Vatikan i Drugi svetski rat
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 34

Tema: Vatikan i Drugi svetski rat

  1. #1
    ivan_andj je trenutno na forumu
    Ораторство није максимум речи уз минимум мисли
    Buduća legenda ivan_andj (avatar)
    Učlanjen
    10.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    37.292
    Reputaciona moć
    1440

    Podrazumevano НДХ, Ватиканска тајна

    Владимир Димитријевић

    НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА: НАЈБОЉЕ ЧУВАНА ТАЈНА ВАТИКАНА


    Да ми је више радника и слободе ја бих за 20 година од Србије направио католичку земљу – Степинац, 1936 године.

    Покушао је прави наследник Каина да то и спроведе, али... човек снева а Бог одлучује. Срби клани и клани, али осташе недоклани.
    ... Генерале, ако данас не будемо јахали заједно, сутра ћемо висити одвојено!



  2. #2
    ivan_andj je trenutno na forumu
    Ораторство није максимум речи уз минимум мисли
    Buduća legenda ivan_andj (avatar)
    Učlanjen
    10.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    37.292
    Reputaciona moć
    1440

    Podrazumevano Re: НДХ, Ватиканска тајна

    [IMG][/IMG]

    Хтедох слику да поставим на теми везаној за српске жртве, али она нестаде. Мапа коју је спремио Серге Кризман (или Крижман), Хрват иначе, 1943. године у Вашингтону за ОСС (OSS - Office of Strategic Service). Покољ српског становништва извршен од стране сила Осовине и њених сателита од априла 1941. до августа 1942. Од 744000 убијених, Павелићеве усташе убиле су 600000 Срба. Остали су побили: 78000 Немци, 30000 Мађари, 20000 Италијани, 10000 Алнбанци и 6000 Бугари. Ради се о убијеним мушкарцима, женама и деци, не о војницима погинулим у борбама или о погинулим људима током ваздушних бомбардовања.
    ... Генерале, ако данас не будемо јахали заједно, сутра ћемо висити одвојено!

  3. #3
    Aktivan član Крагујевчанин (avatar)
    Učlanjen
    31.10.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Крагујевац
    Poruke
    1.065
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: НДХ, Ватиканска тајна

    Читао сам да не постоје народи који у толикој мери персонификују своју веру као што су Срби и Хрвати.Сама помисао на Србе асоцира на православље,а помисао на Хрвате асоцира на католичанство.Самим тим и није ништа чудно хрватска агресивност према Србима.То и јесте суштина јереси католичке како их је цар Душан називао.Хрвати су ту да нападају,ми смо ту да се бранимо.Такве су нам концепције нација.Неко ће вероватно причати о Србима као изазивачима,ратним злочинцима...а ја бих подсетио на изјаву блаженопочившег патријарха Павла ''И Авељ има право на одбрану од Каина''
    ''ако пишеш ћирилицом значи да си фашиста
    нисам ни фашиста,ни нациста
    само Србин брате,родољуб,националиста

  4. #4
    Ističe se korkanj (avatar)
    Učlanjen
    02.12.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.440
    Reputaciona moć
    54
    Poslednji put ažurirao/la korkanj : 17.07.2011. u 13:49

  5. #5
    Ističe se Дундурије (avatar)
    Učlanjen
    03.04.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.225
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: НДХ, Ватиканска тајна

    АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА и 129 католичких свештеника за геноцид над Србима одликовао и Анте Павелић

    Из Поговора књиге „Против заборава и табуа (ЈАСЕНОВАЦ 1941 – 1991) Владимира Дедијера и Антуна Милетића, издавачи: И. П. „Прегрес“ Сарајево и Удружење за истраживање геноцида и ратних злочина, Београд, Сарајево, 1991.



    … Ватикан више од четири деценије успешно спроводи потискивање истине о Јасеновцу, како у Југославији тако и шире у свету. Тако је изношење истине о улози Ватикана, а посебно католичког свештенства и улози цркве у геноциду, убијању, прогону и покатоличењу Срба, забрањено у СР Немачкој и подлеже члану 166. Кривичног законика о „бласфемији“ тј. „блаћењу цркве“. Ево само једног примера: група радника атеиста из Фрајбурга, младих Немаца, изведена је пред суд на основу поменутог члана, јер је један Немац написао чланак о Јасеновцу и учешћу Ватикана у његовом организовању и извршавању геноцида. Католички великодостојници одмах су уложили захтев за кривично гоњење. Уз ангажовање Раселовог суда, бројних нобеловаца, научника, уз један текст о Јасеновцу и пар докумената који су достављени суду и на основу тога за свих њих 13 оптужених атеиста изречена је ослобађајућа пресуда. Због тога човек не може а да се не запита каква ће бити идеологија уједињене Европе 1992. године, ако су људска права у Немачкој, која је на првом месту по економској снази у Европи, тако угрожена. Шта све чека Србе, када Независна Држава Хрватска постане члан те и такве Европе?

    Усташка НДХ је своје помагаче из редова католичког клера високо ценила, од првог челника усташе и ратног злочинца Алојзија Степинца (усташког викара), који је због својих злочина као ратни злочинац био осуђен на 16 година робије, па до 129 католичких свештеника које је поглавник Анте Павелић одликовао за убијање и клање Срба, а међу њима неки су били надбискупи, неки бискупи док је већина припадала високом католичком свештенству. Нико од њих се до сада није одрекао тог одликовања, нити је Римска курија неког од њих екскомуницирала због злочина… Усташе су масовно убијале Србе на многим стратиштима и у црквама (покољ у глинској цркви), док су свештеници освештавали оружје и терали српско становништво да промени веру. Више од 300 православних цркава је порушено и опљачкано из којих је убијено 200 православних попова. То је све урађено уз благослов Ватикана и његових изасланика у усташкој НДХ Јосипа Рамира Марконеа и Кармела Ђузепеа Масуциа (од 1941. до половине 1945. и 1947. у Загребу), с напоменом да нису ништа предузимали да се спречи геноцид над Србима, Јеврејима и Циганима, па је то и саучесништво у злочину.

    Прочитајте још:

    КОМПЛЕКС „ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ“ ХРВАТСКЕ : „То је народ који почива на неистини и лажима“

    Ватиканска злочиначка рука

    По окончању Другог светског рата, 15. маја 1945. године на југословенском тлу, на Каптолу у Загребу је пронађено усташко злато опљачкано од јасеновачких логораша, које су високи католички свештеници сакрили, а затим и помогли бројним усташким ратним злочинцима да се преко Ватикана растуре по свету. Та операција је позната под шифром „тунел пацова“ кад је Завод св. Јеронима у Риму спасио неколико стотина усташких зликоваца, а међу њима Павелића и Артуковића. О томе сведоче многобројни документи и други докази са судских процеса. Било би их и више да се власти Народне Републике Хрватске и судски органи ЈА (Југословенске армије – нап. И. Б.) у Загребу нису журили и на брзину (1945) осудиле ухваћене и и изручене усташке функционере и злочинце. Такав став потврђује и монтирано суђење (1986) усташком министру Андрији Артуковићу у Загребу. Исто тако избегнута су сва суђења усташким функционерима, министрима и познатим усташким злочинцима у одсутности, а то је било могуће (на пример Анти Павелићу, Максу Лубурићу, Динку Шакићу и многим другим), и тада би било презентирано сијасет докумената о њиховој улози и почињеним злочинима. Но, све је то урађено с циљем спровођења политике заборава, а њихова досијеа са документима учињена су недоступним све до 1985. године, затим уз специјална одобрења доступна само одабраним појединцима. У том контексту сасвим је логичан и случај поручника Курта Валдхајма. За ово одговорност сноси држава СФРЈ, а посебно у вези са прекидом рада Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (1948) и стављање прикупљене документације на расположење Савезном јавном тужилаштву. После 37 година ово тужилаштво је све предало Архиву Југославије, али са правом да даје одобрење ко може да користи ту документацију.

