hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.477
Knjige kažu da su stari Grci priređivali gozbe koje su se po nepisanom kanonu pretvarale u filozofske razgovore.
O vinu na gozbi Platon piše:
"Ne čini li čoveka koji ga se napije najpre smesta blažim nego što je pre bio i, koliko ga više uživa, toliko se više ispunjava dobrim nadama i osećanjem moći? I konačno, ne ispunjava li se takav čovek kao mudrac otvorenošću u govoru i slobodom i uopšte neustrašivošću, tako da će bez ustručavanja bilo šta izreći, a tako isto i učiniti?"
Iako je Grčka brojala više robova nego slobodnih ljudi (gle sličnosti), postojala je kultura nepreterivanja, poštovanja i hrane ali i sabesednika.
Agaton je na gozbu pozvao Sokrata, a ovaj je kasnio jer se van svog običaja a posebno za tu priliku okupao i obuo sandale.
Uzdržavanje od obilja je bio način da bi u svim jelima uživali, a isti princip je bio poštovan u razgovoru na gozbi.
Rimljani su gozbu pretvorili u bahaćenje, pornografiju i hedonizam koji je sam sebi cilj. Nisu imali kulturu dijaloga.
Mi (i moderna Evropa) živimo na temeljima rimske države; nasledili smo čak i rimsko pravo.
Na šta danas liče naše gozbe? Da li se otrujemo od alkohola i provedemo noć grleći šolju, kao Rimljani,
ili se posle supe i rinflajša zapodene kakav dobar razgovor, do kasno u noć, kada su i princes krofne i pečeno kestenje pojedeni a zajedničke pesme po drugi put otpevane?
Da li se bolje priča u kafani ili na kućnim ručkovima? Gasite li TV kada počnete gozbu, ili i pred njega stavite tepsiju urmašica?
O vinu na gozbi Platon piše:
"Ne čini li čoveka koji ga se napije najpre smesta blažim nego što je pre bio i, koliko ga više uživa, toliko se više ispunjava dobrim nadama i osećanjem moći? I konačno, ne ispunjava li se takav čovek kao mudrac otvorenošću u govoru i slobodom i uopšte neustrašivošću, tako da će bez ustručavanja bilo šta izreći, a tako isto i učiniti?"
Iako je Grčka brojala više robova nego slobodnih ljudi (gle sličnosti), postojala je kultura nepreterivanja, poštovanja i hrane ali i sabesednika.
Agaton je na gozbu pozvao Sokrata, a ovaj je kasnio jer se van svog običaja a posebno za tu priliku okupao i obuo sandale.
Uzdržavanje od obilja je bio način da bi u svim jelima uživali, a isti princip je bio poštovan u razgovoru na gozbi.
Rimljani su gozbu pretvorili u bahaćenje, pornografiju i hedonizam koji je sam sebi cilj. Nisu imali kulturu dijaloga.
Mi (i moderna Evropa) živimo na temeljima rimske države; nasledili smo čak i rimsko pravo.
Na šta danas liče naše gozbe? Da li se otrujemo od alkohola i provedemo noć grleći šolju, kao Rimljani,
ili se posle supe i rinflajša zapodene kakav dobar razgovor, do kasno u noć, kada su i princes krofne i pečeno kestenje pojedeni a zajedničke pesme po drugi put otpevane?
Da li se bolje priča u kafani ili na kućnim ručkovima? Gasite li TV kada počnete gozbu, ili i pred njega stavite tepsiju urmašica?
