Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Најосновнији делови српског стила у градитељству су кров "на четири воде" и трем.
-
- Popularno:
- Sa čime odčepiti odvod?
- Enterijer naših baka
- Dovela mrtvog čoveka u banku i pokušala...
- "U Srebrenici nije bilo genocida" -...
- Jačanje trupa NATO u BiH i na KiM...
- Izrael izvršio vazdušni napad; čule su...
- Руси питају Србе: Хоћете ли у Савезну...
- Počelo suđenje zvaničniku desničarske...
- U Srbiji najskuplja milka na svetu!
- Šta najviše volite kod sebe?
Традиционално српско градитељство
- Začetnik teme Сребрена
- Datum pokretanja
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
За добру и здраву кућу, потребно је пажљиво одабрати место.
Незаобилазна п равила су:
- да је место чисто, односно осунчано и оцедито
- да је место религијски чисто, значи без остатака костију живих бића
- да је место здраво, одн. да животиње воле то место (напр.овце ту пландују, или се мрави сакупљају испод намештеног камења)
- да се гради природним материјалима, најчешће из ближе околине (дрво, пруће, земља-цигла-цреп, камен..)
Незаобилазна п равила су:
- да је место чисто, односно осунчано и оцедито
- да је место религијски чисто, значи без остатака костију живих бића
- да је место здраво, одн. да животиње воле то место (напр.овце ту пландују, или се мрави сакупљају испод намештеног камења)
- да се гради природним материјалима, најчешће из ближе околине (дрво, пруће, земља-цигла-цреп, камен..)
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Моравски стил (са луковима)
– Моја баба је по сенци која је падала по степеницама на доксату непогрешиво знала колико је сати и када шта мора да уради. У подне да постави ручак, на пример – објашњава Звездан Милановић, домаћин у етно-кући у селу Спанце код Куршумлије.
Ту прадедовску кућу, изграђену 1879, унук Звездан је – са аутентичним намештајем и предметима старим и више од сто година – отворио за госте.
Подрум је изграђен од камена, а стамбени део је лепеница ( летве, блато и слама) покривена ћерамидом ...
– У оџаклији је смештено огњиште са веригама и бакарним котлићем за кување хране. Место где се окупљала породица. Ту се пред зиму сушило месо, а у грнету, направљеном од печене глине, кувао купус испод сача. Ту је црепуља, наћве за брашно… – показује Звездан редом.-
У дворишту је вајат са амбаром и салашем, у који су смештана пшеница и кукуруз, а испод надстрешнице још 250 предмета који имају употребну вредност. Домаћин Звездан с поносом показује кола са дрвеном осовином и јарам за волове, такође од дрвета.....
http://www.politika.rs/scc/clanak/184425/Svakom-gostu-casa-vode-i-kocka-secera
https://etnokucasvetozar.wordpress.com/galerija/
– Моја баба је по сенци која је падала по степеницама на доксату непогрешиво знала колико је сати и када шта мора да уради. У подне да постави ручак, на пример – објашњава Звездан Милановић, домаћин у етно-кући у селу Спанце код Куршумлије.
Ту прадедовску кућу, изграђену 1879, унук Звездан је – са аутентичним намештајем и предметима старим и више од сто година – отворио за госте.
Подрум је изграђен од камена, а стамбени део је лепеница ( летве, блато и слама) покривена ћерамидом ...
– У оџаклији је смештено огњиште са веригама и бакарним котлићем за кување хране. Место где се окупљала породица. Ту се пред зиму сушило месо, а у грнету, направљеном од печене глине, кувао купус испод сача. Ту је црепуља, наћве за брашно… – показује Звездан редом.-
У дворишту је вајат са амбаром и салашем, у који су смештана пшеница и кукуруз, а испод надстрешнице још 250 предмета који имају употребну вредност. Домаћин Звездан с поносом показује кола са дрвеном осовином и јарам за волове, такође од дрвета.....
http://www.politika.rs/scc/clanak/184425/Svakom-gostu-casa-vode-i-kocka-secera
https://etnokucasvetozar.wordpress.com/galerija/
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Кућа ресавског војводе и јунака из I српског устанка Стевана Синђелића
- троделна чатмара са тремом и доксатом, под којим је улаз у подрум, покривена ћерамидом.
- вредан споменик народног градитељства
Кућа у којој се родио књижевник Борисав Станковић у Врању
- Подигнута 1855. као четвороделна кућа са отвореним тремом и доксатом под којим је улаз у подрум.
- Грађена је у бондруку са испуном од чатме, крова покривеног ћерамидом.
- представља вредан споменик народног градитељства.
Варошка кућа Стевана Стојановића Мокрањца у Неготину
- поуздано од 1867. била у власништву породице
- У приземном делу првобитно је био смештен подрум озидан каменом, док је спратни део, намењен становању, саграђен у бондручном конструктивном систему, а сачињавале су га две собе и кухиња.
- Кров куће је двосливан и покривен ћерамидом
- троделна чатмара са тремом и доксатом, под којим је улаз у подрум, покривена ћерамидом.
- вредан споменик народног градитељства
Кућа у којој се родио књижевник Борисав Станковић у Врању
- Подигнута 1855. као четвороделна кућа са отвореним тремом и доксатом под којим је улаз у подрум.
- Грађена је у бондруку са испуном од чатме, крова покривеног ћерамидом.
- представља вредан споменик народног градитељства.
Варошка кућа Стевана Стојановића Мокрањца у Неготину
- поуздано од 1867. била у власништву породице
- У приземном делу првобитно је био смештен подрум озидан каменом, док је спратни део, намењен становању, саграђен у бондручном конструктивном систему, а сачињавале су га две собе и кухиња.
- Кров куће је двосливан и покривен ћерамидом
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Конак је подигао Лазар Лужанин кмет Миоковачки са двојицом браће, Алексијем и Јевремом, својим трудом и трошком 1856. године, како пише у тексту уклесаном у лучни довратник подрумских врата. На благо косом терену, са подрумом испод целе куће и доксатом дуж јужне фасаде преко којег се улази у кућу, четворосливног крова покривеног ћерамидом јако испуштене стрехе над доксатом, конак Лужанина грађен је у бондручној конструкцији, зидова испуњених ситним каменом, над подрумом од ломљеног камена притесаног по угловима.
