Октобарска револуција у Русији

Oktobarska revolucija, službeno Velika oktobarska socijalistička revolucija, takođe poznata i kao Boljševička revolucija ili Novembarska revolucija, je bila druga faza Ruske revolucije 1917. (prva faza je bila Februarska revolucija). Oktobarsku revoluciju su predvodili Vladimir Lenjin i boljševici, zajedno sa menjševicima, levim socijalistima-revolucionarima i anarhistima. Ona je bila prva marksističko-komunistička revolucija u istoriji.

izvor

Komunizam vs Kapitalizam!
Jos jedan nacin da se narod podeli u tabore, i medjusobno ratuje i ubija, dok tajkuni zgrcu lovu.

Захваљујући неспособности руске елите да своју државу преобрази у слободно и демократско друштво, најгори слој руског друштва успео је да освоји власт и на дуже време (можда и сву вечност) обогаљи руски народ. Биће потребно много труда да се надоместе све негативности и промашаји проистекли из тих догађаја.

Usrećili su se kao i mi

https://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/mojevesti/erazmo86/raspirimo-oganj-u-cas-pravi-100-godina-od-oktobarske-revolucije/



Raspirimo oganj u čas pravi – 100 godina od Oktobarske revolucije

Međunarodna levica ove godine obeležava dva značajna jubileja – 150 godina od prvog izdanja Marksovog "Kapitala" i 100 godina od Oktobarske revolucije. Marksov "Kapital" ostao je verovatno najpoznatija nepročitana knjiga u istoriji, a Oktobarska revolucija najzančajniji nedovršeni događaj ekumenskih pretenzija u 20. veku. Ili kako je to Erik Hobsbaum sumirao, u glavama Lenjina i njegovih drugova, pobeda boljševizma u Rusiji je bila prvenstveno jedna bitka u kampanji za pobedu boljševizma u širim, svetskim razmerama. Tokom prve polovine 20. veka postojao je čvrst konsenzus kod progresivne levice da je neki oblik socijalizma bio neizbežan u svim razvijenim zemljama. Čak je i konzervativni ekonomista kakav je bio Jozef Šumpeter mogao da napiše u svojoj seminalnoj knjizi "Kapitalizam, socijalizam i demokratija", iz 1942, da će socijalizam izaći kao pobednik zbog toga što se kapitalističko društvo kulturno samourušava. Verovalo se da socijalizam predstavlja volju i interese velike većine ljudi u modernim društvima.

Tu veru raširilo je "deset dana koji su potresli svet" (Džon Rid, 1919.) u poznu petrogradsku jesen 1917. godine. Ruski istoričari ni do danas nisu postigli saglasnost o datumu prevrata, o tome kada je počela Oktobarska revolucija. Jedni smatraju 24. oktobra ujutru, drugi insistiraju na večeri istog dana, treći su mišljenja da je to bio 22. oktobar. Svi datumi su naravno po starom julijanskom kalendaru.

Догађај који је уништио велику Русију.

100 godina od drugog najvećeg zla po redu u svetskoj istoriji.
Ovo sećanje mora da živi, da se znaju sve žrtve komunistikčog terora.

РУСИЈА ЈЕ ОПЕТ ПРЕД ВЕЛИКОМ РЕВОЛУЦИЈОМ!

РЕПКА КО ВРАТА!

Kol"ko ja znam ovaj je umro od sifilisa........

mizaca:

Kol"ko ja znam ovaj je umro od sifilisa........

Kliknite za proširenje...

педерчина као и сваки комуниста

Pa da.
Ko izda zenu izdace i drzavu i narod.
Kazu da se gejevima njlakse manipulise i zato ih je danas ogroman procenat na rukovodecim mjestima......

комшија:

https://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/mojevesti/erazmo86/raspirimo-oganj-u-cas-pravi-100-godina-od-oktobarske-revolucije/

Kliknite za proširenje...

Kako je Nemačka finansirala Oktobarsku revoluciju​

Oktobarska revolucija važi kao pobeda radnika i seljaka nad vladavinom cara. Malo ko zna da je nju u velikoj meri omogućio i nemački car. On je 1917. pomogao boljševicima i to po planu bogataša zvanog „Parvus“.

