Hermenautika
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 71

Tema: Hermenautika

  1. #1
    Moderator LBarbara (avatar)
    Učlanjen
    13.11.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Poruke
    38.878
    Tekstova u blogu
    32
    Reputaciona moć
    4167

    Podrazumevano Hermenautika

    Slusam neko predavanje na temu hermenautika a to je inace naucna disciplina koja se bavi tumacenjem tj. vestinom razumevanja
    nekog recenicnog oblika koji ima smisao i otkrivanjem njenog znacenja..

    -Nije ni knjiga za svakoga, pomislih.....danas svako moze da tumaci napisano kako mu se cefne...

    Dakle, interesuje me pojam tumacenja, konkretno pisane reci, obzirom da su razlike u interpretaciji onog sto smo procitali neverovatno velike..
    Da li je u tom smislu validnija subjektivna ili objektivna procena smisla recenice?

    Jezicki izrazi, sami po sebi, nemaju jedinstvena i precizna znacenja, vec su viseznacni sto dodatno otezava tumacenje...
    Od cega zavisi kako ce ko nesto protumaciti i kako prepoznati ispravnost necijeg tumacenja?
    ​Nema nevinosti od naseg plemenitog greha sladje..



  2. #2
    aleksa ndar nije na forumu
    i kao svim nomadima sloboda u mislima, vreo vetar u kosi, toplota u srcima
    Elita aleksa ndar (avatar)
    Učlanjen
    30.11.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    17.565
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    767

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Citat Original postavio LBarbara Pogledaj poruku
    Slusam neko predavanje na temu hermenautika a to je inace naucna disciplina koja se bavi tumacenjem tj. vestinom razumevanja
    nekog recenicnog oblika koji ima smisao i otkrivanjem njenog znacenja..

    -Nije ni knjiga za svakoga, pomislih.....danas svako moze da tumaci napisano kako mu se cefne...

    Dakle, interesuje me pojam tumacenja, konkretno pisane reci, obzirom da su razlike u interpretaciji onog sto smo procitali neverovatno velike..
    Da li je u tom smislu validnija subjektivna ili objektivna procena smisla recenice?

    Jezicki izrazi, sami po sebi, nemaju jedinstvena i precizna znacenja, vec su viseznacni sto dodatno otezava tumacenje...
    Od cega zavisi kako ce ko nesto protumaciti i kako prepoznati ispravnost necijeg tumacenja?
    Pa zavisi od onog koji tumači Ako je objektivan i tumačenje će biti objektivno, ako je subjektivan ..., ako je pristrasan nekoj ideologiji tumačenje će biti u skladu sa njom ...

  3. #3
    Ističe se Књаз Милош (avatar)
    Učlanjen
    21.07.2017.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.066
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Субјективно, ја сам увек објективан !

    Мада и обратно, хммм ...
    Poslednji put ažurirao/la Књаз Милош : 14.10.2017. u 13:01

  4. #4
    Veoma poznat hakim bej (avatar)
    Učlanjen
    14.11.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.541
    Tekstova u blogu
    180
    Reputaciona moć
    1016

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Svako u napisanom pronalazi i upoznaje sebe.
    Tek kada toga postane svestan pocinje da razume napisano.

    - - - - - - - - - -

    Da bismo slozili slagalicu, potrebno je da prvo vidimo celu sliku.
    Pobuni se, uvek. Bez obzira na ishod.
    Makar završio u lancima.
    Jedini način da se osećaš kao čovek.

  5. #5
    Iskusan coco bill (avatar)
    Učlanjen
    15.11.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ovde
    Poruke
    6.944
    Tekstova u blogu
    149
    Reputaciona moć
    570

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Citat Original postavio LBarbara Pogledaj poruku
    Slusam neko predavanje na temu hermenautika a to je inace naucna disciplina koja se bavi tumacenjem tj. vestinom razumevanja
    nekog recenicnog oblika koji ima smisao i otkrivanjem njenog znacenja..

    -Nije ni knjiga za svakoga, pomislih.....danas svako moze da tumaci napisano kako mu se cefne...

    Dakle, interesuje me pojam tumacenja, konkretno pisane reci, obzirom da su razlike u interpretaciji onog sto smo procitali neverovatno velike..
    Da li je u tom smislu validnija subjektivna ili objektivna procena smisla recenice?

    Jezicki izrazi, sami po sebi, nemaju jedinstvena i precizna znacenja, vec su viseznacni sto dodatno otezava tumacenje...
    Od cega zavisi kako ce ko nesto protumaciti i kako prepoznati ispravnost necijeg tumacenja?
    Najčešće je tumačenje nekih jezičkih izraza zasnovano na logičkom tumačenju. A logički tumačimo sve do čega možemo doći preko naših čula. Odnosno, znanje koje stičemo našim obrazovanjem, iskustvom ili bilo kojim uvidom spoljnog događaja.

    Ali u književnosti imamo apstraktne pojmove kao što su metafora, alegorija i sl. a koji se ne mogu tumačiti logičkim rezonovanjem jer imaju preneseno značenje.
    Takve jezičke izraze obično tumačimo psihološkim putem, odnosno, pokušamo da vrednujemo njihovo značenje emotivnim putem, pomoću naših osećanja ili uz pomoć simbola koji objašnjavaju preneseno značenje.

    Treba samo znati prepoznati kad nešto treba da tumačimo logičkim, a kad psihološkim putem. Jer ako apstraktne pojmove pokušamo da tumačimo logički, upadamo u zamku paradoksa koje je teško objasniti...kao, recimo, tumači Biblije.
    Tišina je početak mudrosti.

  6. #6
    Elita Sarvaš (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Batajnica, Serbia
    Poruke
    20.660
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    2708

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Pada mi na pamet biblija . Svi hrišćani se pozivaju na nju a tumače je na barem 30.000 načina
    jer otprilike toliko ima hrišćanskih denominacija . Jedni su u njoj pročitali da se slavi subota a drugi da se slavi nedelja .
    Jedni su pročitali da je Isus bog a drugi da to nije nego je samo božji sin itd...
    Prije 50 godina je bilo oko 3000 denominacija što pokazuje da se napreduje u tumačenjima .

