Слободан Антонић - „То је мој задатак и ја ћу га обавити“
Prikazujem rezultate 1 do 7 od 7

Tema: Слободан Антонић - „То је мој задатак и ја ћу га обавити“

  1. #1
    Poznat haeul (avatar)
    Učlanjen
    03.12.2016.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Terra Horribilis ▻ѣ→☰
    Poruke
    9.059
    Reputaciona moć
    162

    Lightbulb Слободан Антонић - „То је мој задатак и ја ћу га обавити“

    „То је мој задатак и ја ћу га обавити“


    Тек што сам у прошлој колумни написао (овде) да, ако је код Вучића остало бар нешто од патриотизма, тада ће се он у Бриселу чврсто ухватити случаја Каталоније као преседана – кад, оно, наш председник изјави (овде) да је одлучио да ипак одустане од најављеног писма Бриселу у коме је желео да и званично постави питање: „Како не може Каталонија, а може Косово?“.

    „Шпанија нас је замолила да то не учинимо“, објавио је Вучић, „како не бисмо отежали њихову позицију. Имамо обавезу према шпанским пријатељима, јер су и они нама помагали“.

    Ово писмо требало је да однесе у Брисел премијерка Ана Брнабић, лично, јер је сутрадан ишла у раније договорену посету.

    Међутим, не само да је Вучић филмском брзином одустао од слања писма које је тако громко најавио. Он је одмах ставио до знања да Србија у Бриселу више неће ни инсистирати на каталонском контрапримеру. „Ми, као одговорни политичари, не смемо подизати очекивања међу нашим народом након овог што се десило у Каталонији, јер не можемо да се поредимо с већим, снажнијим земљама које су у бољем положају него што смо ми“ (овде).

    Опште је познато да је једина шанса за преживљавање малих народа у светској арени то да инсистирају на принципима, универзалним правилима и међународном праву. Кад гле, наш председник је решио да одустане од те елементарне и здраворазумске логике и да прихвати важење закона јачег. Баш мудро од њега!

    Овом изјавом Вучић је заправо пристао на двоструке стандарде – један аршин за земље ЕУ, а други за Србију. При томе је стандард намењен Србији очигледно неповољнији. Зашто?

    „Не зато што смо слаби, већ зато што смо јаки!“ – чувена је реченица нашег лидера кад год треба да се направи уступак Бриселу, Загребу или Приштини (овде, овде или овде). Дакле, када је Србија до сада попуштала, то је било зато што смо јаки. Сада пак, када би требало изнова да попустимо и да не инсистирамо на једнаким стандардима, то је стога што смо слаби?!

    Наш председник би, можда, најпре требало да се договори сам са собом: јесмо ли јаки или смо слаби? Или је, ваљда, сваки изговор једнако добар кад треба да се одустане од српског интереса?

    Упоредо са дизањем руку од позивања на каталонски случај, Вучић је најавио да ће „са предлогом за Косово изаћи у марту следеће године“ (овде). „Синоћ сам разговарао са премијерком“, објавио је, „о условима који су потребни за наставак дијалога“. Након тога ће, он и премијерка, „бити довољно одважни да презентују одређене предлоге нашим грађанима“. Та „одважност“ у саопштавању косовског решења, у марту 2018. године, биће, ваљда, олакшана и тиме што ће претходни „унутрашњи дијалог“ омогућити „да се захтеви Србије приближе реалности“ (овде).

    Занимљиво је да наш председник позива све нас на типичан педагошки дијалогњиме би српска јавност само требало да научи шта је реално, а шта не. Тек након те подуке наш ће председник изложити своје унапред припремљено решење. Да је оно већ сад готово, и вероватно написано, следи из Вучићевих најава да ће за изношење тог предлога бити потребна „одважност“. То значи да он већ сада зна како то решење гласи, чим је у стању да предвиди реакцију јавности на њега.