Cirih, 9. April 1917. Na železničkoj stanici su 32 ruska emigranta spremna za polazak. Oni nisu jedini koji su došli: „Izdajice, lupeži, svinje!", dobacuju im mnogi. Ali, prisutni su i oni koji podržavaju putnike: pevaju internacionalu. Na trenutak su i šine bile blokirane, međutim, voz je nekako uspeo da napusti stanicu.

U pitanju je nemački vanredni voz, koji je na raspolaganje stavio car Vilhelm II kako bi raspirio revoluciju u Rusiji. Jer, u jednom od vagona sedi niko drugi do Vladimir Iljič Uljanov zvani Lenjin. Uz pomoć Nemačke, on je napustio svoj azil u Švajcarskoj da bi nedelju kasnije stigao na cilj: Petrograd, današnji Sankt Peterburg. U Rusiji je upravo prošla Februarska revolucija koja je oduvala sa trona cara Nikolaja II, na vlasti je bila provizorna vlada a velika revolucija još nije bila na vidiku.

Pruski bajoneti i ruske proleterske pesnice

Povratak poznatih egzilanata u domovinu je u Berlinu praćen sa velikom pažnjom. „Lenjinov dolazak u Rusiju je uspeo. On radi baš kao što želimo", poručilo je rukovodstvo nemačke vojske Ministarstvu spoljnih poslova. Politički paradoks, kako izgleda. Vilhelm II se povezao sa komunistom Lenjinom. Cilj nemačkog cara: definitivno slabljenje Carstva sa kojim su se takozvane srednje sile – Nemačka i Austrougarska – od 1914. nalazile u ratu.

Kalkulacija Berlina je bila jasna: Lenjin i njegovi boljševici trebalo je da destabilizuju Rusiju i da se time – usred Prvog svetskog rata – postaraju za olakšanje na Istočnom frontu. Plan je uspeo. Nemačko carstvo se služilo starim pravilom diplomatije: neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj.

Takve ideje i koncepti nisu bili novi. Oni potiču od čoveka koji je imao komunističko ime „Parvus" – mali. Izrail Lazarevič Heljfand. Ruski Jevrejin koji se obogatio i koristio svoj uticaj da bi već krajem 1914. u Konstantinopolju predložio nemačkom ambasadoru savez između „pruskih bajoneta i ruskih proleterskih pesnica". Interesi Nemačke i ruskih revplucionara su bili identični, govorio je Parvus. Posle početne skepse, zakazan mu je sastanak u Berlinu.

Kapitalista i salonski boljševik

Heljfand je živeo na visokoj nozi i bio okružen ženama. Prvi put je boravio u Nemačkoj 1891. Pisao je za levičarske novine pod raznim pseudonimima i sastajao se sa svim vodećim komunistima svog vremena: Rozom Luksemburg, Karlom Kauckim, Lenjinom i Lavom Trockim. No, svi oni su bili podozrivi prema njemu jer je njegov stil života bio sve samo ne socijalistički.


Aleksandar Parvus – Izrail Lazarevič Heljfand

Posle krvave nedelje 22. januara 1905, kada je car izdao naredbu da se puca na demonstrante u Peterburgu, i kada je ubijeno više od 200 ljudi, Heljfand i Trocki su bili među prvim ruskim egzilantima koji su se vratili u domovinu. No, policija ih je uhapsila.

Heljfand je dospeo u sibirski zatvor, uspeo da pobegne odatle i da u Konstantinopolju sagradi poslovnu imperiju i postane bogat čovek. Između ostalog je bio i vlasnik više banaka. Zbog toga su mu stari komunistički prijatelji okrenuli leđa. Trocki je čak napisao „Nekrolog živom prijatelju". No, nakon izbijanja rata 1914, „Parvus" je došao do prilike da ostvari uticaj. Nakon njegove posete nemačkom ambasadoru u Osmanskom carstvu. Već u februaru 1915. su ga primili u Ministarstvu spoljnih dela u Berlinu.