  7. #7
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    26.471
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Pozdravljam postavljanje prave filozofske teme...
    Inače tumačenje teksta može ići u dva smera,pritom se držeći jasne logike:Ići tragom misli pisca koji je ispisao tekst ili
    iči kud sve značenja reči i rečenica vode...
    Ovaj drugi put je izvor nesporazumevanja i koji je uvek vodio do ocene da je jezik loše sredstvo prenošenja informacija...
    Međutim,ono šta tumačenja raznih tekstova često sadrže je novi splet značenja i čitave nove knjige o knjigama...
    Lično nisam neki pobornik hermenautike ,a i postmoderna baš ne luduje za njom...

  8. #8
    Buduća legenda Boljarin (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    28.094
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    577

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Posto je na filozofiji, mogli bi lako da se upecamo i temu posmatramo kao filozofsku,

    medjutim, pitanja iz podnaslova vode na psihologiju, kod cika Frojda.

    Ceo splet pitanja zahtevao bi knjige o ovoj tematici, kao sto rece drakce,

    s kojim bih se slozio o prakticnom sagldavanju, ali ne i u osnovi.

    Pocetak shvatanja svakog teksta je kompletna analiza u kratkom vremenu

    koja je deo racionalnog sagledavanja bez subjektivnih nota koji zatim prelazi u subjektivnost

    i na kraju u samoanalizu, sagledavanja sebe u tekstu.

    Ocena "ispravnosti" necijeg tumacenja je takodje poseban deo analize teksta, zasnovan na

    objektivnim i subjektivnim elementima,

    objektivnost je samo u kolicini u kojoj se nalazi u intimi naseg sopstva.

  9. #9
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    26.471
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Citat Original postavio Boljarin Pogledaj poruku
    Posto je na filozofiji, mogli bi lako da se upecamo i temu posmatramo kao filozofsku,

    medjutim, pitanja iz podnaslova vode na psihologiju, kod cika Frojda.

    Ceo splet pitanja zahtevao bi knjige o ovoj tematici, kao sto rece drakce,

    s kojim bih se slozio o prakticnom sagldavanju, ali ne i u osnovi.

    Pocetak shvatanja svakog teksta je kompletna analiza u kratkom vremenu

    koja je deo racionalnog sagledavanja bez subjektivnih nota koji zatim prelazi u subjektivnost

    i na kraju u samoanalizu, sagledavanja sebe u tekstu.

    Ocena "ispravnosti" necijeg tumacenja je takodje poseban deo analize teksta, zasnovan na

    objektivnim i subjektivnim elementima,

    objektivnost je samo u kolicini u kojoj se nalazi u intimi naseg sopstva.
    Ovaj drugi deo sam sažeo u rečenici da nisam baš nešto oduševljen hermenautskim pristupom tekstovima-jednostavno,ne volim
    tumačenja! Pogrešna su odreda!
    Bolji je postmoderni pristup dekonstrukcije gde se sve sagledava kako je autor želeo da prikaže...
    No,nije lako dekonstruisati jednu knjigu ,recimo...
    Zadrti sam protivnik dijalektićkog pristupa,shvatajući da je moguć u ljudski-društvenom strogom okruženju,a već ako se odnosi i na okolne
    datosti-iskrivljuje i promašuje!

  10. #10
    Ističe se
    Učlanjen
    13.07.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    --
    Poruke
    2.402
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    87

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Citat Original postavio LBarbara Pogledaj poruku
    Slusam neko predavanje na temu hermenautika a to je inace naucna disciplina koja se bavi tumacenjem tj. vestinom razumevanja
    nekog recenicnog oblika koji ima smisao i otkrivanjem njenog znacenja..

    -Nije ni knjiga za svakoga, pomislih.....danas svako moze da tumaci napisano kako mu se cefne...

    Dakle, interesuje me pojam tumacenja, konkretno pisane reci, obzirom da su razlike u interpretaciji onog sto smo procitali neverovatno velike..
    Da li je u tom smislu validnija subjektivna ili objektivna procena smisla recenice?

    Jezicki izrazi, sami po sebi, nemaju jedinstvena i precizna znacenja, vec su viseznacni sto dodatno otezava tumacenje...
    Od cega zavisi kako ce ko nesto protumaciti i kako prepoznati ispravnost necijeg tumacenja?
    Citat Original postavio coco bill Pogledaj poruku
    Najčešće je tumačenje nekih jezičkih izraza zasnovano na logičkom tumačenju. A logički tumačimo sve do čega možemo doći preko naših čula. Odnosno, znanje koje stičemo našim obrazovanjem, iskustvom ili bilo kojim uvidom spoljnog događaja.

    Ali u književnosti imamo apstraktne pojmove kao što su metafora, alegorija i sl. a koji se ne mogu tumačiti logičkim rezonovanjem jer imaju preneseno značenje.
    Takve jezičke izraze obično tumačimo psihološkim putem, odnosno, pokušamo da vrednujemo njihovo značenje emotivnim putem, pomoću naših osećanja ili uz pomoć simbola koji objašnjavaju preneseno značenje.

    Treba samo znati prepoznati kad nešto treba da tumačimo logičkim, a kad psihološkim putem. Jer ako apstraktne pojmove pokušamo da tumačimo logički, upadamo u zamku paradoksa koje je teško objasniti...kao, recimo, tumači Biblije.
    Citat Original postavio Sarvaš Pogledaj poruku
    Pada mi na pamet biblija . Svi hrišćani se pozivaju na nju a tumače je na barem 30.000 načina
    jer otprilike toliko ima hrišćanskih denominacija . Jedni su u njoj pročitali da se slavi subota a drugi da se slavi nedelja .
    Jedni su pročitali da je Isus bog a drugi da to nije nego je samo božji sin itd...
    Prije 50 godina je bilo oko 3000 denominacija što pokazuje da se napreduje u tumačenjima .
    Citat Original postavio Dragoljub69 Pogledaj poruku
    Pozdravljam postavljanje prave filozofske teme...
    Inače tumačenje teksta može ići u dva smera,pritom se držeći jasne logike:Ići tragom misli pisca koji je ispisao tekst ili
    iči kud sve značenja reči i rečenica vode...
    Ovaj drugi put je izvor nesporazumevanja i koji je uvek vodio do ocene da je jezik loše sredstvo prenošenja informacija...
    Međutim,ono šta tumačenja raznih tekstova često sadrže je novi splet značenja i čitave nove knjige o knjigama...
    Lično nisam neki pobornik hermenautike ,a i postmoderna baš ne luduje za njom...
    Podsetimo se nekih stvari na samom početku:
    Svest čoveka kao jedinke je u stalnoj ekspanziji. Svest ljudi kao zajednice je takođe u ekspanziji i ona je sve razuđenija kao što su zvezde danas razuđenije u galaksiji ili u celom univerzumu.

