комшија
Stara legenda
- Poruka
- 90.824
http://rs.n1info.com/a337436/Vesti/Vesti/Intervju-Hojt-Ji.html
Ji: Da li srpski mediji izveštavaju o tome šta govorimo
Sjedinjene Američke Države (SAD) diplomatijom, programima pomoći i javnim porukama Srbiji i drugim zemljama regiona naglašavaju da su važni stabilnost, bezbednost i napredak, ali demokratija i osnovne slobode zahtevaju i poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava, izjavio je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Hojt Brajan Ji.
On je, u intervjuu FoNetu, istakao da promena u Beloj kući ne znači da se menjaju američki prioriteti u Srbiji i na Balkanu, jer se ni interesi SAD na Balkanu nisu promenili.
"I dalje želimo da region bude uspešniji, stabilniji, bezbedniji i bolje integrisan u ostatak Evrope", rekao je Hojt Ji i ocenio da je to bila politika SAD u protekle dve decenije i da će ona biti nastavljena.
On je ocenio da nije moguće ostvariti dugoročno održivu stabilnost u Evropi bez vladavine prava, nezavisnog sudstva, slobodnih, nezavisnih i profesionalnih medija i poštovanja ljudskih prava.
Prema njegovim rečima, svi ti uslovi su neophodni za integraciju u ostatak Evrope, želju ljudi da ostanu u svojoj zemlji i priliku za zapošljavanje mladih, da bi društva bila slobodna i demokratska.
Nedovoljna obaveštenost o pomoći sa Zapada
Govoreći o nedovoljnoj obaveštenosti javnosti Srbije o visini investicija i pomoći sa Zapada, Hojt Ji je ukazao da je to "delom krivica nas diplomata, čija je odgovornost da objasnimo javnosti u Srbiji šta radimo i zašto radimo".
"Legitimno je, međutim, i pitanje da li mediji u Srbiji izveštavaju o tome što govorimo, šta saopštavaju naše ambasade, predstavnici u Briselu i Vašingtonu", smatra Hojt Ji.
On je naglasio da su mediji, koji su istinski nezavisni i profesionalni, zainteresovani da činjenice i ono što se zaista događa u Srbiji učine javnim.
"Možda su drugi efikasniji u slanju poruka, na primer Rusija. Pomoć i investicije iz Rusije su u Srbiji beznačajne u poređenju sa pomoći i investicijama evropskih i američkih partnera", predočio je Hojt Ji.
Pominjući da su prošle godine investicije iz Rusije iznosile oko 80 miliona dolara, a iz Evropske unije 1,5 milijardi, on je rekao da tu nema poređenja, ali da mnogi Srbi imaju utisak da Rusija omogućava najviše investicija i pomoći, što nije tačno.
"Naš cilj je da pokušamo da pružimo te informacije i nadamo se da će ih mediji preneti. U interesu je javnosti, ali i medija, prikazivanje stanja na terenu.
Ruska vizija Srbije različita
Ne tvrdimo da imamo najbolje medije, da nemamo slične probleme, oni postoje širom sveta, uključujući i Ameriku, ali se nadamo da će Srbi saznati da su Amerika, EU i njene članice partneri koji pomažu Srbiji da ostvari ciljeve", izjavio je Hojt Ji.
On je među te ciljeve uvrstio poboljšanje životnog standarda i pridruživanje Evropi i ocenio da bi Srbi trebalo da upitaju šta Rusija radi da bi pomogla Srbiji da ih ostvari.
"Ne protivimo se da Rusija održava odnose sa Srbijom, znamo da su ti odnosi uvek bili vrlo jaki. Ali, važno je da ljudi u ovoj zemlji shvate da je ruska vizija Srbije i Zapadnog Balkana vrlo različita od vizije koju Srbi imaju o svojoj zemlji i vizije partnera u Americi i Evropi o Srbiji i ostatku Zapadnog Balkana", izjavio je Hojt Ji.