На обронцима Сувобора, у селу за које се погрешно сматра да је име добило по познатом литографском камену од мештана званог струганик, налази се задружна кућа Мишића из које је прослављени војвода Живојин Мишић (1855–1921). Кућа је троделна полубрвнара получатмара са отвореним огњиштем смештеним уз зид собе. Грађена је делом над подрумом по типу куће на ћелици. На крову покривеном ћерамидом уместо димњака је „виђелица“, део подигнуте ћерамиде кроз који пролази дим. Спољна врата на мањој соби и она између соба накнадно су пробијена. Као велика задружна кућа она представља вредан споменик народног градитељства.
На обронцима Сувобора, у селу за које се погрешно сматра да је име добило по познатом литографском камену од мештана званог струганик, налази се задружна кућа Мишића из које је прослављени војвода Живојин Мишић (1855–1921). Кућа је троделна полубрвнара получатмара са отвореним огњиштем смештеним уз зид собе. Грађена је делом над подрумом по типу куће на ћелици. На крову покривеном ћерамидом уместо димњака је „виђелица“, део подигнуте ћерамиде кроз који пролази дим. Спољна врата на мањој соби и она између соба накнадно су пробијена. Као велика задружна кућа она представља вредан споменик народног градитељства.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Lep primer narodnog graditeljstva u Srbiji predstavljaju male drvene kućice, sobrašice, koje su obično podizane u porti crkve. One su služile za obedovanje, okupljanje srodnika i njihovih prijatelja, prilikom crkvenih praznika. Naziv sobrašice potiče od slovenske reči sobranje, što znači sakupljanje, zborovanje. U nekim krajevima Srbije zvali su ih i sovrašice, sofre, šatre.
Sobrašice mogu biti jednodelne ili višedelne, spojene pod zajedničkim krovom. Građene su od tesanih greda temeljača, koje su postavljene na veće kamenove na uglovima i spojevima. Stranice su građene u bondručnom skeletnom sistemu sa stubovima i oplatom, a krov sa konstrukcijom na 2 ili 4 vode, pokriven je ćeramidom. Zid od brvana izgrađen je do pola, što sobrašicama daje prozračni izgled terase, senice. U svakoj je bio postavljen sto u sredini, sa klupama za sedenje okolo. Kod nekih sobrašica postojali su ugradni stolovi i klupe, koje su u čelu stola-sovre bile posebno obrađene za starešinu zadruge.
Sobrašice su danas sačuvane u pojedinim selima zapadne Srbije, pored Užica, Valjeva, Kragujevca. Tako je u Brankovini, kod Valjeva, u porti crkve Svetih arhađela Mihaila i Gavrila..
http://infokraljevo.com/sobrasice-stare-drvene-senice-za-odmor/
Исту намену има и тзв. трпезара, такође соврашница, али у околини Крагујевца
Грађене су у виду ниско ограђених дрвених надстрешница покривених ћерамидом, под којима су софре и клупе, као засебни одељци за поједина домаћинства повезани заједничким кровом. Од 27, колико их укупно има, три се разликују софрама уздигнутим на лучне носаче ради подеснијег седења и профилацијом летвица ограде. Одржавајући градитељским склопом – засебних одељака под једним кровом – култно обједињавање сеоске заједнице- собрашице у Лужницама као градње обредне намене представљају прелазни тип од појединачних ка колективним сеоским објектима (указујући тиме да њихов развој није завршен са родовским трпезама).
Sobrašice mogu biti jednodelne ili višedelne, spojene pod zajedničkim krovom. Građene su od tesanih greda temeljača, koje su postavljene na veće kamenove na uglovima i spojevima. Stranice su građene u bondručnom skeletnom sistemu sa stubovima i oplatom, a krov sa konstrukcijom na 2 ili 4 vode, pokriven je ćeramidom. Zid od brvana izgrađen je do pola, što sobrašicama daje prozračni izgled terase, senice. U svakoj je bio postavljen sto u sredini, sa klupama za sedenje okolo. Kod nekih sobrašica postojali su ugradni stolovi i klupe, koje su u čelu stola-sovre bile posebno obrađene za starešinu zadruge.
Sobrašice su danas sačuvane u pojedinim selima zapadne Srbije, pored Užica, Valjeva, Kragujevca. Tako je u Brankovini, kod Valjeva, u porti crkve Svetih arhađela Mihaila i Gavrila..
http://infokraljevo.com/sobrasice-stare-drvene-senice-za-odmor/
Исту намену има и тзв. трпезара, такође соврашница, али у околини Крагујевца
Грађене су у виду ниско ограђених дрвених надстрешница покривених ћерамидом, под којима су софре и клупе, као засебни одељци за поједина домаћинства повезани заједничким кровом. Од 27, колико их укупно има, три се разликују софрама уздигнутим на лучне носаче ради подеснијег седења и профилацијом летвица ограде. Одржавајући градитељским склопом – засебних одељака под једним кровом – култно обједињавање сеоске заједнице- собрашице у Лужницама као градње обредне намене представљају прелазни тип од појединачних ка колективним сеоским објектима (указујући тиме да њихов развој није завршен са родовским трпезама).
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
U selu Gornji Račnik kod Jagodine 133 godine zubu vremena odoleva seoska kuća, čatmara od 130 kvadrata.
Čatmaru su pre 133 godine podigla četiri brata – Aca, Aksentije, Đorđe i Antonije Kostić. Jedan od naslednika, Dragan Gligorijević , koji živi u Bernu, , obnavlja je već nekoliko godina.
-Kuća je pravljena od blata, slame, drveta i kamena.
-Krovne grede su od srčevine, to je srednji deo, srce hrastovog drveta, najkvalitetniji deo stabla. Deda je pričao da su grede, duge po 13 metara, iz planine dovožene duplim zaprežnim kolima.
- Podrum je građen od kamena, sa sobicom u kojoj se čuvalo voće i povrće i burad za rakiju.
-Doksat je autentičan i služio je da se po dolasku iz njive na njemu sedi, odmara i večera.
U kući je velika slavska soba, s autentičnim, oslikanim krevetima, klupama, velikim stolom i kubetom, spavaća soba, dnevni boravak s ognjištem, sofrom, tronošcima....
http://www.medio.rs/vesti/srbija/dr...orite-vrata-ulazite-u-magiju-foto_146026.html
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:651956-Catmara-od-133-godina-najlepsa-srpska-kuca
Čatmara?