    Барем ауторима ФСК-а одавно је јасно какво ће бити то Вучићево решење: „правно обавезујући споразум“ којим Србија не признаје сецесију Косова, али пристаје да „две стране једна другу не ометају приликом аплицирања за међународне организације“. А то значи – Косово у УН (види овде).

    Посебно је ружно што наш председник као коаутора овог свог предлога хоће да истури Ану Брнабић. „Жели да се сакрије иза женске сукње“, био је коментар једног читаоца. Брнабићева, колико се види, претежно носи панталоне; али то свакако јесте жеља да се за сопствени преступ обезбеди што више саучесника. Томе, уосталом, служи и „унутрашњи дијалог“. Он за циљ има тек да се направи што шири списак јавних личности и странака које мисле исто што и Вучић: „А шта бисмо с Косовом и да нам га врате?“ (овде).

    Да смо на прагу последњег чина одрицања од Космета сведочи и убрзано прикупљање подршке за тај злослутни „унутрашњи дијалог“. Председников „дијалог“ којим би Србија требало да се препарира за капитулацију подржавају не само другосрбијански аутоколонијалисти као што су Yihr-овци (овде), већ и некакав „Први сабор српске деснице“ (овде). На том „сабору“ између осталог је речено да „наш државни врх спроводи исправну политику“, да „мудра глава Александра Вучића води изванредну политику“ и да би требало „да безрезервно подржимо владајуће структуре“ (исто). Машала!

    Франко Фратини, бивши италијански министар иностраних послова, министар за правду ЕУ и потпредседник владе ЕУ, а сада и лични саветник Александра Вучића, поручио је управо ових дана да би „било добро да преговори Србије и Косова буду вођени на председничком нивоу“ (овде). То је тачно оно о чему је на ФСК већ писано. Брисел је подржао Вучића да 2017. године постане председник како би директно с Тачијем могао да склопи „правно обавезујући споразум“ којим би се Србија одрекла Косова.

    И ево, коцкице се полако склапају. Последњи чин одрицања од Косова одвијаће се 2018. године. У интервјуу за АП наш лидер вели: „Један од наших главних циљева је пуноправно чланство у ЕУ, то је мој задатак, то је мој посао, и ја ћу га обавити“ (овде). „Пуноправно чланство у ЕУ“, то сви знају, има свој апсолутни услов –„правно обавезујући споразум“ Србије и „Косова“ којим „Косово“ фактички постаје чланица УН.

    „То је мој задатак, то је мој посао, и ја ћу га обавити!“, каже Александар Вучић. А сви ми други, који такав „посао“ сматрамо капитулацијом, па чак и издајом, само ћемо, ваљда, немо да посматрамо како се такав „задатак“ опошљава? И како његов извршилац на крају извештава: „Задатак извршен: Србија се одрекла Косова“…

    Зар ће заиста тако да буде?


    ▻ Извор: ФСК.

    Не може код Вучића остати оно чега никада није ни било. Србовање њега и сличних му турбо-фол патриота не треба да завара никога.

    И тако, док он обавља „свој задатак“, Срби ћуте. Немојте се сутра жалити кад осетите последице свог ћутања и немара на сопственој кожи.

    Poslednji put ažurirao/la haeul : 18.10.2017. u 17:09
    「一死固知忠義在」 · Србија никада неће ући у ЕУ. Помирите се с тим.



  2. #2
    Ističe se cornflakes (avatar)
    Učlanjen
    01.10.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.952
    Reputaciona moć
    64

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић - „То је мој задатак и ја ћу га обавити“

    .

    Да, политички круг ће се ироично завршити познатом реченицом:

    Мој задатак је обављен, Србије више нема.


    .

  3. #3
    Veoma poznat sveznadar (avatar)
    Učlanjen
    09.08.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    10.836
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    181

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић - „То је мој задатак и ја ћу га обавити“

    Citat Original postavio cornflakes Pogledaj poruku
    .

    Да, политички круг ће се ироично завршити познатом реченицом:

    Мој задатак је обављен, Србије више нема.