Ruska revolucija na 23 strane

Ruski komunista i uspešan biznismen iz Konstantinopolja je Ministarstvu prezentirao scenario revolucije. Bio je to plan događaja koji su se nekoliko meseci kasnije zaista tako i odigrali. Heljfand je na 23 strane kucanog teksta detaljno opisao kako bi mogao uspeti prevrat podržan iz inostranstva. Mesec dana kasnije, carska blagajna je odobrila da se izdvoji dva miliona maraka „za podršku revolucionarnoj propagandi u Rusiji".

Heljfand nije odvajao poslovne interese od političkih ciljeva. On je klasični ratni profiter. Trgovao je sa svima i - svime: oružjem, metalima, konjakom, kavijarom, tekstilima. Do Istoka se nije moglo stići kroz liniju fronta, pa su njegovi pomagači robu švercovali preko jednog švedskog sela na finskoj granici, što je tada bila kneževina Ruskog carstva. Graničari su bili podmićeni i znali su za to.

Rečenica „Prenosim pozdrave od Olge" je služila kao lozinka uz pomoć koje su ruski revolucionari preko te granice dobijali ne samo propagandne materijale, već i oružje i dinamit. Pomoću „nemačkih poklona", potapani su brodovi u Arhangelsku i paljene luke. „Parvusove" akcije je koordinisao nemački ambasador u Kopenhagenu, grof Ulrih fon Brokdorf-Rancau, koji je smatrao da je podrška komunistima bila opravdana time što je tako bila podrivana ratna koalicija.

Revolucija u Nemačkoj uz pomoć ruskog novca?

Heljfandov plan je uspeo. 7. novembra 1917, došlo je do prevrata koji je ušao u istoriju kao Oktobarska revolucija. Prelazna vlada je svrgnuta, Sovjeti su došli na vlast i nekoliko nedelja kasnije, Rusija je istupila iz bloka Antante u kojem je bila sa Francuskom i sa britanskom Krunom. Bio je to faktički kraj rata za tu zemlju. Cara Vilhelma II je slabljenje Rusije kao ratnog protivnika koštalo – mereno današnjim novcem – oko pola milijarde evra.

Sam „Parvus" je direktno delao kao posrednik nemačkog cara. On je bio „svodnik imperijalizma", kako je to o njemu posthumno napisala Klara Cetkin, nemačka marksistkinja koja je pomogla Lenjinovu revoluciju. Heljfand je umro 1924. u Berlinu sa samo 54 godine od moždanog udara. O njegovoj istorijskoj ulozi su posle ćutali i Sovjeti i Nemci.

Lenjin, kojeg su ruski komunisti na kratko bili diskreditovali kao nekoga ko se služio nemačkim novcem, posle ubistva članova carske porodice 17. jula 1918. je prešao u ofanzivu. On nikada nije poricao da se služio nemačkim novcem, ali je jednom rekao: „Želim samo da dodam da ćemo mi ruskim novcem inscenirati sličnu revoluciju u Nemačkoj".

Кајзер давао паре и оружје Бољшевицима да униште Русију

Kako je Nemačka finansirala Oktobarsku revoluciju​

Oktobarska revolucija važi kao pobeda radnika i seljaka nad vladavinom cara. Malo ko zna da je nju u velikoj meri omogućio i nemački car. On je 1917. pomogao boljševicima i to po planu bogataša zvanog „Parvus“.

Cirih, 9. April 1917. Na železničkoj stanici su 32 ruska emigranta spremna za polazak. Oni nisu jedini koji su došli: „Izdajice, lupeži, svinje!", dobacuju im mnogi. Ali, prisutni su i oni koji podržavaju putnike: pevaju internacionalu. Na trenutak su i šine bile blokirane, međutim, voz je nekako uspeo da napusti stanicu.

U pitanju je nemački vanredni voz, koji je na raspolaganje stavio car Vilhelm II kako bi raspirio revoluciju u Rusiji. Jer, u jednom od vagona sedi niko drugi do Vladimir Iljič Uljanov zvani Lenjin. Uz pomoć Nemačke, on je napustio svoj azil u Švajcarskoj da bi nedelju kasnije stigao na cilj: Petrograd, današnji Sankt Peterburg. U Rusiji je upravo prošla Februarska revolucija koja je oduvala sa trona cara Nikolaja II, na vlasti je bila provizorna vlada a velika revolucija još nije bila na vidiku.

Pruski bajoneti i ruske proleterske pesnice

Povratak poznatih egzilanata u domovinu je u Berlinu praćen sa velikom pažnjom. „Lenjinov dolazak u Rusiju je uspeo. On radi baš kao što želimo", poručilo je rukovodstvo nemačke vojske Ministarstvu spoljnih poslova. Politički paradoks, kako izgleda. Vilhelm II se povezao sa komunistom Lenjinom. Cilj nemačkog cara: definitivno slabljenje Carstva sa kojim su se takozvane srednje sile – Nemačka i Austrougarska – od 1914. nalazile u ratu.

Kalkulacija Berlina je bila jasna: Lenjin i njegovi boljševici trebalo je da destabilizuju Rusiju i da se time – usred Prvog svetskog rata – postaraju za olakšanje na Istočnom frontu. Plan je uspeo. Nemačko carstvo se služilo starim pravilom diplomatije: neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj.

Takve ideje i koncepti nisu bili novi. Oni potiču od čoveka koji je imao komunističko ime „Parvus" – mali. Izrail Lazarevič Heljfand. Ruski Jevrejin koji se obogatio i koristio svoj uticaj da bi već krajem 1914. u Konstantinopolju predložio nemačkom ambasadoru savez između „pruskih bajoneta i ruskih proleterskih pesnica". Interesi Nemačke i ruskih revplucionara su bili identični, govorio je Parvus. Posle početne skepse, zakazan mu je sastanak u Berlinu.

Kapitalista i salonski boljševik

Heljfand je živeo na visokoj nozi i bio okružen ženama. Prvi put je boravio u Nemačkoj 1891. Pisao je za levičarske novine pod raznim pseudonimima i sastajao se sa svim vodećim komunistima svog vremena: Rozom Luksemburg, Karlom Kauckim, Lenjinom i Lavom Trockim. No, svi oni su bili podozrivi prema njemu jer je njegov stil života bio sve samo ne socijalistički.

Pogledajte prilog 463143
Aleksandar Parvus – Izrail Lazarevič Heljfand

Posle krvave nedelje 22. januara 1905, kada je car izdao naredbu da se puca na demonstrante u Peterburgu, i kada je ubijeno više od 200 ljudi, Heljfand i Trocki su bili među prvim ruskim egzilantima koji su se vratili u domovinu. No, policija ih je uhapsila.

Heljfand je dospeo u sibirski zatvor, uspeo da pobegne odatle i da u Konstantinopolju sagradi poslovnu imperiju i postane bogat čovek. Između ostalog je bio i vlasnik više banaka. Zbog toga su mu stari komunistički prijatelji okrenuli leđa. Trocki je čak napisao „Nekrolog živom prijatelju". No, nakon izbijanja rata 1914, „Parvus" je došao do prilike da ostvari uticaj. Nakon njegove posete nemačkom ambasadoru u Osmanskom carstvu. Već u februaru 1915. su ga primili u Ministarstvu spoljnih dela u Berlinu.

Ruska revolucija na 23 strane

Ruski komunista i uspešan biznismen iz Konstantinopolja je Ministarstvu prezentirao scenario revolucije. Bio je to plan događaja koji su se nekoliko meseci kasnije zaista tako i odigrali. Heljfand je na 23 strane kucanog teksta detaljno opisao kako bi mogao uspeti prevrat podržan iz inostranstva. Mesec dana kasnije, carska blagajna je odobrila da se izdvoji dva miliona maraka „za podršku revolucionarnoj propagandi u Rusiji".

Heljfand nije odvajao poslovne interese od političkih ciljeva. On je klasični ratni profiter. Trgovao je sa svima i - svime: oružjem, metalima, konjakom, kavijarom, tekstilima. Do Istoka se nije moglo stići kroz liniju fronta, pa su njegovi pomagači robu švercovali preko jednog švedskog sela na finskoj granici, što je tada bila kneževina Ruskog carstva. Graničari su bili podmićeni i znali su za to.