    Свакако да је неоспорна одговорност Ватикана, Каптола и високог католичког клера у СР Хрватској за скривање истине о концентрационом логору Јасеновац и уопште спроведеног геноцида над Србима, Јеврејима и Циганима (Ромима) од 1941. до 1991. године. То сведоче књиге: Магнум Цримен, Ватикан и Јасеновац, Документи о протународном раду и злочинима једног дијела католичког клера, Концентрациони логор Јасеновац, Документа, књига И, ИИ и ИИИ Усташки злочини геноцида, књига И, ИИ, ИИИ и ИВ а и посебна глава посвећена том проблему у тој књизи.

    Међутим, креатор такве политике заборава је власт Народне Републике Хрватске, сада Социјалистичке Републике Хрватске, или како се они противуставно зову Република Хрватска, и њихових главних партијских функционера Андрије Хебранга, Стеве Крајачића, Владимира Бакарића, те њихових следбеника Јосипа Врховеца и Фрање Туђмана. Оваква политика успостављена је још 17. априла 1941. године кад су Хебранг и Антон Роб са усташама Младеном Лорковићем и др Милом Будаком потписали споразум о признавању НДХ, а и о стварању Комунистичке партије НДХ. Тада је Хебранг рекао: „…да је НДХ остварење вековног сна хрватског народа…“. Ово је прошле године потврдио у свом интервјуу усташки дипломата који се вратио у Загреб, Иво Омрчанин, а и врховник Хрватске Фрањо Туђман кад је изјавио како је „НДХ резултат повјесних тежњи хрватског народа“. За њих је, ако им се дода и Владко Мачек, заједничко да су стално радили и данас раде преживели поклоници и они који су на власти и у политици на разбијању Југославије као државе.

    Није безначајна ни одговорност великих сила (савезника) САД, Велике Британије и СССР-а, те њихових обавештајних и пропагандистичких служби за прикривање и пружено гостопримство бројним усташким ратним злочинцима (регистрованим и при ОУН) после маја 1945. године. На пример, Анти Павелићу, Андрији Артуковићу све до изручења тек 1986, Максу Лубурићу, Динку Шакићу, Ловри Сушићу, Мати Фрковићу, Џаферу Куленовићу, Вјекославу Вранчићу, Рафаелу Бобану, Јози Думанџићу, Хилмији Бешлагићу, Јози Турини и низу других, Савићу Штедимлији (вратио се из СССР-а). Под тајанственим велом вратио се и поп Крунослав Драгановић, па и поменути Иво Омрчанин, усташки амбасадор код Хитлера и човек који је издејствовао визу за САД поглавнику усташке НДХ Павелићу, а и другим усташама које су се вратиле у СР Хрватску. Ту је и Винко Николић, бивши члан Павелићевог пропагандног штаба, који се такође вратио итд. …

  6. #6
    Poznat Marko Mare Jaric (avatar)
    Učlanjen
    18.12.2014.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Лепа наша Србија
    Poruke
    7.565
    Reputaciona moć
    172

    Podrazumevano Vatikan i Drugi svetski rat

    Prilog 458539
    Paus Pius XII met Adolf Hitler
    Ime:  hqdefault.jpg
Pregleda: 160
Veličina:  31,0 KB
    Pope Pius XII-Hitler's Pope
    Poslednji put ažurirao/la Marko Mare Jaric : 11.10.2017. u 14:18
    Nijedna istina nije toliko opasna kao laž na duge staze

  7. #7
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.557
    Reputaciona moć
    195

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat



    Tito kod pape Pija XII 14. 8. 1944. godine (fotografiju pronašla dr Smilja Avramov u vatikanskoj arhivi)
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 12.10.2017. u 17:36
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  8. #8
    Poznat Marko Mare Jaric (avatar)
    Učlanjen
    18.12.2014.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Лепа наша Србија
    Poruke
    7.565
    Reputaciona moć
    172

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    Подсећања / дана 17/09/2014

    Шта се у Ватикану крије о усташама?

    Главни архивар и библиотекар Ватикана надбискуп Жан-Луј Бругес, приликом недавне посете Београду, најавио је да ће идуће године Римокатоличка црква отворити за јавност ватиканску архивску грађу, у периоду од 1938. до 1958. године. Реч је о збирци дипломатских аката и преписке врха Римокатоличке цркве у времену драматичних и преломних историјских дешавања, уочи, за време и после Другог светског рата.

    Отварањем архива, отворила би се и могућност расветљавања детаља о стварању Павелићеве Независне Државе Хрватске, улоге Ватикана и Римокатоличке цркве и њеног свештенства у Хрватској током тог периода. Али, и разјашњења судбине злата и других драгоцености опљачканих у Другом светском рату, пре свега од Јевреја, као и од других од Хитлера окупираних народа.
    Све архиве Ватикана већ су отворене до 1938. године, а следећи период који ће бити доступан истраживачима обухватиће све догађаје и личности до 1958. године – рекао је надбискуп Бругес у Београду.
    Загонетни однос са Титом

    Душан Т. Батаковић напомиње да би такође било интересантно сазнати какав је Ватикан имао однос према Јосипу Брозу Титу.
    – Иако комуниста који се јавно декларисао као атеиста и у народу неговао култ сопственог идолопоклонства, Броз је и те како био везан за Римокатоличку цркву. Било би корисно ако се отварањем ватиканске архиве потврде вишедецеијске спекулације о постојању тајних канала комуникације и тајна преписка између Броза и Ватикана – каже он.
    Ime:  tito i papa.jpg
Pregleda: 144
Veličina:  32,8 KB
    Ime:  Krunoslav Draganović.jpg
Pregleda: 144
Veličina:  29,1 KB


    http://srbinaokup.info/?p=47570
    Poslednji put ažurirao/la Marko Mare Jaric : 12.10.2017. u 21:19
    Nijedna istina nije toliko opasna kao laž na duge staze

  9. #9
    Veoma poznat Koča (avatar)
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.557
    Reputaciona moć
    195

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    др Смиља Аврамов је пронашла и оригинални извештај италијанске обавештајне службе о састанку Јосипа Броза Тита и папе Пије Дванаестог – дакле, истог оног папе који је пружио подршку Анти Павелићу – у Ватикану, 9. августа 1944. године. Састанак је одржан у највећој тајности, која је очувана све док др Смиља Аврамов није објавила овај документ. Др Аврамов пише да је састанак папе и вође Комунистичке партије Југославије уговорен још приликом доласка усташког министра Н. Рушиновића код комуниста, јануара 1943. године. Наиме, у претходном периоду управо Н. Рушиновић је био стални представник нацистичке хрватске државе у Ватикану. Тако се из Рушиновићеве поруке од 18. јануара 1943, коју је пренео Вицко Крстуловић, види не само суштина разговора Ј. Б. Тита и Павелићевог министра, већ и разговора Ј. Б. Тита и римског папе. Најзад, познат је и један хрватски извор, који став Анте Павелића према партизанима дефинише тачно онако како је то његов министар Рушиновић саопштио Крстуловићу. Павелић је, према овом извору, рекао: “Нека се из партизана на нашој земљи одстране туђинци, хрватске партизане све ћемо сместити на ову позорницу и погостити их“.10

