samopouzdanje

Kada ne znas da citas onda si stalno prozvana.

Ti si pomenula gradjenje? Nisi

ali si se nasla prozvana da mi se kacis o post?

- - - - - - - - - -

treba biti idiot kome fali paznja i stalno se kaciti sa nekim.
 
svesnaglista:
Šta je pouzdano?
Bilo koje iskustvo je nešto što je prošlost. Ne može biti pouzdano, jer više i ne postoji.
Niti će okolnosti više ikada biti iste, niti ćeš ti biti isti, psihički, emotivno ili fizički. Sve
što znaš možeš da zaboraviš, sve što osećaš pod uticajima od spolja se neprestano
menja, telo je sklono propadanju. Na šta se možeš osloniti onda?

On govori o nekom samopouzdanju koje mi već imamo.
Imamo nešto čega nismo svesni = nemamo.

Samopouzdanje dakle nije nešto što treba steći i graditi, jer je to uzaludan posao.
Ličnosti koje smo izgradili nikada ne mogu biti pouzdane i ono što se samopouzdanjem
zove jesu ubeđenja. Samopouzdanje se treba osvestiti. Ono je već tu, ali ako ga ne
vidimo kao i da nije.
Pojavi se nekada, sticajem okolnosti, reklo bi se slučajno, kada sve ostale naduvane
''samopouzdane'' ličnosti ostanu bez teksta. Kada se nađu u situaciji u kojoj ne umeju
da reaguju - u šoku. Ali i to treba primetiti. Šta je odreagovalo? Kako? Umesto toga,
zaslugu ličnost pripisuje sebi i hvali se kako je uradila nešto genijalno. Talenti takođe
ne pripadaju ličnosti, već suštini.
Sticanje samopouzdanja, na način na koji se uobičajeno razmišlja, izgleda kao kada
bi lopov nešto urkao i onda tražio na sve strane potvrdu da je to njegovo. Pa čak i
kada bi ama baš svuda tu potvrdu dobio, on sam zna da je lopov i nikada neće biti
zadovoljan.
Otuda su ''umetnici'' najnesnosnija bića na planeti, koja traže potvrdu neprestano od
masa ljudi. Njihove ličnosti traže da im bude priznato nešto što su od suštine ukrali
i u stanju su oko da ti iskopaju ako ne pristaneš da im se diviš. Oni koji jesu umetnici
svesni su da su samo kanal kroz koji se ispoljava nešto što je od njih veće.

Unutrašnje zadovoljstvo, radost ničim izazvana, jeste nešto pouzdano jer nije uslovljena.
Probaš li to da pratiš naićićeš na gomilu prepreka od strane ličnosti ''glupo je,
detinjasto, neodgovorno, opasno, svi će reći da si lud..'' I kada tu pokvarenu ploču
slušaš, a ne reaguješ nego ideš sa unutrašnjim osećajem, onda se zaista dešavaju
čuda.

Zanimljivo je za razmisliti zašto se kaže ''unutrašnja moć'' ili ''unutrašnji osećaj''.
Kliknite za proširenje...

Vaš avatar mi je uvek bio smešan i krajnje simpatičan...ovo je prvi Vaš tekst koji sam, na sreću, pročitala i moram da kažem da je ovo što ste napisali o samopouzdanju nešto najlepše i najistinitije od svega što pročitah na Krsti...
Mr. E. Tolle taj "unutrašnji osećaj" ili "unutrašnju moć" naziva Bogom u nama, koji jeste naša suština...naravno da možemo biti samopouzdani kada osvešćeno živimo sa svojom suštinom...ali, samo tada...sve ostalo su floskule
Poštovanje SVESNAglisto!
:heart::zag:
 
wirdz:
samopouzdanje, i kako ga steći?

mislim da je bitno upoznati se sa alternativama.

upoznati različite sisteme razmišljanja, onda možda stvoriti neki svoj sopstveni sistem razmišljanja, prema tom stečenom znanju, i sopstvenom iskustvu.

to daje samopouzdanje.

nađoh malopre ovo, možda vredi razmisliti o tome:

"Kroz svaku priču, autor nas uči, da svi imamo unutrašnju moć, koja nije samo polet, zadovoljstvo i ekstaza, nego da je najvažnija moć, moć samopouzdanja."

https://dotkomsite.com/2016/03/04/kastaneda-ne-umire/
Kliknite za proširenje...

to što si nabrojao nisu alternative samopouzdanju već oruđe da se samopouzdanje pojača
samopouzdanje nema alternativu
 
Samopouzdanje bih preformulisala u samosvesnost i stice se licnim iskustvom,usponima i padovima u zivotu.Kada covek shati koliko moze i gde su mu granice jer preterano samopouzdanje ide u narcisoidnost a ono u frustraciju.
 
Negde je bilo napisano da treba 7 puta pasti i ustati da bi se prosla neka bitnija zivotna iskustva. Onaj ko ostane miran i dobrocudan cak i nakon svih sranja koja su ga zadesila, taj je pobednik, taj je uspeo da pobedi sebe. Svakoga od nas ceka period zivota koji je toliko los da se cini da cemo propasti totalno. Nekoga to stigne pre, nekoga kasnije, ali svi moraju to da iskuse na ovaj ili onaj nacin. Pre obicno iskuse oni koji se sami probijaju kroz zivot, a kasnije osete oni kojima je sve bilo obezbedjeno. Da li je bolje nemati nista u startu ili dobiti sve, i koliko to sve utice na samopouzdanje i dalji razvoj licnosti i sudbine, pitanje je sad. Imati nekoga ko ti daje savete i ko te cuva je OK, ali taj neko nece biti tu doveka. Taj rub propasti o kojem ovde pricam i samostalno rvanje sa problemima zivota su veoma bitni i za pojedinca i za drustvo u kojem taj pojedinac zivi. O tome je i NIce negde pisao ako se dobro secam. Evo primer takvog nacina razmisljanja. U Nemackoj je poznato da vas roditelji posalju sa 18 godina napolje iz kuce, daju ti neke pare da biras sta ces dalje, posao ili studije, i od tada tvoj zivot zavisi od tebe samog. Kod nas je poznato da ljudi do 40-te zive sa roditeljima, ocekuju zaposlenje preko veze, ceka se da umre baba da se nasledi stan itd. Koje drustvo je u problemu od ta dva?
 
Kroz mnoge živote probamo mnogo vrsta samopouzdanja. Nekada to bude lepa kuća, drugom prilikom to bude izvanredno, snažno i lepo telo, trećom prilikom to bude dobra pozicija u društvu, onda dođu intelektualna znanja i umeća, u slikarstvu, vajarstvu itd. itd. Međutim, kako životi teku tako sve više otkrivamo da su sva ta samopouzdanja nesigurna, varljiva, kratkotrajna i ne daju pravu unutarnju sreću i sigurnost baš onda kada zatreba.
I, jednoga dana počnemo otkrivati da se nešto u nama komeša, budi, podstiče, usmerava. Otkrivamo da nas ništa od onog spoljašnog više i ne čini srećnim niti nam mnogo znači, dok istovremeno ono unutarnje sve više jača. Tada otkrivamo svoju intuiciju koja nepogrešivo funkcioniše. naši snovi počnu biti izuzetno živopisni, jasni i shvatamo da nam govore nešto važno što nikakva spoljna tumačenja ne mogu obuhvatiti.
Ako malo istražujemo otkrivamo svoju pravu prirodu a to je da smo mi duhovno Biće/Duša i da smo se kao takvi počeli buditi prema svojoj pravoj prirodi. I još bolje, otkrivamo da nama kao duhovnom Biću/Duši jedino samopouzdanje može doći iznutra. Ko ili šta je to iznutra što nas newguje i pazi i što nam jedino može dati sva pouzdanja svih svetova?
To je ono što prožima sve svetove i univerzume kao što radio talasi prožimaju ove prostore oko nas. To nešto je sveznajući, sveprisutni i svemogući Sveti Duh kojeg još zovu Reč ili Reć Boga odnosnoi Logos, Bani, Shadba... i još desetine drugih imena.
Ova suština života i mi kao Duša načinjeni smo od iste suštine stim što ona teče iz samog srca Boga a mi smo odaslati na školovanje u ove, niuže svetove gde trebamo spoznati sebe kao pravo Biće, Dušu a onda da to realizujemo i naravno spoznamo svog Kreatora, Boga.
Kada unutra načinimo kontakt sa ovom suštinom otpočela je gradnja pravog našeg samopouzdanja i otpočeo je naš put povratka u naš pravi dom, Bogu.
Ostaje pitanje, Kako svesno pristupiti ostvarivanju kontakta sa ovom suštinom života?
To je već izvan okvira postavljene teme.
 
Mislim nekima je to dosadno al koga zabole,zamisli u danasnjem svetu da nemas samopouzdanja i svi te gaze,malo je i naporno svakom odgovoriti unapred kad znas cemu vodi bahatost,rade vijuge al rado bi ih odmorio od pajsera
 
Malo je to sve prenaduvano oko tog famoznog samopouzdanja, ne čini li vam se..?
Kao da je samo to dovoljno za uspeh ili sreću, a ne samo jedan faktor ...
Pogotovo ako nije pravo samopouzdanje već gluma, danas se mnogo potencira to: moraš da izgledaš pun samopouzdanja ili da odaješ takav utisak..
E pa, utisak može da prevari a pravo samopouzdanje ne treba nikakvo stvaranje utiska, ono izbija samo po sebi, ako veruješ u sebe i svoje sposobnosti, ali i ako si svestan svojih nedostataka :cool:
Treba vrednovati sebe na zdravim osnovama, ceniti svako postignuće i dobru osobinu, ojačavati slabe tačke koje svi imamo, mislim to najviše povećava samopouzdanje :)
 
‚‚Ratnikovo samopouzdanje nije samopouzdanje običnog čoveka. Prosečan čovek traži sigurnost u očima posmatrača i to naziva samopouzdanjem. Ratnik traži da bude besprekoran u sopstvenim očima i to naziva skromnošću."
 
jetzaa:
Malo je to sve prenaduvano oko tog famoznog samopouzdanja, ne čini li vam se..?
Kao da je samo to dovoljno za uspeh ili sreću, a ne samo jedan faktor ...
Pogotovo ako nije pravo samopouzdanje već gluma, danas se mnogo potencira to: moraš da izgledaš pun samopouzdanja ili da odaješ takav utisak..
E pa, utisak može da prevari a pravo samopouzdanje ne treba nikakvo stvaranje utiska, ono izbija samo po sebi, ako veruješ u sebe i svoje sposobnosti, ali i ako si svestan svojih nedostataka :cool:
Treba vrednovati sebe na zdravim osnovama, ceniti svako postignuće i dobru osobinu, ojačavati slabe tačke koje svi imamo, mislim to najviše povećava samopouzdanje :)
Kliknite za proširenje...

Bravo
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top