Источноазијска архитектура (Кина, Кореја, Јапан)

Реконструкција главне капије Даминг палате (大明宮), династија Танг, 635. г. н. е. - Си'ан, Кина



Дворана молитве за плодну жетву, Небески храм (天壇) - Пекинг, Кина



Пингјао (平遥), град, 14. век - Кина





Детаљи са торња који се види у даљини на првој слици







Гјонгбокгунг палата (경복궁), династија Чосон, 1394. г. н. е. - Сеул, Кореја



Чангдокгунг палата (창덕궁), приватни део изграђен у стилу кућа аростократије, династија Чосон - Сеул, Кореја



Источна пагода, Јакушиџи храм (薬師寺), Нара период, 710-794. г. н. е. - Нара, Јапан



Химеџи (姫路城), 1601-1609. г. н. е. - Химеџи, перфектура Хјого, Јапан



Замак Ниџо (二条城), Едо период, 1679. г. н. е. - Кјото, Јапан

Karakteristika japanske arhitekture je razumevanje prirodnog sveta kao izvor duhovnog uvida i ogledalo ljudskih emocija.
Tradicionalna japanska arhitektura je, u skladu sa svojim religijskim, filozofskim i socijalno-kulturnim nasleđem, gradnji kuće prišla otvorenog uma i zaista krenuvši od onog zbog koga se kuća pravi - vlasnika i stanara. Jednostavnost, vedrina, sloboda, prilagodljivost, koegzistencija i holistički, organički pristup odlučujući su faktori u kreiranju japanskog tradicionalnog doma.
Koliko je to daleko od mahnitog prebrojavanja kvadratnih metara i „uklapanja” u prostore lišene veze sa čovekovom suštinom. Može se reći da zapadna civilizacija kreće od placa i zgrade kojima se čovek mora prilagođavati, dok Japan, svojom drevnom mudrošću, kreće od čoveka kome gradi dom po njegovoj meri.

Tradicionalna arhitektura

Unutrasnjost










- - - - - - - - - -

Danasnja arhitektura Japana

Japan je kultura s jako izraženom tradicijom .Tradicija se bazira na religiji i postovanju predaka i prirode, a uprkos modernizaciji i uticajima sa zapada neki elementi tradicije su zadržani. Kuće su ipak u mnogočemu promenile svoj karakter.
Zadržana je jednostavnost i fleksibilnost, i funkcionalistički pristup. Minimalizam i modernitet stila japanskih arhitekata novije generacije stvorio je potpuno nov koncept japanske kuće. Problem ograničenog životnog prostora i skupog zemljišta rešen je gradnjom uvis i malom tlocrtnom površinom. Kuće većinom prate oblik zemljišta, a interijeri su svetlih boja kako bi se prozračnošću i lakoćom otvorio prostor.

Нина, већ сам отворио тему за источноазијску архитектуру

https://forum.krstarica.com/showthread.php/796097-Источноазијска-архитектура-(Кина-Кореја-Јапан)

i mi Japanca za trku imamo



http://www.blic.rs/vesti/srbija/mil...i-sagradio-japansku-kucu-na-zlatiboru/nntch9s

Šinto svetilište

Japanci su cool

haeul:

Нина, већ сам отворио тему за источноазијску архитектуру

https://forum.krstarica.com/showthread.php/796097-Источноазијска-архитектура-(Кина-Кореја-Јапан)

Kliknite za proširenje...

Nisam videla, a i da jesam ipak bih Japansku arhitekturu izdvojila iz Kineske i Korejske jer je drugacija..na svoj nacin i pored slicnosti
..o Kineskoj i istocnoazijskoj arhitekturi pisacu na tvojoj temi

Nina:

Nisam videla, a i da jesam ipak bih Japansku arhitekturu izdvojila iz Kineske i Korejske jer je drugacija..na svoj nacin i pored slicnosti
..o Kineskoj i istocnoazijskoj arhitekturi pisacu na tvojoj temi

Kliknite za proširenje...

I ja mislim da je drugačija
Ima nekih sličnih elemenata-ali bez daljnjeg zasližuje posebnu temu baš zbog onih karakteristika koje si navela u uvodnom postu

Kuce sa drvenom fasadom

Nakon godina izbegavanja drveta kao građevinskog materijala, što zbog požara, što zbog zemljotresa,
kuće s drvenom fasadom ponovo ulazi na velika vrata u zemlju izlazećeg sunca.



Iako su u prošlosti mnogi objekti u Japanu rađeni od drveta, sada se takve kuće retko sreću u gradskom području. Razlog tome je težnja da se ne ugrozi veliki napor koji je uložen u protivpožarnu zaštitu objekata u gradskom području nakon nekoliko požara velikih razmera koji su zadesili ovu zemlju u njenoj bliskoj istoriji.


Nekolicina kuća koje se mogu videti u gradovima Japana, u čijoj izradi je korišćeno drvo, iziskivale su dosta materijalnih sredstava
kako bi se obezbedila sva adekvatna prevencija od katastrofa.



Arhitektonski studio Takeshi Shikauchi dobio je zadatak da isprojektuje jednu ovakvu kuću, naravno, u skladu s protivpožarnim zakonima.
Oni su kreirali kuću koja sama sebe štiti od nepogodnih uslova koji škode drvetu. Jedan problem stvara ultraljubičasta svetlost, dok je drugi kiša.

Ova kuća nad fasadom koja je urađena u drvetu, ima strehu koja sa jedne strane izlazi 1,35 metara van građevinske linije objekta, da bi na drugoj strani došla do 2,85 metara. Na ovaj način, u kombinaciji sa bočnim izbačenim zidovima, kuća se štiti od kiše. Problem koji mogu da izazovu ultraljubičasti zraci, rešen je postavljanjem drvene fasade na severnu stranu, na kojoj je količina sunčevog zračenja u toku dana smanjena.



Oblikovanje fasade prekrivene drvetom rešeno je u „kariranom dizajnu“. Pravougaona polja od drveta i stakla naizmenično formiraju
sistem koji je u enterijeru, pored prijatnog osvetljenja, iskorišćen i za organizovanje polica i sličnih elemenata.

Savremena kineska arhitektura

Jedni ih hvale, drugi su potpuno šokirani građevinama koje proteklih godina niču na teritoriji Kine.
U najmnogoljudnijoj zemlji na svetu može se videti veliki broj visokih građevina potpuno jedinstvenih oblika i motiva. Ipak, one novije se izdvajaju iz mora sličnih zgrada tradicionalnog stila po neobičnim karakteristikama kakve se ne mogu pronaći nigde na planeti.

Takvih primera je sve više – toliko da se vlast pobunila protiv ovih divova netipičnih za kinesku arhitekturu. Kako je Cao Li piše za „Njujork tajms“, kineska vlada nedavno je zatražila da se stane na put izgradnji „predimenzioniranoj, ksenocentričnoj, čudnoj“ arhitekturi koja je „lišena kulturne tradicije“.
Ovo nije prvi put da se tamošnje vlasti protive savremenoj kineskoj arhitekturi, a sve češće se može čuti da je razlog za to najverovatnije strah da će tradicionalna kineska estetika, kojom se generacije Kineza sa razlogom ponose, biti izgubljena i da će je zameniti futurističke građevine.

Mišljenje javnosti je podeljeno. Rezultati ankete koju je sproveo Architizer (doduše, na malom uzorku) pokazali su da Kinezi ocenjuju neobične građevine u svojoj zemlji različito: od toga da podsećaju na važnost očuvanja tradicionalne arhitekture do postavljanja pitanja šta „čudno“ zaista znači.
Ipak, ne treba očekivati da mašta jednog kineskog arhitekte bude sputana. Linda Pon za CityLab piše da je „arhitektura uvek bila način da se Kina razmeće svojim bogatstvom i moći“, a mi bismo dodali da je ona sjajan način da se ispolji sanjarstvo i genijalnost azijskih umetnika.

„Garden Hotel“ u Tianciju
Zgrada visoka 41 metar ima deset spratova i nalazi se u kineskoj provinciji Hebej. Džinvoski likovi prikazuju bogove Fua, Lua i Šua, čija imena znače bogatstvo , prosperitet i dugovečnos


„Najromantičnija zgrada u Kini“
Kuća izgrađena 2007. godine je jedna od najvećih turističkih atrakcija u provinciji Anhui, a njen dizajn potpisuju arhitekte Tehnološkog univerziteta u Hefeju.
Violina je napravljena od stakla i služi kao ulaz u kuću – klavir

Odmaralište iz snova
Još jedna zgrada koja podseća na svemirski brod nalazi se u ovoj zemlji, i to u provinciji Džeđang. Reč je o hotelu Sheraton Huzhou Hot Spring Resort , zdanju od 27 spratova u obliku ogromne krofne

Ju-Es-Es Enterprajz
Kineski milioner i obožavalac američke televizijske serije Zvezdane staze finansirao je izgradnju građevine u obliku čuvenog svemirskog broda. Danas se u njoj nalaze prostorije njegove kompanije u Fuđene
( nacionalna geografija)

Peščani Zen vrt


- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

Nina:

Nisam videla, a i da jesam ipak bih Japansku arhitekturu izdvojila iz Kineske i Korejske jer je drugacija..na svoj nacin i pored slicnosti
..o Kineskoj i istocnoazijskoj arhitekturi pisacu na tvojoj temi

Kliknite za proširenje...

agatha:

I ja mislim da je drugačija
Ima nekih sličnih elemenata-ali bez daljnjeg zasližuje posebnu temu baš zbog onih karakteristika koje si navela u uvodnom postu

Kliknite za proširenje...

Па, наравно да јапанска архитектура има своје посебности. Исто важи и за кинеску и корејску. То што их на западу мање познајемо не чини их мање вредним. Доста онога што се код нас верује да је искључиво Јапанско, има своје корене у кинеском и корејском утицају. Ствар је у томе што је у Кини и Кореји далеко мање сачувано (делом захваљујући и самим Јапанцима, који су у колонијалном периоду немилосрдно крали и уништавали историјско наслеђе Кореје).

Ако узмемо примере традиционалног стила који су приказани у уводном посту, на првој слици имамо Бјодо-ин, који је потпуно у стилу градитељства династије Танг, док се тај павиљон на другој слици уопште не налази у Јапану већ у Кини. Нико Тошо-гу, такође приказан изнад, знатно се разликује од других јапанских храмова и показује врло јак кинески утицај. Источна пагода Јакушиџи храма, коју сам поменуо на другој теми, иначе једна од највелелепнијих, такође је производ јаког корејског утицаја (преко кога је деловао и кинески утицај), баш као и остатак храма.

Japanese Cat-friendly House Design

Stanica u obliku oblaka na ostrvu Naošima

Vikendica na steni



Kameni Buda u polju lavande na groblju Takino u Saporo-u

igralište za decu u Tokiu

Japanski vrtovi


Tradicija gradnje vrtova u Japanu, odnosno baštovanstva je razvijana više od hiljadu godina i ona je svojevrsan izraz kulture Dalekog istoka.
Treba se podsetiti da se japanski arhipelag sastoji od dugog uskog niza ostrva; više od 75 procenata japanske kopnene mase pripada planinama, dok je ostali deo zemlje komponovan od stepenastih zakošenih dolina i uskih priobalnih zaravni. Topla morska klima i česte kišne padavine kreiraju vlažnu, maglovitu klimu koja podžrava bogatu i raznovrsnu floru. Sve ovo je uticalo na stvaranje karakterističnog japanskog vrta.

Postoji nekoliko tipova vrtova: za šetnju, “stil shuju” – vrt čiju glavnu odliku predstavlja staza koja vodi od jedne do druge tačke gde postoje mnoga mesta pogodna za meditaciju, i gde se vrt posmatra iz središnje građevine s naglaskom na stvaranju brižno komponovane scene koja podseća na sliku i može dugo da se gleda; vrt za zabavu – “stil funa asobi” (čamac za uživanje) – koncentrisan oko ribnjaka kojim su se dvorjani vozili čamcima i vrt za zadovoljstvo, “stil kaiju” (mnogo zadovoljstva) – u kojem se razni vrtovi, najčešće čajni, konstruišu oko središnjeg ribnjaka, i tako se dočaravaju promene prizora.
Postoje i različite varijante navedenih stilova. Imamo “vlažne vrtove” i “zelene vrtove”- sa vodenim površinama i zelenilom, ali isto tako postoje i potpuno suvi vrtovi kao što je poznati tip “kare sansui” – “vrt bez drveća” ili “suvi pejzaž”. Taj vrt se naziva zen vrt ili poznat je i kao “kansho-niwa”.
Zen vrtovi su prvobitno bili smešteni jedino u unutrašnja dvorista zen manastira ali su zbog svoje lepote i jednostavnosti bivali prihvaceni širom Japana, a od 20. veka i širom sveta. Zen vrt predstavlja duhovnu repliku sveta, “suvu baštu” našeg uma i odnosa prema njegovim večnim principima. U manastirima služe za smirivanje duha i uvođenje u meditaciju.

Zen vrt podleže strogim pravilima uređenja – uvek se sastoji od ograđenog, plitkog “bazena” ispunjenog sitnim šljunkom, određenog broja stena ili krupnog kamenja, i retko biljkama (uglavnom mahovinom). Šljunak (nikad se ne koristi pesak) simbolizuje vodu, i zbog toga se SVAKOG DANA preoblikuje specijalnim grabuljama u šare koje podsećaju na talase, stenje raspoređene po vrtu predstavlja zemlju (a često i samo ostrvlje Japana), a zbog trećeg elementa, vazduha (ili kosmosa) – uvek vrt mora biti na otvorenom, bez nadstrešnica. Mogu se upotrebljavati i biljke, ali su u konceptu cele priče – nebitne.





http://www.princip.info/2014/03/12/japanski-vrtovi-2/#

Ovo su ako se ne varam izmislili japanci..... a za sad se raširilo i po ostalim zemljama te regije - Capsule hotel

TSUZUMIMON kapija na Kanazawa stanici


Inspirisano kanjonom Sun plaza stage


- - - - - - - - - -

Lidabaši stanica


- - - - - - - - - -

NAMBA PARKS


- - - - - - - - - -

Najstariji Koban u Tokiju (policijska kućica)


- - - - - - - - - -

KOBAN U UENO PARKU U TOKIJU


- - - - - - - - - -

Kengo Kuma Muzej dizajna

- - - - - - - - - -



HOKI MUZEJ

TEŠIMA MUZEJ UMETNOSTI



- - - - - - - - - -

Kuća u Muku, Kjoto



- - - - - - - - - -

Kokun Toranj, Tokio



- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

Kapela ''Vrpca'' za venčavanja



- - - - - - - - - -

Mikimoto zgrada, Tokio


- - - - - - - - - -

VILA SAITAN, KJOTO

Zen arhitektura

Mnogo od onog što mi danas znamo o Zen budizmu u Zapadnom svetu, došlo je iz Japana, mada se njegovo poreklo može pratiti unazad u Indiji sve do perioda pre oko 2.500 godina i perioda rodjenja budizma. Medjutim, iako su koreni zena nastali u Indiji, Kina je bila ta koja je stvarno utrla put njegovom razvoju. Iz Kine, zen je proširen u Koreju u IV veku, da bi finalno dosegao Japan u XII veku. Prema budističkoj tradiciji, Siddartha Gautama, čovek koji je postao poznat kao Buda (Buddha) – što šnači "Onaj koji je probudjen" – rodjen je u severnoj Indiji 563.g.p.n.e., a njegov otac bio je bogat maharadja, ili kralj plemena Shakya. Iz mudrosti koji je Buda dostigao prosvetljenjem, Buda je formulisao svoje učenje, koje, mada je bilo intenzivno praktično, bilo ispunjeno saosećajnošću i nadom u nameri da se ostalima pokaže put koji se nalazi izvan granica patnji i bremena svakodnevnog života. Mada je budizam verovatno zasnovan u Kini već u I veku, originalan oblik zena, poznat kao ch’an, nije nastao kao samostalno učenje sve do V veka.

Crtež Bodidharme, nacrtao Hakuin (1685—1768)

Čovek koji je doneo ovo učenje sa sobom bio je budistički misionar Bodhidharma, koji se smatra za 28-og indijskog patrijarha nakon Bude i prvim kineskim budističkim patrijarhom. Tokom sledećih nekoliko vekova, verovanja Bodidharme bila su asimilirana od strane kineske filosofije, a mnogi taoistički učenici dodavali su sopstvene interpretacije i adaptirali osnovne postulate ove antičke kulture. Zato je ch’an, pre sopstvene transformacije u japanski zen, postao osnov spiritualne tradicije indijskog budizma i kineskog taoizma i konfučijanizma.

Nakon dolaska u Japan, zen je vrlo brzo procvetao, naznačavajući novi period umetničkih dostignuća i intelektualnog ispunjenja. Pesnici, slikari, arhitekte, baštovani i studenti, svi zajedno, otkrili su u zenu filosofiju koja je afirmisala njihove stavove i ostvarivala dublje značenje njihovom radu. Klasa ratnika, aristokrata, kao i običnih ljudi, takodje je otkrila ovu filosofiju kao prikladnu za njih. Zen je upotpunosti odgovarao japanskoj psihi i tradiciji, tako da je procvetao dajući japanskoj kulturi novu energiju i smisao.

kip Bude u Todaiji u Nari

Todaiji (“Veliki Istočni hram”) u Nari je jedan od najvažnijih istorijski značajnih budističkih hramova u Japanu. Hram je sagradio car Shomu u 8. veku i služio je kao glavni hram svih pokrajinskih budističkih hramova Japana.
Danas je malo ostalo od izvornog objekta. Daibutsuden (“Dvorana Velikog Bude”), datira iz 1709. Godine, a u njoj se nalazi jedan od najvećih kipova Bude u Japanu. Takođe je i najveća drvena zgrada na svetu, iako je danas samo dve trećine veličine izvorne strukture.

Tori kapije ispred budistickog hrama u Kjotu


Danas, postoje zen budistički manastiri, utočišta i centri po celom svetu, uključujući Ameriku i Evropu. Zen je protkan u sve nivoe društva i uticao je na forme umetnosti, arhitekture, jezika i kulture savremenog života. Ostaje uticajna spiritualna snaga koja nastavlja da dostiže svoj momentum u savremenom svetu.

Kodai -ji hram



Kodai vrt






- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

KODAI vrtni zmajevi

Da bi se shvatio duh zen-a i njegov uticaj na arhitekturu, enterijer i druge oblike umetnosti, bitno je dublje razumevanje japanske estetike i razumevanje da je umetnički senzibilitet Japana nastao poreklom iz kineske kulture. Osnovna snaga vodilja japanske umetnosti i dizajna predstavlja orijentalna sposobnost da se shvati život iznutra a ne spolja. Nisu samo promene način na koji se stvari opažaju i izražavaju, već je to uspostavljanje različitog seta vrednosnih kriterijuma baziranih na unutrašnjim vrednostima i dubljem shvatanju prirode. Na svom najviše fundamentalnom nivou, jednostavnost i ljubav prema prirodi predstavljaju osnovu zen shvatanja, mada japanska estetika ide dublje od toga.

Cvet lotosa, jedan od simbola zena

Mnoge od estetskih vodilja zen umetničkih formi potiču iz ukusa potčinjenim konceptima wabi i sabi. Wabi se odnosi na potčinjenu lepotu nerazdvojivu u jednostavnosti i mirnoći, spokojstvu, a sabi se odnosi na rafiniranu elegantnost – na način da objekti postaju dostojni poštovanja i lepi zbog toga što sadrže patinu svog doba i na taj način inspirišu posmatrača sa dubokim osećajem strahopoštovanja. Wabi sabi zajedno opisuju naklonost prema jednostavnim svakodnevnim stvarima, kao što su zdele za čaj ili mrve bambusovog čaja, koji se koriste na rafiniran način.

Wabi može da se odnosi na jednostavne radosti življenja u primitivnoj slamnatoj kolibi – što je tipično za japanske čajne kuće, što može da kreira osećaj želje za opozivanjem svega onog što je zemaljsko u korist čudima prirode i života u mističnoj kontemplaciji. Kad se ovaj sens prirodne jednostavnosti kombinuje sa sensom antikviteta ili primitivne rustičnosti, to može da kreira sabi. Ljubav prema jednostavnosti i rustičnom, izražena kao wabi sabi, vodila je prema prihvatanju estetike koja je obuhvatala ceremonuju ispijanja čaja i shodno tome uticajan kult čaja. Jedno od estetskih shvatanja bilo je suki, što ima značenje nečega što je oblikovano na prirodan način, tako da pokazuje istinsku prirodu bez pokazivanja teškog rada koji je načinjen da bi se kreirala ova lepota. Princip shin takodje se smatra principom zen dizajna.

Odnosi se na sve ono što je retko i uredno, mirno a što je kreirano ljudskim rukama, na primer, shoji pregrada ili zid gletovan posebnom glinom. Shin se često kombinuje sa so, a što je poznato kao gyo. So označava crte oblikovanja koje koriste materijale u njihovom prirodnom stanju, kao što je bambusov slamnati krov ili tatami podna strunjača, načinjena od pirinčanih vlakana. Još jedan princip zen dizajna može se pridodati prethodnim, to je tehnika yohaku-no-bi, sa značenjem "lepota ekstra bele boje". Upotreba ovog principa može da bude vidjena u praznim prostorima zen vrtova, područja belog u zen slikarstvu i crtežima, ili čisti, nenatrpani enterijeri zen prostorija.
Ovaj pozitivan sens štedljivosti fokusiran je pre na ono što je preostalo od dizajna nego na ono što je smešteno u dizajn.

Postoje takodje drugi termini koji prenose suptilnost zen umetnosti. Medju njima nalaze se: shibui, što ima značenje "rezervisano", "uzdržano", "trezveno", "tiho" ili "oskudno"; koko ima značenje "strog", "asketski"; kanso znači "jednostavno". Slično, shizen predstavlja koncept koji sugeriše prirodnost i bliskost sa prirodom koja se manifestuje u mnogo zen tradicija, bilo da je to aranžiranje cveća, arhitektura ili unutrašnji dizajn.

Na kraju, dolazimo do koncepta fukinsei ili koncepta asimetrije. Japansku naklonost ka asimetriji nije lako objasniti. Ona može da potiče od porekla rase iz azijskih šuma, gde su prirodne forme izgradile sens za organskom lepotom, ili od fundamentalnog zen verovanja o posmatranju individualnih stvari kao savršenih same po sebi, bez potrebe za simetrijom. Kod zen dizajna, shodno konceptu fukinsei, asimetrija se koristi da kreira vitalnu silu u kojoj su suprotnosti postavljene izmedju "levog" i "desnog" i, često, izmedju volumena i forme. U tipičnom japanskom dizajnu vrta ili jedne kuće, oko se ne zaustavlja niti na jednoj dominantnoj tački dizajna, ali se konstantno vraća gledajući efekat celine.