Православно црквено градитељство

haeul

Poznat
Poruka
9.528
Тема покрива црквено градитељство Православне цркве у целини, што подразумева и архитектонско наслеђе западне Европе из периода пре Великог раскола (1054.). Иако, строго говорећи, такозване оријенталне православне цркве не припадају Православној цркви, оне су део врло блиског културног круга. Фокус свакако не треба да буде на њима, али и њихово градитељство је добродошло.

Идеја је да се представи богатство и разноврсност архитектонског наслеђа Православне цркве, тако да су подједнако добродошле све грађевине, без обзира на стил и размере.

Молим вас да, ако је икако могуће, испод слика наведете и неке опште податке о приказаној грађевини (у најмању руку, име, на било ком језику).

Поставите слике пристојне, али не претерано високе резолуције, како би се избегли проблеми са безином учитавања.

1280px-Mar_Saba_%28Photo_by_Jean_%26_Nathalie%2C_2011%29.jpg


Манастир Светог Саве Освећеног (Мар Саба), 485. - Јудејска пустиња, Израел

1280px-Cathedrale_de_la_Resurrection_sur_le_sang_vers%C3%A9.jpg


Собо́р Воскресе́ния Христо́ва на Крови́, 1881. - Санкт Петербург, Русија

1280px-Naval_Cathedral_of_St_Nicholas_in_Kronstadt_01.jpg


Морской собор святителя Николая Чудотворца в Кронштадте, 1913. - Кронштат, Русија

1280px-Trieste_San_Spiridone_4.JPG


Црква Светог Спиридона у Трсту, 1869.

1280px-Visoki_De%C4%8Dani%2C_exterior_view%2C_Julian_Nitzsche.jpg


Манастир Високи Дечани, 1335.

1280px-Kizhi_churches.jpg


Церковь Преображения Господня, 1714. - Кижи, Русија

1280px-Panagia_Episkopi_%28Mesa_Gonia%29_05.jpg


Ναός Επισκοπής Θήρας, 11-12. век - Санторини, Грчка

768px-%D0%92%D0%B7%D0%B3%D0%BB%D1%8F%D0%B4_%D1%81%D0%BE_%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%8B.JPG


Дми́триевский собо́р, 1194-1197. - Владимир, Русија

KraljevskiKompleksCrkva.jpg


Краљевска капела Светог Андреја Првозваног, Краљевски двор, 1924-29. - Београд
 
Poslednja izmena:
Величанствена Света Софија (Αγία Σοφία). Садашња зграда је изграђена за само пет година у периоду од 532. до 537. године и представља најзначајнији пример византијског градитељства.

Слике са пројекта Byzantium 1200:

hagia1.jpg


Изглед комплекса пре пада Цариграда (1453.)

hagias.jpg


Упоредни приказ цркве Теодосија II из 415. године, затим првобитни изглед Јустинијанове цркве, завршене 537. године, пре оштећена куполе изазваног земљотресим 553. и 557. године и њеног потпуног рушења у земљотресу 538. године. Обнова храма и изградња нове, полукружне куполе трајала је до 562. године, када црква поприма данашњи изглед.

Првобитна црква из доба Констатнија II, изграђена 360. године а уништена у ватри 404. године, није приказана, али колико ми је познато, изгледала је слично Теодосијевој цркви.
 
Poslednja izmena:
1280px-Mar-Saba-O-089.jpg


Манастир Светог Саве Освећеног (Мар Саба, Ἱερὰ Λαύρα τοῦ Ὁσίου Σάββα τοῦ Ἡγιασμένου) је најзначајнији манастир Јудејске пустиње. Подугнут је 483. године у самом срцу пустиње, измећу Витлејема и Мртвог мора, на стрмој западној страни Кедронске долине.

Овај манастир је за Србе од посебног значаја због његове повезаности са Светим Савом. Многи српски владари, црквени великодостојници, монаси су походили овај манастир и даривали га. Први нама познати међу њима био је Свети Сава који је манастир посетио током свог првог и другог боравка у Светој земљи, 1929. и 1935. године.

Према предању, Свети Сава Освећени је својој сабраћи оставио завештање да се после његове смрти његов игумански жезал (патерица) преда архијереју царског рода и истог имена кад буде дошао у манастир. Када је Свети Сава посетио овај манастир 1229. године, завештање је испуњено. Жезал Светог Саве Освећеног, који се налазио на зиду цркве, припао је Светом Сави и данас чува у светогорској ћелији која се зове Патерица. Тада је Свети Сава добио и чудотворну икону пресвете Богородице Тројеручице, највећу светињу манастира Хиландара, као и чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице, која се чува у испосници Светог Саве у Кареји.

Манастир је касније пуних 130 година био под управом српских монаха, који су између осталог изградили велику кулу која се види на врху слике. У тој кули су српски монаси изградили капелу посвећену Светом Симеону Мироточивог, оцу Светог Саве.

1276px-Mar_Saba_IMG_0030.jpg


1280px-%D7%9E%D7%A0%D7%96%D7%A8_%D7%9E%D7%A8_%D7%A1%D7%91%D7%90_%D7%9E%D7%94%D7%92%D7%93%D7%94_%D7%94%D7%A0%D7%92%D7%93%D7%99%D7%AA.JPG


Манастир данас

1280px-Mar_Saba_um_1900.jpg


Изглед манастира 1900. годие

Mar_Saba._Palestine_1900-1920.jpg


Изглед манастира с почетка 20. века (с. 1902-1920)

Више о српским траговима у Светој земљи: http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/07/article-06.html
 
Poslednja izmena:
Ovo je "analogna" fotografija?
Ne, nisam "oživela film", dekin stari Kodak.
Fotografije imaju specifične boje, nijansirane čudno, videh čak negde " ako želite Kodak izgled...".

Bolje se te nijanse vide na konaku manastira Ljubostinja ali ne znam gde da "udenem" te fotke.
 

Back
Top