Stefan Nemanjić, prvi srpski župan, stoga i nazvan Prvovenčani, jedno je od najznačajnijih imena srpske književnosti srednjeg veka, i pripada prvoj poznatoj generaciji pisaca. Osam vekova od krunisanja Stefana, SANU će obeležiti svečanom akademijom iduće nedelje. Povodom velikog jubileja objavljeno je i novo izdanje Sabranih dela Stefana Prvovenčanog, u kojem se prvi put celovito predstavlja njegovo stvaralaštvo u izvornom obliku.

Stefan Prvovenčani je u uvodnom delu svoje povelje manastiru Hilandaru iz 1198. godine u autobiografiji izložio najveće uspehe, duhovne preokupacije u trenucima najveće slave, abdikaciji, monašenju i odlasku na Svetu Goru. Iako pravni po svojoj suštini, spisi sadrže i detalje umetničkog karaktera.

Stefan je svemu davao pečat svoje bogate emotivnosti i lucidnosti, obrazovanja i promišljenosti, a pisanju je prilazio ozbiljno i ambiciozno, kažu priređivači ovog izdanja.

"Tu su okupljena dela kao što su Žitije Svetog Simeona, zatim neke povelje Stefanove, a među njima je najznačajnija Hilandarska povelja. I ovo izdanje u odnosu na prethodno je sa nekim malim dopunama, one se odnose na to šta se u međuvremenu zbivalo u nauci i u našim saznanjima o Stefanovim delima", kaže Tomislav Jovanović, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Posle gotovo dve decenije, ponovo se srećemo sa delima Stefana Prvovenčanog, objavljenim u divot izdanju. A pridodat im je i tekst pronađen u Bugarskoj.

"Postoji jedan prepis Žitija Svetog Smeona i taj prepis se nalazi u Bugarskoj u privatnim rukama. On je mlađi čitav vek u odnosu na prethodni i jedini do sada za koji se znalo, a koji se nalazio u Pariskoj nacionalnoj biblioteci", rekao je profesor Jovanović.

Stefan je bio i pisac i vladar, kulturni poslenik i ratnik, u osnovi živa i zanimljiva ličnost, sa izraženim smislom za atmosferu i akciju.

"Ono što je još dodatno, a da se saznalo u međuvremenu, to se uvidelo da postoji Treća povelja koju je Stefan Prvovenčani sastavio za manastir Žiču", kaže Jovanović.

Najveći uspesi njegove vladavine su proglašenje kraljevstva i dobijanje autokefalnosti za srpsku crkvu. Dela Stefana Prvovenčanog sačuvana su na nekoliko mesta: u Hilandaru, Dubrovniku, Parizu i Žiči.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/2911976/novo-izdanje-sabranih-dela-stefana-prvovenacnog.html

- - - - - - - - - -

za dnevnu politiku nije pa ko rekoh ajmo na hroniku