    Sa druge strane, svest jedne osobe može biti na samom fizičkom nivou i takva osoba se drži striktno logije, jer logika je vezana za čovekov budni ili dnevno svesni deo uma. Logika izvan tog područja nije funkcionalno primenljiva. Takođe, logike dve osobe, budući da su u različitim sdtanjima svesti malo toga mogu imati zajedničkog čak i ako su dve osobe u gotovo fizičkoj svesti.
    Svest se iznad ovoga razvija i obuhvata i emotivni ili emocionalni nivo. Nakon toga dolazi onaj mentalni, intelektualistički a iznad toga dolazi i duhovni nivo ili nivo čiste svesti.

    Autori knjiga mogu pripadati bilo kojoj od ovih kategorija a čitaoci ili tumači takođe.
    Ukoliko je čitaoc ili tumač onog prvog nivoa svesti on će malo toga razumeti delo pisca koji je na onom najvišem. I tako redom.
    Obično je nezahvalno danas praviti revizije ili nova tumačenja, recimo starih knjiga. Zašto? Zato što je ta knjiga pisana za određenu ciljnu grupu u minulom vremenu. Kada je danas neko čita on polazi od pretpostavke, ili je barem to najčešći slučaj, da je pisac imao isto razumevanje, shvatanje, poimanje života kao i sami čitaoc....
    Upravo je možda najbolji primer i slika kod tumačenja Biblije. Zašto kod nje ima onoliko tumačenja koliko i ljudi koji je čitaju?
    Zato što svako iz svog stanja svesti ili iz svog nivoa razumevanja i poimanja vidi ono što vidi i razume ono što razume.
    Zaboravimo za trenutak knjigu i pogledajmo recimo odlazak grupe ljudi na putovanje do neke druge zemlje ili obično gostovanje na svadbi.
    Ako slušate priče tih putnika videćete da se jedan oduševljavao hranom, drugi lepom arhitekturom, treći izvanrednom uređenošću i disciplinom u toj zemlji dok je izvesni Pero, video samo lepe žene na ulicama.
    Ništa drugačije nije ni kod čitanja knjige ili gledanja neke predstave u teatru ili slušanja poezije.
    Coco bil je nešto nagovestio, ali nije i dorekao.

    Vratimo se jednostavno na sve ovdašnje diskusije po ma kojoj temi.
    Sve one su kao jaje jajetu i verujem da svako od nas može unapred pretpostaviti šta će ko reći i kako će tumačiti. I unapred znamo da će svaka tema posle prvog ili drugog koraka utihnuti jer nedostaje dubina diskutanata. Ili, nedostaju nam svi nivoi svesti da bismo mogli sdagledati kompletnost onoga o čemu diskutujemo. Jednostavno i to je sasvim u redu i shvatljivo budući da se ta dubina ne može dosegnuti preko noći. Ta dubina se ne dobija u školama i na studijama niti čitanjem svih svetskih knjiga. Nju stičemo iz života u život i stalno je produbljujemo, ili stalno ekspandiramo svoju svest.

    Konačno, pokušaj takvog hermenautskog tumačenja je zapravo, preteraću ali nemam bolji izraz, gubljenje vremena, mada sve što radimo u ovom svetu nikada i nije izgubljeno. Svako to iskustvo daje doprinos u našoj laganoj ekspanziji svesti. Ma koliko malo, iskustvo je uvek iskustvo i ono ima svoju vrednost jer daje makar jedan 'atom' našoj novoj ili uzvišenijoj svesti.
    Nedavno u komentaru na Dragoljubov post rekoh da je filogof na pitanje 'Šta je život?' napisao nekoliko knjiga i još uvek nije iscrpio sve što je imao reći, a sa druge strane Isus je na to isto pitanje dao odgovor samo jednom jedinom reči: 'Ljubav.'
    I? ko je od ove dvojice dao bolji odgovor? Pa zavisi od onoga ko ih čita. Uistinu život i jeste samo ljubav, ali na nama je da dođemo do tog razumevanja i da to razumevanje živimo. Filozof, koji je napisao nekoliko knjiga samo je mentalizovao o onome što uopšte ne postoji u njegovoj sferu poimanja života. Nešto slično današnjim naučnicima ili tumačima mnogo toga kod čoveka. Za sve što ne znaju oni kažu za to su krivi geni ili da je sve to stvar genetike iako genetika nema nikakve veze sa tim problemom ili sa tim pitanjem. To isto rade i današnja sveštena lica. Kada pokušavaju dati odgovore oni se istežu i proteži pokušavajući da odgovor nađu u svojoj peti iako on nikada nije ni bio tamo.
    Sve je u našoj svesti.
    Kada sam u Kanadi prvi put prisustvovao raspravi jedne knjige mislio sam da je meni sve to nedovoljno jasno zbog mog nedovoljno bogatog engleskog jezika. Međutim, shvatio sam da to nije bio problem već je bio u tome da naša svest nije posedovala razumevanje same suštine iznešenog.
    Nešto poput žene koja je bila jedina žena u društvu muških penzionera koji su se žalili na bolest prostata. Žena već zabrinuta za svoje zdravlje otišla kejaru i rekla da hoće da prekontroliše prostatu jer sve kolege imaju taj problem.
    Ili nešto razumemo ili ne razumemo, druge nam nema a put je uvek preko ekspanzije svesti.

  11. #11
    Veoma poznat hakim bej (avatar)
    Učlanjen
    14.11.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.541
    Tekstova u blogu
    180
    Reputaciona moć
    1016

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Kada Hamlet kaže "the rest is silence", olako prevodimo kao "ostala je tišina", iako bi trebalo "ostalo je ćutanje".
    Ćutanje i tišina su suprotne stvari. Tišinu lako možemo čuti, a ćutanje vrišti toliko da ne dozvoljava razmišljanje.
    Pobuni se, uvek. Bez obzira na ishod.
    Makar završio u lancima.
    Jedini način da se osećaš kao čovek.

