Ima lepo knjiga "Kad su zivi zavideli mrtvima" koja upravo govori o "kvalitetu" te turske vladavine prava u prva tri veka okupacije....
- - - - - - - - - -
v"Njima je (Tatarima) bila omiljena igra da u šali bacaju dete u vis pa da ga onda brzo mačem iseku na komade, ili da mu glavu kocem razbiju; nisu poštedeli nijednog muškarca, pa ni najstarije žene, već su svakoga zlostavljali bez obzira na uzrast i pol; device i prikladnije žene, koje im izgledaju privlačne sa lepote svoje ili za cvetna doba, sačuvali su za nečuveni razvrat svoj; mnoge od njih vezivali su za zemlju i nemilosrdno silovali, tako da su se one strahovito mučile i umirale od bolova; nezrele devojčice i dečake na isti, neiskazivo sramotan način, poubijali bi, pa onda razbacali po ulicama; pred muževima su silovali žene i terali roditelje da pod bičem skrnave rođene ćerke; kad su sedali da uzmu hranu, oborili bi vezano roblje da im posluži za klupe i stolove; iskopavali su leševe iz grobova i nad njima činili divljačke stvari; zabava im bila da volovima oderu kožu spreda i straga i da ih onda krvave vezuju zajedno; okovane žene i devojke su u sinđiru terali pred sobom tukući ih bičevima, a koja više nije mogla hoditi, svirepo bi je ubijali; male dećake i devojčice iz roblja, kada bi umorni od užasa i napora padali na tle, pojili su sa malo kobiljeg mleka, a kada su umirali od gladi zalagali su ih polukuvanim konjskim mesom; radoznali među njima otsecali su trudnim ženama utrobu da bi videli položaj deteta, i napajali su oči ovim prizorom." Tako oko Subotice, Sombora, Baje, po Slavoniji, oko Beograda, Požarevca, sve dotle su stizali svojim brzim konjima; doba akinđija bilo se povratilo (ako je ma kad i prolazilo) u daleko bestijalnijem vidu. ..."