U pitanju je kuća od "naboja". Kostur zidova je pravljen od pletenog pruća ili letvica, kao dupli zid širok oko 20 centimetara. Unutra se trpalo blato, takozvana čatma, umešeno sa plevom i slamom. Zove se naboj, jer je ta smesa gusto nabijana u dupli zid.
Zbog blata, odnosno čatme, kuće su se zvale čatmare. Dakle, kada se dupli zid dobro nabije i osuši na suncu, sledi stavljanje izolacije. A izolacija je opet čatma, i ona se lepila na zidove i unutra i spolja. Preko toga se kuća krečila. Zimi je bila topla, leti hladna .
Sa ulaznih vrata čatmare, stupa se u "kuću", tako se zvala središna prostorija u kojoj je bilo ognjište, u kojoj se sedelo i jelo. Iz "kuće" su vrata vodila u sobe, jednu ili dve, zavisno od imovinskog stanja domaćina i broja čeljadi.
(Mr Miodrag Aleksić, etnolog Zavičajnog muzeja iz Jagodine http://www.telegraf.rs/vesti/274115...ro-ih-pogledajte-jer-ih-uskoro-nece-biti-foto)
Čatmaru su pre 133 godine podigla četiri brata – Aca, Aksentije, Đorđe i Antonije Kostić. Jedan od naslednika, Dragan Gligorijević , koji živi u Bernu, , obnavlja je već nekoliko godina.
-Kuća je pravljena od blata, slame, drveta i kamena.
-Krovne grede su od srčevine, to je srednji deo, srce hrastovog drveta, najkvalitetniji deo stabla. Deda je pričao da su grede, duge po 13 metara, iz planine dovožene duplim zaprežnim kolima.
- Podrum je građen od kamena, sa sobicom u kojoj se čuvalo voće i povrće i burad za rakiju.
-Doksat je autentičan i služio je da se po dolasku iz njive na njemu sedi, odmara i večera.
U kući je velika slavska soba, s autentičnim, oslikanim krevetima, klupama, velikim stolom i kubetom, spavaća soba, dnevni boravak s ognjištem, sofrom, tronošcima....
http://www.medio.rs/vesti/srbija/dr...orite-vrata-ulazite-u-magiju-foto_146026.html
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:651956-Catmara-od-133-godina-najlepsa-srpska-kuca
Čatmara?
U pitanju je kuća od "naboja". Kostur zidova je pravljen od pletenog pruća ili letvica, kao dupli zid širok oko 20 centimetara. Unutra se trpalo blato, takozvana čatma, umešeno sa plevom i slamom. Zove se naboj, jer je ta smesa gusto nabijana u dupli zid.
Zbog blata, odnosno čatme, kuće su se zvale čatmare. Dakle, kada se dupli zid dobro nabije i osuši na suncu, sledi stavljanje izolacije. A izolacija je opet čatma, i ona se lepila na zidove i unutra i spolja. Preko toga se kuća krečila. Zimi je bila topla, leti hladna .
Sa ulaznih vrata čatmare, stupa se u "kuću", tako se zvala središna prostorija u kojoj je bilo ognjište, u kojoj se sedelo i jelo. Iz "kuće" su vrata vodila u sobe, jednu ili dve, zavisno od imovinskog stanja domaćina i broja čeljadi.
(Mr Miodrag Aleksić, etnolog Zavičajnog muzeja iz Jagodine http://www.telegraf.rs/vesti/274115...ro-ih-pogledajte-jer-ih-uskoro-nece-biti-foto)
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Камени кровови
У старопланинском селу Гостуша куће су од блата (лепенице, чатмаре), а у фасаду су умешани делићи ломљене опеке. Кровови су од камена из околине. Ради се о типичном камену из састава Старе планине, који се лако, благим ударцем, сам ломи на танке плоче. Научни назив му је кристаласти шкриљац.
У старопланинском селу Гостуша куће су од блата (лепенице, чатмаре), а у фасаду су умешани делићи ломљене опеке. Кровови су од камена из околине. Ради се о типичном камену из састава Старе планине, који се лако, благим ударцем, сам ломи на танке плоче. Научни назив му је кристаласти шкриљац.
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Околина Обреновца, село Дражевац, реновирана велика кућа Ранковића основе 15 * 16м
Ломљени камен, храстове греде бондручне конструкције, испуна од чатме и покривена ћерамидом
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/zadruzna_kuca_rankovica.pdf
Ломљени камен, храстове греде бондручне конструкције, испуна од чатме и покривена ћерамидом
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/zadruzna_kuca_rankovica.pdf
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Кућа породице Жујовић, Неменикуће, Сопот
Основа је 10 * 7м, ломљени камен , бондручна конструкција, испуна чатмом и ћерпичем, таваница од шашовца ,велики трем са спољним степеништем, ћерамида
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/Kuca_porodice_Zujovic.pdf
Основа је 10 * 7м, ломљени камен , бондручна конструкција, испуна чатмом и ћерпичем, таваница од шашовца ,велики трем са спољним степеништем, ћерамида
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/Kuca_porodice_Zujovic.pdf
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Кућа породице Живковић, Бели Поток
На темељима од ломљеног камена дизала се бондручна конструкција са испуном од чатме. На југоисточној страни зграде налазио се трем. Првобитно је, највероватније, био архитравни, да би неком каснијом интервенцијом добио „лажне“ моравске аркаде, које се протежу целом дужином фасаде. Ограда трема је била у дрвеном раму, са испуном од талпи и декоративно нажљебљеним окапницама. Кров на кући је био четворосливан, благог пада и покривен ћерамидом.
Подови у трему и „кући“ били су обложени опеком, а у собама су били дашчани. Таваница трема и „куће“ је имала шашовац, а у собама је била облепљена лепом. Врата су била од пуног дрвета, а прозори двокрилни, с металним решеткама између пенџера. У „кући“ је постојао угаони долап.
http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/vozdovac/kuca_porodice_zivkovic.html
На темељима од ломљеног камена дизала се бондручна конструкција са испуном од чатме. На југоисточној страни зграде налазио се трем. Првобитно је, највероватније, био архитравни, да би неком каснијом интервенцијом добио „лажне“ моравске аркаде, које се протежу целом дужином фасаде. Ограда трема је била у дрвеном раму, са испуном од талпи и декоративно нажљебљеним окапницама. Кров на кући је био четворосливан, благог пада и покривен ћерамидом.