  12. #12
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Citat Original postavio LBarbara Pogledaj poruku
    Slusam neko predavanje na temu hermenautika a to je inace naucna disciplina koja se bavi tumacenjem tj. vestinom razumevanja
    nekog recenicnog oblika koji ima smisao i otkrivanjem njenog znacenja..

    -Nije ni knjiga za svakoga, pomislih.....danas svako moze da tumaci napisano kako mu se cefne...

    Dakle, interesuje me pojam tumacenja, konkretno pisane reci, obzirom da su razlike u interpretaciji onog sto smo procitali neverovatno velike..
    Da li je u tom smislu validnija subjektivna ili objektivna procena smisla recenice?

    Jezicki izrazi, sami po sebi, nemaju jedinstvena i precizna znacenja, vec su viseznacni sto dodatno otezava tumacenje...
    Od cega zavisi kako ce ko nesto protumaciti i kako prepoznati ispravnost necijeg tumacenja?
    Ovo je dosta dobra tema i tiče se generalno ne samo koncepta šta je objektivno tačno itd. već i kako funkcioniše koncept:

    autor > delo < recipijent


    Nasuprot uvreženom mišljenju ljudi, da se značenje konstituiše između prva dva (da autor stvara određeno značenje putem specifičnih postupaka, kako nastaje delo, a da je recipijent samo pasivni primalac značenja), istina je da se značenje zapravo konstituiše između druga dva - tj. da je proces stvaranja značenja u samom recipijentu dela, i da on to radi u komunikaciji sa delom bez obzira na autora. Autor za recipijenta u principu ne mora ni da postoji, sve što je bitno za njega je tekst.

    Kolizija teksta i onoga što subjekat zna o svetu i onoga što subjekat jeste proizvodi značenje. Tako značenje ne postoji van subjekta i tako je značenje nečega nužno subjektivna stvar.

    Ono što čovek pokušava jeste da određena značenja podigne na nivo objektivnosti putem (proizvedenog) konsenzusa (svesno ili nesvesno). Ovo je veoma kompleksna tema kako se odvija, putem vladajuće ideologije, vrednosti, jezičkog aparata, obrazovnih institucija, hermeneutičkih postupaka itd. ali poenta je da dominantne društvene sile određene perspektive favorizuju, a određene ne, i teže tome da te koje favorizuju u isto vreme objektivizuju, tj. postave na mesto istine.

    Istina je kao i sve ostalo u društvenom životu, konsenzus proizveden od strane dominantnih ideja i grupa u društvu i menja se kroz istoriju. Ne postoji objektivno značenje teksta.

    Ono što dobri autori rade jeste da, svesni ove činjenice i znajući kako ljudi reaguju na određene stvari, koriste određene stilske, jezičke i fabularne postupke da postignu uspeh kod publike (da ne definišemo uspeh sad jer svako je imao različitu percepciju istog).

    Postoji odličan tekst Isaije Berlina koji se bavi interpretacijama Makijavelijevog "Vladaoca", gde je on u različitim istorijskim momentima i kod autora iz različitih društvenih grupa pronašao na desetine tumačenja, pokušavajući da prikaže da i ono što nam se čini da prenosi jasnu i nedvosmislenu poruku (a vladalac nije nešto kompleksna knjiga) može biti tumačeno na najrazličitije načine.

  13. #13
    Primećen član Opsednuta vedrina (avatar)
    Učlanjen
    25.09.2015.
    Pol
    ženski
    Poruke
    837
    Reputaciona moć
    105

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Nijedan tekst više nije zanimljiv zbog toga "šta je pisac hteo da kaže" (digresija: kako se to uopšte može pouzdano tvrditi ako je pisac umro i nije ostavio beleške o nastanku teksta? Mada, naravno analitičar može na osnovu biografije i drugih kulturnih tekstova da tumači taj jedan, ali ne može da tvrdi da je to baš ono što je pisac namerio) već zbog toga kako se različito isti tekst može čitati i razumevati. To zavisi od stepena kompetencije čitaoca, opšteg znanja i sposobnosti prepoznavanja intertekstualnih tragova.
    Roland Bart je odavno proklamovao "smrt autora" u postmoderni; čitalac je taj koji čitanjem "stvara" tekst. U postmoderno vreme je čak manje važno ŠTA tekst znači, već KAKO (uz pomoć kojih mehanizama) ostvaruje baš to značenje koje ostvaruje za čitaoca.

  14. #14
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Citat Original postavio Opsednuta vedrina Pogledaj poruku
    Nijedan tekst više nije zanimljiv zbog toga "šta je pisac hteo da kaže" (digresija: kako se to uopšte može pouzdano tvrditi ako je pisac umro i nije ostavio beleške o nastanku teksta? Mada, naravno analitičar može na osnovu biografije i drugih kulturnih tekstova da tumači taj jedan, ali ne može da tvrdi da je to baš ono što je pisac namerio) već zbog toga kako se različito isti tekst može čitati i razumevati. To zavisi od stepena kompetencije čitaoca, opšteg znanja i sposobnosti prepoznavanja intertekstualnih tragova.
    Roland Bart je odavno proklamovao "smrt autora" u postmoderni; čitalac je taj koji čitanjem "stvara" tekst. U postmoderno vreme je čak manje važno ŠTA tekst znači, već KAKO (uz pomoć kojih mehanizama) ostvaruje baš to značenje koje ostvaruje za čitaoca.
    Čak nije ni bitno šta je pisac hteo da kaže jer je moguće da je bez intencije proizveo mogućnost interpretacije koju nije nameravao da proizvede. I te mogućnosti se menjaju kako vreme prolazi i dominantne ideje se smenjuju. Pre 150 godina je bilo nemoguće da "Mletački trgovac" bude protumačen iz perspektive postkolonijalizma, što danas sa lakoćom može da uradi bilo koji student koji je imao kontakt sa Saidom. Šekspir to definitivno nije mogao da namerava, i upravo u tome je vrednost njegovog teksta i mogućnost da tako dugo opstaje u kanonu.

  15. #15
    Buduća legenda Boljarin (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    28.094
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    577

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Ima dva pocetka, da pocnemo od Biblije ili od forumskog nerazumevanja.

  16. #16
    Domaćin
    Učlanjen
    13.02.2014.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.171
    Reputaciona moć
    53

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    LOUIS KRSTIĆ:


    Svest čoveka kao jedinke je u stalnoj ekspanziji.
    NI čovekova, niti bilo čija duga svest, nije i ne može da bude u ekspanzivi. Svest je nešo univerzalno što postoji i nikad se ne manja. Ono što se menja je životno iskustvo, koje može da bude beskonačno raznoliko i sa promenom iskustva menja se i svesnost. Dakle, iskustvo svesti (znanje) i njena svesnost mogu da budu u ekspanzili, a nkako svest.

    Sa druge strane, svest jedne osobe može biti na samom fizičkom nivou
    Svest je ono što raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i na svim nivoima se manifestuje kao elektromagnetno polje koje vibrira. Dakle, na svim nivoima svest je fizička. Različiti nivoi svesti su samo različite veličine elektromagnetnih polja, zatim različite njihove talasne dužine (frekvencije) i gustine. Naravno, različita su i životna iskustva, a time ujedno i oblici svesnosti. Različitost veličina, dužina i gustina ovih nivoa, omogućuje im da mogu bez uzajamnog primećivanja i omatenja da egzistiraju na istom mestu u prostoru. Svaka svest, bilo kojeg nivoa, po načinu menjanja svoje talasne dužine, može da se skuplja ili širi u prostoru i tako automatski prelazi iz jednog nivoa svesnosti u drugi - nestane na jednom nivou, a pojavi se u drugom. Svi naši informatički sistemi rade na tom principu. Meditacija je teknika menjanja talasne dužine čovekove svesti, a time ujedno i tehnika prelaska čovekove svesti iz jednog nivoa postojanja u drugi, pri čemu se ujedno menja i čovekova svesnost.

    i takva osoba se drži striktno logike, jer logika je vezana za čovekov budni ili dnevno svesni deo uma.
    Logika svesti na svim nivoima je ista. Uvek je reč o logici 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti. Druge logike, koja je ujedno Zakon svakog postojanja, sem logike 7 fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, nema. Ipak životi i oblici svesnosti na različitim nivima su različiti zbog različitih veličina, frekvencija i gustina. Na nižim nivoima, tj. na nivoima elementarnih čestica i atoma, frekvencija i gustina je maksimalna, pa se ti nivoi doimaju kao masivniji, materijalniji, gušći, teži i neprobojniji. Na višim nivoima frekvencija je sporija, talasi su duži, gustina je manja. pa su ti nivoi eteričniji, lakši, probojniji i više duhovniji. Sve ove različitosti uslovljavaju da su i oblici svesnosti na različitim nivoima različiti.

    Ljudi koji, na primer, uz pomoć meditacije ili spontano uspeju da promene talasnu dužinu svoje svsti i prilagode je talasnoj dužini nekog višeg nivoa i tako steknu uvid da je na tom nivou oblik svesnosti drugačiji od našeg svakodnevnog ovozemaljskog, teško to mogu rečima da opišu i prenesu ljudima koji to iskustvo nisu imali i uvek će da se desi da ljudi njihove reči na različite načine tumače i shvataju. Često će takve ljude čak da proglase i ludim.

    Upotreba raznih narkotika takođe omogućuje menjanje talasne dužine čovekove svesti i dostizanje nekog drugačijeg oblika svesnosti od ovozemaljskog. Ljudi se tada osete lakšim i steknu ubeđenje da mogu da lete. Neki to i pokušaju, pa se razbiju. Naravno, razbiju samo fizičko telo, a njihova svest - to je ono elektromagnetno svesno polje koje obavija i prožima ljudski organizam - se tada uistinu za sva vremana odvoji i oslobodi fizičkog tela i uistiju "odleti".

  17. #17
    Buduća legenda Boljarin (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    28.094
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    577

    Podrazumevano Re: Hermeneutika

    Recimo da se slazem sa Luisom, cak i kada svesno odbacimo uticaj teksta ili reci, one deluju na nasu podsvest,

    a sa tim i na promenu svesnog reagovanja, dalje mi sa takvim refleksijama uticemo na svoju okolinu koja menja svesno razumevanje.

    Recimo, da li Aristotela isto razumemo danas i u njegovo vreme, ne, ali je pomerio neke kocice na vise mesto.

    Dalje, interpretacija nekih mudrosti je od jedne stvorila mnogo religija. Da li je to tacno?
    Poslednji put ažurirao/la Boljarin : 17.10.2017. u 07:16

  18. #18
    Legenda Borac za prava zivotinja (avatar)
    Učlanjen
    02.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Šambala
    Poruke
    51.345
    Tekstova u blogu
    97
    Reputaciona moć
    4450

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Citat Original postavio LBarbara Pogledaj poruku
    Slusam neko predavanje na temu hermenautika a to je inace naucna disciplina koja se bavi tumacenjem tj. vestinom razumevanja
    nekog recenicnog oblika koji ima smisao i otkrivanjem njenog znacenja..

    -Nije ni knjiga za svakoga, pomislih.....danas svako moze da tumaci napisano kako mu se cefne...

    Dakle, interesuje me pojam tumacenja, konkretno pisane reci, obzirom da su razlike u interpretaciji onog sto smo procitali neverovatno velike..
    Da li je u tom smislu validnija subjektivna ili objektivna procena smisla recenice?

