Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
20. oktobra 2017
Milenijumi istorije Beograda susreli su se u nekoliko kvadratnih metara kada je tim Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, odmah do česme Mehmed-paše Sokolovića, otkrio .. neolitsku kuću...
- Kuća nam je mnogo rekla o tim „ranim Beograđanima“. Mnoštvo školjki i puževa pokazalo je da su se Neolićani njima hranili, te da je ribarstvo bilo jedno od glavnih privrednih grana u doba poznog neolita (od 4.800 do 3.500 godine p.n.e.). Ako se ispostavi da je to ista vrsta školjki koju su jeli Vinčanci, a koja živi u besprekornoj vodi, ispostaviće se da je Dunav nekada bio vrlo čista reka i da je tekao mnogo bliže današnjoj tvrđavi – kaže arheolog Nela Mićović.
Na obroncima Kalemegdana pre 5.000 godina možda je postojalo i čitavo neolitsko naselje.
– Njihove kuće su bile pravougaone, pravljene od drvenih oblica između kojih se plete granje, a onda se preko toga lepe blato ili glina i na kraju se sve prekreči. Pod je takođe bio glineni i okrečen, zbog lepote i higijene. Jedan deo kuće imao je peć, a jelo se iz ručno pravljenih zdela, čije smo krhotine skupili. Ostaci lepa takođe su viđeni u okolini, što znači da je kuća ili bila baš velika, ili ih je bilo više. U poznom neolitu već postoje urbanizovana naselja, zbijena radi zaštite od vetra – objašnjava Nela i dodaje da su ostaci konzervirani i ponovo zatrpani, da bi se sačuvali za neka druga vremena i druge istraživače.
https://www.krstarica.com/vesti/srb...rheolozi-na-kalemegdanu-otkrili-cudesan-svet/
Мене је одувек интересовало има ли уопште разлике између свакодневног живота неолитског и данашњег човека . На први поглед, данашњи човек има струју и дигиталне апарате на сваком кораку..али, чини ми се да, осим тога, у обичајима градње и прехране нема разлика.
Зато ме је данашњи цитирани новински чланак покренуо да отворим тему.
Реченица коју сам подвукла, опис градње пребивалишта, описује управо начин и материјале за изградњу и онога што зовемо традиционална српска кућа и стицајем околности, почех пре неки дан тему о томе
https://forum.krstarica.com/showthread.php/796543-Традиционално-српско-градитељство
31. jul 2016
.. u ataru sela Drenovac, puca pogled na velelepni lokalitet površine šezdesetak hektara.
- Ljudi su živeli dosta organizovano u naseljima koja su i za sadašnje prilike velika..Sigurno je da su se bavili stočarstvom i poljoprivredom i pravili kuće - drvene konstrukcije, od blata, takozvane čakmare, kakve i danas u nekom obliku postoje. - objašnjava nam Branislav Stojanović, arheolog i direktor paraćinskog Zavičajnog muzeja,
- Od četiri kuće koje se nalaze pod balonom, tri su bile spratne - potvrdio nam je profesor dr Slaviša Perić. - Sprat je bio u vidu galerije nad delom objekta.Ujednačene dimenzije objekata i mali razmak između njih govore da su imali plansku gradnju, da je postojao neki vid hijerarhije u odlučivanju i da nije bilo prostora za okućnice. To znači da su zemlju obrađivali na površinama van naselja.
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:617698-Pod-zemljom-300-kuca-iz-neolita
Na Arheološkom nalazištu Agino brdo u Grockoj, na obali Dunava pronađeni su ostaci keramike, plastike i kućnog lepa koji potiču iz neolita,....http://apartmanibeogradrent.com/arheoloski-lokaliteti/
Milenijumi istorije Beograda susreli su se u nekoliko kvadratnih metara kada je tim Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, odmah do česme Mehmed-paše Sokolovića, otkrio .. neolitsku kuću...
- Kuća nam je mnogo rekla o tim „ranim Beograđanima“. Mnoštvo školjki i puževa pokazalo je da su se Neolićani njima hranili, te da je ribarstvo bilo jedno od glavnih privrednih grana u doba poznog neolita (od 4.800 do 3.500 godine p.n.e.). Ako se ispostavi da je to ista vrsta školjki koju su jeli Vinčanci, a koja živi u besprekornoj vodi, ispostaviće se da je Dunav nekada bio vrlo čista reka i da je tekao mnogo bliže današnjoj tvrđavi – kaže arheolog Nela Mićović.
Na obroncima Kalemegdana pre 5.000 godina možda je postojalo i čitavo neolitsko naselje.
– Njihove kuće su bile pravougaone, pravljene od drvenih oblica između kojih se plete granje, a onda se preko toga lepe blato ili glina i na kraju se sve prekreči. Pod je takođe bio glineni i okrečen, zbog lepote i higijene. Jedan deo kuće imao je peć, a jelo se iz ručno pravljenih zdela, čije smo krhotine skupili. Ostaci lepa takođe su viđeni u okolini, što znači da je kuća ili bila baš velika, ili ih je bilo više. U poznom neolitu već postoje urbanizovana naselja, zbijena radi zaštite od vetra – objašnjava Nela i dodaje da su ostaci konzervirani i ponovo zatrpani, da bi se sačuvali za neka druga vremena i druge istraživače.
https://www.krstarica.com/vesti/srb...rheolozi-na-kalemegdanu-otkrili-cudesan-svet/
Мене је одувек интересовало има ли уопште разлике између свакодневног живота неолитског и данашњег човека . На први поглед, данашњи човек има струју и дигиталне апарате на сваком кораку..али, чини ми се да, осим тога, у обичајима градње и прехране нема разлика.
Зато ме је данашњи цитирани новински чланак покренуо да отворим тему.
Реченица коју сам подвукла, опис градње пребивалишта, описује управо начин и материјале за изградњу и онога што зовемо традиционална српска кућа и стицајем околности, почех пре неки дан тему о томе
https://forum.krstarica.com/showthread.php/796543-Традиционално-српско-градитељство
31. jul 2016
.. u ataru sela Drenovac, puca pogled na velelepni lokalitet površine šezdesetak hektara.
- Ljudi su živeli dosta organizovano u naseljima koja su i za sadašnje prilike velika..Sigurno je da su se bavili stočarstvom i poljoprivredom i pravili kuće - drvene konstrukcije, od blata, takozvane čakmare, kakve i danas u nekom obliku postoje. - objašnjava nam Branislav Stojanović, arheolog i direktor paraćinskog Zavičajnog muzeja,
- Od četiri kuće koje se nalaze pod balonom, tri su bile spratne - potvrdio nam je profesor dr Slaviša Perić. - Sprat je bio u vidu galerije nad delom objekta.Ujednačene dimenzije objekata i mali razmak između njih govore da su imali plansku gradnju, da je postojao neki vid hijerarhije u odlučivanju i da nije bilo prostora za okućnice. To znači da su zemlju obrađivali na površinama van naselja.
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:617698-Pod-zemljom-300-kuca-iz-neolita
Na Arheološkom nalazištu Agino brdo u Grockoj, na obali Dunava pronađeni su ostaci keramike, plastike i kućnog lepa koji potiču iz neolita,....http://apartmanibeogradrent.com/arheoloski-lokaliteti/
Poslednja izmena:
