- Poruka
- 27.467
КАКО НАС РАЗАРАЈУ: Нови просветни закон и разарање образовања
Недавно је усвојен нови закон о основама система образовања, који наставља системско разарање нашег школства. Какво је законодавство у питању, показао је професор др Александар Липковски, математичар и вишегодишњи председник Националног просветног савета, који је својевремено дао интервју потписнику ових редова: “Времена и странке на власти се мењају, али намере Светске банке и Џорџа Сороса остају исте.
КАКО РАЗАРАЈУ?
Недавно је усвојен нови закон о основама система образовања, који наставља системско разарање нашег школства. Какво је законодавство у питању, показао је професор др Александар Липковски, математичар и вишегодишњи председник Националног просветног савета, који је својевремено дао интервју потписнику ових редова: “Времена и странке на власти се мењају, али намере Светске банке и Џорџа Сороса остају исте. Основна намера је снижавање просечног образовног нивоа у српском народу, контрола и промена историје, „протестантско преумљење“ народа и стварање послушне и квалитетне радне снаге која не пита и не мисли, већ само ради, а у слободно време гледа ТВ.“(1)
По Липковском, „нови закон од министра прави диктатора просвете: он одлучује о свему, о наставним стандардима, плановима и програмима, о уџбеницима, итд. Он може казнити завод задужен за израду програмских докумената и његовог директора ако не ураде посао онако како он тражи. Он може формирати своју комисију која ће тај посао урадити „како Он заповеда“. Он може тражити смену директора Завода и разрешење чланова Савета. Он бира директоре свих државних школа.
Како се из наведеног види, ради се о страховитој, недопустивој и страшно опасној централизацији веома осетљивог просветног посла. Оваква централизација није у Србији никада постојала! Чак и у време морално-политичке подобности водило се рачуна о мишљењу стручне јавности, а наставне програме су правили широко познати и друштвено признати стручњаци. Национални просветни савет у визији Младена Шарчевића не треба ни да постоји и да без потребе троши ионако мала просветна средства. Треба га укинути и уштедети буџетска средства, о чему углавном и брине данашњи министар просвете.“(1)
КАКО ВАРАЈУ?
„Генијални“ ум Србије, каудиљо Александар Вучић, донео је, по налогу својих ММФ господара, одлуку да србску школу додатно урнише увођењем тзв. „дуалног образовања“, које је суштински исто што и тзв. „усмерено образовање“ покојног титоистичког идеолога Стипе Шувара. О чему је реч, опет говори професор др Александар Липковски: “Последњих годину дана се из врха српске власти стално прича о дуалном образовању као о чаробном штапићу за српску привреду и просвету. Старије генерације се свакако сећају школа ученика у привреди – ШУП – некадашњег „дуалног образовања“. Кад је било привреде, било је потребе за мајсторима и шегртима, па је било и шегртских и мајсторских школа.
Ако погледамо у којим је европским државама популаран систем дуалног образовања, видимо све високоразвијене богате индустријске земље: Немачка, Швајцарска, Белгија. Нису ове земље богате зато што имају дуално образовање, већ имају дуално образовање зато што су богате због развијене индустрије. А где је ту Србија? Како правити мајсторске тј. „дуалне“ школе ако нема привреде? Како стара пословица каже, једна ласта – Бошова фабрика у Пећинцима – не чини пролеће. У протеклих годину ипо дана, Национални просветни савет је расправљао о неколико веома уско оријентисаних огледних дуалних програма средњег стручног образовања и одбио их.
Главни разлог био је мањкав општеобразовни део програма, на пример историја се завршавала са Првим светским ратом. Убедљив додатни разлог представљали су проблеми у реализацији партнерства између школе и приватног предузетника. Један власник даје стипендије и школа креће са огледним профилом. Затим фирма мења власника, нови нема разумевање за школу и ђаке, и огледни профил пропада. Посебна је прича када предузетник попуни сва њему потребна радна места. И у том случају огледни профил нестаје. Понуђени законски оквир – Нацрт закона о дуалном образовању – је крајње незадовољавајући. Очигледно је да се овој врсти партнерства мора дати чвршћи законски оквир који би спречавао да деца која се школују у овим школама буду јефтина радна снага за послодавца који на крају нема обавезу да их запосли. Много је боље имати шире стручне профиле, који омогућују свршеним ђацима лакшу промену професионалне оријентације.“(1)
Наравно, овде нико не мисли о ђацима. Ради се по налозима газда глобализма, којима је Србија потребна само као извор јефтине радне снаге, и ништа више.
Наставак:
http://srbin.info/2017/11/11/kako-nas-razaraju-novi-prosvetni-zakon-i-razaranje-obrazovanja/
ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА ПОТПУНО ОСЛЕПЕЛА ОД "ФАРМИ" И "ПАРОВА" И НЕПРИМЕЋУЈЕ СА КОЛИКО
СУПТИНЛНОСТИ ВЛАДАЈУЋИ КОМПРАДОСИ РАДЕ НА ЊЕНОМ РАЗАРАЊУ И НЕСТАНКУ?
Недавно је усвојен нови закон о основама система образовања, који наставља системско разарање нашег школства. Какво је законодавство у питању, показао је професор др Александар Липковски, математичар и вишегодишњи председник Националног просветног савета, који је својевремено дао интервју потписнику ових редова: “Времена и странке на власти се мењају, али намере Светске банке и Џорџа Сороса остају исте.
КАКО РАЗАРАЈУ?
Недавно је усвојен нови закон о основама система образовања, који наставља системско разарање нашег школства. Какво је законодавство у питању, показао је професор др Александар Липковски, математичар и вишегодишњи председник Националног просветног савета, који је својевремено дао интервју потписнику ових редова: “Времена и странке на власти се мењају, али намере Светске банке и Џорџа Сороса остају исте. Основна намера је снижавање просечног образовног нивоа у српском народу, контрола и промена историје, „протестантско преумљење“ народа и стварање послушне и квалитетне радне снаге која не пита и не мисли, већ само ради, а у слободно време гледа ТВ.“(1)
По Липковском, „нови закон од министра прави диктатора просвете: он одлучује о свему, о наставним стандардима, плановима и програмима, о уџбеницима, итд. Он може казнити завод задужен за израду програмских докумената и његовог директора ако не ураде посао онако како он тражи. Он може формирати своју комисију која ће тај посао урадити „како Он заповеда“. Он може тражити смену директора Завода и разрешење чланова Савета. Он бира директоре свих државних школа.
Како се из наведеног види, ради се о страховитој, недопустивој и страшно опасној централизацији веома осетљивог просветног посла. Оваква централизација није у Србији никада постојала! Чак и у време морално-политичке подобности водило се рачуна о мишљењу стручне јавности, а наставне програме су правили широко познати и друштвено признати стручњаци. Национални просветни савет у визији Младена Шарчевића не треба ни да постоји и да без потребе троши ионако мала просветна средства. Треба га укинути и уштедети буџетска средства, о чему углавном и брине данашњи министар просвете.“(1)
КАКО ВАРАЈУ?
„Генијални“ ум Србије, каудиљо Александар Вучић, донео је, по налогу својих ММФ господара, одлуку да србску школу додатно урнише увођењем тзв. „дуалног образовања“, које је суштински исто што и тзв. „усмерено образовање“ покојног титоистичког идеолога Стипе Шувара. О чему је реч, опет говори професор др Александар Липковски: “Последњих годину дана се из врха српске власти стално прича о дуалном образовању као о чаробном штапићу за српску привреду и просвету. Старије генерације се свакако сећају школа ученика у привреди – ШУП – некадашњег „дуалног образовања“. Кад је било привреде, било је потребе за мајсторима и шегртима, па је било и шегртских и мајсторских школа.
Ако погледамо у којим је европским државама популаран систем дуалног образовања, видимо све високоразвијене богате индустријске земље: Немачка, Швајцарска, Белгија. Нису ове земље богате зато што имају дуално образовање, већ имају дуално образовање зато што су богате због развијене индустрије. А где је ту Србија? Како правити мајсторске тј. „дуалне“ школе ако нема привреде? Како стара пословица каже, једна ласта – Бошова фабрика у Пећинцима – не чини пролеће. У протеклих годину ипо дана, Национални просветни савет је расправљао о неколико веома уско оријентисаних огледних дуалних програма средњег стручног образовања и одбио их.
Главни разлог био је мањкав општеобразовни део програма, на пример историја се завршавала са Првим светским ратом. Убедљив додатни разлог представљали су проблеми у реализацији партнерства између школе и приватног предузетника. Један власник даје стипендије и школа креће са огледним профилом. Затим фирма мења власника, нови нема разумевање за школу и ђаке, и огледни профил пропада. Посебна је прича када предузетник попуни сва њему потребна радна места. И у том случају огледни профил нестаје. Понуђени законски оквир – Нацрт закона о дуалном образовању – је крајње незадовољавајући. Очигледно је да се овој врсти партнерства мора дати чвршћи законски оквир који би спречавао да деца која се школују у овим школама буду јефтина радна снага за послодавца који на крају нема обавезу да их запосли. Много је боље имати шире стручне профиле, који омогућују свршеним ђацима лакшу промену професионалне оријентације.“(1)
Наравно, овде нико не мисли о ђацима. Ради се по налозима газда глобализма, којима је Србија потребна само као извор јефтине радне снаге, и ништа више.
Наставак:
http://srbin.info/2017/11/11/kako-nas-razaraju-novi-prosvetni-zakon-i-razaranje-obrazovanja/
ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА ПОТПУНО ОСЛЕПЕЛА ОД "ФАРМИ" И "ПАРОВА" И НЕПРИМЕЋУЈЕ СА КОЛИКО
СУПТИНЛНОСТИ ВЛАДАЈУЋИ КОМПРАДОСИ РАДЕ НА ЊЕНОМ РАЗАРАЊУ И НЕСТАНКУ?