    Jezicki izrazi, sami po sebi, nemaju jedinstvena i precizna znacenja, vec su viseznacni sto dodatno otezava tumacenje...
    Od cega zavisi kako ce ko nesto protumaciti i kako prepoznati ispravnost necijeg tumacenja?
    To ti je, Barbara, kao da si otvorila temu o istini.
    Pretpostavka svake interpretacije jeste da će se doći do istine. A kada već spominjemo istinu, morali bismo da je definišemo, što je skoro nemoguće ako govorimo o umetnosti. Ne-naučna istina u umetnosti isključivo je stvar subjektivnog doživljaja. "Univerzalne" istine u genijalnim delima "univerzalne" su jer prezentuju obrasce u kome se svaki čovek može prepoznati - pod uslovom da zaista razume pročitano a ne da plagira tuđa mišljenja. Razumevanje je - pardon - stvar inteligencije. Višeznačnost je izazov; što je (napisana) misao slojevitija, to zahteva više veština: pre svega, umeće čitanja, elementarnu pismenost, sposobnost razlikovanja baba od žaba, oko za lepotu, treće oko za tajanstvene poruke ispod najdonjeg sloja ili, naprotiv, razumevanje da poruke, u stvari - nema, barem ne onakve kakvu smo pretpostavili da će biti. Ljudi su prosto opsednuti idejom da napisane rečenice ili veće celine moraju imati neku poruku ... a ponekad je tekst prosto vid onanije autora, ili priča sa samim sobom, koju niko - sve i da se bog zna koliko napreže - ne može razumeti jer nije osoba kojoj se autor obraća. Ali dobro, verovatno nisi mislila na te hermetične reči i rečenice ...

    Ako bismo neki tekst tumačili ne znajući ništa o autoru, o vremenu u kome živi, ili istrgnutu iz šireg konteksta, rizikujemo da ga "pogrešno" protumačimo, odnosno ne onako kako bismo da imamo gore pomenute reference. S druge strane, ako bismo neki tekst tumačili a da smo se prethodno potkovali gomilom podataka o autoru (njegovoj biografiji), istorijskim okolnostima itd, opet bismo rizikovali da ga "pogrešno" razumemo jer bismo tumačenja započeli s predrasudama.

    Osloniti se na svoj razum, iskustvo i čulne opažaje, i u svoje kljuse. Onda o tome većati sa gomilom neistomišljenika, pa doneti zajednički zaključak na osnovu mišljenja većine. Jer objektivnost u, recimo, razumevanju umetničke reči podrazumeva upravo to - viđenje i shvatanje većine. Zato je jako teško (i skoro pa herojski) iščašiti se iz sredine i izjaviti da je car go.
    Tuđa mišljenja su kao ekseri: što više udaramo po njima, to dublje prodiru.

  19. #19
    Buduća legenda Boljarin (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    28.094
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    577

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    " Ono sto ne mozes iskazati recima, bolje je precutati. "

    Pa, da cutimo?

  20. #20
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Citat Original postavio Borac za prava zivotinja Pogledaj poruku
    To ti je, Barbara, kao da si otvorila temu o istini.
    Pretpostavka svake interpretacije jeste da će se doći do istine. A kada već spominjemo istinu, morali bismo da je definišemo, što je skoro nemoguće ako govorimo o umetnosti. Ne-naučna istina u umetnosti isključivo je stvar subjektivnog doživljaja. "Univerzalne" istine u genijalnim delima "univerzalne" su jer prezentuju obrasce u kome se svaki čovek može prepoznati - pod uslovom da zaista razume pročitano a ne da plagira tuđa mišljenja. Razumevanje je - pardon - stvar inteligencije. Višeznačnost je izazov; što je (napisana) misao slojevitija, to zahteva više veština: pre svega, umeće čitanja, elementarnu pismenost, sposobnost razlikovanja baba od žaba, oko za lepotu, treće oko za tajanstvene poruke ispod najdonjeg sloja ili, naprotiv, razumevanje da poruke, u stvari - nema, barem ne onakve kakvu smo pretpostavili da će biti. Ljudi su prosto opsednuti idejom da napisane rečenice ili veće celine moraju imati neku poruku ... a ponekad je tekst prosto vid onanije autora, ili priča sa samim sobom, koju niko - sve i da se bog zna koliko napreže - ne može razumeti jer nije osoba kojoj se autor obraća. Ali dobro, verovatno nisi mislila na te hermetične reči i rečenice ...

    Ako bismo neki tekst tumačili ne znajući ništa o autoru, o vremenu u kome živi, ili istrgnutu iz šireg konteksta, rizikujemo da ga "pogrešno" protumačimo, odnosno ne onako kako bismo da imamo gore pomenute reference. S druge strane, ako bismo neki tekst tumačili a da smo se prethodno potkovali gomilom podataka o autoru (njegovoj biografiji), istorijskim okolnostima itd, opet bismo rizikovali da ga "pogrešno" razumemo jer bismo tumačenja započeli s predrasudama.

    Osloniti se na svoj razum, iskustvo i čulne opažaje, i u svoje kljuse. Onda o tome većati sa gomilom neistomišljenika, pa doneti zajednički zaključak na osnovu mišljenja većine. Jer objektivnost u, recimo, razumevanju umetničke reči podrazumeva upravo to - viđenje i shvatanje većine. Zato je jako teško (i skoro pa herojski) iščašiti se iz sredine i izjaviti da je car go.
    Ono što smatram bitnim za razumevanje bilo kog umetničkog dela jeste upoznavanje sa ličnom biografijom pisca i sa istorijskim momentom u kojem je pisao, uz ako je moguće razumevanje političko-ideološkog prostora tog momenta (nije uvek tako lako). Sam tekst daje samo određenu količinu potrebnih informacija za tumačenje i čitanje nekog klasičnog romana tek tako nije dobar postupak. Dobar tekst će dati svakom čitaocu ponešto, ali potkovanom čitaocu dobar tekst će dati mnogo više. Tekst je beleška istorijskog trenutka iz perspektive jednog subjekta koji je stvorio taj tekst i najbolji čitalac će pokušati da razume upravo taj istorijski trenutak, a ne partikularnosti u tekstu.

    Od toga koju je poruku pisac hteo da pošalje, mnogo je bitnije skontati zašto je baš tu poruku hteo da pošalje i koja sredstva on bira za slanje te poruke. Kao što je Hegel negde napisao jednom, ne sećam se gde, filozofe treba čitati ne tako da pokušavamo da shvatimo da li je istina to što pričaju, već zašto su baš za to u tom momentu mislili da je to istina.

  21. #21
    Domaćin
    Učlanjen
    13.02.2014.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.171
    Reputaciona moć
    53

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    BORAC ZA PRAVA ŽIVOTINJA:
    To ti je, Barbara, kao da si otvorila temu o istini.
    Ne o istini, već Laži. Laž je ta koju je moguće izreći i shvatiti na bezbroj različitih načina, a istina - NE. Zato što je Laži bezbroj, a Istina je samo Jedna. Zato što se Istina može izreći samo o onome što POSTOJI koje je univerzalno, nepromenljivo, večito i samo JEDNO. To je Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. U vezi pitanja ŠTA je Svest, KAKO postoji i ZAŠTO nema pogađanja, zato što je sve što postoji, Svest i zato što sve što postoji na primeru sebe samoga, bez ičije pomoći i bez pogreške može da odgovori na ova ta tri osnovna pitanja u vezi Istine o postojanju Svesti. I svi odgovori će uvek da budu isti i glasiće da je Svest ono što večito postoji, samo po sebi, kao svoj uzrok i posledica, sve uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti.

    A šta je Laž? Bolje reći, šta Istina nije? Ili, šta je to što može da se izrekne i razume na bezbroj različitih načina?

    To je sve ono što može da se izrazi rečju i pojmom "umetnost". Ti si već naglasila da je nemoguće definisati pojam "istina" kada je reč o "umetnosti". Šta je umetnost?

    Umetnost je sve ono što Svest može da napravi od sebe same uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, koje može da bude beskrajno različito. Koje takođe može beskrajno različito da se protumači i razume i izrekne. Uzmimo za primer reč i pojam "čovek". Čovek je nešto što Svest od sebe same, uz pomoć svojih sedam sposobnosti može da sagradi. I kakvu Istinu o čoveku mi sada možemo da saznamo, a da ona bude neprikosnovena, tj. da Istinu o čoveku svi ljudi sveta i protumače i izreknu i shvate isto? Na primer, svi ljudi sveta će za čoveka da kažu da je čovek biće koje ima glavu, trup, dve noge, dve ruke, dva oka, jedan nos itd i da su svi ti delovi tela kod svih ljudi isti. A onda jednog dana se rodi jedan čovek, posve drugačiji od svih drugih ljudi sveta, kao na primer ovo ljudsko biće na ovoj slici dole i tada će da se desi da ćemo da shvatimo da je ta naša istina o čoveku u koju smo se kleli da je tačna, da padne u vodu, tj. da je to samo relativna istina o čoveku i da je čovek nešto što može da bude i ovako i onako. Može da izgleda i kao slon i kao insekt ili biljka, a kad umre može da se pretvori i izgleda i kao kamen.

    Sve kad se uzme u obzir ispada da je sve Laž. Odnosno, da je sve relativno, bilo da je reč o svetu materijalnih obika i stanja ili o rečima pomoću kojih pokušavamo da opišemo i razumemo te oblike ili stanja.

    Sem Svest + njenih "7". Svest + njenih "7" su nešto što je uvek isto i što nikada i niko ne može ni da promeni, ni protumaći, ni shvati drugačije nego tako kako jeste. I samo o Svesti je moguće nepogešivo i izreći Istinu i razumeti je i ni o čemu drugom. Odnosno, ni o čemu što Svest uz pomoć svojih sedam sposobnosti stvara, razmišlja, govori ili razume, koje ima značenje nečeg drugog od onoga što Svest * njenih 7, jeste. Koje se razlikuje od Svesti po tome što ima značenje TVOREVINE, u odnosu na Svest koja ima značenje TVORCA. Gde je tvorac uvek Pauk, a njegova tvorevina uvek PUČINA. I gde Istina o Tvorcu uvek nepogrešivo može da se sazna, a istina o paučini tek nakon što saznamo istinu o Tvorcu paučene, bez kojeg paučine ne može da bude. Ceo svemir i sve ono iz čega se on sastoji je obična vidljiva PAUČINA, koju plete uvek nevidljivi Pauk. Pa svi pokušavaju da saznaju istinu o paučini i o njoj izmišljaju razne laži, zato jer je vidljiva, a ne i o Paiku, zato jer nikada niko nije uspeo da ga vidi, iako jedino o njemu, nevidljivom, istina može do kraja nepogrešivo da se sazna. Zato jer je on, iako nevidljiv, JEDINI KOJI POSTOJI, a ne njegova vidljiva paučina.


    Poslednji put ažurirao/la LBarbara : 18.10.2017. u 12:26

  22. #22
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    26.471
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Citat Original postavio kreptoman Pogledaj poruku
    Ono što smatram bitnim za razumevanje bilo kog umetničkog dela jeste upoznavanje sa ličnom biografijom pisca i sa istorijskim momentom u kojem je pisao, uz ako je moguće razumevanje političko-ideološkog prostora tog momenta (nije uvek tako lako). Sam tekst daje samo određenu količinu potrebnih informacija za tumačenje i čitanje nekog klasičnog romana tek tako nije dobar postupak. Dobar tekst će dati svakom čitaocu ponešto, ali potkovanom čitaocu dobar tekst će dati mnogo više. Tekst je beleška istorijskog trenutka iz perspektive jednog subjekta koji je stvorio taj tekst i najbolji čitalac će pokušati da razume upravo taj istorijski trenutak, a ne partikularnosti u tekstu.

    Od toga koju je poruku pisac hteo da pošalje, mnogo je bitnije skontati zašto je baš tu poruku hteo da pošalje i koja sredstva on bira za slanje te poruke. Kao što je Hegel negde napisao jednom, ne sećam se gde, filozofe treba čitati ne tako da pokušavamo da shvatimo da li je istina to što pričaju, već zašto su baš za to u tom momentu mislili da je to istina.
    Moje,alternativno,razumevanje Šekspirovih tragedija je baš nastalo psihologiziranjem Šekspira kao ličnosti i svodi se na to da su te "tragedije" ustvari komedije čije
    naivno razumevanje rezultira opštom ocenom da su tragedije! Moj ,alternativni,stav da su komedije,potkrepljuje i to da je Šekspir bio prvenstveno komediograf!
    Takvo moje gledanje na beletristiku,poput Isusa Hrista i njegovih poznatih reči da "književnika neće biti pošljednja" je i zasnovano na činjenici da istine izmiću rečima!
    Tj .kako je L.Witgenstein ustanovio da su reči igra kojom nije moguće odigrati istinito!
    Čak tu ni vulgarizacija,a ni metaforičko ulepšavanje i građenje novih adekvatnijih prikaza čime se služio leksićar Niče,nije od prevelike pomoći.raskrinkavanje jednog
    monstruoznog teksta nasleđuju novi monstruozni tekstovi!
    Naročito se otimaju tekstovi upotrebom i novogradnjom apriornih konstrukcija,od aposteriornih svetova,gubeći vezu s praktićnim svetom!
    Tako da postupci psihologiziranja i autora i njegovog teksta (koje zagovara ovde Boljarin,a inače Slavoj Žižek takođe) imaju puno opravdanje,osim kad je
    u pitanju beletristika
    ,kad je to nepristojno i zalaženje u intimu umetnićkog dela!
    Jer,zaboravite pisca-razgovarajte s tekstom! To vas svaki pisac beletristike najljubaznije moli!

  23. #23
    Buduća legenda Boljarin (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    28.094
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    577

    Podrazumevano Re: Hermeneutika

    Citat Original postavio Dragoljub69 Pogledaj poruku
    Moje,alternativno,razumevanje Šekspirovih tragedija je baš nastalo psihologiziranjem Šekspira kao ličnosti i svodi se na to da su te "tragedije" ustvari komedije čije
    naivno razumevanje rezultira opštom ocenom da su tragedije! Moj ,alternativni,stav da su komedije,potkrepljuje i to da je Šekspir bio prvenstveno komediograf!
    Takvo moje gledanje na beletristiku,poput Isusa Hrista i njegovih poznatih reči da "književnika neće biti pošljednja" je i zasnovano na činjenici da istine izmiću rečima!
    Tj .kako je L.Witgenstein ustanovio da su reči igra kojom nije moguće odigrati istinito!
    Čak tu ni vulgarizacija,a ni metaforičko ulepšavanje i građenje novih adekvatnijih prikaza čime se služio leksićar Niče,nije od prevelike pomoći.raskrinkavanje jednog
    monstruoznog teksta nasleđuju novi monstruozni tekstovi!
    Naročito se otimaju tekstovi upotrebom i novogradnjom apriornih konstrukcija,od aposteriornih svetova,gubeći vezu s praktićnim svetom!
    Tako da postupci psihologiziranja i autora i njegovog teksta (koje zagovara ovde Boljarin,a inače Slavoj Žižek takođe) imaju puno opravdanje,osim kad je
    u pitanju beletristika
    ,kad je to nepristojno i zalaženje u intimu umetnićkog dela!
    Jer,zaboravite pisca-razgovarajte s tekstom! To vas svaki pisac beletristike najljubaznije moli!
    Naprotiv, ja sam za komunikaciju citaoca i teksta, osim za odredjene vrste literature gde su pisac i tekst neodvojivi deo celine.

    Od uspesnosti pisca zavisi kako ce citalac komunicirati sa tekstom.

  24. #24
    Domaćin
    Učlanjen
    13.02.2014.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.171
    Reputaciona moć
    53

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Popgledajte ponovo ove dve slike tek rođene dece. Šta one ilustruju? Ilustruju da pogrešnog tumačenja i razumevanja određenih informacija može da bude na svim nivoima, a ne samo na ovom našem ljudskom. Ove dve slike dece ilustruju šta se dešava kad DNK ne prekopira, ne protumači i ne razume na pravi način informaciju o izgledu ljudskog organizma po kojoj treba da sagradi novi ljudski organizam. Pa mu onu stvar napravi na mestu gde treba da bude nos, a nos na mestu gde treba da bude ona stvar. Tako je i sa svim informacijama koje ljudi na razne načine razmenjuju među sobom. Svako svaku informaciju razume na svoj način, pa onda svi tvrde da istina može da buide bezbroj i da svako ima pravo na svoju. Jer pojmovi koji stoje iza izgovorenih reči kod različitih ljudi imaju različito značenje. Pa onda informacije koje se prenose rečima i kopiraju nikada nisu jednake originalu. Sem kad se prenose i kopiraju u slikama, kao što je to slučaj kad je reč o prenusu informacija teleatski, koje su još obogaćene i osećanjima vezanim za slike, koja takođe mogu telepatski da se prenesu bez iskrivljavanja. Tako da slobodno možemo da zaključimo da umesto istine, svetom vladaju bezbrojne laži, koje se stalno multipliciraju, slično igri gluvih telefona, kada primljena informacija, koja se prenosi od usta do usta, na kraju nije ni nalik informaciji koja je na početku poslata.

    Tako da na kraju ostaje da samo Istinu u vezi postojanja sveta, koja glasi "JASTVO + 7" niko rečima ne može na pogrešan način ni izreći, ni razumeti, jer tu se radi o opisivanj SEBE, a ne nečeg DRUGOG, imajući na umu da niko ne može na pogrešan način ni opisati, ni razumeti SEBE, već samo kad je reč o nečemu DRUGOM i drugačijem od SEBE. Samo JASTVO + 7" je ISTINA. Sve drugo je UMETNOST LAGANJA uz pomoć "7".

    Ali da se zna, da umetnost znači laž uvek kad delovanje po njoj ima značenje ZLA, a biva i ostaje umetnost uvek kad ima značenje Dobra, s obzirom da cilj, svrha i smisao postojanja nije ZLO, već DOBRO. Kao što je, na primer, podjednako umetnost napraviti čoveka da mu ona stvar stoji gde treba, kao i tamoo gde ne treba. Ali ako stoji tamo gde ne treba, onda je takva umetnost laž, jer nema značenje DOBRA, već ZLA. Ili kao što je podjednako umetnost napraviti i neravnopravan i ravnopravan svestski društveni i ekonomski poredak, ali samo neravnopravan ima značenje LAŽI, zato jer za svoju posledicu ima ZLO, a ne DOBRO.

    Kao što primećujete, problem zvani "hermenautika" ima mnogo šire značenje od pukog razumevanja ili nerazumevanja informacija koje se rečima prenose.
    Poslednji put ažurirao/la Ljubo2 : 18.10.2017. u 03:10

  25. #25
    Buduća legenda Transcendental (avatar)
    Učlanjen
    20.10.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    29.185
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    612

    Podrazumevano Re: Hermenautika

    Ljubo, prestani da truješ temu glupostima.

    Srdačan pozdrav,

    Ostatak foruma.

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •