stalker1992
Početnik
- Poruka
- 9
Cao svima 
. Imam jedno pitanje i pokusacu sto jasnije da ga postavim sa svim okolnostima i osobinama koje mogu o sebi da kazem. Vec izvesno vreme se pitam "zasto ljudi me ne dozivljavaju za ozbiljno?" Gde god da se pojavim ljudi me gledaju kao klinca i kao nezrelog coveka premda imam 25 godina. Kap koja je prelila casu (ako tako mogu to da nazovem) je bila na casu plesa. Tim plesom (tango je u pitanju) se bavim vec 2 i po godine i sad sam dosao u jednu drugu skolu koja je krenula sa radom pre nekih godinu dana sto znaci da ti ljudi koji su tu plesu godinu dana. Ja sam iskreno dosta ulozio vremena u taj ples i oni mene stalno nesto kritikuju i "sole pamet" (nisam mogao da se setim adekvatnijeg izraza) cak i kad radim najpravilnije sto mogu a kad ja njima nesto kazem oni odmah odmahuju glavom kao da ja ne znam nista rekavsi mi da treba da imam bar trideset i nesto godina da bih razumeo tango (a prosecna starost u toj grupi je oko 35~40god svi su tu stariji od mene). Imam 25 godina i mislim da sam zreo evo uskoro cu zavrsiti fakultet i apsolvent sam na pravnom fakultetu i dosta se trudim da radim na sebi. Cak sam isao i na psihoterapije da bih bolje spoznao sebe i da bih se bolje nosio sa anksioznoscu. Problem je sto mnogi ljudi nekako gledaju me kao neku vrstu mladjeg brata koji nista ne zna i nekako zelim da me ljudi malo zrelije gledaju. Pitam se da li gresim nesto da bih znao da poradim na tome jer mislim da zasluzujem postovanje jer ipak smatram da pre svega nisam los covek. Ovaj konkretan slucaj koji se tice plesa je samo jedan deo celokupnog problema. Mislim ne znam. Cak ne volim ni da se isticem u smislu da se glupiram da bih dobio paznju. Ne trazim je i ne zavisim od paznje. U svakom slucaju hvala ko je procitao i ko se potrudio da procita ovu temu
. Imam jedno pitanje i pokusacu sto jasnije da ga postavim sa svim okolnostima i osobinama koje mogu o sebi da kazem. Vec izvesno vreme se pitam "zasto ljudi me ne dozivljavaju za ozbiljno?" Gde god da se pojavim ljudi me gledaju kao klinca i kao nezrelog coveka premda imam 25 godina. Kap koja je prelila casu (ako tako mogu to da nazovem) je bila na casu plesa. Tim plesom (tango je u pitanju) se bavim vec 2 i po godine i sad sam dosao u jednu drugu skolu koja je krenula sa radom pre nekih godinu dana sto znaci da ti ljudi koji su tu plesu godinu dana. Ja sam iskreno dosta ulozio vremena u taj ples i oni mene stalno nesto kritikuju i "sole pamet" (nisam mogao da se setim adekvatnijeg izraza) cak i kad radim najpravilnije sto mogu a kad ja njima nesto kazem oni odmah odmahuju glavom kao da ja ne znam nista rekavsi mi da treba da imam bar trideset i nesto godina da bih razumeo tango (a prosecna starost u toj grupi je oko 35~40god svi su tu stariji od mene). Imam 25 godina i mislim da sam zreo evo uskoro cu zavrsiti fakultet i apsolvent sam na pravnom fakultetu i dosta se trudim da radim na sebi. Cak sam isao i na psihoterapije da bih bolje spoznao sebe i da bih se bolje nosio sa anksioznoscu. Problem je sto mnogi ljudi nekako gledaju me kao neku vrstu mladjeg brata koji nista ne zna i nekako zelim da me ljudi malo zrelije gledaju. Pitam se da li gresim nesto da bih znao da poradim na tome jer mislim da zasluzujem postovanje jer ipak smatram da pre svega nisam los covek. Ovaj konkretan slucaj koji se tice plesa je samo jedan deo celokupnog problema. Mislim ne znam. Cak ne volim ni da se isticem u smislu da se glupiram da bih dobio paznju. Ne trazim je i ne zavisim od paznje. U svakom slucaju hvala ko je procitao i ko se potrudio da procita ovu temu
Poslednja izmena:
za ono sto nisu