    С. Аврамов, Геноцид у Југославији у светлости међународног права, 261.
    „Страст за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе“. (Иво Андрић)

  10. #10
    Poznat Marko Mare Jaric (avatar)
    Učlanjen
    18.12.2014.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Лепа наша Србија
    Poruke
    7.565
    Reputaciona moć
    172

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    Ime:  stepinac dočekuje tita.jpg
Pregleda: 135
Veličina:  54,2 KB
    Броз је 1943. послао Степинцу емисара с понудом „да буде генерални викар партизанских снага“. Надбискуп је одговорио да ће прихватити ако га папа Пије XII постави на тај положај. Степинац је ово испричао њујоршком адвокату Џемсу Мареју, који га је посетио 1952. у Крашићу. Овај је о томе известио државног секретара САД Дина Ачесона
    Nijedna istina nije toliko opasna kao laž na duge staze

  11. #11
    Poznat Marko Mare Jaric (avatar)
    Učlanjen
    18.12.2014.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Лепа наша Србија
    Poruke
    7.565
    Reputaciona moć
    172

    Podrazumevano Re: Јаничарске технике у НДХ логорима за српску децу

    Dva ordena za ustaškog krvnika

    Ante Pavelić je odlikovao biskupa Antuna Akšamovića zbog zasluga za prisilno prevođenje Srba u katoličku veru, a Tito mu je 1959. dodelio Orden bratstva i jedinstva prvog stepena

    http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602729-Dva-ordena-za-pokrstavanje-Srba

  12. #12
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Јаничарске технике у НДХ логорима за српску децу

    Citat Original postavio Marko Mare Jaric Pogledaj poruku
    Dva ordena za ustaškog krvnika

    Ante Pavelić je odlikovao biskupa Antuna Akšamovića zbog zasluga za prisilno prevođenje Srba u katoličku veru, a Tito mu je 1959. dodelio Orden bratstva i jedinstva prvog stepena

    http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602729-Dva-ordena-za-pokrstavanje-Srba
    О бискупу:


    Proglašenje Nezavisne države Hrvatske 10. aprila 1941. dočekao je kao ostvarenje dugogodišnjeg sna. A ta ustaška država trebala je unutar sebe da reši srpsko nacionalno i versko pitanje. Hrvati su ozvaničili svoje ustaško „sveto trojstvo" govorom ministra Mile Budaka u Gospiću, juna 1941. godine: „Jedan dio Srba ćemo pobiti, drugi raseliti a ostale prevesti u katoličku vjeru i tako pretopiti u Hrvate".

    Biskup Akšamović je, kao i ostali rimokatolički crkveni prelati u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, prekrštavao pravoslavne Srbe u svojoj biskušgji i tako dao priličan doprinos prozelitizmu. O prekrštavanju je sačuvano u arhivima dovoljno autentičnih i verodostojnih dokumenata koji nedvosmisleno potvrđuju biskupovu antipravoslavnu delatnost. Mnogi od tih dokumenata pominjani su ili citirani u različitim obimima.

    Prepiska biskupa Akšamovića i hrvatskih ustaških vlasti o prekrštavanju: „BISKUPSKI ORDINARIJAT Djakovo, 3. listopada 1941. DJAKOVO
    Broj: 3533/941.
    Predmet: Tenje, fil. mjesto župe Osijek III, otvorenje nove župske ispostave.
    Nezavisna Država Hrvatska VELIKA ŽUPA BARANJA -VJERSKI ODSJEK OSIJEK I


    Na temelju dobivenih vijesti od župskih ureda moći će se u mjestu Cepin i u mjestu Tenje obaviti vjerozakonski prelazi grčko-istočnih žitelja tih mjesta u masama od nekoliko hiljada žitelja dne 12. listopada o.g. ....
    ....Prelazom grčkoistočnjaka u katol. Crkvu umnožava se broj rimokatolika do blizu 5.000 ljudi. Samo školske djece će biti oko 600. Uslijed toga isti dan iza velikoga masovnoga prelaza 12. listiopada o.g. treba da ondje bude odmah postavljen samostalan upravitelj župske ispostave sve dotle dok se uzmogne sa Ministarstvom Pravosudja i Bogoštovlja provesti postupak za utemeljenje nove rkt. župe koja će brojiti oko 6.000 katoličkih vjernika.

    Antun Akšamović, biskup djakovački



    Kako biskup nije mogao lično da primi odlikovanje orden Bratstva i jedinstva prvoga reda 1959. godine od Josipa Broza , on je uputio zahvalnicu septembra onom koji ga je odlikovao:

    „Zahvala
    na dan predaje ordena Bratstva i Jedinstva I-voga reda po uglednom članu izvršnoga Odbora Sabora Maršalu Titu.
    Na dan 27. svibnja ove godine objavile su svi naši dnevnici u Jugoslaviji -visoko odlikovanje, koje je izvolio Maršal Tito milostivo podijeliti meni starcu, koji ulazim u 85. godinu života. Ovo visoko odlikovanje ordena Bratstva i Jedinstva I-voga reda, koje danas primam nije zasluga sadašnjega rada, budući sam za svaki rad nemoćan i starac sam sklerozom opterećen, nego je blagonaklonjeno priznanje Njegove Excelencije Maršala Tita za prijašnja djela izvršena za nacionalnu snagu i prestiž naših naroda.
    Ovo visoko odlikovanje je za mene, a gradjani djakovački kažu i za grad Djakovo velika čast i ponos. Velim, daje osobiti ponos za mene iz dva razloga:
    Ja sam nasljednik velikoga biskupa Strossmayera. Nije lakho biti dobar sin velikoga i slavnoga Oca, a eto taje sudbina mene snašla. Ja sam imao baštiniti i čuvati ideologiju Strosmayerovu. Ja sam ju doista čuvao i njegovao. Strossmaver je javno govorio: Mora doći i doći će vrijeme zbliženja za Jugoslavene. Gledao je to u duhu državljanstva. Eto doista došao je veliki državnik i nepobjedivi heroj Maršal Tito, te je ostvario i učinio svojinom jugoslavenskih naroda. Bratstvo i Jedinstvo je danas snaga i slava nekada pocijepanih Jugoslavena.
    Drugi razlog je u tome što je Maršal Tito nacionalnu politiku Jugoslavije postavio na temelje podpune ravnopravnosti. Sudbinom Jugoslavije ravna maršal Tito osobno i u svakoj republici savezne ove Jugoslavije prisluškuje zadovoljstvo i sreću, koju svaki narod osjeća. Stoga je moj osobiti ponos da sam podignut na dostojanstvo rodoljuba koji želi i hoće da Bratstvo i Jedinstvo ostanu sekularna - a još više - vječna snaga i sreća naših naroda u Jugoslaviji.
    Žarkim manifestom izjavljujem, da se od svega srca zahvaljujem Njegovoj Excelenciji Maršalu Titu na visokom odlikovanju ordenom Bratstva i Jedinstva I-voga reda i da gajim permanentnu punu odanost i vjernost Maršalu Titu Vodji i Predsjedniku sretne Jugoslavije.
    Živio Maršal Tito!
    Živjela Federativna N.R. Jugoslavija!
    Slava našem Bratstvu i Jedinstvu!
    Đakovo, 17. rujna 1959.
    Dr. Antun Akšamović, biskup"



    Potpuni tekstovi:
    http://elmundosefarad.wikidot.com/prilozi-za-biografiju-biskupa-dakovackog-antuna-aksamovica
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  13. #13
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Јаничарске технике у НДХ логорима за српску децу

    Citat Original postavio Сребрена Pogledaj poruku
    Prepiska biskupa Akšamovića i hrvatskih ustaških vlasti 3. listopada 1941. DJAKOVO
    Broj: 3533/941.

