KeyserSöze
Domaćin
- Poruka
- 4.548
Ово је прича о можда највећој непријатељској офанзиви у Отаџбинском рату.Више од 40000 бораца удружених хрватско-муслиманских снага,под командом Јанка Бобетка напало је на положаје Невесињске бригаде,која је у том моменту имала око 4200 бораца,махом људи из долине Неретве и Невесињаца,са циљем да заузму Невесиње а потом и цијелу Светосавску Херцеговину.Оштрица непријатељске офанзиве била је уперена на подручје села Врањевићи,на положаје које је држао легендарни војвода Радован Раде Радовић,са својим Билећким добровољцима.Непријатељ на тврђе и није могао ударити!Војвода Раде,са својим људима и остали борци-витезови Невесињске бригаде,тога Митровдана 92. као Митровдана 94.године уписаше се златним словима у историју Републике Српске и цијелог Српског народа! Нека је вјечна слава борцима палим за слободу Отаџбине!
Митровданска офанзива 1992. или Прва митровданска офанзива (хрв. Operacija Bura) био је здружени напад снага Хрватског вијећа одбране и Армије Републике Босне и Херцеговине потпомогнутих јединицама Војске Републике Хрватске , као и разним паравојним формацијама и муџахединским борцима на подручје које су држале невесињска и дијелом билећка бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске.
Околности и циљеви напада
Након протјеривања српског народа из долине Неретве у операцији Липањске зоре, здружене непријатељске снаге испланирале су снажан напад на положаје невесињске бригаде чиме би отворили даљи пут ка освајању читаве Херцеговине и протјеривања српског народа са простора Херцеговине.
Оптимистичне најаве су говориле о продору на границе СР Југославије, чиме би се охрабрили могући устанци у Санџаку и на Косову и Метохији .
Ток борбе
Напад је почео рано ујутру 8. новембра и био је одликован снажном артиљеријском припремом као и јуришом пјешадије. Главнина напада је ишла преко села Врањевићи, гдје су положаје држали билећки добровољци војводе Рада Радовића. Велике губитке на самом почетку је спријечила нешто лошија попуњеност линија усљед празновања Митровдана. На првој линији су се ускоро почели појављивати борци који су долазили непосредно са прославе крсне славе, али и старци, жене, дјеца, „сви који су могли држати пушку” или помоћи на неки други начин. Рањеници су бјежали из болнице да би бранили свој град и народ.
Војска Републике Српске је остварила значајну побједу задржавши положаје с почетка напада. Ово је била једна од посљедњих заједничких акција хрватских и муслиманских снага јер су почетком 1993. почели отворени сукоби који су уз мање прекиде трајали до краја рата. Мостарско-невесињско ратиште је остало једно од најжешћих ратишта у рату у Босни и Херцеговини. Сталне тензије су ескалирале новим жестоким нападом Армије Републике Босне и Херцеговине, тачно двије године касније, познатим као Друга митровданска офанзива.
Митровданска офанзива 1992. или Прва митровданска офанзива (хрв. Operacija Bura) био је здружени напад снага Хрватског вијећа одбране и Армије Републике Босне и Херцеговине потпомогнутих јединицама Војске Републике Хрватске , као и разним паравојним формацијама и муџахединским борцима на подручје које су држале невесињска и дијелом билећка бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске.
Околности и циљеви напада
Након протјеривања српског народа из долине Неретве у операцији Липањске зоре, здружене непријатељске снаге испланирале су снажан напад на положаје невесињске бригаде чиме би отворили даљи пут ка освајању читаве Херцеговине и протјеривања српског народа са простора Херцеговине.
Оптимистичне најаве су говориле о продору на границе СР Југославије, чиме би се охрабрили могући устанци у Санџаку и на Косову и Метохији .
Ток борбе
Напад је почео рано ујутру 8. новембра и био је одликован снажном артиљеријском припремом као и јуришом пјешадије. Главнина напада је ишла преко села Врањевићи, гдје су положаје држали билећки добровољци војводе Рада Радовића. Велике губитке на самом почетку је спријечила нешто лошија попуњеност линија усљед празновања Митровдана. На првој линији су се ускоро почели појављивати борци који су долазили непосредно са прославе крсне славе, али и старци, жене, дјеца, „сви који су могли држати пушку” или помоћи на неки други начин. Рањеници су бјежали из болнице да би бранили свој град и народ.
Војска Републике Српске је остварила значајну побједу задржавши положаје с почетка напада. Ово је била једна од посљедњих заједничких акција хрватских и муслиманских снага јер су почетком 1993. почели отворени сукоби који су уз мање прекиде трајали до краја рата. Мостарско-невесињско ратиште је остало једно од најжешћих ратишта у рату у Босни и Херцеговини. Сталне тензије су ескалирале новим жестоким нападом Армије Републике Босне и Херцеговине, тачно двије године касније, познатим као Друга митровданска офанзива.