hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.477
Slobodne misli rađaju slobodne ljude, a mi ovde koji trpimo i koji živimo i patimo u ovoj zemlji, zbog neslobodnih ljudi, neslobodnih misli, neslobodnih medija,
moramo da se probudimo i da kažemo da smo mi slobodni ljudi.
Slobodni ljudi su oni koji vide, koji znaju i osećaju,
i takvi ljudi ne mogu da se pokoravaju vladavini gorih od sebe.
Da li ste vi slobodan čovek, to ćete znati ukoliko se pokoravate gorima od sebe.
Ako se pokoravate gorima od sebe, vi niste slobodan čovek, vi ste rob.
I zbog toga je bitno onima koji uništavaju ovaj narod jako bitno da nas naprave robovima. to jest da nam razviju rajetinsku psihologiju, da nas naprave neslobodnim ljudima.
Oni će to da urade tako što nas teraju, primoravaju egzistencijalno, da se pokoravamo gorima od sebe.
Sloboda se rađa u glavi i srcu i ta sloboda je najvažnija jer bez nje nema velikih misli i velikih dela.
Biti slobodan čovek znači biti slobodan da čini velika dela ili da prima velika dela ili da uživa u velikim mislima i velikim delima.
Tek onda kada spoznate veličinu vlastite slobode možete da spoznate i veličinu i lepotu sveta u kome živimo.
Zato će i vreme bezumnika i bezdelnika koji vladaju nama proći poput ružnog sna. San koji sanjamo je jako ružan i dugo traje, ali on je san i on ne može da traje večno.
Važno je da pravi čovek dođe na pravo mesto, i to će se dogoditi, ma koliko sve sile ovoga sveta, sve službe, sve akcije, sve policije, svi sistemi se trudili da nikako ne dođe pravi čovek na pravo mesto nego da na prava mesta uvek dođu lažni ljudi koji će promovisati njihovu lažnu stvarnost.
A kad se desi da pravi čovek dođe na pravo mesto, čitava pandemonijumska konstrukcija će se srušiti kao kula od karata.
Pravi ljudi nisu na pravim mestima, ali to ne znači da ti pravi ljudi ne postoje i da ti pravi ljudi ne žive među nama.
Možda ste vi pravi čovek. Baš vi. Možda je pravi čovek vaše dete koje se igra i koje se rađa, kome treba dati šansu da dođe na ono mesto na koje vi niste mogli da dođete.
Zato moramo verovati u boga i moramo verovati u prave ljude; vera u boga je uvek vera u prave ljude.
Verovati znači boriti se. Verovati znači ne nadati se. Nadati se znači trpeti.
Vera hradi borbu a nada ubija. Vera je od boga a nada je od đavola.
Onoga časa kad dobijemo ljude na vlasti, u kulturi, ekonomiji, koji su iznad narodnog proseka, tek tog momenta ćemo moći da živimo kao slobodni ljudi u slobodnom svetu, i tog momenta ćemo moći da napredujemo i gradimo svoj život na stabilnim osnovama. To uopšte nije teško i to moramo da postignemo osvešćivanjem. -
Kada narod ima vlast i elitu koja je upadljivo gluplja i nesposobnija od naroda, tada taj narod propada.
To je upravo naš slučaj.
Možemo li biti optimisti? Hoćemo li smeniti nesposobne, evo na sledećim izborima, ili ćemo nastaviti da propadamo uz praznu nadu da će naša deca to uraditi?
Kada se desilo da smo odbacili veru a prihvatili nadu?
Biće izbora. Imamo li izbora?
moramo da se probudimo i da kažemo da smo mi slobodni ljudi.
Slobodni ljudi su oni koji vide, koji znaju i osećaju,
i takvi ljudi ne mogu da se pokoravaju vladavini gorih od sebe.
Da li ste vi slobodan čovek, to ćete znati ukoliko se pokoravate gorima od sebe.
Ako se pokoravate gorima od sebe, vi niste slobodan čovek, vi ste rob.
I zbog toga je bitno onima koji uništavaju ovaj narod jako bitno da nas naprave robovima. to jest da nam razviju rajetinsku psihologiju, da nas naprave neslobodnim ljudima.
Oni će to da urade tako što nas teraju, primoravaju egzistencijalno, da se pokoravamo gorima od sebe.
Sloboda se rađa u glavi i srcu i ta sloboda je najvažnija jer bez nje nema velikih misli i velikih dela.
Biti slobodan čovek znači biti slobodan da čini velika dela ili da prima velika dela ili da uživa u velikim mislima i velikim delima.
Tek onda kada spoznate veličinu vlastite slobode možete da spoznate i veličinu i lepotu sveta u kome živimo.
Zato će i vreme bezumnika i bezdelnika koji vladaju nama proći poput ružnog sna. San koji sanjamo je jako ružan i dugo traje, ali on je san i on ne može da traje večno.
Važno je da pravi čovek dođe na pravo mesto, i to će se dogoditi, ma koliko sve sile ovoga sveta, sve službe, sve akcije, sve policije, svi sistemi se trudili da nikako ne dođe pravi čovek na pravo mesto nego da na prava mesta uvek dođu lažni ljudi koji će promovisati njihovu lažnu stvarnost.
A kad se desi da pravi čovek dođe na pravo mesto, čitava pandemonijumska konstrukcija će se srušiti kao kula od karata.
Pravi ljudi nisu na pravim mestima, ali to ne znači da ti pravi ljudi ne postoje i da ti pravi ljudi ne žive među nama.
Možda ste vi pravi čovek. Baš vi. Možda je pravi čovek vaše dete koje se igra i koje se rađa, kome treba dati šansu da dođe na ono mesto na koje vi niste mogli da dođete.
Zato moramo verovati u boga i moramo verovati u prave ljude; vera u boga je uvek vera u prave ljude.
Verovati znači boriti se. Verovati znači ne nadati se. Nadati se znači trpeti.
Vera hradi borbu a nada ubija. Vera je od boga a nada je od đavola.
Onoga časa kad dobijemo ljude na vlasti, u kulturi, ekonomiji, koji su iznad narodnog proseka, tek tog momenta ćemo moći da živimo kao slobodni ljudi u slobodnom svetu, i tog momenta ćemo moći da napredujemo i gradimo svoj život na stabilnim osnovama. To uopšte nije teško i to moramo da postignemo osvešćivanjem. -
Kada narod ima vlast i elitu koja je upadljivo gluplja i nesposobnija od naroda, tada taj narod propada.
To je upravo naš slučaj.
Možemo li biti optimisti? Hoćemo li smeniti nesposobne, evo na sledećim izborima, ili ćemo nastaviti da propadamo uz praznu nadu da će naša deca to uraditi?
Kada se desilo da smo odbacili veru a prihvatili nadu?
Biće izbora. Imamo li izbora?