Naša je vizija da se Srbija bolje integriše u Evropu i bude deo evropske porodice naprednih demokratija, istakao je Hojt Ji, koji ne misli da "Rusija ima takvu viziju za Srbiju i Zapadni Balkan".
On je naglasio da je Srbiji, koja je u tranziciji i pokušava da izgradi svoju ekonomiju, potrebno mnogo prijatelja, podrške i trgovinskih partnera sa različitih strana - iz Turske, Kine, Rusije, SAD.
"Ako se ta ekonomska saradnja sprovodi na osnovu transparentnosti i vladavine prava, zapadne firme će uvek biti uspešne, jer nismo zabrinuti zbog konkurencije", rekao je on.
Nema trke u naoružanju u regionu
Povodom činjenice da je Srbija nabavila ruske borbene avione, dok Hrvatska razmišlja o kupovini američkih letelica, Hojt Ji ne smatra da se u regionu odvija trka u naoružanju.
"Odluke o naoružanju, partnerima i snabdevačima zavise od vlada, to je njihovo suvereno pravo. Ali, pošto je Srbija izabrala put približavanja Evropi i priključenja EU, mislimo da je u interesu Beograda da izabere evropska rešenja u trgovini i bezbednosti", rekao je Hojt Ji.
Prema njegovim rečima, proteklih godina Srbija je mnogo češće vojno sarađivala i bila angažovana sa SAD i članicama NATO, nego sa Rusijom.
Podrška unutrašnjem dijalogu o Kosovu
On je naglasio da snažno podržava inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o unutrašnjom dijalogu o Kosovu i sličnu inicijativu na Kosovu.
"To je važno kako se ne bi radilo o pitanju dve zemlje i šefova država, već i onoga što narodi obe zemlje žele. Važno je da shvate šta je ulog i šta su koristi od normalizacije odnosa. Mnogo je koristi od normalizacije, pomirenja, trgovine i bližih veza između ljudi", ističe Hojt Ji.
On tvrdi da Briselskim sporazumom iz 2013. godine namerno nije definisano šta znači sveobuhvatna normalizacija između Beograda i Prištine.
"Cilj je da Beograd i Priština sami odluče šta znači normalizacija, to bi trebalo da odluče vlade. Ali, nadamo se da će unutrašnji dijalog u Srbiji i sličan na Kosovu dovesti do sporazuma o tome kako će izgledati odnosi Kosova i Srbije na kraju normalizacije, kakvi su uslovi i koje korake je potrebno napraviti", rekao je Hojt Ji.
Zabrinutost zbog Lazarevića
On je ukazao da je Vašington zabrinut zbog mogućnosti da general u penziji Vladimir Lazarević, koji je osuđen za ratne zločine počinjene na Kosovu, postane predavač na Vojnoj akademiji u Beogradu.
"To je suverena odluka, kakvu vlada ima pravo da donese, ali je važno da vlada pokaže partnerima, posebno u Evropi, da deli iste vrednosti, da smatra da ratni zločini moraju biti kažnjeni, da njihovi počinioci ne mogu imati bilo kakvu ulogu u podučavanju vojske o ratu ili odbrani", objasnio je on.
Mada je Lazarević izdržao zatvorsku kaznu i, kako neki tvrde, odužio dug, Hojt Ji napominje da je "vrlo jak signal kada osuđenik za ratne zločine dobije funkciju u vlasti".
O ubistvu braće Bitići i paljenju ambasade
Povodom ubistva američkih državljana Ilira, Mehmeta i Agrona Bitićija u policijskoj bazi u Petrovom Selu 1999. godine i paljenja Ambasade SAD u Beogradu pre devet godina, Hojt Ji je izjavio da je važno da se sprovede pravda.
"Važno je da odgovaraju krivci za ubistvo američkih državljana i paljenje ambasade, ne samo oni koji su zapalili šibicu, već i naredbodavci. Drago nam je što nam je predsednik Vučić dao garancije da će učiniti sve što je moguće da se pravda sprovede", poručio je Hojt Ji.
- - - - - - - - - -
Ji: Da li srpski mediji izveštavaju o tome šta govorimo
Sjedinjene Američke Države (SAD) diplomatijom, programima pomoći i javnim porukama Srbiji i drugim zemljama regiona naglašavaju da su važni stabilnost, bezbednost i napredak, ali demokratija i osnovne slobode zahtevaju i poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava, izjavio je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Hojt Brajan Ji.
On je, u intervjuu FoNetu, istakao da promena u Beloj kući ne znači da se menjaju američki prioriteti u Srbiji i na Balkanu, jer se ni interesi SAD na Balkanu nisu promenili.
"I dalje želimo da region bude uspešniji, stabilniji, bezbedniji i bolje integrisan u ostatak Evrope", rekao je Hojt Ji i ocenio da je to bila politika SAD u protekle dve decenije i da će ona biti nastavljena.
On je ocenio da nije moguće ostvariti dugoročno održivu stabilnost u Evropi bez vladavine prava, nezavisnog sudstva, slobodnih, nezavisnih i profesionalnih medija i poštovanja ljudskih prava.
Prema njegovim rečima, svi ti uslovi su neophodni za integraciju u ostatak Evrope, želju ljudi da ostanu u svojoj zemlji i priliku za zapošljavanje mladih, da bi društva bila slobodna i demokratska.
Nedovoljna obaveštenost o pomoći sa Zapada
Govoreći o nedovoljnoj obaveštenosti javnosti Srbije o visini investicija i pomoći sa Zapada, Hojt Ji je ukazao da je to "delom krivica nas diplomata, čija je odgovornost da objasnimo javnosti u Srbiji šta radimo i zašto radimo".
"Legitimno je, međutim, i pitanje da li mediji u Srbiji izveštavaju o tome što govorimo, šta saopštavaju naše ambasade, predstavnici u Briselu i Vašingtonu", smatra Hojt Ji.
On je naglasio da su mediji, koji su istinski nezavisni i profesionalni, zainteresovani da činjenice i ono što se zaista događa u Srbiji učine javnim.
"Možda su drugi efikasniji u slanju poruka, na primer Rusija. Pomoć i investicije iz Rusije su u Srbiji beznačajne u poređenju sa pomoći i investicijama evropskih i američkih partnera", predočio je Hojt Ji.
Pominjući da su prošle godine investicije iz Rusije iznosile oko 80 miliona dolara, a iz Evropske unije 1,5 milijardi, on je rekao da tu nema poređenja, ali da mnogi Srbi imaju utisak da Rusija omogućava najviše investicija i pomoći, što nije tačno.
"Naš cilj je da pokušamo da pružimo te informacije i nadamo se da će ih mediji preneti. U interesu je javnosti, ali i medija, prikazivanje stanja na terenu.
Ruska vizija Srbije različita
Ne tvrdimo da imamo najbolje medije, da nemamo slične probleme, oni postoje širom sveta, uključujući i Ameriku, ali se nadamo da će Srbi saznati da su Amerika, EU i njene članice partneri koji pomažu Srbiji da ostvari ciljeve", izjavio je Hojt Ji.
On je među te ciljeve uvrstio poboljšanje životnog standarda i pridruživanje Evropi i ocenio da bi Srbi trebalo da upitaju šta Rusija radi da bi pomogla Srbiji da ih ostvari.
"Ne protivimo se da Rusija održava odnose sa Srbijom, znamo da su ti odnosi uvek bili vrlo jaki. Ali, važno je da ljudi u ovoj zemlji shvate da je ruska vizija Srbije i Zapadnog Balkana vrlo različita od vizije koju Srbi imaju o svojoj zemlji i vizije partnera u Americi i Evropi o Srbiji i ostatku Zapadnog Balkana", izjavio je Hojt Ji.