    .
    Очигледно да ће бити тако
    Ако дозволиш да неко управља тобом путем вере или политике, мора да си много лењ или си комплетни ретард!

  4. #4
    Ističe se Lord Gledston (avatar)
    Učlanjen
    26.08.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    PLANETA ZEMLJA
    Poruke
    2.705
    Tekstova u blogu
    483
    Reputaciona moć
    93

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић - „То је мој задатак и ја ћу га обавити“

    Ono sto me najvise nervira,kod svih tih tzv."politickih analiticara", je to sto se prave naivni,kada je u pitanju resenje Kosovskog problema.Mi smo svi svesni,da bez obzira
    sto Srbija nikada nece zvanicno priznati novo progla,senu Republiku Kosovo,da ce kad tad (a pre prijema u EU) morati da da saglasnost,za njen prijem u Ujedinjene Nacije.
    Mi smo mala zemlja,i ma ko da sastavi Vladu u Srbiji,nece moci da se odupre pritiscima EU i SAD-a.Napadati pojedince,koji su danas na celu Srbije,zaista je besmisleno.
    Mislim da je ovako dug otpor,koji Vlada Srbije cini do sada,da onemoguci ulazak Rep.Kosovo u UN i Unesko,za svaku pohvalu.Ja licno mislim,bez obzira sto je do sada nasa
    Vlada uspesno onemogucila Rep.Kosovo da udje u UNESKO,da ce i to,pod pritiskom velikih sila,kad tad uspeti da udje.Ako ne sutra,ako ne prekosutra,ali...jednog dana hoce.
    Ona stara poslovica:"Sut sa rogatim,nikada na kraj nije izasao" vazi jos uvek.Prema tome,svaka pohvala nasoj Vladi,na dosadasnjim uspesima,a price politickih analiticara
    su najobicnija naklapanja ljudi,koji u stvarnom politickom zivotu,nisu uspeli da se afirmisu.!
    MENS SANA IN CORPORE SANO!

  5. #5
    Moderator
    Učlanjen
    13.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    32.369
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    1062

    Exclamation Re: Слободан Антонић - „То је мој задатак и ја ћу га обавити“

    Citat Original postavio haeul Pogledaj poruku
    „То је мој задатак и ја ћу га обавити“


    Тек што сам у прошлој колумни написао (овде) да, ако је код Вучића остало бар нешто од патриотизма, тада ће се он у Бриселу чврсто ухватити случаја Каталоније као преседана – кад, оно, наш председник изјави (овде) да је одлучио да ипак одустане од најављеног писма Бриселу у коме је желео да и званично постави питање: „Како не може Каталонија, а може Косово?“.

    „Шпанија нас је замолила да то не учинимо“, објавио је Вучић, „како не бисмо отежали њихову позицију. Имамо обавезу према шпанским пријатељима, јер су и они нама помагали“.

    Ово писмо требало је да однесе у Брисел премијерка Ана Брнабић, лично, јер је сутрадан ишла у раније договорену посету.

    Међутим, не само да је Вучић филмском брзином одустао од слања писма које је тако громко најавио. Он је одмах ставио до знања да Србија у Бриселу више неће ни инсистирати на каталонском контрапримеру. „Ми, као одговорни политичари, не смемо подизати очекивања међу нашим народом након овог што се десило у Каталонији, јер не можемо да се поредимо с већим, снажнијим земљама које су у бољем положају него што смо ми“ (овде).

    Опште је познато да је једина шанса за преживљавање малих народа у светској арени то да инсистирају на принципима, универзалним правилима и међународном праву. Кад гле, наш председник је решио да одустане од те елементарне и здраворазумске логике и да прихвати важење закона јачег. Баш мудро од њега!

    Овом изјавом Вучић је заправо пристао на двоструке стандарде – један аршин за земље ЕУ, а други за Србију. При томе је стандард намењен Србији очигледно неповољнији. Зашто?

    „Не зато што смо слаби, већ зато што смо јаки!“ – чувена је реченица нашег лидера кад год треба да се направи уступак Бриселу, Загребу или Приштини (овде, овде или овде). Дакле, када је Србија до сада попуштала, то је било зато што смо јаки. Сада пак, када би требало изнова да попустимо и да не инсистирамо на једнаким стандардима, то је стога што смо слаби?!

    Наш председник би, можда, најпре требало да се договори сам са собом: јесмо ли јаки или смо слаби? Или је, ваљда, сваки изговор једнако добар кад треба да се одустане од српског интереса?

    Упоредо са дизањем руку од позивања на каталонски случај, Вучић је најавио да ће „са предлогом за Косово изаћи у марту следеће године“ (овде). „Синоћ сам разговарао са премијерком“, објавио је, „о условима који су потребни за наставак дијалога“. Након тога ће, он и премијерка, „бити довољно одважни да презентују одређене предлоге нашим грађанима“. Та „одважност“ у саопштавању косовског решења, у марту 2018. године, биће, ваљда, олакшана и тиме што ће претходни „унутрашњи дијалог“ омогућити „да се захтеви Србије приближе реалности“ (овде).

    Занимљиво је да наш председник позива све нас на типичан педагошки дијалогњиме би српска јавност само требало да научи шта је реално, а шта не. Тек након те подуке наш ће председник изложити своје унапред припремљено решење. Да је оно већ сад готово, и вероватно написано, следи из Вучићевих најава да ће за изношење тог предлога бити потребна „одважност“. То значи да он већ сада зна како то решење гласи, чим је у стању да предвиди реакцију јавности на њега.

    Барем ауторима ФСК-а одавно је јасно какво ће бити то Вучићево решење: „правно обавезујући споразум“ којим Србија не признаје сецесију Косова, али пристаје да „две стране једна другу не ометају приликом аплицирања за међународне организације“. А то значи – Косово у УН (види овде).

    Посебно је ружно што наш председник као коаутора овог свог предлога хоће да истури Ану Брнабић. „Жели да се сакрије иза женске сукње“, био је коментар једног читаоца. Брнабићева, колико се види, претежно носи панталоне; али то свакако јесте жеља да се за сопствени преступ обезбеди што више саучесника. Томе, уосталом, служи и „унутрашњи дијалог“. Он за циљ има тек да се направи што шири списак јавних личности и странака које мисле исто што и Вучић: „А шта бисмо с Косовом и да нам га врате?“ (овде).

    Да смо на прагу последњег чина одрицања од Космета сведочи и убрзано прикупљање подршке за тај злослутни „унутрашњи дијалог“. Председников „дијалог“ којим би Србија требало да се препарира за капитулацију подржавају не само другосрбијански аутоколонијалисти као што су Yihr-овци (овде), већ и некакав „Први сабор српске деснице“ (овде). На том „сабору“ између осталог је речено да „наш државни врх спроводи исправну политику“, да „мудра глава Александра Вучића води изванредну политику“ и да би требало „да безрезервно подржимо владајуће структуре“ (исто). Машала!

    Франко Фратини, бивши италијански министар иностраних послова, министар за правду ЕУ и потпредседник владе ЕУ, а сада и лични саветник Александра Вучића, поручио је управо ових дана да би „било добро да преговори Србије и Косова буду вођени на председничком нивоу“ (овде). То је тачно оно о чему је на ФСК већ писано. Брисел је подржао Вучића да 2017. године постане председник како би директно с Тачијем могао да склопи „правно обавезујући споразум“ којим би се Србија одрекла Косова.

    И ево, коцкице се полако склапају. Последњи чин одрицања од Косова одвијаће се 2018. године. У интервјуу за АП наш лидер вели: „Један од наших главних циљева је пуноправно чланство у ЕУ, то је мој задатак, то је мој посао, и ја ћу га обавити“ (овде). „Пуноправно чланство у ЕУ“, то сви знају, има свој апсолутни услов –„правно обавезујући споразум“ Србије и „Косова“ којим „Косово“ фактички постаје чланица УН.

    „То је мој задатак, то је мој посао, и ја ћу га обавити!“, каже Александар Вучић. А сви ми други, који такав „посао“ сматрамо капитулацијом, па чак и издајом, само ћемо, ваљда, немо да посматрамо како се такав „задатак“ опошљава? И како његов извршилац на крају извештава: „Задатак извршен: Србија се одрекла Косова“…

    Зар ће заиста тако да буде?


    ▻ Извор: ФСК.

    Не може код Вучића остати оно чега никада није ни било. Србовање њега и сличних му турбо-фол патриота не треба да завара никога.

    И тако, док он обавља „свој задатак“, Срби ћуте. Немојте се сутра жалити кад осетите последице свог ћутања и немара на сопственој кожи.



    Sto rece onaj starac :


    https://www.youtube.com/watch?v=v_wQfXe7lXw

    "Vera , sloga i postenje, Srpsko su spasenje".
    "В конце концов все будет хорошо. Если будет плохо, значит, это еще не конец"

  6. #6
    Ističe se cornflakes (avatar)
    Učlanjen
    01.10.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.952
    Reputaciona moć
    64

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић - „То је мој задатак и ја ћу га обавити“

    Citat Original postavio Lord Gledston Pogledaj poruku
    Ono sto me najvise nervira,kod svih tih tzv."politickih analiticara", je to sto se prave naivni,kada je u pitanju resenje Kosovskog problema.Mi smo svi svesni,da bez obzira
    sto Srbija nikada nece zvanicno priznati novo progla,senu Republiku Kosovo,da ce kad tad (a pre prijema u EU) morati da da saglasnost,za njen prijem u Ujedinjene Nacije.
    Mi smo mala zemlja,i ma ko da sastavi Vladu u Srbiji,nece moci da se odupre pritiscima EU i SAD-a.Napadati pojedince,koji su danas na celu Srbije,zaista je besmisleno.
    Mislim da je ovako dug otpor,koji Vlada Srbije cini do sada,da onemoguci ulazak Rep.Kosovo u UN i Unesko,za svaku pohvalu.Ja licno mislim,bez obzira sto je do sada nasa
    Vlada uspesno onemogucila Rep.Kosovo da udje u UNESKO,da ce i to,pod pritiskom velikih sila,kad tad uspeti da udje.Ako ne sutra,ako ne prekosutra,ali...jednog dana hoce.
    Ona stara poslovica:"Sut sa rogatim,nikada na kraj nije izasao" vazi jos uvek.Prema tome,svaka pohvala nasoj Vladi,na dosadasnjim uspesima,a price politickih analiticara
    su najobicnija naklapanja ljudi,koji u stvarnom politickom zivotu,nisu uspeli da se afirmisu.!
    .


    Ствари су прилично компликованије.


    .

  7. #7
    Ističe se cornflakes (avatar)
    Učlanjen
    01.10.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.952
    Reputaciona moć
    64

    Podrazumevano Re: Слободан Антонић - „То је мој задатак и ја ћу га обавити“

    .


    Да појасним.

    Доношењем овакве, идиотске, одлуке о пропуштању творевине на својој територији у УН

    Србија губи све позиције у спољној политици.

    Постаје карикатура за спрдњу.

    Постаје оразац идиота несвесног своје прошлости и неспособног да види своју будућност.

    У психолошком смислу, деградација на дете у аналној фази. Период одрастања који су психолози препознали као обузетост детета сопственим изметом.


    .
    Poslednji put ažurirao/la cornflakes : 19.10.2017. u 14:20

Slične teme

  1. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 04.02.2013., 13:11
  2. Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 21.11.2012., 18:00
  3. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 22.10.2012., 17:15
  4. Слободан Антонић: Поуке избора 2012
    Autor комшија u forumu Politika
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 11.05.2012., 14:46
  5. Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 22.11.2011., 12:20

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •