо (опет само додајеш ш после завршене "репетирке")
скор-ња постаје скопор- њапа (исто ,само додаш р накнадно)
Бран- ко постаје Брапан- копо

Мени делује колоритно, као да сваку реч можеш да обојиш и нијансираш другачије..напр сунце
Као у песми "праве си боје додала на мој портре"

Супунцепе
Сусунцесе
Сурунцере
Сутунцете
Сућунцеће
Суфунцефе
Сухунцехе
Суцунсеце
Сучунсече
Суџунсеџе
Сушунцеше
Суѕунцеѕе / потребна је добра концентрација и одлична дикција, иначе "пиши пропало"!!

Субунцебе
Судунцеде
Сувунцеве
Сулунцеле
Сугунцеге
Суђунцеђе
Сужунцеже
Сузунцезе
Сујунцеје
Сукунцеке
Сумунцеме
Суљунцеље
Суњунцење

Нипикопо нипиштапа

Тајна о тајнама тајних српских слова


Буквица за одабране

У 14.веку
У рукописном одељењу Државне библиотеке y Москви, y збирци Севастијанова, налази ce илуминирани Псалтир, писан на пергаменту,
српском рецензијом, y другој половини XIV века...У крсту, који ce не одликује прецизношћу цртежа, исписан je запис y два реда, y хоризонталном и
вертикалном правцу. Запис je забележен тајном буквицом..Поред ове загонетне индиције, аутор криптограма je замислио још две, да би омогућио — или, са друге стране, отежао — његово разрешење..........Следећу енигматичну индицију за разрешење овог криптограма његов састављач je нашао y примени такозваног „децималног кључа" код замене слова. Према том начелу, слова ce замењују тако што ce уместо слова које ce налази y нешифрованом тексту стави друго слово, чија бројчана вредност даје — заједно са бројчаном вредношћу слова y нешифрованом тексту — збир 10, односно 100, или 1000...Цео криптограм, разрешен, гласи: „ОЗРОЕ, ЦАР ПСА".
http://www.heritage.gov.rs/cirilica...tenje_XVI_1984_Redak_primer_tajne_bukvice.pdf


Од 16. до 18.века
Ђура Даничић је 1859.године у Гласнику бр 11, објавио краћи чланак са примерима таине буквице., анализу коју је представио Друштву Србске словесности априла исте године


Цео чланак:



http://archive.org/details/glasniksrpskoga02sergoog

У Добротољубију (инв. бр. 82) дечанске библиотеке, на 168 б. листу налази ce запис тајном буквицом...Његове карактеристике опредељују
га y први период тајног писања код Срба, из ког нам je сачуван врло мали број записа.
http://www.heritage.gov.rs/cirilica...e-I-1956/Saopstenje_I_1956_Jovan_Gramatik.pdf


Д. Костић, Тајно писање у споменицима српским. 1898 (Глас 53).
Тајно писање у јужнословенским ћирилским споменицима / Драгутин Костић // Глас Српске краљевске академије (Београд). – XCII, 54 (1913), стр. 1–62

O tajnom (šatrovačkom, argou) jeziku slepih guslara prvi je pisao Sima Milutinović Sarajlija u svom kratkom “Primječaniju o Gegavačkom jeziku”, objavljenom u Srbskoj novini 1838. godine.

Ta Milutinovićeva crtica je ujedno i jedan od najznačajnijih dokaza o postojanju “Slepačke iriške akademije”: “U Srijema Irigu, dok je bilo sajmišta slijepacah, zboren je taj jezik; no danas u Bosanskoj Posavini te’liše u Gradačkoj okolini malo tko i okatij, da ga ne zbori. Ja mislim da je ovo, Sokrovište Duha...” veli se, između ostalog, u Primječaniju. Zanimljivo je da se neke reči “gegavačkog”, kao što su gotivan (dobar) i keva (majka) i danas koriste, a mnoge su kasnije prikupili i Vuk Karadžić i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Tasa J. Milenković. Među njima je bilo stranih reči, potpuno novih, ali i starih. Tako je muzikolog Vladimir Karakašević još krajem 19. veka ukazao na staroslovensko značenje reči gege za dvostruke gusle, od koga su posle nastali glagol gegati i imenica gegavac (otuda i izreka “Ideš kao gegavac”, to jest kao guslar, slepac).

https://www.blic.rs/vesti/reportaza/akademija-za-slepe-guslare/2zn54q6