Rečenica „Prenosim pozdrave od Olge" je služila kao lozinka uz pomoć koje su ruski revolucionari preko te granice dobijali ne samo propagandne materijale, već i oružje i dinamit. Pomoću „nemačkih poklona", potapani su brodovi u Arhangelsku i paljene luke. „Parvusove" akcije je koordinisao nemački ambasador u Kopenhagenu, grof Ulrih fon Brokdorf-Rancau, koji je smatrao da je podrška komunistima bila opravdana time što je tako bila podrivana ratna koalicija.

Revolucija u Nemačkoj uz pomoć ruskog novca?

Heljfandov plan je uspeo. 7. novembra 1917, došlo je do prevrata koji je ušao u istoriju kao Oktobarska revolucija. Prelazna vlada je svrgnuta, Sovjeti su došli na vlast i nekoliko nedelja kasnije, Rusija je istupila iz bloka Antante u kojem je bila sa Francuskom i sa britanskom Krunom. Bio je to faktički kraj rata za tu zemlju. Cara Vilhelma II je slabljenje Rusije kao ratnog protivnika koštalo – mereno današnjim novcem – oko pola milijarde evra.

Sam „Parvus" je direktno delao kao posrednik nemačkog cara. On je bio „svodnik imperijalizma", kako je to o njemu posthumno napisala Klara Cetkin, nemačka marksistkinja koja je pomogla Lenjinovu revoluciju. Heljfand je umro 1924. u Berlinu sa samo 54 godine od moždanog udara. O njegovoj istorijskoj ulozi su posle ćutali i Sovjeti i Nemci.

Lenjin, kojeg su ruski komunisti na kratko bili diskreditovali kao nekoga ko se služio nemačkim novcem, posle ubistva članova carske porodice 17. jula 1918. je prešao u ofanzivu. On nikada nije poricao da se služio nemačkim novcem, ali je jednom rekao: „Želim samo da dodam da ćemo mi ruskim novcem inscenirati sličnu revoluciju u Nemačkoj".

Кајзер давао паре и оружје Бољшевицима да униште Русију

Reefer:

100 godina od drugog najvećeg zla po redu u svetskoj istoriji.
Ovo sećanje mora da živi, da se znaju sve žrtve komunistikčog terora.

Kliknite za proširenje...

Свет је комунизму рекао 'њет!'

Obeležavaju sto godina kao što su 1989. Francuzi obeležili dvestogodišnjicu od pada Bastilje.

Zarathustra:

Obeležavaju sto godina kao što su 1989. Francuzi obeležili dvestogodišnjicu od pada Bastilje.

Kliknite za proširenje...

Заправо, уопште не обележавају стогодишњицу Октобарске револуције већ одлазак совјетских трупа 1941. у борбу против нациста.

У Москви је 1941. одржана парада у сећању на Октобарску револуцију. Совјетске трупе су продефиловале Црвеним тргом и наставиле да маршију директно на фронт, да бране отаџбину. То данас обележавају, а не стогодишњицу Октобарске револуције.

То је био један тужан догађај за братски православни народ. Трагедија њихова у једној мери узроковала је и трагедију нашу. Нажалост, још се није Русија потпуно излечила од свих последица комунистичке тираније, али на челу са Путином, хвала Богу, иде се ка томе.

Zato ce je neoliberalni kapitalizam izleciti samo tako. Operacija uspela, pacijent umro.

Mstislav:

Zato ce je neoliberalni kapitalizam izleciti samo tako. Operacija uspela, pacijent umro.

Kliknite za proširenje...

Два једнако лоша екстрема.

Ослободи се својих идеолошких окова и отвори очи. Реч је о два подједнако разорна зла.

Nema u zivotu nista podjednako isto ili razlicito. Imas dobro i lose, kao sto postoji dobro i zlo.

Mstislav:

Zato ce je neoliberalni kapitalizam izleciti samo tako. Operacija uspela, pacijent umro.

Kliknite za proširenje...

Причаш глупости. Русија данас своју економију ставља на здраве основе и то је већ дало добре резултате, а даће их још.

Комунистичка економија довела је СССР до масовне глади. Тако да...