Gruban
Buduća legenda
- Poruka
- 41.193
Iako su u KJ postojao politički pluralizam sa izvesnim ograničenjima posebno u pojedinim peridima,kruna je imala presudan uticaj i na unutrašnju i na spolju politiku.Knez namesnik Pavle Karađorđević iako samo vršilac dužnosti kralja do punoletstva prestolanslednika,prigrabio je istu količinu moći koju je imao i ubijeni kralj.Ustvari,možda i nije prigrabio ali je to nekako postalo prihaćeno od strane srpske elite pa i najistaknutijih stranačkih političara.Knez je i izbornog pobednika mogao da eliminiše iz političkog života čak i da ga stavi u kućni pritvor.
Pavle stupa na političku pozornicu u trenutku veoma složenih međunarondih ili međudržavnih odnosa u Evropi.To je vreme uspona Hitlerove Nemačke i urušavanja Versajskog poretka a što je jedno sa drugim u uzročno posledičnoj vezi.Do samog kraja Pavle je oslonac tražio u Engleskoj .Uopšte uzev,slabije zemlje kakva je bila i Jugoslavija morale se da se vežu za jednu ili više velikih sila.Problem sa knezom Pavlom jeste što je on odbio da prizna realnost i time je na najopasniji način ugrozio zemlju koju je vodio a što je za posledicu imalo slom i okupaciju 1941 godine.Mislim da je on svoje lične afinitete stavio u prvi plan umesto stvarnih interesa Jugoslavije ili Srbije ili Srba.On je sigurno imao toliko sposobnosti da još i pre nego što je postao namesnik,uoči da će nova Nemačka istisnuti i engleski i francuski uticaj sa Balkana i da u eventualnom konfliktu sa Nemcima Srbima nema ko da pomogne a njegova politika iako nevešto maskirana vodila je upravo ka tom konfliktu.
Zanimljivo je da knez Pavle u javnosti ima reputaciju umerenog i trezvenog političara koji je pokušao da spasi zemlju od nepotrebnog stradanja,.Kao osnov za to uzima se činjenica da je ipak potpisao pristupanje Trojnom paktu a zanemaruje se sve drugo,Ustvari taj potpis mnogo više liči na pokušaj opravdanja pred istorijom jer je jasno da upravo zahvaljujući njegovoj politici od 1934 pristupanje paktu ne moze da opstane i da će to biti razlog i povod za puč što se i dogodilo i o čemu je verovanto bio obavešten ako i nije bio u dosluhu sa pučistima.
Ako nekog našeg državnika možemo da okarakterištemo kao izdajnika (naravno funkcionere KP od 1944 tu i ne računam) onda je to upravo knez Pavle.
Pavle stupa na političku pozornicu u trenutku veoma složenih međunarondih ili međudržavnih odnosa u Evropi.To je vreme uspona Hitlerove Nemačke i urušavanja Versajskog poretka a što je jedno sa drugim u uzročno posledičnoj vezi.Do samog kraja Pavle je oslonac tražio u Engleskoj .Uopšte uzev,slabije zemlje kakva je bila i Jugoslavija morale se da se vežu za jednu ili više velikih sila.Problem sa knezom Pavlom jeste što je on odbio da prizna realnost i time je na najopasniji način ugrozio zemlju koju je vodio a što je za posledicu imalo slom i okupaciju 1941 godine.Mislim da je on svoje lične afinitete stavio u prvi plan umesto stvarnih interesa Jugoslavije ili Srbije ili Srba.On je sigurno imao toliko sposobnosti da još i pre nego što je postao namesnik,uoči da će nova Nemačka istisnuti i engleski i francuski uticaj sa Balkana i da u eventualnom konfliktu sa Nemcima Srbima nema ko da pomogne a njegova politika iako nevešto maskirana vodila je upravo ka tom konfliktu.
Zanimljivo je da knez Pavle u javnosti ima reputaciju umerenog i trezvenog političara koji je pokušao da spasi zemlju od nepotrebnog stradanja,.Kao osnov za to uzima se činjenica da je ipak potpisao pristupanje Trojnom paktu a zanemaruje se sve drugo,Ustvari taj potpis mnogo više liči na pokušaj opravdanja pred istorijom jer je jasno da upravo zahvaljujući njegovoj politici od 1934 pristupanje paktu ne moze da opstane i da će to biti razlog i povod za puč što se i dogodilo i o čemu je verovanto bio obavešten ako i nije bio u dosluhu sa pučistima.
Ako nekog našeg državnika možemo da okarakterištemo kao izdajnika (naravno funkcionere KP od 1944 tu i ne računam) onda je to upravo knez Pavle.