Подови у трему и „кући“ били су обложени опеком, а у собама су били дашчани. Таваница трема и „куће“ је имала шашовац, а у собама је била облепљена лепом. Врата су била од пуног дрвета, а прозори двокрилни, с металним решеткама између пенџера. У „кући“ је постојао угаони долап.
http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/vozdovac/kuca_porodice_zivkovic.html
Prilozi
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Околина Књажевца
са блога Толета мастера ))
Stara planina
Vredno pomena u ovim krajevima su kuće od blata i slame. Ove kuće su jako stare, većina je izgrađena za vreme I i II Svetskog rata, a neke od njih su izgrađene još za vreme vladavine Turaka. Meštani ovih sela i dan danas žive u svojim starim domovima i ne razmišljaju o menjanju načina života.
http://www.pegazet.ag.rs/zanimljivosti/stara_planina/
са блога Толета мастера ))
Stara planina
Vredno pomena u ovim krajevima su kuće od blata i slame. Ove kuće su jako stare, većina je izgrađena za vreme I i II Svetskog rata, a neke od njih su izgrađene još za vreme vladavine Turaka. Meštani ovih sela i dan danas žive u svojim starim domovima i ne razmišljaju o menjanju načina života.
http://www.pegazet.ag.rs/zanimljivosti/stara_planina/
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Kragujevac, kuća Sime Milosavljevića- Paštrmca (zvanog Amidža), državnog i ličnog savetnika kneza Miloša Obrenovića
Ulica u kojoj se nalazi nekada se zvala Paštrmčeva, a danas je ulica Svetozara Markovića
http://www.kragujevacke.rs/DRUSTVO/SIMI-PASTRMCU/
Kuća Svetozara Markovića
Састоји се од приземља и подрума. Приземни део чине пет просторија и трем, а подрум је једнопросторан, са улазом са трема. Темељ и подрумски зидови су од ломљеног камена, зидани у кречном малтеру, док су зидови куће од опеке.
Ulica u kojoj se nalazi nekada se zvala Paštrmčeva, a danas je ulica Svetozara Markovića
http://www.kragujevacke.rs/DRUSTVO/SIMI-PASTRMCU/
Kuća Svetozara Markovića
Састоји се од приземља и подрума. Приземни део чине пет просторија и трем, а подрум је једнопросторан, са улазом са трема. Темељ и подрумски зидови су од ломљеног камена, зидани у кречном малтеру, док су зидови куће од опеке.
Poslednja izmena:
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Белина креча.. то је нешто заиста несвакидашње лепо.
Сребрана, замолио бих те да прошириш делатност на цеокупни српски ентички простор. Ред је да видимо и куће из Херцеговине, северне Македоније, Срема итд.
Сребрана, замолио бих те да прошириш делатност на цеокупни српски ентички простор. Ред је да видимо и куће из Херцеговине, северне Македоније, Срема итд.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Сребрана, замолио бих те да прошириш делатност на цеокупни српски ентички простор. Ред је да видимо и куће из Херцеговине, северне Македоније, Срема итд.
Хоћу, наравно
Имамо времена и простора, зар не?
И сви су добродошли на "моју" тему са фоткама из било ког подручја везаног за Србе
Слободно постављајте.
У монографији Етнографског Музеја из 2003. постоји мапа основних типова кућа на просторима бивше Југославије, што свакако није целокупан простор српског битисања у прошлости, али јесте оквирни преглед народног градитељста (тачније затеченог стања) у 19. и 20..веку
Легенда по бојама:
Панонска зона
Куће од набоја
Приморска зона Куће камене
Динарска зона Кућа брвнара
Централна зона Кућа бондручара
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Божидар Петровић, пок. проф. Архитектонског факултета, написао је књигу " Старе српске куће као градитељски подстицај", и сам пројектовао неколико савремених кућа у традиционалном српском стилу. Неки његови ставови и закључци су:
„Čovek jednom gradi kuću, potom ona njega gradi doveka.
Неки од реализованих пројеката Боже Петровића :
* Кућа Стојановића на Власинском језеру
* Кућа Лукића у околини Љига
* Кућа Аксентијевића у околини Лепосавића
*Кућа на Рајцу
*Кућа у Брђанима
„Čovek jednom gradi kuću, potom ona njega gradi doveka.
Način i oblici gradnje u jednom narodu i jednoj kulturi nisu slučajni, oni su rezultat milenijumskih kristalizacija. Ako dublje uporedimo kuće raznih podneblja, utvrdićemo da se karakteri ljudi i duše kuća poistovećuju.
Stoga je Špengler bio u pravu: ‘Ako se ugasi jedan tip kuće, ugasiće se i rasa koja ga je stvorila:
Vrednost tradicionalne srpske kuće je u tome što je rođena samo iz potrebe, jednostavna je, čovekomerna i lepa. U skladu je sa prirodom i okruženjem. Ne služi za reklamu, za prestiž, za inat. Iznedrena je iz života i posvećena životu“.
„Građenjem se prepoznaje narod, njegov duh i identitet. Veština građenja oduvek je bila odlika onih zajednica koje su umele da odolevaju svakovrsnim iskušenjima.Stepenom graditeljskog umeća obezbeđivani su ne samo uslovi za opstanak, već i uslovi za sve vidove prosperiteta. Narod koji je umeo veštije i moćnije da gradi, određivao je meru svoje egzistencije, stvarajući sebi sigurnije uporište za budućnost. "
"Geometrijski, stara srpska kuća je izvanredno proporcionalna. Njene geometrijske vrednosti su zadivljujuće. Ima tu kodeksa, standardizacije koja je vekovima pročišćavana i doterivana. To se tada nije tako zvalo, ali je suštinski bilo prisutno. Taj duh pokušavam da uhvatim i da ga transponujem u savremenu srpsku kuću."
" Ako nasleđe predstavlja provereno iskustvo prethodnih pokolenja, zašto bih ga ja ignorisao? Ustanovio sam da je stvaranje u nasleđu naprosto prirodno ponašanje. Smatram da nam je dužnost da nasleđeno transponujemo i razvijemo do savremenih potreba, do modernog, koje ne sme biti prazna ljuštura, a još manje formalna i beživotna arhitektura. Zapravo, tek živim spajanjem nasleđenog i modernog dolazimo do svoje osobenosti. Za nas kao mali narod, u uslovima ovakve globalizacije. uvažavanje nasleđa je pitanje opstanka. Time ćemo potvrditi svoje postojanje, svoju osobenost i opstajanje."
"Kuća svugde nastaje kao duboki izraz bića čoveka. Svojim oblikom, rasporedom prostorija, svojom likovnošću ona jasno govori o krvi onoga ko u njoj živi. Svrsishodnost kuće, njenu funkcionalnost, ne treba shvatiti samo kao racionalni postupak. U njega treba uključiti i sve one teško merljive psihičke funkcije. Stoga, u pravu su oni mislioci koji kažu da je kuća ‘najčistiji rasni izraz koji postoji’.“
http://www.srpskekuce.com/rekonstrukcije.html
http://www.srpskekuce.com/okucama.html
„Ако желимо да ревитализујемо село и да задржимо сељака на њему
онда морамо много радити и урадити на томе да он не постане само богатији, него и да хуманије живи. Значајан услов је за то и начин изградње његове куће. Оне куће која ће поседовати пуну човекомерност, топлину дома, присност и удобност, дах и дух поднебља, што је увек и имала стара и до скора готово изгубљена и заборављена кућа.
Дужност свакога од нас је да чувамо и сачувамо своју особеност, јер богатство је у сложености и различитости, а не у униформности.
Свакога дана, часа и тренутка педаљ по педаљ, нит по нит, спајати прошлост и будућност, наслеђе и пројекцију и остварити тај обострани однос, како бисмо били учесници, а не само сведоци овога времена.
http://srpskamagaza.blogspot.rs/2011/12/blog-post_4466.html
Stoga je Špengler bio u pravu: ‘Ako se ugasi jedan tip kuće, ugasiće se i rasa koja ga je stvorila:
Vrednost tradicionalne srpske kuće je u tome što je rođena samo iz potrebe, jednostavna je, čovekomerna i lepa. U skladu je sa prirodom i okruženjem. Ne služi za reklamu, za prestiž, za inat. Iznedrena je iz života i posvećena životu“.
„Građenjem se prepoznaje narod, njegov duh i identitet. Veština građenja oduvek je bila odlika onih zajednica koje su umele da odolevaju svakovrsnim iskušenjima.Stepenom graditeljskog umeća obezbeđivani su ne samo uslovi za opstanak, već i uslovi za sve vidove prosperiteta. Narod koji je umeo veštije i moćnije da gradi, određivao je meru svoje egzistencije, stvarajući sebi sigurnije uporište za budućnost. "
"Geometrijski, stara srpska kuća je izvanredno proporcionalna. Njene geometrijske vrednosti su zadivljujuće. Ima tu kodeksa, standardizacije koja je vekovima pročišćavana i doterivana. To se tada nije tako zvalo, ali je suštinski bilo prisutno. Taj duh pokušavam da uhvatim i da ga transponujem u savremenu srpsku kuću."
" Ako nasleđe predstavlja provereno iskustvo prethodnih pokolenja, zašto bih ga ja ignorisao? Ustanovio sam da je stvaranje u nasleđu naprosto prirodno ponašanje. Smatram da nam je dužnost da nasleđeno transponujemo i razvijemo do savremenih potreba, do modernog, koje ne sme biti prazna ljuštura, a još manje formalna i beživotna arhitektura. Zapravo, tek živim spajanjem nasleđenog i modernog dolazimo do svoje osobenosti. Za nas kao mali narod, u uslovima ovakve globalizacije. uvažavanje nasleđa je pitanje opstanka. Time ćemo potvrditi svoje postojanje, svoju osobenost i opstajanje."
"Kuća svugde nastaje kao duboki izraz bića čoveka. Svojim oblikom, rasporedom prostorija, svojom likovnošću ona jasno govori o krvi onoga ko u njoj živi. Svrsishodnost kuće, njenu funkcionalnost, ne treba shvatiti samo kao racionalni postupak. U njega treba uključiti i sve one teško merljive psihičke funkcije. Stoga, u pravu su oni mislioci koji kažu da je kuća ‘najčistiji rasni izraz koji postoji’.“
http://www.srpskekuce.com/rekonstrukcije.html
http://www.srpskekuce.com/okucama.html
„Ако желимо да ревитализујемо село и да задржимо сељака на њему
онда морамо много радити и урадити на томе да он не постане само богатији, него и да хуманије живи. Значајан услов је за то и начин изградње његове куће. Оне куће која ће поседовати пуну човекомерност, топлину дома, присност и удобност, дах и дух поднебља, што је увек и имала стара и до скора готово изгубљена и заборављена кућа.
Дужност свакога од нас је да чувамо и сачувамо своју особеност, јер богатство је у сложености и различитости, а не у униформности.
Свакога дана, часа и тренутка педаљ по педаљ, нит по нит, спајати прошлост и будућност, наслеђе и пројекцију и остварити тај обострани однос, како бисмо били учесници, а не само сведоци овога времена.
http://srpskamagaza.blogspot.rs/2011/12/blog-post_4466.html
Неки од реализованих пројеката Боже Петровића :
* Кућа Стојановића на Власинском језеру
* Кућа Лукића у околини Љига
* Кућа Аксентијевића у околини Лепосавића
*Кућа на Рајцу
*Кућа у Брђанима
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Значајни српски истраживачи, као што су академици Александар Дероко и Бранислав Којић, касније Зоран Петровић, Брана Миленковић, Божа Петровић и други, проучавали су народно градитељство и научно показали да су традиционални градитељски облици и данас оправдани, чак супериорни. Из те архитектонске баштине могу се показати принципи модуларне координације, енергетске ефикасности, складан однос објекта са окружењем... http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br 37/Srpska kuca.html
У време неолита, куће су на исти начин грађене:
Заједничка особина која утиче на савршенство овог типа кућа, присутних на нашем Полуострву од неолита до скоријег времена, јесте одлична термоизолација.
Лепенски Вир данас
У време неолита, куће су на исти начин грађене:
Заједничка особина која утиче на савршенство овог типа кућа, присутних на нашем Полуострву од неолита до скоријег времена, јесте одлична термоизолација.
https://forum.krstarica.com/showthread.php/796708-Неолит?p=34968104
Лепенски Вир данас
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Куће од камена
нису типичне само за приморске области, већ и за неке делове Србије
Напр. Источна Србија, село Рајац, између Зајечара и Неготина, виноградарска Крајина
Грађене су од углавном тесаног камена пешчара, бондручно или са брвнима.Зидови су дебели и преко 60 цм.
Сваки сељанин, осим куће у Рајцу, има и издвојену кућу од камена (као село поред села) која служи за чување вина у хладу и тишини.
Зато нема великих прозора..
..затим, иста виноградарска Крајина, села Рогљево, Тамнич, Смедовац и Штубик
Српска Тоскана
нису типичне само за приморске области, већ и за неке делове Србије
Напр. Источна Србија, село Рајац, између Зајечара и Неготина, виноградарска Крајина
Грађене су од углавном тесаног камена пешчара, бондручно или са брвнима.Зидови су дебели и преко 60 цм.
Сваки сељанин, осим куће у Рајцу, има и издвојену кућу од камена (као село поред села) која служи за чување вина у хладу и тишини.
Зато нема великих прозора..
..затим, иста виноградарска Крајина, села Рогљево, Тамнич, Смедовац и Штубик
Српска Тоскана
Poslednja izmena:
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.094
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
ВАЈАТ
Кад би породица почела да се шири, у дворишту би ницали вајати. Колико синова, толико вајата.
Посебна "соба са кровом", одн. вајат, био је углавном од брвана, дакле мала брвнара или талпара, предвиђена за младенце и несметано стварање потомства.
Вајат Љубе Ненадовића у Бранковини , недалеко од Ваљева, подигнут пре 1826. године
Преко камених темељних стопа постављена је греда темељача од храстове грађе димензија 24 х 28 цм. У темељачу су ужљебљени стубови између који су поређани брвна-талпе дебљине 7 cm. Кров је четвороводан са покривачем од шиндре. Има архитектонско-етнолошки значај, јер представља типичну брвнару са кровним покривачем од шиндре. У њему је рођен познати и истакнути књижевних чика Љуба Ненадовић, и као такав има велики историјски значај.
Vajat kod kuće bana Matkovića, Šarani.
Вајат са тремом,у Сирогојну,
... уколико је зграда већа, поред лежаја се налазе и ленка (мотка на коју се вешала одећа и постељина), ковчези (један или два) за одлагање ставри и натре за ткање.
Вајат обично није имао прозоре - да не би млађарија звирила шта младенци раде.
http://www.rasinoselo.com/vajat.html
Познати су, осим назива вајат, и називи клет/клијет, колиба, зграда..а кад исти простор служи за смештај гостију назив је и конак, оџаклија или башкалук.
стр 230 https://books.google.rs/books?id=pw...XAhVrLsAKHcc5DTMQ6AEIJjAA#v=onepage&q&f=false
Посматрајући конструктивно решење корпуса објекта издваја се неколико типичних група које се заснивају на примењеном примарном и секундарном конструктивном систему:
Вајати од талпи повезаних на угловима „на ћерт“,
Вајати са скелетом и испуном од тапли „на унизу“,
Вајати са скелетом и испуном од хоризонталних талпи и шашоваца,
Вајати са скелетом и испуном од вертикалних шашоваца.
Према начину ослањања вајати се могу сврстати у три групе:
Вајати ослоњени на угаоне каменове,
Вајати ослоњени на тракасте темеље,
Вајати ослоњени „на ћелицу“.
https://vernaculararchitectureblog.wordpress.com/category/стручни-чланци/
Кад би породица почела да се шири, у дворишту би ницали вајати. Колико синова, толико вајата.
Посебна "соба са кровом", одн. вајат, био је углавном од брвана, дакле мала брвнара или талпара, предвиђена за младенце и несметано стварање потомства.
Вајат Љубе Ненадовића у Бранковини , недалеко од Ваљева, подигнут пре 1826. године
Преко камених темељних стопа постављена је греда темељача од храстове грађе димензија 24 х 28 цм. У темељачу су ужљебљени стубови између који су поређани брвна-талпе дебљине 7 cm. Кров је четвороводан са покривачем од шиндре. Има архитектонско-етнолошки значај, јер представља типичну брвнару са кровним покривачем од шиндре. У њему је рођен познати и истакнути књижевних чика Љуба Ненадовић, и као такав има велики историјски значај.
Vajat kod kuće bana Matkovića, Šarani.
Вајат са тремом,у Сирогојну,
... уколико је зграда већа, поред лежаја се налазе и ленка (мотка на коју се вешала одећа и постељина), ковчези (један или два) за одлагање ставри и натре за ткање.
Вајат обично није имао прозоре - да не би млађарија звирила шта младенци раде.
http://www.rasinoselo.com/vajat.html
Познати су, осим назива вајат, и називи клет/клијет, колиба, зграда..а кад исти простор служи за смештај гостију назив је и конак, оџаклија или башкалук.
стр 230 https://books.google.rs/books?id=pw...XAhVrLsAKHcc5DTMQ6AEIJjAA#v=onepage&q&f=false
Посматрајући конструктивно решење корпуса објекта издваја се неколико типичних група које се заснивају на примењеном примарном и секундарном конструктивном систему:
Вајати од талпи повезаних на угловима „на ћерт“,
Вајати са скелетом и испуном од тапли „на унизу“,
Вајати са скелетом и испуном од хоризонталних талпи и шашоваца,
Вајати са скелетом и испуном од вертикалних шашоваца.
Према начину ослањања вајати се могу сврстати у три групе:
Вајати ослоњени на угаоне каменове,
Вајати ослоњени на тракасте темеље,
Вајати ослоњени „на ћелицу“.
https://vernaculararchitectureblog.wordpress.com/category/стручни-чланци/
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
БРВНАРА
Реч је ограђевинама једноставне конструкције и најчешће једноделне основе. Данас је сачуван мали број најстаријих брвнара, некада уобичајеног облика станишта за већи део Србије.Она је увек постављена слободно у простору, не наслањајући се на друге зграде. Њу су градили сами сељаци. Све је било од дрвета обрађено секиром, брадвом, теслом, просјеком, свpдлом и тестером. Нису употребљавани ни лим, ни ексери, ни стакло, ни шарке, ни окови. Такво грађење било је увелико у примени у античко доба.
Предности брвнара:
* Brvnare su čvrste, stabilne, veoma otporne i generalno govoreći mogu trajati jako dugo. Drvo je veoma fleksibilno pa su brvnare otpornije na zemljotrese.
* Priče da su brvnare tople i prijatne nije izmišljena. U poređenju sa hladnim običnim zidovima, drvo je veoma toplo na dodir. Trupci takodje imaju svoju toplotnu masu i od gustog su materijala. Puno drvo je energetski veoma efikasno, zadržava temperaturu i prijatan vazduh unutar brvnare tokom cele godine. Stablo ima jedinstvenu sposobnost da održava konstantnu vlažnost vazduha u prostoriji na nivou pd 45-55%, što je optimalna za ljudsko telo. Kada je veća vlažnost u vazduhu, drveni zidovi upijaju suvišnu vlagu, time se postiže idealna prirodna kontrola klime.
* Ako je brvnara izgradjena od punih oblica i pravilno uklopljena, ona će biti energetski veoma korisna. Ovakve izgrađene kuće su 20-30 % toplotno efikasnije od zidanih kuća. U toplim drvenim zidovima ne dolazi do kondenzacije i shodno tome ne razvijaju se gljivice i buđ.
* Pored toga što su energetski veoma efikasne, drvo je jako dobar zvučni izolator. Zidovi od stabala su veoma gusti i odbijaju spoljašnje zvukove.Drvo je jedinstven građevinski materijal jer ima veliku sposobnost da apsorbuje toksične i štetne materije a naročito dim od cigarete.
Талпара
"Ћерт" , односно усек
Реч је ограђевинама једноставне конструкције и најчешће једноделне основе. Данас је сачуван мали број најстаријих брвнара, некада уобичајеног облика станишта за већи део Србије.Она је увек постављена слободно у простору, не наслањајући се на друге зграде. Њу су градили сами сељаци. Све је било од дрвета обрађено секиром, брадвом, теслом, просјеком, свpдлом и тестером. Нису употребљавани ни лим, ни ексери, ни стакло, ни шарке, ни окови. Такво грађење било је увелико у примени у античко доба.
Предности брвнара:
* Brvnare su čvrste, stabilne, veoma otporne i generalno govoreći mogu trajati jako dugo. Drvo je veoma fleksibilno pa su brvnare otpornije na zemljotrese.
* Priče da su brvnare tople i prijatne nije izmišljena. U poređenju sa hladnim običnim zidovima, drvo je veoma toplo na dodir. Trupci takodje imaju svoju toplotnu masu i od gustog su materijala. Puno drvo je energetski veoma efikasno, zadržava temperaturu i prijatan vazduh unutar brvnare tokom cele godine. Stablo ima jedinstvenu sposobnost da održava konstantnu vlažnost vazduha u prostoriji na nivou pd 45-55%, što je optimalna za ljudsko telo. Kada je veća vlažnost u vazduhu, drveni zidovi upijaju suvišnu vlagu, time se postiže idealna prirodna kontrola klime.
* Ako je brvnara izgradjena od punih oblica i pravilno uklopljena, ona će biti energetski veoma korisna. Ovakve izgrađene kuće su 20-30 % toplotno efikasnije od zidanih kuća. U toplim drvenim zidovima ne dolazi do kondenzacije i shodno tome ne razvijaju se gljivice i buđ.
* Pored toga što su energetski veoma efikasne, drvo je jako dobar zvučni izolator. Zidovi od stabala su veoma gusti i odbijaju spoljašnje zvukove.Drvo je jedinstven građevinski materijal jer ima veliku sposobnost da apsorbuje toksične i štetne materije a naročito dim od cigarete.
Талпара
"Ћерт" , односно усек
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
ЦРКВЕ БРВНАРЕ
ЦРКВА БРВНАРА НА ГРОБЉУ У РАЧИ КРАГУЈЕВАЧКОЈ
*Подигнута 1827.године
*Темељи од ломљеног камена.
* Грађена је од хоризонтално слаганих, ручно тесаних храстових брвана. На источној страни цркве брвна су сведена тако да чине полукружну олтарску апсиду. На западној страни цркве је трем са четири профилисана храстова стуба са јестецима, између којих је постављена ниска ограда од профилисаног шашовца. Под у трему је поплочан опеком квадратног формата, док је таваница обложена профилисаним и по ивици бојеним шашовцем.
*Посебан утисак оставља висок и стрм кров прекривен масивним комадима шиндре од храстових дасака, сложене у осам редова. У доњем делу кров се завршава стрехом, по чијој ивици је изведен сликовит украс резбаријем у дрвету у облику решме.
* Стреха је опшивена профилисаним шашовцем који је као и решма на стрехи, по ивици бојен црвеном бојом. Као посебан детаљ на цркви истичу се богато орнаментисана западна врата са пољима у којима су изрезбарени цветови бојени зеленом, жутом и црвеном бојом.
* У унутрашњости цркве простор је подељен на два дела, наос и олтар. На цркви су два мања прозора изрезана у брвну, са карактеристичним дрвеним решеткама-„топлијама“.
Црква брвнара Св. апостола у Лозовику
* довршена тек 1831. године.
*Црква је грађена од храстових талпи на темељима од ломљеног камена и покривена ситном шиндром која личи на клис (првобитни покривач је била шиндра димензија сличних као на цркви Манастира Покајнице). У основи је 14,6х6,6 м тако да припада црквама брвнарама средње величине код нас. Подељена је на 4 дела: трем са стубовима, припрату која је преградом одвојена од наоса и полигонални олтарски простор са каменим олтаром. Има двоја врата, западна и северна, украшена профилисаним дашчицама и три мала прозора са гвозденим решеткама. Унутрашњост је засведена коритастим сводом од буковог шашовца.
*Иконе на иконостасу осликао је иконописац Јован Стергевић, познатији као Јања Молер током 1831. и 1832. године.
У порти цркве некада је постојала школа и дрвена звонара са звонима која је лозовичкој цркви поклонио Кнез Милош.
Црква брвнара у Даросави, општина Аранђеловац,
Црква брвнара у Такову
Скоро обновљена, уместо шиндре сад је бибер- цреп
ЦРКВА БРВНАРА НА ГРОБЉУ У РАЧИ КРАГУЈЕВАЧКОЈ
*Подигнута 1827.године
*Темељи од ломљеног камена.
* Грађена је од хоризонтално слаганих, ручно тесаних храстових брвана. На источној страни цркве брвна су сведена тако да чине полукружну олтарску апсиду. На западној страни цркве је трем са четири профилисана храстова стуба са јестецима, између којих је постављена ниска ограда од профилисаног шашовца. Под у трему је поплочан опеком квадратног формата, док је таваница обложена профилисаним и по ивици бојеним шашовцем.
*Посебан утисак оставља висок и стрм кров прекривен масивним комадима шиндре од храстових дасака, сложене у осам редова. У доњем делу кров се завршава стрехом, по чијој ивици је изведен сликовит украс резбаријем у дрвету у облику решме.
* Стреха је опшивена профилисаним шашовцем који је као и решма на стрехи, по ивици бојен црвеном бојом. Као посебан детаљ на цркви истичу се богато орнаментисана западна врата са пољима у којима су изрезбарени цветови бојени зеленом, жутом и црвеном бојом.
* У унутрашњости цркве простор је подељен на два дела, наос и олтар. На цркви су два мања прозора изрезана у брвну, са карактеристичним дрвеним решеткама-„топлијама“.
Црква брвнара Св. апостола у Лозовику
* довршена тек 1831. године.
*Црква је грађена од храстових талпи на темељима од ломљеног камена и покривена ситном шиндром која личи на клис (првобитни покривач је била шиндра димензија сличних као на цркви Манастира Покајнице). У основи је 14,6х6,6 м тако да припада црквама брвнарама средње величине код нас. Подељена је на 4 дела: трем са стубовима, припрату која је преградом одвојена од наоса и полигонални олтарски простор са каменим олтаром. Има двоја врата, западна и северна, украшена профилисаним дашчицама и три мала прозора са гвозденим решеткама. Унутрашњост је засведена коритастим сводом од буковог шашовца.
*Иконе на иконостасу осликао је иконописац Јован Стергевић, познатији као Јања Молер током 1831. и 1832. године.
У порти цркве некада је постојала школа и дрвена звонара са звонима која је лозовичкој цркви поклонио Кнез Милош.
Црква брвнара у Даросави, општина Аранђеловац,
Црква брвнара у Такову
Скоро обновљена, уместо шиндре сад је бибер- цреп
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
На северу Пољске живи народ Кашуба или Кашубских Срба, чији је језик, више сличан српском него пољском, кажу. Породица је светиња. У народном градитељству користе исте технике (брвнаре на ћерт или ластавичји реп, средишња соба са огњиштем за све укућане) и материјале као и јужни Срби, осим што су им кровови начињени од "шиндре"- тесаних дасака у облику ситног "бибер-црепа". И цркве су дрвене.
У емисији о њима, Квадратура круга, од 16-ог минута надаље..
Poli46
Stara legenda
- Poruka
- 84.000
Ovo baš ne pripada ovde,ali je takođe izvršilo uticaj na arhitekturu Južne Srbije,danas još možemo videti u Vranju,i u Makedoniji naročito..
Ovo je Turska kuća,restaurirana,a ovo nije..
Ovo je Turska kuća,restaurirana,a ovo nije..
Poslednja izmena:
Poli46
Stara legenda
- Poruka
- 84.000
10 najlepših kuća u srpskom stilu po izboru Ing. Slavoljuba Zakića urednika edicije Srpskekuce.com
1 Kuća Stojanovića
Vlasinsko jezero
Vlasnik kuće Jovo Stojanović, poslovni čovek i ugledan domaćin, iz Vlasotinca kupio je plac na obali Vlasinskog jezera i dugo se dvoumio oko izbora projektanta. Odlučio se za arhitektu Božidara Petrovića, od koga je zatražio da predvidi u projektu da zidanje u kamenu pri realizaciji bude isključivo u lomljenom kamenu. “Preporučio sam im mlađeg inženjera Acu Jakovljevića, koji ima svoju firmu u Ljigu i koji može, pošto ima svoj majdan kamena, da im obezbedi i majstore i kamen. Tako su se oni snašli”, priča arh. Pertrović. Tako je nastalo malo remek delo od kamena peščara koji je ugrađen u objekte, u popločavanje staza pa i kamin-roštilj u dvorištu.
2 Kuća Filipovića
Ašanja
Vlasnik ove kuće u Ašanji, skromni i vredni Slobodan, želi da se povuče na ovo pitomo imanje i da gaji koze. Vlasnik je jedne od najpoznatijih štamparija u Srbiji koju polako prepušta sinu Dušanu, a on polako sebe pronalazi u novom poslu, gajenju koza. Ova kuća ima oko 300 kvadrata u dva nivoa, sa velikom slavskom sobom u prizemlju. Pored ovog objekta, na proleće 2011. planira izgradnju još nekoliko vajata i proširuje delatnost na bavljenje seoskim turizmom, jer će na svojoj farmi imati dovoljno mesa i mleka kao i prerađevina od njih.
1 Kuća Stojanovića
Vlasinsko jezero
Vlasnik kuće Jovo Stojanović, poslovni čovek i ugledan domaćin, iz Vlasotinca kupio je plac na obali Vlasinskog jezera i dugo se dvoumio oko izbora projektanta. Odlučio se za arhitektu Božidara Petrovića, od koga je zatražio da predvidi u projektu da zidanje u kamenu pri realizaciji bude isključivo u lomljenom kamenu. “Preporučio sam im mlađeg inženjera Acu Jakovljevića, koji ima svoju firmu u Ljigu i koji može, pošto ima svoj majdan kamena, da im obezbedi i majstore i kamen. Tako su se oni snašli”, priča arh. Pertrović. Tako je nastalo malo remek delo od kamena peščara koji je ugrađen u objekte, u popločavanje staza pa i kamin-roštilj u dvorištu.
2 Kuća Filipovića
Ašanja
Vlasnik ove kuće u Ašanji, skromni i vredni Slobodan, želi da se povuče na ovo pitomo imanje i da gaji koze. Vlasnik je jedne od najpoznatijih štamparija u Srbiji koju polako prepušta sinu Dušanu, a on polako sebe pronalazi u novom poslu, gajenju koza. Ova kuća ima oko 300 kvadrata u dva nivoa, sa velikom slavskom sobom u prizemlju. Pored ovog objekta, na proleće 2011. planira izgradnju još nekoliko vajata i proširuje delatnost na bavljenje seoskim turizmom, jer će na svojoj farmi imati dovoljno mesa i mleka kao i prerađevina od njih.
Poslednja izmena: