Увреде хрватске,Српски меци !!!

ЧИЧА ДРАЖА

ЧИЧА ДРАЖА

Zainteresovan član
Poruka
268
УВРЕДЕ ХРВАТСКЕ, МЕЦИ СРПСКИ

Српски посланик, четник -добровољац код Војводе Вука, Пуниша Рачић, није могао да отрпи увреде које су стизале из политичке клупе хрватског сељачког демагогаСтјепана Радића и његових кортеша. Кад је са говорнице поменуо српску крв, која се за Краљевину проливала, Хрват Пернар злобно је добацио: "Па израчунајте колико сте литара крви пролили па да је платимо!" Рачић је извукао пиштољ... Пуцњи Пунише Рачића 20. јуна 1928. означили су крај југословенске идеје. Остало је још да Хрвати, уз паролу "Никад више у Београд", сахране Павла, па Стјепана Радића, да краљ Александар распусти парламент и уведе шестојануарску диктатуру, покушавајући силом да сачува државу која се цепала, коју је рат докрајчио да би се - после покушаја обнове званог Титово братство-јединство - дефинитивно распала. Жртву парламентарне пуцњаве Хрвати данас сматрају националним јунаком. А Рачића Срби су заборавили: осуђен на двадест година, склонио се из затвора кад су дошли Немци, дочекао је борбе за Београд, а онда су му, 17. октобра 1944.(!), ослободиоци закуцали на врата. Стрељан је одлуком партизанског преког суда. За гроб му се никад није сазнало

ГДЕ ЈЕ ГРОБ МОГА ОЦА

Ко је био г. Пуниша Рачић данас се може мало сазнати. Помиње га, додуше, Владимир Дедијер у првој књизи "Прилози за биографију Јосипа Броза" али веома штуро. Могуће је да постоји још неки писани траг о овом човеку али у време владавине Јосипа Броза о њему се и говорило и писало готово све најцрње. Међутим.

- Мој отац Пуниша рођен је 1886. године. Био је диван отац и супруг. Озбиљан домаћин. У ратовима с почетка века борио се за српски народ са Војводом Вуком у елитним четничким одредима. Био је храбар човек о чему сведоче гомила одликовања која на жалост, нису сачувана. А и како би када су 17. октобра 1944. године изненада банули партизани и без икаквог разлога мог оца извели из куће и ухапсили га. Нико нам тада није рекао ни зашто га воде нити куда га воде. После месец и по, тачније 4. децембра 1944. године дошао је код нас човек који је био са њим у истој ћелији у Бањичком логору и саопштио нам да су оца извели из ћелије и стрељали га. Никада поро-дица није службено сазнала шта се догодило, нико нам никада није саопштио бар где је гроб. Зашто?! Верујте ми страшно се узбудим када о томе говорим. Не могу више да говорим. Молим Вас не замерите али не могу више да говорим - рекла је, у телефонском разговору са сарадником "Српског наслеђа" госпођа Мара Вуксан, рођена ћерка г. Пунише Рачића. Додала је само да има и брата који живи у иностранству.

Овоме хероју Српског народа треба подићи споменик испред скупштине !!!
 
fosilvaso:
recimo da nije hteo izraziti lojalnost partizanima, komunizmu i idejama 'novog' vremena!!?? Tako to rade vladari ako hoće da ih poštuje celi svet!!!???
Ili je to bila JeBoTito politika umiljavanja hrvatićima!!??
Kliknite za proširenje...

Ko ce ga znati sta je sve "komunjarama" moglo pasti na pament- mozda su ga chak i radi ubistva uhapsili?
A zna se da se za ubijene Hrvate, Boshnjake, Albance i josh po neke ne odgovara jer ne postoje, pa samim time nisu ni ljudi, pa shodno tome ne moze ni chin ubistva nad njima da se izvrshi.
To je isto k'o kad bi mene uhapsili sto sam zgazio vjevericu na putu...
 
matijakupa:
Da, po tvojim kriterijima, poput onih o "pričala mi moja nana da je Stara Srbija vrsta pisma."
Kliknite za proširenje...

Šta je ta umišljena „bosančica“ pustićemo da nam o tome nešto kaže dr Vaso Glušac u svojoj knjizi „Iz prošlosti Bosne i Hercegovine“ (str. 30).
„Pravom učenom čovjeku, kojemu je dobro poznata naša prošlost i naša kultura, ovakve su tvrdnje smiješne. Baš što se tiče „bosančice“, spomenuću jednu anegdotu iz moga studentskog života. Došavši na univerzitet, donio sam sobom iz gimnazije (dr. Glušac je rodom Bosanac) i znanje o „bosančici“ kao posebnom pismu. Jednom u razgovoru sa mojim mnogouvaženim profesorom dr.-om Milanom Rešetarom spomenuo sam mu tu „bosančicu“, na šta se on nasmiješi, pa me zapita: „Kakvo je to pismo?“ Ja nastojah da mu odgovorim, ali me učeni profesor preteče i razjasni mi, da posebnog pisma „bosančice“ nema, već da ima stara ćirilica, koja je upotrebljavana na cijelom Balkanskom poluostrvu osim Grčke, od Crnoga do Jadranskog mora. Kasnije ulazeći u nauku, bilo mi je jasno razlaganje moga uvaženog profesora. Zavirio sam malo dublje u to pitanje i otkrio njegovu političku pozadinu.“​
 
matijakupa:
Da, po tvojim kriterijima, poput onih o "pričala mi moja nana da je Stara Srbija vrsta pisma."
Kliknite za proširenje...

Владимир Ћоровић, 'Муслимани и ћирилица', Календар, Просвјета' за 1914. годину, Сарајево, страна 101.
Postupci austrijske politike odbacivanja i preziranja cijele prethodne tradicije srpskog i drugih naroda bili su opasni i antikulturni. Oni su znali da se kultura oslanja na samu sebe, da njen tok teče prirodno, prožet stvaralačkim snagama običajima i tradicijom. Ćirilica nije bila pismo samo srpskog naroda nego i drugih naroda. U svom napisu "Muslimani i ćirilica", Vladimir Ćorović navodi: "da ćirlica baš kod muslimana ima jednu dugu i lijepu tradiciju i da im je kroz nekoliko stoljeća služila kao glavno pismo". Taj iskaz u daljem radu je proširio i odredio njen narodni karakter na nizu primjera, i na kraju iznio uopštenu konstataciju: "U BiH samoj ćirlica je bila jedino pismo narodno i to ne samo za pravoslavne i muslimane, nego i za katolike. Naše takozvano begovsko pismo, bosančica, razvilo se iz kurzivne ćirilice i nije ništa drugo, nego samo jedan grana njezina. Otud je kod nas mjestimice zovu i stara srbija, da joj se tako pokaže porijeklo".
​
Eto pravog imena ćirilične minuskule: stara srbija.


Vladimir Ćorović: Bosna i Hercegovina, 1925:

Čuveni krajiški begovi Kulenovići sami se izvode čak od loze Kulina bana; tačno je, međutim, da ih ima i katolika i muslimana i da se odavno pominju kao „porodica roda plemenita”. Ovu listu mi bi mogli dopuniti sa vrlo mnogo primera, ali se i iz ovog niza vidi jasno šta smo hteli reći. U ostalom, za poreklo najvećeg dela bosansko-hercegovačkog muslimanskog elementa nema boljeg dokaza nego što je taj da im je maternji jezik samo srpski. Turski i arapski učili su samo u školi, vojsci i administraciji. Njihovo pismo bilo je sve do okupacije ćirilica, takozvano begovsko pismo, koje su oni sami zvali stara srbija.​



Jelte, stara srbija. Dabome. :)
 
matijakupa:
Da, po tvojim kriterijima, poput onih o "pričala mi moja nana da je Stara Srbija vrsta pisma."
Kliknite za proširenje...

TRaukar.JPG

Tomislav Raukar, 1973.
telefon: +385 (0)1 48 95 156
Pišući u dva navrata o ćirilskom zborniku iz Dubrovnika ("Libro od mnozijeh razloga" iz 1520. godine), M. Rešetar (1926, 1933) se prvi od hrvatskih znanstvenika kritički osvrnuo na Truhelkino mišljenje, razmotrivši istodobno, doduše ne uvijek sasvim uspješno, i neka metodološka pitanja o razvitku ćirilskog brzopisa. U prvom radu Rešetar je istakao da je zbornik:

... pisan tako zvanom bosanskom ćirilicom, koja uprav nije nikakvo specijalno bosansko pismo, nego je starija ćirilska minuskula koja je u starije vrijeme bila u običaju u svim našim krajevima u kojima se uopće pisalo ćirilicom, i kod pravoslavnih i kod katolika i kod muslimana" (Rešetar 1926:12).

Na isto pitanje mnogo iscrpnije se osvrnuo u nardnom radu. Nakon što je istakao da je čitav zbornik pisan ćirilskim "skoropisom", što nije bilo sasvim točno, Rešetar je upozorio da je vrla "obična stvar da se naš skoropis zove ,bosanskim pismom' ili ,bosančicom'", zaključivši da to "nije nikako opravdano, jer on niti je postao u Bosni, niti je bio na Bosnu ograničen" (Rešetar 1933:112). Rešetar je zatim upozorio da se brzopis u nas u nas javio "najprije u kancelariji srpskih vladara, i to već za vladanja Stefana Prvovjenčanoga", dakle u prvoj četvrtini 13. stoljeća, "pa se je otada dalje pisalo skoropisom u svim našim krajevima gdje se je uopće pisalo ćirilicom, te zato i u Bosni i Hercegovini, u Dubrovniku i u Poljcima kod Spljeta" (Rešetar 1933:112). Gregor Ćremošnik (1963:124) dokazano je da isprava koju spominje Rešetar ne pripada Stefanu Prvovjenčanomu, nego kralju Dragutinu.

Rešetar ističe da je "ime bosansko pismo, bosanska ćirilica ili bosančicom" opravdano samo utoliko što su naš stari skoropis upotrebljavali za štampanje knjiga samo Bošnjaci katolici (od početka 17. stoljeća) i što se je on do našega vremena sačuvao samo u Bosni i Hercegovini" (Rešetar 1933:112).

Istom prilikom Rešetar se osvrnuo na Truhelkin rad o bosančici iz 1889. godine, istaknuvši da se "ne može naime odobriti njegova očevidna tendencija da prikaže ovo pismo kao nešto što je baš specijalno bosansko, i samo bosansko; nego to ide na račun ondašnje tendencije sarajevskog Glasnika uopće" (Rešetar 1933:112).

Premda je Rešetarovu, u načelu sasvim ispravnom, razlaganju nedostajala morfološka analiza, jer je paleografijski slabo razlikovao pojedine faze u razvitku ćirilskog brzopisa, pa je odviše jednostavno identificirao kancelarijsku minuskulu 14. ili 15. stoljeća s ćirilicom tiskanih knjiga iz 17. stoljeća i s tipičnom bosančicom 17.-18. stoljeća, on je ipak temeljito pobio Truhelkinu koncepciju, pa se nakon Rešetara na njoj više nisu mogla graditi mišljenja o bosančici, pogotovo što Rešetarov stav prema Truhelki nije u hrvatskoj historiografiji ostao osamljen. Govoreći o Truhelkinu proučavanju ćirilske paleografije, u studiji o njegovu životu i radu, Jaroslav Šidak (1952), nakon što je iznio Truhelkinu koncepciju, s pravom zaključio da je "pravilne smjernice za rješenje toga pitanja dao u više prilika M. Rešetar, osobito posljednji put 1933, u djelu "Dubrovački zbornik od god. 1520", čime je kritički stav hrvatske historiografije prema Truhelkinu mišljenju bio dograđen (Šidak 1952:105).​
STG16491.gif


Milan Rešetar (1860-1942)
 
matijakupa:
Da, po tvojim kriterijima, poput onih o "pričala mi moja nana da je Stara Srbija vrsta pisma."
Kliknite za proširenje...

Bogumili u Bosni nisu postojali kao ni bosančica, koja je starosrpska ćirilica
​

Među bošnjačkim lingvistima i drugim ponekad se Kulinova povelja uzima kao dokaz tradicije bošnjačkog jezika i tzv. bosančica se uzima kao posebno bosansko pismo. Šta Vi kažete na to? Kakvo je to pismo bosančica?

SLOBODAN REMETIĆ: Iz vremena austro-ugarske okupacije BiH potiče ideja izdvajanja srednjovekovne ćirilice bosanskih muslimana i katolika kao posebnog pisma pod imenom "bosančica" ili "bosansko-hrvatska ćirilica". Reč je o srpskom brzopisu koji je u doba vladavine Tvrtka Kotromanića "prenet sa srpskog dvora na bosanski i koji je i na novom zemljištu pratio razvoj brzopisa u matičnoj oblasti, a pri tom je u raznim krajevima prošao kroz raznolike inovacije". Korpus tih novih oblika slova nastalih na zapadu, a nepoznatih brzopisu u matičnoj zemlji, praktično je zanemarljiv. A i ta prividna različitost dveju varijanata istog tipa ćirilice proističe iz poređenja bosanskog brzopisa sa istočnim ustavom, pri čemu se svesno prelazi preko činjenice "da je brzopis i tamo najčešće imao iste slovne oblike". Razlike između brzopisne i ustavne varijante hrvatske glagoljice kudikamo su veće od te, iz vanjezičkih razloga proklamovane specifičnosti "bosančice", a one ipak ne ugrožavaju status opšteg naziva glagoljica. Ne pomaže ni pozivanje na podatak da se "bosančica" znatno pre Vukove završne reforme, odnosno Save Mrkalja, značajno rasteretila izbacivanjem onih slova koja je istorijski razvoj jezika učinio nefunkcionalnim. Da su takve razlike dovoljne za stvaranje nove azbuke, ni vukovska ćirilica više ne bi bila ćirilica.

Slavonac Matija Antun Reljković podseća svoje zemljake: "Vaši stari jesu knjigu znali/Srpski štili i srpski pisali". Ovo se očigledno odnosi na upotrebu ćirilice (koja je u 17. veku bila prodrla iz Bosne u Slavoniju), koju bi neko da proglasi posebnim pismom - "bosančicom".

Sličan falsifikat čeka nas i na terenu srednjovekovnih stećaka, "krunskog svedoka" postojanja posebne "bosanske crkve", utemeljene na tobožnjoj "bogumilskoj jeresi". Britanski istraživač Merien Vencel je na osnovu višegodišnjih istraživanja dokazala "da stećke nisu pravili bogumili", jer oni nisu ni postojali. U posebnosti "bosanske crkve", u podizanju jednog vida srpske ćirilice na nivo posebnog pisma "bosančice", kao i u nametanju "bosanske nacije" M. Vencel vidi argumente za konačni zaključak da je u svim tim falsifikatima okupaciona vlast "tražila ideološko uporište za razdvajanja Bosne i Hercegovine od Srbije" (M. Ekmečić).


s_2694721.jpg


Merijen Vencel (Marian Wenzel), britanska profesorka,
u svetu poznati autoritet za istoriju Bosne srednjeg veka.
​

Milorad Ekmečić:
- Merijen Vencel (Marian Wenzel), britanski, u svetu poznati autoritet za istoriju Bosne srednjeg veka, 1999. je u Sarajevu objavila dve studije o bogumilima. Veli da je 1960. došla u Sarajevo da istražuje bogumile i živela je u ubeđenju da su stećci njihovi. „Ovome su sledile godine istraživanja, tokom kojih sam shvatila da stećke nisu pravili bogumili“, i da oni nisu ni postojali. Napisala je da su ovu teoriju prvi zastupali habzburški političari „tražeći ideološko uporište njima neophodnog razdvajanja Bosne i Hercegovine od Srbije“. Urednik koji je u Sarajevu objavio prevod ove studije Merijen Vencel, autor je velike knjige o nastanku bošnjačke nacije od srednjovekovnih bogumila. Zapadna politika ne bi bila tako nemilosrdna u razbijanju Jugoslavije a danas srpske države, da počiva na nekim istorijskim istinama.
​



,,Изумитељем“ босанчице сматра се Хрват, Ћиро Трухелка, који од локалне варијанте српске ћирилице прави посебно, наводно потпуно независно, писмо од ћирилице коју назива босанчица. Овај термин је у неким крајевима ушао у употребу па се тако у ,,Енциклопедији ликовних умјетности“, 1959., Загреб, може пронаћи одредница ,,босанчица“, а као објашњење да је то ,,босаница, босанска буквица, хрватска ћирилица, звана и женско писмо“.
 
Svašta si ti sad ovdje poljepio, idući opet svojim argumentom sile a ne silom argumenata.

Niti glušac, niti Rešetar niti Remetić a bogumi niti Wenzel-ica, pogotovo starina Jagić ne spominju tu "Staru Srbiju" - s toga si off topic.

Pod tim imenom spominje ju samo Ćorović na razini kako sam i rekao: "pričala mi moja nana - Kulenovićka".
Bilo bi dobro da upregneš sve te puste megabajte koje imaš na vanjskom hard disku i zavrtiš google pa izvadiš bar jedan ( 1 ) dokument gdje se taj brzopis navodi pod tim imenom.
Jasno, da je stariji od 19 st.

Ja odoh na more, pa ti ako nađeš slobodno zaljepi.
 
I ti si opet pao s Marsa.

Ovdje je riječ o ubojstvu Stjepana Radića, njegovog brata Pavla te Đure Basaričeka. Uz njih ranjeni su Ivan Pernar i Ivan Granđa.
Tko je i kada klepio Punišu, o tome na drugom mjestu.

Još je riječ nazovi kriterijima te smislu za humor kolege Mrkalja, koji pokušava provući svoje kvazi-teze (o jednačenju pojmova Vlah i brzi vlak, značenju pojma kapelica itd, ne da mi se kopati sada....).
Po njemu, ispade Puniša simpatizer Hrvatske Stranke Prava.
 
Poslednja izmena:
matijakupa:
I ti si opet pao s Marsa.

Ovdje je riječ o ubojstvu Stjepana Radića, njegovog brata Pavla te Đure Basaričeka. Uz njih ranjeni su Ivan Pernar i Ivan Granđa.
Tko je i kada klepio Punišu, o tome na drugom mjestu.

Još je riječ nazovi kriterijima te smislu za humor kolege Mrkalja, koji pokušava provući svoje kvazi-teze (o jednačenju pojmova Vlah i brzi vlak, značenju pojma kapelica itd, ne da mi se kopati sada....).
Po njemu, ispade Puniša simpatizer Hrvatske Stranke Prava.
Kliknite za proširenje...

Kolega Mrkalj je dao sasvim dooljno dokaza za svoje tvrdnje, a lako se moze desiti i da nastavi.
No sta su argumenti i cinjenice a hrvate...vasa igra gluvih telefona prestane da iritira coveka posle nekog vremena, er postane smesna.
 
Ajde se ti drži svojih marginalnih vještina, i pusti Mrkalja jer on ne treba advokata ovdje, pogotovo ne lošeg poput tebe.

Da ne spamaš više temu, riječ je o ubojstvu hrvatskih poslanika i Mrkaljevoj tezi da je Radić umro od trovanja a ne posljedica ranjavanja.
Ja sam rekao da je to glupost i nedokazana teorija (jedna od mnogih sličnih, kao što sam također rekao).

Jel ti sada jasnije?
 
Poslednja izmena od moderatora:
matijakupa:
Ajde se ti drži svojih marginalnih vještina, i pusti Mrkalja jer on ne treba advokata ovdje, pogotovo ne lošeg poput tebe.

Da ne spamaš više temu, riječ je o ubojstvu hrvatskih poslanika i Mrkaljevoj tezi da je Radić umro od trovanja a ne posljedica ranjavanja.
Ja sam rekao da je to glupost i nedokazana teorija (jedna od mnogih sličnih, kao što sam također rekao).

Jel ti sada jasnije?
Kliknite za proširenje...

Nije nmi sad jasno. jasno i je od pocetka.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

P
Srpski jezik pre dolaska Turaka
2
Odgovora
40
Pregleda
930
Nikita Kulganov
Nikita Kulganov

Back
Top