Naša je vizija da se Srbija bolje integriše u Evropu i bude deo evropske porodice naprednih demokratija, istakao je Hojt Ji, koji ne misli da "Rusija ima takvu viziju za Srbiju i Zapadni Balkan".
On je naglasio da je Srbiji, koja je u tranziciji i pokušava da izgradi svoju ekonomiju, potrebno mnogo prijatelja, podrške i trgovinskih partnera sa različitih strana - iz Turske, Kine, Rusije, SAD.
"Ako se ta ekonomska saradnja sprovodi na osnovu transparentnosti i vladavine prava, zapadne firme će uvek biti uspešne, jer nismo zabrinuti zbog konkurencije", rekao je on.
Nema trke u naoružanju u regionu
Povodom činjenice da je Srbija nabavila ruske borbene avione, dok Hrvatska razmišlja o kupovini američkih letelica, Hojt Ji ne smatra da se u regionu odvija trka u naoružanju.
"Odluke o naoružanju, partnerima i snabdevačima zavise od vlada, to je njihovo suvereno pravo. Ali, pošto je Srbija izabrala put približavanja Evropi i priključenja EU, mislimo da je u interesu Beograda da izabere evropska rešenja u trgovini i bezbednosti", rekao je Hojt Ji.
Prema njegovim rečima, proteklih godina Srbija je mnogo češće vojno sarađivala i bila angažovana sa SAD i članicama NATO, nego sa Rusijom.
Podrška unutrašnjem dijalogu o Kosovu
On je naglasio da snažno podržava inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o unutrašnjom dijalogu o Kosovu i sličnu inicijativu na Kosovu.
"To je važno kako se ne bi radilo o pitanju dve zemlje i šefova država, već i onoga što narodi obe zemlje žele. Važno je da shvate šta je ulog i šta su koristi od normalizacije odnosa. Mnogo je koristi od normalizacije, pomirenja, trgovine i bližih veza između ljudi", ističe Hojt Ji.
On tvrdi da Briselskim sporazumom iz 2013. godine namerno nije definisano šta znači sveobuhvatna normalizacija između Beograda i Prištine.
"Cilj je da Beograd i Priština sami odluče šta znači normalizacija, to bi trebalo da odluče vlade. Ali, nadamo se da će unutrašnji dijalog u Srbiji i sličan na Kosovu dovesti do sporazuma o tome kako će izgledati odnosi Kosova i Srbije na kraju normalizacije, kakvi su uslovi i koje korake je potrebno napraviti", rekao je Hojt Ji.
Zabrinutost zbog Lazarevića
On je ukazao da je Vašington zabrinut zbog mogućnosti da general u penziji Vladimir Lazarević, koji je osuđen za ratne zločine počinjene na Kosovu, postane predavač na Vojnoj akademiji u Beogradu.
"To je suverena odluka, kakvu vlada ima pravo da donese, ali je važno da vlada pokaže partnerima, posebno u Evropi, da deli iste vrednosti, da smatra da ratni zločini moraju biti kažnjeni, da njihovi počinioci ne mogu imati bilo kakvu ulogu u podučavanju vojske o ratu ili odbrani", objasnio je on.
Mada je Lazarević izdržao zatvorsku kaznu i, kako neki tvrde, odužio dug, Hojt Ji napominje da je "vrlo jak signal kada osuđenik za ratne zločine dobije funkciju u vlasti".
O ubistvu braće Bitići i paljenju ambasade
Povodom ubistva američkih državljana Ilira, Mehmeta i Agrona Bitićija u policijskoj bazi u Petrovom Selu 1999. godine i paljenja Ambasade SAD u Beogradu pre devet godina, Hojt Ji je izjavio da je važno da se sprovede pravda.
"Važno je da odgovaraju krivci za ubistvo američkih državljana i paljenje ambasade, ne samo oni koji su zapalili šibicu, već i naredbodavci. Drago nam je što nam je predsednik Vučić dao garancije da će učiniti sve što je moguće da se pravda sprovede", poručio je Hojt Ji.
- - - - - - - - - -