    Na temelju dobivenih vijesti od župskih ureda moći će se u mjestu Cepin i u mjestu Tenje obaviti vjerozakonski prelazi grčko-istočnih žitelja tih mjesta u masama od nekoliko hiljada žitelja dne 12. listopada o.g. ....
    ....Prelazom grčkoistočnjaka u katol. Crkvu umnožava se broj rimokatolika do blizu 5.000 ljudi. Samo školske djece će biti oko 600. Uslijed toga isti dan iza velikoga masovnoga prelaza 12. listiopada o.g. treba da ondje bude odmah postavljen samostalan upravitelj župske ispostave sve dotle dok se uzmogne sa Ministarstvom Pravosudja i Bogoštovlja provesti postupak za utemeljenje nove rkt. župe koja će brojiti oko 6.000 katoličkih vjernika.

    Antun Akšamović, biskup djakovački


    potpuni tekstovi:
    http://elmundosefarad.wikidot.com/prilozi-za-biografiju-biskupa-dakovackog-antuna-aksamovica

    DANA 12. februara 1941. godine stanovnici sela Tenje, srpske nacionalnosti, prekršteni su u katolike od strane sveštenika dr Josifa Šeflera, Franje Jufirta, Ambrozija Miletića i oca Kolba - 700 porodica je prisilno prešlo u katoličku veru. Isto se to dogodilo i u selu Dalj. Pod pretnjom da će svi Srbi biti pobijeni i proterani i oni su se pokatoličili. Uradio je to fratar dr Petar Berković uz prisustvo ustaškog župnika Hefera.

    Đakovački biskup Akšamović izveštava da šalje misionare u udaljene župe u kojima su se prijavili mnogi prelaznici na katoličku veru, da u župi Vukovar čeka na prelaz selo Bršadin sa 200 kuća i 1.200 Srba, a u selu Pačetin sve ih se više prijavljuje. Njih će pokatoličiti časni otac P. Dobić uz pomoć podžupana velike Župe Vuka.

    U selu Trpinja čeka na pokatoličenje 550 obitelji sa 2.200 osoba; u selu Bobota oko 570 kuća sa 2.920 osoba. Njih će pokatoličiti otac S. Rade. Apostolski administrator križevačke biskupije dr Janko Šimrak tražio je da se odmah urede i posebni crkveni odbori koji će župniku pomagati u celom poslu, ne samo kod organizacije prijelaza, nego i kod osnivanja župa prelaznika“. On svoj izveštaj završava rečima: „...na djelu se ima pokazati ono što smo kroz stoleća u teoriji govorili...

    Vatikan zdušno podržava katoličenje Srba u Hrvatskoj, pa kardinal Maljone, prenoseći papine reči, ustaškoj misiji pri Svetoj stolici (zapravo Nikoli Rušinoviću) 14. februara 1941. godine izjavljuje: "Sveta stolica misli na Hrvatsku, jer za nju Hrvat katolik ne može se zamisliti Hrvata koji ne bi bio katolik." Još dodaje i da se "Sveta stolica veseli" katoličenju Srba.




    opširan tekst na
    https://www.zapadnisrbi.com/istorijska-citanka/sve-srpske-golgote/448-cetnik-vec-u-vrticu
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  14. #14
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Јаничарске технике у НДХ логорима за српску децу

    https://hrcak.srce.hr/file/150212
    M. AKMADŽA - M.MATIJEVIĆ (2006) Odnos biskupa Antuna Akšamovića prema komunističkoj vlasti.

    Ovo mi je promaklo u vezi sa biskupom koga su JB Tito i Pavelić odlikovali, deo teksta iz zahvalnice JB Titu "Što je Štrosmajer zamislio, to je Tito ostvario"



    I u Vatikanu je pohvaljen zbog saradnje sa JB Titom, imao je povlastice , a na Dan JNA su ga vozili i dovozili:




    Joseph Georg Strossmayer, Austrijanac rodom, bio je rodonačelnik " hrvatske ideje jugoslovenstva" što je ustvari zajednica pod apsolutnom vlašću habzburške dinastije i katoličke crkve, sa centrom u Zagrebu
    Delovanje Štrosmajera i njegove agitacije austrijskome caru imale su tendencije da se pokatoliče bosanski muslimani, a pounijate pravoslavni Srbi. Srbima je u njegovo vreme bilo osporavano nacionalno ime, zabranjeno da svoj jezik zovu srpskim, a i pristup politici je bio uskraćivan.. Godine 1883, izjavio je da su Srbi glavni neprijatelji Hrvata
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  15. #15
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    Књига "Фратри и усташе кољу" је ауторско дјело Лазара Лукајића, које говори о стравичним покољима које су усташе починиле у Другом свјетском рату на територији НДХ према српском, православном становништву.

    Централни део приче заузима 7. фебруар 1942. године у селима Босанске Крајине, око Бања Луке: Дракулићи, Шарговац, Мотике, Пискавици и Ивањска. Тада су за један дан усташки крвници које предводио римокатолички фратар Мирослав Филиповић-Мајсторовић, познат под надимком "Фра Сотона", убили најмање 2.300 Срба, од чега је било више од 550 дјеце млађе од 12 година.



    Невине српске жртве су убијане у својим кућама на најстрашније начине. Усташки џелати су користили србомлате, србосјек, бајонете, жице и друга оружија. Српске куће су паљене и рушене. Усташке хорде за ову геноцидну акцију су биле сачињене од јединица из Загреба, Бања Луке, потпомогнути локалним Хрватима тј. комшијама настрадалих Срба. Ово је уједно и највећи једнодневни покољ у Другом свјетском рату.

    У књизи се могу прочитати и свједочења појединих преживјелих свједока, који су посље рата свједочили о свим ужасима које су видјели својим очима.

    Књига приказује на директан начин спрегу између Ватикана (папске државе) и усташког покрета, односно како и зашто је настала Независна Држава Хрватска, априла 1941. Ко јој је био покровитељ и зашто. У књизи су тачно наведена имена и биографије познатих свештеника, усташких кољача: Љубо Милош, Мирослав Мајсторовић и др. Управо су фрањевци у НДХ били покретачка снага за многе злочине над Србима, пошто је више од 2.000 римокатоличких свештеника активно учествовало у усташком геноциду над Србима.


    Аутор Лазар Лукајић је своје писање књиге почео још 1955. године, када је радио као учитељ у основној школи у Шипрагама. Са њим је радила и учитељица Добрила Мартиновић, која је преживјела тај стравичан покољ... гледајући како Фра Сотона пред њеним очима коље дјевојчицу Радојку Гламочанин.Књига је издата 2005. године у издрању Фонда за истраживање геноцида.

    https://www.rastko.rs/cms/files/books/4972146a885cf
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  16. #16
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    Дуго склањана и забрањивана књига је одлична студија развоја клерофашизма, коју је припремио др Виктор Новак. Књига носи наслов Magnum crimen. Ја имам скраћено издање из 1960.године, набављено у антикварници, у коме је наслов преведен као Велика оптужба, док је уобичајенији превод Велики злочин.
    Поднаслов је Пола вијека клерикализма у Хрватској



    У пдф издању
    има 1131 страну http://www.cnj.it/documentazione/varie_storia/Magnum_crimen.pdf

    Аутор, др Виктор Новак (1889—1977), био је хрватски дакле католички свештеник, професор Универзитета у Београду, шеф Историјског института Српске академије наука и уметности и дописни члан Југословенске академије наука и уметности.Међу историчарима његова је књига прихваћена као озбиљна академска референца и, као таква, цитирана и референцирана веома често у универзтетским библиотекама широм света

    У уводу књиге, Новак пише да је више од четрдесет година потрошио на скупљању материјала које ће касније користити при писању књиге. Са скупљањем материјала је почео још као ђак средње школе, наставио као универзитетски студент, па члан Аустријског историјског института и Ватиканске палеографске школе у Риму, те универзитетски професор у Загребу и Београду. Његова идеја водиља није била само да напише ову књигу, него трилогију чија ће, касније, прва два дела бити Magnum tempus[5] и Magnum sacerdos[6]. Године 1941, непосредно након разарања и окупације Краљевине Југославије, Новак ће бити међу првих десет које је Гестапо ухапсио. Од страха да касније не буде поново ухапшен и убијен, Новак је уништио сав материјал који је сакупио у току поменутих четрдесет година. Наставиће да ради на свом пројекту трилогије након ослобођења Београда, октобра 1944. године, тако што ће почети да пише њен трећи део - Magnum Crimen.

    Посматрајући деловање Католичке цркве на тлу Југославије у периоду дужем од педесет година, аутор књиге закључује да је ова црква заменила идеју служења Богу идејом служења римској курији, тј. држави римског понтификата у улози светског владара. Производ ове идеје у Краљевини Југославији је идентификација католичанства и хрватске државности, што је претворило већину католичког свештенства у ватрене присталице усташа.

    Књига Magnum Crimen за период НДХ обилато користи документацију објављену у збиркама "Dokumenti o protunarodnom radu i zločinima jednog dijela katoličkog klera" (Загреб, 1946.) и "Suđenje Lisaku, Stepincu, Šaliću i družini, ustaško-križarskim zločincima i njihovim pomagačima" (Загреб, 1946.)

    Садржај
    Прво издање књиге
    Књига је подељена на два тематска дела главама XV Зрење пред жетву[8] и XVI Крвава жетва[9]. У свом првом делу књига описује активности католичког клера у Краљевини Југославији који покушава да се постави изнад државе, да контролише државу и, што је могуће више, свакодневни живот њених грађана од почетка двадесетог века па до почетка Другог светског рата. Срж доктрине католичке цркве у Краљевини Југославији у том периоду је била:

    католички клер треба да има статус државних службеника
    држава не може имати никакву контролу над Црквом
    Црква има пуно право укључења у политички живот Краљевине
    црквена доктрина и религиозно образовање морају да буду део школског програма основних и средњих школа у Краљевини и да
    школски програм Католичке цркве мора бити обавезан за децу чији је бар један родитељ католик
    нико у Краљевини Југославији не може бити неконфесионалан нити треба дозволити прелаз из хришћанства у не-хришћанство[10].
    Да би постигла своје циљеве, Католичка црква настоји свим силама у Краљевини Југославији да спречи одвајање цркве од државе. Католичка црква подржава активно клерикалне католичке политичке партије, конфронтирајући их другим конфесијама, а на првом месту Српској православној цркви, јавно проповедајући мржњу против православног становништва Краљевине и заговарајући хрватски и словеначки сепаратизам и нетолерантност према другим конфесијама.

    Новак је оптужио клерикалисте у Хрватској, (језуитски ред односно исусовце, фрањевачки ред, као и остале католичке поглаваре и свештенике који су заговарали потпуну послушност Ватикану) да су, под директивом папе и римске курије, од самог успостављања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца активно радили на сузбијању реформистичког покрета у Католичкој цркви на тлу нове државе, као и да су свесно радили на сузбијању сваког вида народног, верског и политичког приближавања Срба и Хрвата. По Новаку, Ватикан се бојао да ће реформски покрет у Католичкој цркви у Хрватској (који је 1919. године прогласио од Ватикана аутономну народну Хрватску старокатоличку цркву [11]) превладати и радити на црквеној унији са Српском православном црквом. Другим речима, по Новаку Ватикан је страховао да ће у новој држави доћи до народног уједињења Срба и Хрвата у „Србохрвате“, чија би уједињена народна црква била ван директне контроле Ватикана (признавала она супримат Папе или не). Да би стала на пут овом процесу, римска курија извршила је снажан дипломатски притисак на Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и приморала је да стави Хрватску старокатоличку цркву у илегалу (влада Чубриловића је ово учинила 1923. године), а потом је на чело Католичке цркве у Хрватској поставила Ватикану оданог језуита Алојзија Степинца[12]..

    Новак такође пише о идејама Јосипа Јураја Штросмајера од којих је најзначајнија она која каже да је служење Богу једнако служењу народу[13]. Полазећи од те своје идеје водиље, Штросмајер ради активно на зближавању Срба и Хрвата и уводи старославенски језик у литургију Католичке цркве на Балкану[14] чему се агресивно одупире католичко свештенство у Хрватској и Словенији. Ово свештенство ставља римску курију између Бога и народа, захтевајући беспоговорну покорност католика римској курији и безусловну љубав према римском папи. Свештенство које је остало верно Штросмајеру је маргинализовано, а најватреније следбенике Штросмајера ће екскомуницирати загребачки надбискуп[15].

    Штросмајера исто католичко свештенство које је против његових идеја прихвата као свога, али искривљује његове идеје или их не спомиње уопште. Штросмајерову судбину ће делити Фрањо Рачки, Анте Трумбић и Стјепан Радић — три хрватска политичара који су активно заговарали југословенство као заједнички именилац заједништва и живота словенског народа у Краљевини Југославији. Трумбићева и Радићева борба против централизма ће Католичка црква интерпретирати као подршку словеначком и хрватском сепаратизму[16].

    Новак пише и подупире документима да чак антиславенске активности у словеначким и хрватским подручјима у Италији (што их је Италија добила као компензацију за њено учешће у Првом светском рату) не наилазе ни на какав отпор или осуду међу хрватским и словеначким клером у Југославији[17].

    Павелићеве политичке активности, усташки тероризам и фашизам, као усташка идеологија су добиле отворену подршку католичког клера у Краљевини Југославији. Павелићев национализам идентификује католицизам и хрватство, што католички клер активно подржава и интерпретира [18].

    Други део ове књиге, тачније четири њене последње главе, говори о оснивању и постојању Независне Државе Хрватске. Успостављањем Независне Државе Хрватске клерикализам у Хрватској је, према аутору, ступио у својеврстан брак са усташким покретом, и тако створио клерофашизам. Павелићеву НДХ је тадашње вођство Католичке цркве у Хрватској прогласило за Civitas Dei („божју државу“). Аутор показује кроз стотине страница сачуваних докумената да је овим ставом Католичка црква у Хрватској не само отворено подржавала усташки режим и његове методе решавања 'српског питања', већ и активно учествовала у њиховом спровођењу. Књига је пуна ратних сведочанстава и докумената чиме се доказује активно учешће хрватског католичког клера у подршци, организацији, и извршењу истребљења и присилног преобраћања у католичанство Срба, те потпуно истребљење Јевреја и Рома у Краљевини Југославији. Један од најбизарнијих догађаја описаних у овој књизи је понашање ккатоличких свештеника у логору Јасеновац. После убистава логораша, које су вршили на најсвирепији начин који су могли да замисле, ови су се кољачи редовно молили Богу у логорској капели.

    После рата ће се исти католички клер бранити тврдећи како су они били активно против присилног покрштавања и истребљења Срба наводећи писма и инструкције врха Католичке цркве послане клеру. Новак међутим тврди да су ова писма слана кад је посао истребљења и покрштавања био већ у великој мери завршен а сама писма нису била јавна нити су инструкције биле обавезне да се следе. Штавише, у једном чланку Новога листа (17. III 1942), католички клер се противи покрштавању Јевреја како би се избегло њихово истребљење[19].

    Надбискуп Степинац је приказан у овој књизи као тврди католички крсташ који је јавно подржао оснивање Независне Државе Хрватске[20], признаје усташе као хрватске патриоте [21] и моли се за дуг живот Павелића и његове успехе[22], брани усташе пред римским папом [23] и био је одговоран за расистички став и понашање његовог клера


    ...................


    Главни део текста са https://sr.wikipedia.org/wiki/Magnum_Crimen
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 27.01.2018. u 16:50
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  17. #17
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    ...................
    Након вишедецениjског проучавања Римокатоличке цркве и на основу огромне изворне грађе, Виктор Новак дошао jе до спознаjе да усташки терор ни издалека не би добио на замаху и ширини да га ниjе распаљивао римокатолички клерикализам, тj. клерофашизам. Такође, он jе закључио да се онаj дио кле-рофашистичког апарата коjи ниjе био непосредно ангажован у вршењу злочина, идеолошки залагао за фашистички режим.

    Од самог обjављивања Magnum crimen jе био нападан, а иако штампан у тиражу од 4.000 примjерака, брзо jе нестао из продаjе, односно био jе купован и спаљиван. Сличну судбину имало jе и скраћено издање обjављено у Сараjеву 1960, као и репринт издања из 1948. обjављен у Београду 1986. године
    http://jadovno.com/dva-izostavljena-poglavlja-iz-knjige-magnum-crimen-viktora-novaka/#.WmyI7rynEdV

    Непосредно по изласку из штампе, римска курија је анатемисала књигу и ставила је на Index librorum prohibitorum (Списак забрањених књига).
    Владимир Куперштајн ( касније Бакарић), први послератни председник БНР Хрватске и носилац партизанске споменице од 1941.г., забранио је два поглавља ове књиге. те су тек у интегралном издању из 2011. објављена, захваљујући Василију Крестићу.


    У првом од њих, односно у поглављу коjе jе требало да буде четрнаесто у Новаковоj
    књизи, а коjе носи наслов Ecclesia
    militans ratuje s Tyrševom ideologijom, Виктор Новак пише да jе прво соколско
    друштво основано у Прагу 1862. године и да jе jедан од његових оснивача био Мирослав Тирш. Главни циљ
    соколских дру-штава био jе подизање националне свиjести, чиме jе оно постало jедна
    од основа општег народног препорода. Временом се соколска идеологиjа проширила
    и у дру-ге словенске земље, а послиjе Првог свjетског рата српске, хрватске и
    словеначке соколске организациjе удружиле су се у jедну. Међутим, под утицаjем
    Римокатоли-чке цркве, коjа jе вjерску толеранциjу пропагирану од стране
    соколских идеолога сматрала опасном за римокатолицизам, загребачко соколско
    друштво убрзо jе исту-пило из Југословенског соколског савеза. Осим Тиршеве
    идеологиjе, Римокатоли-чкоj цркви сметала jе и jугословенска мисао, према коjоj
    jе Југословенски сокол-ски савез био веома наклоњен. Виктор Новак пише да jе
    далекосежни план о клери-кално-сепаратистичком дjеловању Римокатоличке цркве
    био угрожен соколском идеологиjом и функционисањем Сокола Краљевине Југославиjе.
    Иако се творац со-колске идеологиjе Мирослав Тирш ниjе одрицао ни Бога, нити
    цркве, поjедини хрватски бискупи жестоко су га нападали као безбожника, а међу
    противницима соколске идеологиjе истицали су се сараjевски бискуп Шарић и крчки
    бискуп Сре-брнић. У суштини, Виктор Новак jе у овом поглављу показао колико jе
    врх Римо-католичке цркве био антиjугословенски и профашистички, па jе и
    разумљиво, са становишта времена у коjем jе прво издање штампано, што му jе
    било онемогућено обjављивање овог текста.

    Из истих разлога било jе онемогућено и обjављивање поглавља Libellus
    accusa-tionis, коjе jе требало да буде петнаесто у Новаковоj књизи, а у коjем jе риjеч о про-мемориjи коjу jе дон Франо Иванишевић упутио 1934. године надбискупу Алоjзиjу Степинцу.
    Искусни свештеник Франо Иванишевић изнио jе запажања о Римокато-личкоj цркви у
    Југославиjи, истичући да у jугословенскоj држави постоjи потпуна слобода и
    равноправност вjероисповиjести и да Римокатоличка црква ниjе у подре-ђеном
    положаjу (насупрот схватању већине римокатоличких свештеника), па стога
    критикуjе њен неприjатељски став према jугословенскоj држави. Такође, дон
    Фра-но Иванишевић изразио се веома повољно о краљу Александру I Карађорђевићу
    коjи “kao sin ove zemlje jednako
    plemenitim srcem osjeća za vjernike jedne i druge crkve, što on svaki dan
    dokazuje ne samo riječima nego dobrotvornim djelima pružajući iz svoje
    darežljive ruke obilne novčane potpore katoličkim crkvama i ustanovama“. Нема сумње да jе овакво запажање
    додатно утицало да комунистички режим и ово по-главље цензурише, односно да
    онемогући његово обjављивање. Алоjзиjе Степинац никада ниjе одговорио на писмо
    Фране Иванишевића, а Виктор Новак сматра да jе на загребачком Каптолу, тj. у
    загребачком надбискупском двору, постоjао само jе-дан далекосежни циљ – држава
    у коjоj ће Римокатоличка црква бити jедини и све-моћни чинилац.



    Главни део текста са https://sr.wikipedia.org/wiki/Magnum_Crimen
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  18. #18
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    Др Новица Војиновић, историчар има низ књига од којих ниједну не налазим у пдф-у

    На скрибду постоји 20ак страна у којима је ватиканска политика названа "црном интернационалом", пандан црвеној, коминтернској.
    https://www.scribd.com/document/25996530/Dr-Novica-Vojinovic-Zlocini-Komunista-Nad-Srpskim-Narodom-u-20-Veku

    Неки његови наслови:
    Хиљадугодишњи геноцид Ватикана над православним народима
    Срби и Ватикан : хиљадугодишњи злочини Ватикана против православља. 2 : (историјска студија)
    Комунизам против православља : књига о комунистичком геноциду над православним народом 1919-1999. године
    Diskusija o nacionalnom pitanju u KPJ od 1919. do 1926. godine
    Ватиканско-комунистички злочини против православља
    Три геноцида над Србима у XX вијеку
    Ватикан и Југославија
    Oktobarska revolucija i sovjeti : doktorska disertacija
    http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=DIRE&id=1713095569722822&dfr=11&ppg=10&sid=3
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 02.02.2018. u 18:39
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  19. #19
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    Из Зборника радова о Јасеновцу са шесте међународне конференције, Бањалука, 2014
    http://www.jhmf.org.uk/wp-content/uploads/2016/02/VI-International-Conference-Book-PDF.pdf



    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  20. #20
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    The Vatican's Holocaust
    The sensational account of the most horrifying religious massacre of the 20th century

    By Avro Manhattan
    http://www.reformation.org/holocaus.html

    Pope Pius XII (1939-1958), who during the Second World War had secretly changed sides, and had formulated a policy against World Communism, thus enlisting the help of the USA as soon as the Nazi edifice began to collapse, took steps to save many of those who had supported the Vatican before and during the War.The Croat refugees were given a privileged welcome by the Catholic authorities all over Rome. They were given facilities which few had had

    The genocide in Croatia, although of immense horror, however, did not get the publicity which it should have.
    Dr. Sekulich was the first messenger charged by the Orthodox Church of Serbia with bringing the news of the horrors then still being committed by the Ustashi to the knowledge of the Allies.

    Having managed to leave Nazi-occupied Yugoslavia (September 1941) he went to Turkey and then to Egypt. From there he made for the Sudan and then into the Congo, and finally to Lagos, Nigeria. After foiling an attempt to keep him there for the duration, he reached Portugal, followed by Ireland, finally reaching London.
    http://www.reformation.org/holoc15.html

    – Има индиција да су долазак Др Секулића у Лондон спречавале британске обавештајне службе повезане с Ватиканом. Као и да су неки немачки официри о меморандуму јавили својим поверљивим људима који су били наклоњени Ватикану. Ове индиције иду у прилог тврдњи да су из Ватикана наручили контрамеморандум – сматра историчар др Михаило Станишић.

    Први извештај о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској сачинила Српска православна црква, прикупљајући изјаве од избеглица које су се од априла 1941. као река сливале у Србију. Прогнаници су сведочили о најужаснијим убиствима, прекрштавањима у католичанство под претњом смрћу, прогонима и пљачкама.Синод СПЦ је језиве податке о страдању Срба у НДХ сажео у меморандум који је већ у јулу 1941. предао немачком војном команданту Србије. Упркос очајничким молбама да се српски цивили заштите, одзива није било, иако су немачки обавештајци потврђивали злочине.


    – Усташе су приморале десетине хиљада Срба да пређу у католичку веру. Оним православцима који су се томе противили масовно је пререзано грло – ово треба схватити дословно – или им је сва имовина одузета и онда су без ичега протерани из земље – написао је др Еуген Герстенмајер 24. септембра 1941. у извештају немачком министру спољних послова Рибентропу.

    – Та сведочанства су не само растурана по разним архивима по наређењу комунистичке власти, већ су бацана у смеће. Ја сам за Архив САНУ купио гомилу тих потресних исповести од људи који прекопавају отпаде – открива Василије Крестић.

    – Данас је познато да су српски министри који су били против меморандума били на вези са службама Велике Британије и СССР. Њихова идеолошка убеђења била су јача и од здравог разума. Нису их мењали ни када су страдали чланови њихових породица – каже проф. др Вељко Ђурић Мишина.

    Он наглашава да је истог тренутка кад је Меморандум СПЦ стигао у Лондон започела перфидна игра заташкавања и дискредитовања података о геноциду над Србима.

    – У том шпијунском трилеру учествују и Британци, Совјети и Немци, у потпуно неочекиваним улогама. Постоје индиције да је часни официр Вермахта пуковник Фон Рајсвиц доставио представницима СПЦ фотографије усташких злочина, јер није желео да на Немачку падне љага за такве нечовечности. Истовремено, савезници, Британци и Совјети, саветују краљевској влади да се о злочинима над Србима ћути јер „Југославија мора да опстане по сваку цену“ – каже др Ђурић.

    – Ипак, захваљујући Михаилу Пупину и Јовану Дучићу, подаци о масовним убиствима, прогонима и насилном покатоличавању из Меморадума СПЦ угледали су светло дана у САД, у листу „Американски Србобран“


    Он наводи да је оригинални меморандум наводно нестао 1944, кад су комунисти узели власт у Београду.
    http://srbin.info/2013/11/23/zasto-su-sve-vlasti-krile-genocid-nad-srbima/
    Америкаци су, наиме, успоставили посебне везе са папском црквом (од 1939. преко индустријалца Мајрона Тејлора, од 1941. ту су уз Тејлора њујоршки надбискуп Спелман и бискуп Флориде, Херли) ставајући акценат на масовну депортацију и ликвидацију Јевреја. Али и – захваљујући америчком посланику код краљевске југословенске владе у Лондону – сатирање 400.000 Срба до половине 1942. године. Најзад, америчко-ватиканска сарадња је окруњена 1946. реконструкцијом Ватикана, у коју је уложено 4 милијарде долара. По принципу спојених судова ова сарадња је требало да задовољи обе стране, па се у ту погодбу одлично уклопио Gustav Hilger, Хитлеров службеник у Министарству иностраних послова.
    http://www.serb-victims.org/content/view/737/296/
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 03.02.2018. u 01:52
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  21. #21
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    Карлхајнц Дешнер, приповедач, есејиста и књижевни критичар (ревалоризовао „фатално потцењене“ писце Роберта Музила и Хермана Броха), пре свега је филозоф историје римокатоличке цркве. До сада је објавио педесетак књига које су превођене на европске и светске језике, а на српском (осим збирке „Ноћ око моје куће“, 1959), објављено је и његово двотомно капитално дело „Историја римских папа у 20. веку“ (2004). Због ове провокатине књиге о папама расистима и лихварима аутор је екскомунициран из римокатоличке цркве. Књига говори о томе како је Ватикан довео Хитлера на власт, као и о саучеснишву Ватикана у геноциду над Србима.

    Серија „Предавања Карлхајца Дешнера о политици римокатоличке цркве у 20. веку“ приказана је у 12 петнаестоминутних епизода на Каналу 4 од краја 1992. до почетка 1994. године.
    http://www.veritas.org.rs/sa-bogom-i-fasistima-nemacko-svedocanstvo-o-ustaskom-genocidu-nad-srbima/




    http://www.deschner.info/
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  22. #22
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    На сајту www.deschner.info објављено је сведочанство у коме, уз анализу блиског односа између Ватикана и фашистичког режима овог века, Карл Хајнц Дешнер представља део мрачног поглавља у историји католичке Цркве. На основу опсежног материјала утврђује нам познати критичар Цркве да је Католичка црква подржавала ране фашистичке покрете у Европи.
    Било да је закључак Латеранског споразума у 1929, подршка Франку у Шпанском грађанском рату, признавање нацистичког режима у Немачкој по конкордату из 1933, или подршка фашистичким усташама у Хрватској: У свим случајевима, показао се претерани страх Црква од комунизма и њихове идеје о универзалном Католичанству јачег од свих хришћанских учења мира и милосрђа.




    У свом сведочењу Карл Хајнц Дешнер наводи следеће:

    Римско папство је кроз ратове и преваре постало велико, кроз ратове и преваре велико и остало.
    У 20. веку је одлучујуће подстицало и подржало све фашистичке државе а највише је подржало најстрашнији злочиначки режим Анте Павелића. Најповлашћенији и најгори злочинац био је Анте Павелић у тадашњој Југославији.
    За Павелића Дешнер каже:
    „Овај бивши адвокат из Загреба ја 30-их година боравио у Италији са својом бандом. Налогодавац је убиства краља Александра 1934. у Марсеју, притом је страдао и фанцуски министар.
    Две године касније је у свом писму „славио“ Хитлера као највећег и најбољег немачког сина, онда је 1941. добио новац и оружје од Мусолинија и тако био припремљен за немачки напад на Југославију.
    Као апсолутни деспот владао је Павелић у такозваној независној Хрватској, над 3 милиона католичких Хрвата, 2 милиона православних Срба, 500 хиљада босанских муслимана, као и осталим мањинама. Тада је његова држава распарчана, првенствено припала Италијанима.
    Био је и два пута осуђиван од стране Југославије и Француске за двоструко убиство у Марсеју на смртну казну.
    Ипак је од папе Пија Дванаестог на посебан слављенички начин дочекан и благословљен.



    299 српских православних цркава је у независној Хрватској опљачкано, уништено или претворено у јавне тоалете.
    240 хиљада православних Срба је на силу прекршено у католике, а отприлике 750 хиљада православних Срба убијено.
    Масовно су стрељани, убијани секирама, бацани у јаме, реке и море.
    Масакрирали су их у такозваним „божијим кућама“, 2.000 људи у цркви Глина. Касније су тамо пронађена деца набијена на колац са слеђеним болом на лицима.
    Срби су мучени најчешће приликом ноћних оргија, одсецани су им гркљани, набијани на колац, комадани као у касапници. Вадили су им очи, секли уши, носеве и то на живо. Сахрањивани су живи, одсецане им главе, давили су их и стављали на крст.
    Пет владика и најмање 300 српских свештеника су убили на најбруталнији начин. Као попа Бранка Добросављевића коме су косу и браду ишчупали и одрали кожу, извадили очи, све то док су његовог малог сина пред њим секли на комаде. 81-годишњем свештенику Платову из Бања Луке су ставили потковице као коњу и разбили главу, а онда запалили груди.
    У Загребу, у резиденцији Степинца су мучили православног митрополита Доситеја до лудила.



    https://facebookreporter.org/2013/08...7%D0%B0%D0%BD/
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  23. #23
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    Вељко Ђурић Мишина:

    Сматрам да је дневник који је водио надбискуп загребачки Алојзије Степинац веома вредан историјски извор за разумевање његових активности које су, поред осталог, продукт положаја који заузима у клеру и завета Цркви, личних осећања. Надбискупова карактерологија је веома комплексна и проста истовремено кад су у питању Српска православна црква и Српство али и хрватска независна држава... Нејасно је зашто је годинама сакриван садржај дневника.
    Делови надбискупова дневника публиковани су први пут 1951. године у часопису „Међународна политика“.
    Новинска агенција „Срна“ августа 2016. године затражила је од управе Хрватског државног архива у Загребу информације о надбискуповом дневнику. У одговору је наведено да су оригинални дневници власништво Загребачке надбискупије и чувају се у Постулатури Алојзија Степинца на Каптолу у Загребу, док се дигитализовани досије користи у њиховој установи. Оригинали су снимљени на микрофилм.
    http://www.vidovdan.org/%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE/veljko-djuric-misina-o-dnevniku-nadbiskupa-zagrebackog-dr-alojzija-stepinca/
    http://www.krajinaforce.com/dokumenti/dnevnici_alojza_stepinca.pdf
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

  24. #24
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    13.09.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    117
    Reputaciona moć
    24

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    Srebro, posto vidim da se pozivas i na Viktora Novaka i na Strosmajera... Ima ovde jedan zanimljiv detalj gde Viktor Novak hvali Mestrovicev protest protiv inicijative u Banovini Hrvatskoj za promenu naziva Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti i pritom, velicajuci njegov gest, uporedjuje ga sa Strosmajerom...

    E, pa to... sad, pitam se da nisu ustvari i ovaj Viktor Novak (na ciji se "Magnum Crimen" pozivas) i ovaj Mestrovic s kojim ga Novak uporedjuje, zapravo, neke prikrivene ustase, a?


  25. #25
    Moderator Сребрена (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Сједињене српске државе
    Poruke
    6.198
    Reputaciona moć
    336

    Podrazumevano Re: Vatikan i Drugi svetski rat

    Citat Original postavio Mirran Pogledaj poruku
    Ima ovde jedan zanimljiv detalj gde Viktor Novak hvali Mestrovicev protest protiv inicijative u Banovini Hrvatskoj za promenu naziva Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti i pritom, velicajuci njegov gest, uporedjuje ga sa Strosmajerom...

    E, pa to... sad, pitam se da nisu ustvari i ovaj Viktor Novak (na ciji se "Magnum Crimen" pozivas) i ovaj Mestrovic s kojim ga Novak uporedjuje, zapravo, neke prikrivene ustase, a?
    Занимљиво је ово писмо, и ода и дитирамб и хвалоспев.. 9 година пре штампања "Магнум кримена" .Мештровића и Новака свакако повезује и масонство, и хрватски масони су били концентрисни баш у ЈАЗУ .. а масонство и ватикански клер, бар званично, нису у добрим односима.
    ЗА време судског процеса Алојзију Степинцу, Виктор Новак, који је живео и радио још од пре рата у Београду, обратио се већем броју ложа у иностранству, молећи их да се заинтересују за **акцију југословенских комуниста против монсињора Степинца**. (Г. Винтрел, Париз 1961).... И поводом објављивања ове његове књиге у Загребу 1948. године, он се обратио већем броју и ложа и масона у иностранству, покушавајући да их упозна са суштинским разлозима учињеног геноцида над Србима.http://www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D...B5%D0%B6%D0%B5
    Тешка питања ти постављаш , немам ја те одговоре . Ако их имаш ти, слободно пиши , вољна сам да сазнам.

    http://www.rgls.org/istorijat-slobodnog-zidarstva-u-srbiji/
    http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/2555420/masoni-jugoslavije-viktor-novak-1942-godine.html
    Poslednji put ažurirao/la Сребрена : 12.02.2018. u 03:23
    "На земном шару нема народа који је песмом говорио, као што је српски народ".

Slične teme

  1. Odgovora: 20
    Poslednja poruka: 16.05.2013., 12:56
  2. Odgovora: 41
    Poslednja poruka: 09.05.2010., 10:46
  3. Prvi i Drugi svetski rat
    Autor oxana u forumu Istorija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 30.03.2005., 21:51
  4. Drugi svetski rat
    Autor Berkut u forumu Jezik
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 28.11.2004., 00:18
  5. prvi svetski rat
    Autor Livija u forumu Istorija
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 20.12.2003., 12:48

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •