Сугласничкa структура речи у словенским језицима

Poruka
7.967
Костур је увек К-Р-Л


Old East Slavic: король (korolĭ)
Belarusian: каро́ль (karólʹ)
Russian: коро́ль (korólʹ)
Ukrainian: коро́ль (korólʹ)
Bulgarian: крал (kral)
Macedonian: крал (kral)
Serbian: кра̑љ,Kralj
Croatian: krȃlj
Slovene: králj (tonal orthography)
Czech: král
Kashubian: król
Polish: król
Slovak: kráľ
Slovincian: krȯ́u̯l, krȯl
Lower Sorbian: krol, kral
Upper Sorbian: kral

Other:
→ Kazakh: король (korolʹ)
→ Kyrgyz: король (korolʹ)
→ Tatar: король (qorol’)
→ Turkmen: korol
→ Uzbek: korol
→ Hungarian: király
→ Romanian: crai (напр. некадашњи топоним Краљево данас је Крајова)
→ Ottoman Turkish: قرال‏ (kral)
Turkish: kral

Не могу да не приметим да краљ (најлепши и најукрашенији међу свима), уз костур речи к-р-љ, може да има везе са речју КРЉУШТ (опет спољни сјај, такође и заштита од грабљиваца).
И крлетка (кавез) има исти костур, она свакако штити биће унутра, као што је и краљ увек (златном крлетком)) максимално заштићен. Ту негде може се уврстити и КРАЉЕЖНИЦА, кичма, грађена од 24 краљешка.

Можда се још, уз крљушт, треба сетити и краљичких песама и краљичке поворке , паганског обреда почетком лета..све су девојке и поворке окићене и накићене максимално, пожељно дукатима или сребрењацима у недостатку дуката.

А ето и КРЉА (нисам знала, преписујем сада са Вукајлије) има значење, одговарајуће у овом случају: најдебљи и највећи део стабла.

Najveći i najdeblji deo osečenog stabla.Koristi se kao podloga za cepanje drva
.U pojedinim krajevima može biti odraz muškosti.
 
Poslednja izmena:
Појам "костур" не постоји у лингвистици.

:eek:
Немогуће да ниси разумео на шта се односи појам "костур":sad2:
Скелет је синоним, али ми се мање свиђа.

Немам потписан обавезујући уговор са том "Лингвистиком" коју ћу реч користити у свом говору или писању, а ти?
 
Poslednja izmena:
:eek:
Немогуће да ниси разумео на шта се односи појам "костур":sad2:
Скелет је синоним, али ми се мање свиђа.
Немам потписан обавезујући уговор са том "Лингвистиком" коју ћу реч користити у свом говору или писању, а ти?
Јасно ми је да "костуром речи" називаш сугласнички скуп који остаје након што из речи избациш самогласнике, али такви корени речи не постоје. Ни у једном језику света не постоје корени речи сачињени од насумичнога броја насумичних сугласника у насумичном редоследу, око којих се у насумичним редоследу поставља насумичан број насумичних самогласника.

Не говорим ти ја које речи да користиш у говору и писању, него да појам 'костур речи' и оно што њим означаваш не постоје као граматичке јединице.
 
Poslednja izmena:
Јасно ми је да "костуром речи" називаш сугласнички скуп који остаје након што из речи избациш самогласнике, али такви корени речи не постоје.
Не говорим ти ја које речи да користиш у говору и писању, него да појам 'костур речи' и оно што њим означаваш не постоје као граматичка јединица.

Онда лингвисти морају да убаце такав појам, сваком пажљивијем посматрачу приметан. То је њихов пропуст да до сада нису уочили правилност и ред у конструкцији речи различитих словенских језика.

Да, управо сам на то мислила, сугласнички скуп који представља костур речи, значи чврсто ("коштано ") ткиво око кога се, у различитим језицима, обавијају самогласници ("мишићна и остала мека маса") . У словенским језицима је то апсолутно уочљиво, управо по тим самогласницима (меком ткиву) разликујемо словенски језик од словенског језика. Самогласници праве ту разлику , не реметећи костур.

"Костур " речи, наравно, различит је од корена речи..напр. могли би да то упоредимо са нечим опипљивијем: корен речи био би темељ куће која може бити зидана, монтажна, вишеспратна, приземљуша итд..а "костур" је оно што има чврсту везу са кореном (темељом) и носи у виду стубова кућу, дакле главни конструкциони део без кога кућа (одн.реч) не (по)стоји у простору. Самогласници су само начин испуне простора између носећих стубова(костура), у реалности могу бити од опеке, од набоја, од сламе или чак бетонираних стаклених флаша..

Напр. укратко

око костура М-С-Ц плету се самогласници који дају исти резултат и појам- месец у различитим језицима словенске групе

срп, хрв, блг : Месец
пољски :miesiąc
чешки :měsíc
украјински місяць

итд..

око костура Г-Р-Д плету се самогласници који дају исти појам- ГРАД

Город, руски језик;
Горад,белоруски језик;
Гард кашупски језик;
Грод (чеш. gród)- пољски језик;
Градишче ( Gradišče) словеначки језик;
Hrad чешки језик;
Hrad, словачки језик.



У избору сугласника који чине костур речи свакако постоји смисао који ми тренутно и не морамо или не можемо да знамо, с обзиром на сопствене и опште отуђености од корена.Али свакако није насумични.
 
Poslednja izmena:
Ма у језицима постоји, него људи који преферирају да их зову научницима, не раде свој посао истраживања довољно детаљно и промишљено.
Научник по дефиницији треба да је на првом месту радознало биће, које има стотине питања у секунди, а не самозвани инквизитор који прописује нека правила само зато што је (нека од њих)он лично успео да их схвати.
Требало би да се тако осетљивом научном дисциплином као што је наука о језику, баве само оштроумни људи.
 
Poslednja izmena:
Ма у језицима постоји, него људи који преферирају да их зову научницима, не раде свој посао истраживања довољно детаљно и промишљено.
Научник по дефиницији треба да је на првом месту радознало биће, које има стотине питања у секунди, а не самозвани инквизитор који прописује нека правила само зато што је (нека од њих)он лично успео да их схвати.
Требало би да се тако осетљивом научном дисциплином као што је наука о језику, баве само оштроумни људи.

Zelen je IgarJ u lingvistici da bi imao pojma o tome da su korenski suglasnici postojaniji, kako sinhronijski tako dijahronijski. Vokalizam je, generalno - kroz vreme i kroz različite jezike - mnogo labilniji i to si odlično uočila i nazvala kosturom. Nisi ti bez većeg razloga nekrunisana forumska kraljica intuicije.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ма у језицима постоји, него људи који преферирају да их зову научницима, не раде свој посао истраживања довољно детаљно и промишљено.
Научник по дефиницији треба да је на првом месту радознало биће, које има стотине питања у секунди, а не самозвани инквизитор који прописује нека правила само зато што је (нека од њих)он лично успео да их схвати.
Требало би да се тако осетљивом научном дисциплином као што је наука о језику, баве само оштроумни људи.
Дакле научници појма немају, а ти си паметнија од свих њих. Изнеси доказе и поткрепи своје тврдње уместо што пишеш празноречне спевове о својој "оштроумнсти".

Будући да си небројено пута показала да о лингвистици ништа не знаш, можемо слободно негде прећи на историју уметности, можда ти то боље иде.

А модератор потфорума не би требало да вређа друге учеснике и дели њихове приватне податке, па ни онако суптилно.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Po ko zna koji put uhvaćen u neznanju i šou ofu, pokušavaš pažnju da skreneš na sebe. "Drž'te lopova!" :kafa:

Дакле научнци појма немају, а ти си паметнија од свих њих.

Opet proizvoljno zaključivanje. Naučnici su pametni, ali se ne bave suštinom problema. Uostalom, tvoj odgovor Srebrenoj je toliko jadan da je upravo ono na šta odgovaraš dobra replika na to što si pokušao da odgovoriš.

Koga je briga za tebe? Ako misliš da ćeš prostom reprodukcijom dogmi koje 150 godina čuče u ćorsokaku impresionirati nekog slučajnog prolaznika, možda si i u pravu, ako misliš da ćeš negde zasesti u fotelju - i tu si verovatno u pravu, ali ako misliš da ćeš nešto postići u ligvističkoj nauci, veoma se varaš. Nikoga neće biti briga za ono što ćeš pisati.
 
Дакле научници појма немају, а ти си паметнија од свих њих. Изнеси доказе и поткрепи своје тврдње уместо што пишеш празноречне спевове о својој "оштроумнсти".

Будући да си небројено показала да о лингвистици ништа не знаш, можемо слободно негде прећи на историју уметности, можда ти то боље иде.

А модератор потфорума не би требало да вређа друге учеснике и дели њихове приватне податке, па ни онако суптилно.

Čisto da ostane i primerak poruke na koju sam odgovorio, pre nego što je 30 puta izmeniš.
 
Дакле научници појма немају, а ти си паметнија од свих њих. Изнеси доказе и поткрепи своје тврдње уместо што пишеш празноречне спевове о својој "оштроумнсти".

Будући да си небројено показала да о лингвистици ништа не знаш, можемо слободно негде прећи на историју уметности, можда ти то боље иде.

А модератор потфорума не би требало да вређа друге учеснике и дели њихове приватне податке, па ни онако суптилно.

Ми опет имамо неспоразум, ИгарЈ-е, онај исти:не разумемо се.
Мој "спорни текст" уопште није личан, нити теби упућен , посебно не садржи икакво вређање или откривање ичијих приватних података ни суптилно ни несуптилно.
Жао ми је што си мој текст доживео лично.
 
Poslednja izmena:
Po ko zna koji put uhvaćen u neznanju i šou ofu, pokušavaš pažnju da skreneš na sebe. "Drž'te lopova!" :kafa:
Не разумем где се то показало моје "незнање" када ништа нисам тврдио, осим што рекох како "костур" речи који и какав неки овде понекада спомињу не постоји као појам и граматичка јединица. Ако постоји, бићу захвалан ономе ко ме исправи. Пажњу скрећем на доказе, јер у науци пажња мора бити на њима.

Koga je briga za tebe? Ako misliš da ćeš prostom reprodukcijom dogmi koje 150 godina čuče u ćorsokaku impresionirati nekog slučajnog prolaznika, možda si i u pravu, ako misliš da ćeš negde zasesti u fotelju - i tu si verovatno u pravu, ali ako misliš da ćeš nešto postići u ligvističkoj nauci, veoma se varaš. Nikoga neće biti briga za ono što ćeš pisati.
Друже, не знам о чему говориш и на шта овде одговараш, ја ни слова не написах о себи. Оно што написах може се свести на то да се неосноване тврдње не могу износити као чињенице. Скрећем пажњу на доказе, као што рекох.

tvoj odgovor Srebrenoj je toliko jadan
Заправо јој ништа нисам ни одговорио, будући да за своје тврдње није дала доказе не може јој се ни на шта одговарити. Стога и само написах како докази за њене тврдње не постоје. На Сребренина писанија осврнух се само ради случајнога читаоца, иначе сматрам да на непотрекпљене тврдње не треба уоште обраћати пажњу.
Ми опет имамо неспоразум, ИгарЈ-е, онај исти:не разумемо се.
Мој спорни текст уопште није личан, нити теби упућен , посебно не садржи икакво вређање или откривање ичијих приватних података ни суптилно ни несуптилно.
Жао ми је што си мој текст доживео лично.
Треба да ти поверујем како си, у одговору упућеном мени, сасвим случајно одлучила вређати ?
 
Poslednja izmena od moderatora:
. Пажњу скрећем на доказе, јер у науци пажња мора бити на њима.

Па доказ је сам језик .
"Костур" јесте термин који сам употребила и не нађох бољи израз да изразим своју мисао, а речи управо томе и служе, да буду спољни вид мисли, фомулисана мисао. То што га лингвистичка наука још увек не користи (или неки бољи), то је проблем лингвиста. Наравно да лингвиста ( са стеченом дипломом факултета) није научник сам по себи.Шта је наука уопште?

Према једном речнику, наука је „систематско и методско истраживање и знање у коме свако тврђење мора бити засновано на рационалним разлозима“. То знање по коме ће настати научна тврдња мора да буде засновано на истраживањима (анализи, опитима, синтези, посматрању и свакојаким другим техникама, више пута поновљеним), а истраживање било ког Језика (које ће довести до знања о Језику и тврдње на основу тога) мора да буде засновано на познавању законитости тог језика.
Ако одређен број речи у свим словенским језицима показује исти "костур" са различитом комбинацијом самогласника, онда онај који се бави језичком науком мора да покаже интересовање за такву појаву.
Све док ова Сребрена или неке друге и ко зна које Сребрене или неки Сребрени уочавају законитост у речима , а лингвисти не уочавају, таква наука о језику није права Наука, јер је промашила основни свој задатак.

Ако дипломирани лингвиста не уочава да све, горе цитиране, речи, садрже у себи "костур" (нека се зове и фкризт))
К-Р-Л, а случајни пролазник уочава, онда је заиста проблем у оном првом.

Костур је увек К-Р-Л


Old East Slavic: король (korolĭ)
Belarusian: каро́ль (karólʹ)
Russian: коро́ль (korólʹ)
Ukrainian: коро́ль (korólʹ)
Bulgarian: крал (kral)
Macedonian: крал (kral)
Serbian: кра̑љ,Kralj
Croatian: krȃlj
Slovene: králj (tonal orthography)
Czech: král
Kashubian: król
Polish: król
Slovak: kráľ
Slovincian: krȯ́u̯l, krȯl
Lower Sorbian: krol, kral
Upper Sorbian: kral

Other:
→ Kazakh: король (korolʹ)
→ Kyrgyz: король (korolʹ)
→ Tatar: король (qorol’)
→ Turkmen: korol
→ Uzbek: korol
→ Hungarian: király
→ Romanian: crai (напр. некадашњи топоним Краљево данас је Крајова)
→ Ottoman Turkish: قرال‏ (kral)
Turkish: kral

КРЉУШТ
крлетка (кавез)
КРАЉЕЖНИЦА, грађена од 24 краљешка.
.. краљичких песама и краљичке поворке
КРЉА .

Списак , наравно, треба проширити.
 
Poslednja izmena:
Па доказ је сам језик .
"Костур" јесте термин који сам употребила и не нађох бољи израз да изразим своју мисао, а речи управо томе и служе, да буду спољни вид мисли, фомулисана мисао. То што га лингвистичка наука још увек не користи (или неки бољи), то је проблем лингвиста. Наравно да лингвиста ( са стеченом дипломом факултета) није научник сам по себи.Шта је наука уопште?

Према једном речнику, наука је „систематско и методско истраживање и знање у коме свако тврђење мора бити засновано на рационалним разлозима“. То знање по коме ће настати научна тврдња мора да буде засновано на истраживањима (анализи, опитима, синтези, посматрању и свакојаким другим техникама, више пута поновљеним), а истраживање било ког Језика (које ће довести до знања о Језику и тврдње на основу тога) мора да буде засновано на познавању законитости тог језика.
Ако одређен број речи у свим словенским језицима показује исти "костур" са различитом комбинацијом самогласника, онда онај који се бави језичком науком мора да покаже интересовање за такву појаву.
Све док ова Сребрена или неке друге и ко зна које Сребрене или неки Сребрени уочавају законитост у речима , а лингвисти не уочавају, таква наука о језику није права Наука, јер је промашила основни свој задатак.
Ако дипломирани лингвиста не уочава да све, горе цитиране, речи, садрже у себи "костур" (нека се зове и фкризт))
К-Р-Л, а случајни пролазник уочава, онда је заиста проблем у оном првом.
Не, то није доказ за твоје тврдње. Ни у једном тренутку ниси помислила да можда ти грешиш, да можда не познајеш довољно историјску и поредбену лингвистику? Као што рекох, знамо шта је корен речи у словенским и другим индоевропским језицима, а то што знамо потпуно искључује могућност постојања твојих "костура".

У семитским језицима постоје такозвани сугласнички корени, нешто донекле слично "костурима" речи о којима ти говориш (који су претпоставка форумаша Карлоса Шакала). Те сугласничке корене уочили су управо лингвисти који по твом мишљењу не умеју радити свој посао. Корене речи налик семитскима не налазе у индоевропским језицима зато што их нема, индоевропски корени су другачији.
 
Poslednja izmena:
Јасно ми је да "костуром речи" називаш сугласнички скуп који остаје након што из речи избациш самогласнике, али такви корени речи не постоје. Ни у једном језику света не постоје корени речи сачињени од насумичнога броја насумичних сугласника у насумичном редоследу, око којих се у насумичним редоследу поставља насумичан број насумичних самогласника.

A el postoje "kosturi"? :think:
 
Zelen je IgarJ u lingvistici da bi imao pojma o tome da su korenski suglasnici postojaniji, kako sinhronijski tako dijahronijski. Vokalizam je, generalno - kroz vreme i kroz različite jezike - mnogo labilniji i to si odlično uočila i nazvala kosturom. Nisi ti bez većeg razloga nekrunisana forumska kraljica intuicije.

Па да је КРуНишемо? Или бар туримо неку КоРоНу на шеширић, а? ;)

Иначе, чачнули сте ме са ових неколико уписа, мораћу да откуцам који ред, само да позавршавам неке неодложне послиће...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Или бар туримо неку КоРоНу на шеширић, а? ;)
Нека буде нешто једноставно и скромно, да ми не поремети шналу;)

CzkP.74a1000Korun16.5.1945DC.jpg
 
Оно што је Сребренка назвала „костуром” Р. Дамјановић је називао сугласничким минимумом. Знам, он је историчар, а не лингвист. Знам, он се зна „заиграти” па претјерати, али он је исписао и неке редове над којима се заиста треба озбиљно замислити. Знам, књиге су му (првенствено мислим на Српско-српски рјечник) без референци и ето невоље. Окоштали поглед на форму научног рада подразумијева обилат попис литературе и силне референце. Тако су нас учили и то је било у реду све док су нас учили, тада смо ионако добијали да у оквиру неког семинарског рада и сл. само дамо неки преглед, да покажемо да смо усвојили нека знања, да смо се са њима упознали и да знамо гдје ћемо загледати ако нас нешто додатно буде занимало. Све је то у реду за студенте. Студент који у свом раду не референцира или је суви геније (мало вјероватно) или пише нешто потпуно изван система (што се априори сматра неприхватљивим).
Наука, међутим, не смије бити толико ослоњена на референце, а поготово оне не могу бити мјерило „научности” неког рада. Што више референци, то мање властитог доприноса, то је ваљда свима јасно. Е сад кључно – како у науку увести било какву новину, ако референце прогласимо за кључни тест научне утемељености? Па никако. Оно што је ново, свакако се не може референцирати јер да може не би било ново. Тако се наука само бесциљно окреће у „референтним оквирима” без икакве шансе да у њу продре икаква новина. Међутим, ако то начело референцирања примијенимо и на опћеприхваћену научну „истину”, ето нове невоље. Почнемо ли то „референтно клупко” одмотавати тражећи на когa се референцирао онај на кога се ми референцирамо па тако уназад... доћи ћемо и до оног првог који нема референцирање. Аха, нема референци, дакле, пише којешта! И бућ... поруши се све што се на њега касније референцирало, оде маст у пропаст, остасмо без ичега. Дакле, не ваља нам такав пос’о.

Кад смо већ код сугласника, има ту још једна занимљива стварчица. Сугласници су, наравно, тежи за изговор од самогласника. Изговарање сугласничких скупина (низова) захтијева развијенији говорни апарат. За развој говорног апарата неопходно је вријеме... и тако дођосмо до једноставног теста старости неког говора (језика) – способност изговарања сугласничких скупина. Ево нпр. у српском језику постоји седмословна ријеч са сугласничким низом од чак шест узастопних сугласника и само једним самогласником и то на крају ријечи. Та ријеч је, гле чуда – СРПСТВО. Кажу (нисам то могао провјерити) да то сем Срба могу течно изговорити само још говорници бенгалског језика. Мора да су нам преци дуууго вјежбали тј. поодавно зборили кад су на нас пренијели и ту способност. И сад ће ми којекакве Саксије које хропћу и кркљају док говоре тако да се бојим да се не угуше ако се узбуде па забрзају у говору објашњавати шта су ми преци од њихових нијемих предака преузели? Аха, важи.
 
Оно што је Сребренка назвала „костуром” Р. Дамјановић је називао сугласничким минимумом. Знам, он је историчар, а не лингвист. Знам, он се зна „заиграти” па претјерати, али он је исписао и неке редове над којима се заиста треба озбиљно замислити. Знам, књиге су му (првенствено мислим на Српско-српски рјечник) без референци и ето невоље. Окоштали поглед на форму научног рада подразумијева обилат попис литературе и силне референце. Тако су нас учили и то је било у реду све док су нас учили, тада смо ионако добијали да у оквиру неког семинарског рада и сл. само дамо неки преглед, да покажемо да смо усвојили нека знања, да смо се са њима упознали и да знамо гдје ћемо загледати ако нас нешто додатно буде занимало. Све је то у реду за студенте. Студент који у свом раду не референцира или је суви геније (мало вјероватно) или пише нешто потпуно изван система (што се априори сматра неприхватљивим).
Наука, међутим, не смије бити толико ослоњена на референце, а поготово оне не могу бити мјерило „научности” неког рада. Што више референци, то мање властитог доприноса, то је ваљда свима јасно. Е сад кључно – како у науку увести било какву новину, ако референце прогласимо за кључни тест научне утемељености? Па никако. Оно што је ново, свакако се не може референцирати јер да може не би било ново. Тако се наука само бесциљно окреће у „референтним оквирима” без икакве шансе да у њу продре икаква новина. Међутим, ако то начело референцирања примијенимо и на опћеприхваћену научну „истину”, ето нове невоље. Почнемо ли то „референтно клупко” одмотавати тражећи на когa се референцирао онај на кога се ми референцирамо па тако уназад... доћи ћемо и до оног првог који нема референцирање. Аха, нема референци, дакле, пише којешта! И бућ... поруши се све што се на њега касније референцирало, оде маст у пропаст, остасмо без ичега. Дакле, не ваља нам такав пос’о.

Кад смо већ код сугласника, има ту још једна занимљива стварчица. Сугласници су, наравно, тежи за изговор од самогласника. Изговарање сугласничких скупина (низова) захтијева развијенији говорни апарат. За развој говорног апарата неопходно је вријеме... и тако дођосмо до једноставног теста старости неког говора (језика) – способност изговарања сугласничких скупина. Ево нпр. у српском језику постоји седмословна ријеч са сугласничким низом од чак шест узастопних сугласника и само једним самогласником и то на крају ријечи. Та ријеч је, гле чуда – СРПСТВО. Кажу (нисам то могао провјерити) да то сем Срба могу течно изговорити само још говорници бенгалског језика. Мора да су нам преци дуууго вјежбали тј. поодавно зборили кад су на нас пренијели и ту способност. И сад ће ми којекакве Саксије које хропћу и кркљају док говоре тако да се бојим да се не угуше ако се узбуде па забрзају у говору објашњавати шта су ми преци од њихових нијемих предака преузели? Аха, важи.
Gosn. Pilipenda, moram da ti skinem kapu! :) Ti si ovde napisao toliko toga pametnog da bih morao redom. :) Ali ću samo da ponovim ono što si rekao...

... Ako dozvoliš, ja ću malo grublje. :) Jako lepo uočeno da se i današnji radovi iz oblasti HDZ-a (humanističko-društvenih znanosti) pišu - upravo sektaški. Kao demonstracija sektaškoj pripadnosti i dokaz sektaške lojalnosti "naučnik"-"istraživač" nas prvo, kao u invokaciji, u uvodu "rada" obasipa nizom refernci kojima pokazuje da je zavredeo poziciju u sekti. Te se reference odnose na demonstraciju autorovog poznavanja sistema znanja sekte kojoj pripada. Pokazujući lično vladanje sistemom dogmi svoje sekte, možda donekle i na neukusan način, autor diže kredibilitet svom radu, obezbeđujući sebi uvažavanje unutar sekte. Budući da su dnašnje nakuke kao lingvistika i istoriografija izgrađivane od najumnijih, ili bolje rečeno najprepredenijih glava tokom minula dva veka, toje nezavisnom istraživaču nemoguće da penetriran unutar sektaške armije od stotina hiljada HDZ-vojnika izvrši "diverziju", tj. prodor u nova znanja npr. revolucionarnom izmenom metoda i kritičkog aparata, a da ne bude satrt u startu.

Najinteresantnije je što se u HDZ-sekti logičke argumentacije kao što je "car je go" tj. "ljudi, pa ovo nema veze sa zdravim mozgom" uopšte ne prihvataju, ako je ono na šta se ukazuje unutar sistema postojalo neko vreme. :mrgreen: Poželjne su argumentacije tipa "Saskia Pronk Tiehof smatra da...", " Rik Dereksen smatra da..." i sl. Što ti kažeš, umesto logike - referencologija. :dash:

Upravo su zato kao regruti za ovu sektu najdobrodošliji bukvalisti visokog kapaciteta - ljudi dobrog pamćenja i slabe analize. Ili pametni ljudi, ali moralno - beskičmeni oportunisti.
 
Оно што је Сребренка назвала „костуром” Р. Дамјановић је називао сугласничким минимумом. Знам, он је историчар, а не лингвист. Знам, он се зна „заиграти” па претјерати, али он је исписао и неке редове над којима се заиста треба озбиљно замислити. Знам, књиге су му (првенствено мислим на Српско-српски рјечник) без референци и ето невоље. Окоштали поглед на форму научног рада подразумијева обилат попис литературе и силне референце. Тако су нас учили и то је било у реду све док су нас учили, тада смо ионако добијали да у оквиру неког семинарског рада и сл. само дамо неки преглед, да покажемо да смо усвојили нека знања, да смо се са њима упознали и да знамо гдје ћемо загледати ако нас нешто додатно буде занимало. Све је то у реду за студенте. Студент који у свом раду не референцира или је суви геније (мало вјероватно) или пише нешто потпуно изван система (што се априори сматра неприхватљивим).
Наука, међутим, не смије бити толико ослоњена на референце, а поготово оне не могу бити мјерило „научности” неког рада. Што више референци, то мање властитог доприноса, то је ваљда свима јасно. Е сад кључно – како у науку увести било какву новину, ако референце прогласимо за кључни тест научне утемељености? Па никако. Оно што је ново, свакако се не може референцирати јер да може не би било ново. Тако се наука само бесциљно окреће у „референтним оквирима” без икакве шансе да у њу продре икаква новина. Међутим, ако то начело референцирања примијенимо и на опћеприхваћену научну „истину”, ето нове невоље. Почнемо ли то „референтно клупко” одмотавати тражећи на когa се референцирао онај на кога се ми референцирамо па тако уназад... доћи ћемо и до оног првог који нема референцирање. Аха, нема референци, дакле, пише којешта! И бућ... поруши се све што се на њега касније референцирало, оде маст у пропаст, остасмо без ичега. Дакле, не ваља нам такав пос’о.

Кад смо већ код сугласника, има ту још једна занимљива стварчица. Сугласници су, наравно, тежи за изговор од самогласника. Изговарање сугласничких скупина (низова) захтијева развијенији говорни апарат. За развој говорног апарата неопходно је вријеме... и тако дођосмо до једноставног теста старости неког говора (језика) – способност изговарања сугласничких скупина. Ево нпр. у српском језику постоји седмословна ријеч са сугласничким низом од чак шест узастопних сугласника и само једним самогласником и то на крају ријечи. Та ријеч је, гле чуда – СРПСТВО. Кажу (нисам то могао провјерити) да то сем Срба могу течно изговорити само још говорници бенгалског језика. Мора да су нам преци дуууго вјежбали тј. поодавно зборили кад су на нас пренијели и ту способност. И сад ће ми којекакве Саксије које хропћу и кркљају док говоре тако да се бојим да се не угуше ако се узбуде па забрзају у говору објашњавати шта су ми преци од њихових нијемих предака преузели? Аха, важи.
Увек је занимљиво када се слободноумни самостални истраживачи распишу а ништа не кажу. Не, референце нису мерило "научности" научнога рада. Дамјановић је шарлатан на чије неуке и неосноване тврдње не треба трошити време и речи. Не, сугласничке скупине не говоре нам ништа о старости некога језика. Не, твоје 'српство' би у нпр. десетом столећу било *sьrbьstvo, а у петом *sirbistvo.

Gosn. Pilipenda, moram da ti skinem kapu! :) Ti si ovde napisao toliko toga pametnog da bih morao redom. :) Ali ću samo da ponovim ono što si rekao...

... Ako dozvoliš, ja ću malo grublje. :) Jako lepo uočeno da se i današnji radovi iz oblasti HDZ-a (humanističko-društvenih znanosti) pišu - upravo sektaški. Kao demonstracija sektaškoj pripadnosti i dokaz sektaške lojalnosti "naučnik"-"istraživač" nas prvo, kao u invokaciji, u uvodu "rada" obasipa nizom refernci kojima pokazuje da je zavredeo poziciju u sekti. Te se reference odnose na demonstraciju autorovog poznavanja sistema znanja sekte kojoj pripada. Pokazujući lično vladanje sistemom dogmi svoje sekte, možda donekle i na neukusan način, autor diže kredibilitet svom radu, obezbeđujući sebi uvažavanje unutar sekte. Budući da su dnašnje nakuke kao lingvistika i istoriografija izgrađivane od najumnijih, ili bolje rečeno najprepredenijih glava tokom minula dva veka, toje nezavisnom istraživaču nemoguće da penetriran unutar sektaške armije od stotina hiljada HDZ-vojnika izvrši "diverziju", tj. prodor u nova znanja npr. revolucionarnom izmenom metoda i kritičkog aparata, a da ne bude satrt u startu.

Najinteresantnije je što se u HDZ-sekti logičke argumentacije kao što je "car je go" tj. "ljudi, pa ovo nema veze sa zdravim mozgom" uopšte ne prihvataju, ako je ono na šta se ukazuje unutar sistema postojalo neko vreme. :mrgreen: Poželjne su argumentacije tipa "Saskia Pronk Tiehof smatra da...", " Rik Dereksen smatra da..." i sl. Što ti kažeš, umesto logike - referencologija. :dash:

Upravo su zato kao regruti za ovu sektu najdobrodošliji bukvalisti visokog kapaciteta - ljudi dobrog pamćenja i slabe analize. Ili pametni ljudi, ali moralno - beskičmeni oportunisti.
Рекао бих да тебе ту дрмају неки комплекси.
 
Poslednja izmena:
Рекао бих да тебе ту дрмају неки комплекси.

Rekao bih, baba o uštipcima. Bilo bi kulturno da odgovoriš na pitanje koje sam ti postavio, a ne da se mešaš u moj dijalog sa gosn. Pilipendom, zar ne?

Elem. E, onda, posle "invokacije", dolazi razrada tj. takmičenje sa kolegama sektašima u kojem autor gleda kako da što više podupre postojeće dogme. Sve originalne ideje i njihova razrada svode se na nastojanje da se bude što bolji u potvrdi i utvrdi postojećeg sistema.
 
Rekao bih, baba o uštipcima. Bilo bi kulturno da odgovoriš na pitanje koje sam ti postavio, a ne da se mešaš u moj dijalog sa gosn. Pilipendom, zar ne?

Elem. E, onda, posle "invokacije", dolazi razrada tj. takmičenje sa kolegama sektašima u kojem autor gleda kako da što više podupre postojeće dogme. Sve originalne ideje i njihova razrada svode se na nastojanje da se bude što bolji u potvrdi i utvrdi postojećeg sistema.
- одговор на твоје питање можеш наћи у неколико мојих обајава написаних и пре него што си га поставио.
- свакако нисам дужан одговарати, будући да у разговору о "костурима" и "минимумима" речи терет доказивања није на мени
- заправо, како то рече Лоренс М. Краус, најбржи начин да се научник прослави јесте да оповргне тврдње других
 
Poslednja izmena:

Back
Top