LastGentleman
Primećen član
- Poruka
- 905
Pozdrav svima....
Svesni smo koliko patnje postoji na ovome svetu. Ljudi svakodnevno dobijaju stravične povrede, umiru od raznoraznih bolesti. Takođe
ubistva, silovanja, mučenja nisu retkost uprkos utemeljenim zakonima. Bol, bol, bol... Uvek, bilo da je fizičke, psihičke ili emotivne prirode.
Toliko patnje, ovaj svet je Pakao, stvarno smatram to. Hrišćansko tumačenje pakla je pogrešno! Ovaj svet je u stvari pakao. U kontaku sam sa drugaricom iz Indonezije, baš neki
dan smo pričali o trgovini ljudima u Aziji. Najviše slučajeva su zabeleženi u Tajlandu, Filipinima i Indoneziji. Ne sumnjam toga postoji i u drugim krajevima sveta. Zamislite kako je tim žrtvama, depresija me hvata pri samoj pomisli kakav strah žrtve toga pretrpljavaju. Evo u Srbiji možda nema preterano velikih zločina poput trgovine ljudima ili serijska ubistva i kindapovanja. Ali nasilje u porodici je gotovo svakodnevnica, a šta ćemo za zlostavljanjem od strane predpodstavljenih na radnim mestima. Ljudi moraju da se zaposle u privatno preduzeće čiji je vlasnik sebičnjak koji izrabljuje ljude za neku minimalno nadoknadu. Ti ljudi prolaze kroz verbalno zlostavljanje svaki dan. Čovek to mora da trpi da bi mogao da prehrani porodicu. Neke žene žive u konstantnom strahu od svojih muževa koji su na granici alkoholizma.
Ne želim da počinim samoubistvo uprkos činjenici da ne mogu da se nosim sa tom silnom tugom... Ja jednostavno želim da zaspim i da se probudim u nekom drugom svetu...
Svesni smo koliko patnje postoji na ovome svetu. Ljudi svakodnevno dobijaju stravične povrede, umiru od raznoraznih bolesti. Takođe
ubistva, silovanja, mučenja nisu retkost uprkos utemeljenim zakonima. Bol, bol, bol... Uvek, bilo da je fizičke, psihičke ili emotivne prirode.
Toliko patnje, ovaj svet je Pakao, stvarno smatram to. Hrišćansko tumačenje pakla je pogrešno! Ovaj svet je u stvari pakao. U kontaku sam sa drugaricom iz Indonezije, baš neki
dan smo pričali o trgovini ljudima u Aziji. Najviše slučajeva su zabeleženi u Tajlandu, Filipinima i Indoneziji. Ne sumnjam toga postoji i u drugim krajevima sveta. Zamislite kako je tim žrtvama, depresija me hvata pri samoj pomisli kakav strah žrtve toga pretrpljavaju. Evo u Srbiji možda nema preterano velikih zločina poput trgovine ljudima ili serijska ubistva i kindapovanja. Ali nasilje u porodici je gotovo svakodnevnica, a šta ćemo za zlostavljanjem od strane predpodstavljenih na radnim mestima. Ljudi moraju da se zaposle u privatno preduzeće čiji je vlasnik sebičnjak koji izrabljuje ljude za neku minimalno nadoknadu. Ti ljudi prolaze kroz verbalno zlostavljanje svaki dan. Čovek to mora da trpi da bi mogao da prehrani porodicu. Neke žene žive u konstantnom strahu od svojih muževa koji su na granici alkoholizma.
Ne želim da počinim samoubistvo uprkos činjenici da ne mogu da se nosim sa tom silnom tugom... Ja jednostavno želim da zaspim i da se probudim u nekom drugom svetu...
